Pa da vidimo koji data centri u regionu postoje i koji su najavljeni.
Data centri u regionu: Slovenija i „Fabrika veštačke inteligencije“
U Sloveniji se nalazi između 20-40 data centara, a tržište je fokusirano na lokalne potrebe, tako da nema većih data centara.
Hrvatska i Pantheon
Izgradnja bi trebalo da počne 2027. godine, dok je početak rada planiran za 2029. Projekat Pantheon bi tokom gradnje otvorio više od 3.000 radnih mesta, a po puštanju u rad oko 1.500, uz dodatni indirektni efekat od oko 6.000 novih poslova.
Hrvatska trenutno ima oko 70 data centara, od čega su većina javni, dok je 22 privatnih.
Bosna i Hercegovina i Trampova ekipa
BiH nema razvijenu infrastrukturu data centara, a nedavno su najavljena dva nova. Prvi državni Data Centar u Brčkom Distriktu koji se posmatra kao ključna investicija za postizanje „digitalne nezavisnosti“ i suvereniteta Bosne i Hercegovine. U maju ove godine, Službeni glasnik Republike Srpske pokrenuo je aktivnosti i izabrao firmu za izradu studije izvodljivosti za izgradnju sopstvenog data centra. Centar će se graditi po uzoru na Državni data centar u Kragujevcu.
Crna Gora i zeleni data centri
Ali država, bar tako izgleda, radi na dovođenju investitora u ovom sektoru. Premijer Milojko Spajić je u oktobru 2025. godine najavio da Crna Gora želi da privuče globalne investitore i postane zemlja zelenih data centara. Plan je da se koristi višak energije iz hidroelektrana, solarnih parkova i vetroparkova.
Severna Makedonija u lovu na investitore
Mickoski je tom prilikom izjavio da država trenutno pregovara sa 5 do 6 potencijalnih privatnih investitora za izgradnju komercijalnih data centara, uključujući i jednu veliku multinacionalnu kompaniju.
Srbija i milijarde u Dimitrovgradu
U okolini Dimitrovgrada (Smilovsko polje) planira se izgradnja jednog od najvećih data centara u Evropi. Projekat je vredan preko dve milijarde evra, a investitor je za sada nepoznat. Kao nosilac pisma o namerama pojavljuje građevinska kompanija „Jadran“ iz Beograda.
Predviđena snaga centra je 320 MW, a kompleks bi navodno bio 14 puta veći od onog u Kragujevcu. Prema procenama opštinskih vlasti, u centru bi moglo da radi između 400 i 500 ljudi.
Planirano je da se data centar napaja iz obnovljivih izvora energije, poput obližnje solarne elektrane „Brebeks”. Iz opštine navode da će sistem hlađenja biti zatvorenog tipa i da se neće koristiti pijaća voda ili voda iz Smilovskih jezera.
Ovaj projekat je, ipak, u javnosti naišao na oprečne reakcije. Dok ga lokalna samouprava vidi kao razvojnu šansu bez presedana, ekološka udruženja i deo javnosti izražavaju zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti, izostanka studije uticaja na životnu sredinu i uticaja na poljoprivredno zemljište.
Altmanovo rešenje („gradimo tamo gde nema ljudi“) u Evropi zvuči nešto komplikovanije. A kada su u pitanju data centri u regionu, ovde je prostor manji, stanovništvo gušće, a voda i energija nisu beskonačni resursi. Dok se region utrkuje ko će privući sledeću milijardu evra za AI infrastrukturu, pravo pitanje možda neće biti gde možemo da izgradimo još jedan data centar, već koliko njih možemo da izgradimo pre nego što shvatimo da račun ipak neko mora da plati.
