Dušan Perović, osnivač porodičnog preduzeća „Termovent“ počeo je posao u teškim uslovima, ali kaže da nije hteo da odustane ni po koju cenu. Srpska firma je postala toliko uspešna u proizvodnji klima komora i „čistih soba“, da je švajcarska korporacija „Arbonija“ uporno insistirala da je kupi, ne pitajući za cenu. Čim je prodao firmu, Perović je odmah otvorio novu i prvog dana u penziji – sklopio posao.

Desilo se i to čudo, da sa Dušanom Perovićem može da se razgovara uživo, u Beogradu. Ranije, dok je bio aktivan u svojoj porodičnoj firmi „Termovent komerc“, razgovor je bio moguć samo preko video platformi, jer je Perović večito bio na terenu, u nekoj od dvadesetak zemalja u kojima je sa svojim timom radio na projektovanju i postavljanju klima komora i „čistih soba“, najviše za farmaceutsku industriju.

Perović je osnovao „Termovent komerc“ 1993. godine i to u veoma skromnim uslovima. „Počeo sam od nule, bez kapitala, u malom i neuslovnom prostoru. Bilo je jako teško sklopiti prve poslove, jer sam dolazio iz zemlje u kojoj se sve raspadalo, a banke nisu radile. Ali, bio sam uporan. Putovao sam 19 puta na relaciji Beograd-Brisel dok nisam ugovorio prvi posao. Nakon toga je krenulo. Nisam hteo da odustanem ni po koju cenu“, priseća se iskusni preduzetnik svojih početaka.

Kada je „Termovent“ počeo da radi veće projekte, pojavio se novi problem – poslovni partneri su želeli da obiđu fabriku. „Znao sam da u tim ’šupama’ ne mogu da ih primim. Ali, upravo tada se prodavala jedna propala austrijska fabrika čiji prostor mi je odgovarao. Podigao sam kredit, kupio fabriku i počeo da nabavljam izuzetno kvalitetne mašine, 3D i 4D tehnologiju za obradu lima, metala“, priča Perović kako je postepeno podigao proizvodnju na nivo koji mu je omogućio prodor na tržište Evropske unije.

Ko prođe kod „Fajzera“, dosegao je vrh

„Termovent“ je u Belgiji uspeo da sklopi ugovor sa američkom farmaceutskom kompanijom „Fajzer“. „Narednih 15 godina bili smo im ekskluzivni dobavljači opreme, montirali smo im sve fabrike i sisteme. Potom smo prešli i u njihovu ćerka firmu koja se bavi prometom u veterini. A ko prođe kod ’Fajzera’, dosegao je vrh. Poslovali smo sa velikim farmaceutskim kućama u Francuskoj, Holandiji, Rusiji, stigli smo i do Austrije, Nemačke“, nabraja nekadašnji vlasnik „Termoventa“.

Perović napominje da je farmacija važno tržište, jaka grana koja ne ulazi u investicije dok ne obezbedi finansije. Zbog toga su pouzdani partneri, što je od presudne važnosti za domaću firmu koja se otisne u „beli svet“, gde nema nikoga ko bi mogao da pomogne ako zatreba.

Osim u poslovnim krugovima, „Termovent“ je postao poznat i u široj javnosti kao srpska firma koja je radila na uspostavljanju najveće kovid-laboratorije u Evropi. Uprkos potresima koje je izazvala pandemija, preduzeće je do kraja 2020. godine ostvarilo sve svoje planove, uključujući izgradnju nove hale od 2.800 kvadrata u fabrici u Kladovu i nabavku dva miliona evra vredne tehnološke opreme najnovije generacije. Firma je zapošljavala 76 mašinskih inženjera, 14 elektroinženjera, građevince, arhitekte, ekonomiste, pravnike…

Statistička greška

Onda se u „Termoventu“ pojavio ambasador Švajcarske, koje je Peroviću saopštio da švajcarska grupacija „Arbonija“ želi da kupi njegovu firmu, kako bi zaokružila svoj program za grejanje i klimatizaciju. Perović priča da je „Arbonija“ tada imala više od 2.000 zaposlenih, „a naš promet u odnosu na njihov je izgledao kao statistička greška“. Švajcarska korporacija je želela da kupi srpsko preduzeće kako bi ušla na farmaceutsko tržište, što nije nimalo lako jer je za to potrebno veliko iskustvo i dobro poznavanje regulative.

Iako Perović nije želeo da proda uspešno razvijenu porodičnu firmu, kupac je bio uporan, kao i problemi sa kojima se „Termovent“ neprekidno suočavao u vreme pandemije. „Imali smo ugovorene poslove u više zemalja, ali je bilo izuzetno komplikovano da ljudi i oprema stignu do njih. Prelazilo se više granica, više kovid-režima, sve je postalo usporeno“, priča naš sagovornik.

Na kraju, na porodičnom sastanku je doneta odluka da se firma ipak proda. Tražili su cenu za koju Perović tvrdi da je ni sam sebi ne bi platio, kupac je odmah pristao i „Termovent“ je prodat u proleće 2021. godine, uz stručnu podršku revizorske kompanije EY. Uslov iz ugovora bio je da se Dušan Perović, koji je već ispunjavao uslove za penziju, povuče i da u narednih pet godina ne može da radi u sektoru klimatizacije u kom je njegova firma poslovala.

Prodao firmu i istog dana otvorio novu

Ali, istog dana kad je izašao iz „Termoventa“, Perović je registrovao novo preduzeće, „Farm design“ za opremanje, projektovanje, validacije i sve što je vezano za proizvodnju u farmaceutskim fabrikama. I istog dana pozvao ga je prijatelj, direktor Specijalne bolnice Merkur iz Vrnjačke Banje i rekao mu da ima neiskorišćen veliki prostor u kome bi valjalo organizovati dijagnostički centar, što nedostaje čitavom regionu.

„Radoholik sam, u penziji tek jedan dan i valja utrošiti vreme. Zato sam istog trenutka seo u auto, ne sluteći da ćemo odmah da ugovorimo posao. Lokacija je bila odlična, ali prostor je bio zapušten, bilo je potrebno mnogo ulaganja. Zato sam rekao da moram da razmislim“, priča Perović.

No, već na povratku za Beograd, pozvao je prijatelja iz kola i kazao mu: „Iseli sve tvoje iz prostora, dolazim sa ekipom da počnemo da rušimo i opremimo. Sređivanje objekta je bilo zahtevno, proračuni precizni i sa ekipom sam se preselio u objekat, počeo da projektujem, a pomoglo mi je iskustvo iz tri dijagnostička centra koja sam radio za ’Fajzer’“.

Domaće zdravstvo u stalnom riziku

Perović navodi da je uložio više od dva miliona evra u opremanje i nabavku mašina od „Simensa“. Pored dijagnostičke, centar ima i komunikacionu opremu koja omogućava da lekari, koji su angažovani kao spoljni saradnici, mogu da pristupe rezultatima i da ih analiziraju.

Dijagnostički centar je samostalna organizacija koja iznajmljuje prostor u Specijalnoj bolnici Merkur, ali Perović nije želeo da uđe u suvlasnički odnos. Iako kaže da se nije pronašao u tom poslu jer nije medicinar, posluje dobro, radi se teško ali je naplata trenutna. Angažovani lekari, među kojima su vrhunski stručnjaci, profesori, akademici, ne odlaze jer rade sa najboljom opremom i dobro su plaćeni. Međutim, stalno je prisutan rizik da će država promeniti politiku i zabraniti njihov dopunski rad.

Perović ocenjuje da zdravstveni centri teško posluju, većina radi sa zastarelom opremom, neki su pred zatvaranjem, pa su ljudi prinuđeni da preglede obavljaju privatno. Priznaje da mu je teško kad od nekih pacijenata koji dolaze na dijagnostiku mora da uzme 20-30 hiljada dinara i ne zna zašto država, koja se predstavlja kao ekonomski tigar, ostavlja zdravstvo na takvom nivou.

Trkom se vraćam u svoj sektor

„Držim se i svoje struke. U ovom trenutku radim kao konsultant za četiri ruske firme. Kontrolišem njihove projekte, ispravljam, usaglašavam sa važećim normama, nešto malo za evropsko ali najviše za američko tržište, kako bi te firme bile spremne za međunarodne poslove kada se završi rat u Ukrajini i situacija normalizuje. Zovu me da za njih radim i klimatizaciju, ali striktno se pridržavam ugovora koji sam potpisao prilikom prodaje ’Termoventa’, a ionako svi već znaju da čim te obaveze isteknu za nekoliko meseci, trkom se vraćam u svoj sektor”, najavljuje Perović.

Penzioner radoholik ne očekuje da mu se u novim poslovima pridruže sinovi. Oni su neko vreme ostali u kompaniji sa novim vlasnikom, ali mlađi sin sada ima centralnu kuhinju iz koje isporučuje zamrznutu hranu restoranima. Stariji je otvorio firmu u Dubaiju, bavi se liftovima, zastupa kompaniju „Tisen“, a radi i projektovanje za farmaceutske kompanije na tržištu Saudijske Arabije i Emirata.

Dušan Perović kroz smeh kaže da u novoj preraspodeli porodičnih poslova, on ostaje „nadležan“ za Evropu.

Mirjana Stevanović

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.