Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik Beogradske banke a.d. Beograd u stečaju i Univerzal banke a.d. Beograd u stečaju, oglasila je prodaju imovine metodom javnog prikupljanja ponuda.

Predmet prodaje su dva atraktivna poslovna prostora Beogradske banke u centru Beograda.

Prvi se nalazi u Palati Albanija, površine 3.324 m², sa procenjenom vrednošću od 10 mil EUR. Za učešće u nadmetanju potreban je depozit u iznosu od 1,5 miliona evra.

Drugi poslovni prostor je u Sremskoj 3-5, ukupne površine 1.837 m², sa procenjenom vrednošću od 5,2 mil EUR, dok depozit iznosi 780.000 EUR.

Kako je navedeno u oglasu, nepokretnosti koje su predmet prodaje imaju status kulturnog dobra – spomenika kulture, a minimalno prihvatljiva ponuda za svaku od njih mora biti u visini od 100% procenjene vrednosti.

Na prodaju je u okviru istog tendera ponuđeno, između ostalog i zemljište u okolini Kraljeva, kao i poslovna zgrada u Titelu, u vlasništvu Univerzal banke.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Na severozapadu Španije, kilometri žutih prostranstava prekidani su tek ponekim selom, koje se često sastoji od samo nekoliko oronulih kamenih kuća okupljenih oko crkve. Javni prevoz tamo gotovo da ne postoji, udaljenosti su prevelike za pešačenje, a automobil je jedino sredstvo da se povežete sa ostatkom zemlje. Ovo su tipični prizori onoga što je dobilo nadimak España Vacía (u prevodu „prazna Španija“), jer su to delovi zemlje koje ubrzano napušta stanovništvo, piše Bloomberg.

Depopulacija ruralnih područja započela je još sredinom 20. veka, kada su ljudi masovno selili u gradove u potrazi za poslovima u fabrikama. Proces se poslednjih godina dodatno ubrzao, naročito u unutrašnjosti zemlje. Vladin izveštaj pokazuje da je ruralna Španija između 2014. i 2023. izgubila 4,4 odsto stanovnika, iako je ukupna populacija zemlje u istom periodu porasla za 2,6 odsto.

„Mladi tamo ne žele da žive“

„Stotine sela nestaće jer mladi ne žele tamo da žive“, upozorava Huan Hose Manzano, suosnivač organizacije AlmaNatura, koja se bavi revitalizacijom ruralnih područja.

Ravnoteža naseljenosti u zemlji izrazito je narušena. Iako 84 odsto teritorije čine ruralna područja, u njima živi tek 16 odsto ljudi. Zato što ima sve manje onih koji održavaju šume i livade, područja ionako sklona požarima postaju još ranjivija.

U pokušaju da se taj trend zaustavi, javne vlasti i privatni akteri nude različita rešenja. Vlada je čak osnovala posebno ministarstvo posvećeno „praznoj Španiji“. Paralelno, sve više stanovnika gradova, iscrpljenih urbanim stresom i visokim troškovima, razmatra povratak seoskom životu.

Primer dolazi iz agencije Aldeas Abandonadas, specijalizovane za prodaju napuštenih sela. Predsednica agencije Elvira Fafian primećuje porast interesovanja mladih Španaca i stranaca koji traže mir, pristupačnost ili jednostavno alternativu visokim gradskim hipotekama. Prošle godine agencija je prodala selo blizu Burgosa holandskom paru za 350.000 evra. Novi vlasnici, matematičarka Majke Geurts i njen partner, računalni naučnik, planiraju da stvore eko-selo, obnove kuće i privuku zajednicu istomišljenika.

„Želeli smo da učinimo nešto dobro sa svojim novcem, a ne da ceo život provedemo pred računarima“, objašnjava Geurts.

Nova turistička destinacija

Slična priča prati i Villalibado, selo napušteno više od 30 godina, koje su 2007. kupila braća Ansotegui. Njihova početna ideja bila je da obnove nekoliko kuća za penzionere, ali se projekat pretvorio u ambiciozan kompleks sa restoranom, barom, bazenima i obnovljenom romaničkom crkvom iz 12. veka. Selo je sada turistička destinacija za venčanja, duhovne programe i naučne skupove. Nedavno ga je grupa istraživača iz San Franciska iznajmila kako bi posmatrala pomračenje Sunca.

„Srećni smo što je selo ponovo živo“, kaže gradonačelnik Alonso Manjon, naglašavajući da je povratak života motivisao i druge meštane da ulažu u svoje kuće.

Revitalizacija Villalibada donela je neočekivane koristi i susednom Villadijegu, gradiću sa 1.500 stanovnika. Posetioci iz obližnjeg sela troše novac u lokalnim kafićima i muzejima, a grad nudi ono što manjim mestima nedostaje: banke, škole, zdravstvenu zaštitu.

Villadiego privlači i nove stanovnike. Selija, muzejska vodičica u kasnim dvadesetim, preselila se iz Madrida i sada uživa u mirnijem životu. Tokom leta gradić oživi: trgovi se pune porodicama, decom i mladima u dvadesetim, što je prizor neuobičajen za ruralne sredine u kojima stanovništvo često ubrzano stari.

Bračni par kupio celo selo sa 62 kuće za 349.000 evra, ali nije sve tako bajno kako zvuči.

Samo nekoliko kilometara dalje leži podsetnik na drugu stranu priče. Villamorón, nekada selo od 150 ljudi sa gotičkom crkvom Santjago Apóstola, sada je potpuno prepušteno prirodi. Kuće i groblje obrasli su korovom, a crkva je jedini trag da je tamo ikada postojala zajednica.

Šta bi moglo usporiti demografski pad?

Jedna od najuspešnijih inicijativa je HolaPueblo, program AlmaNature koji od 2020. pomaže porodicama da se dosele u depopulisana sela. Do sada se preselilo 85 porodica koje su otvorile desetine novih pekara, barova, umetničkih studija i radionica. Među njima je i porodica Padin, koja je iz Venecuele stigla u Španiju bežeći od krize. Preselili su se u Placín u Galiciji, gde Rikardo Padin izrađuje noževe u svojoj radionici. Iako se suočava s poteškoćama poput loše internet veze i udaljenih škola, kaže da već poznaje sve komšije i oseća kako njihovo prisustvo stvara „trenutnu ekonomsku aktivnost“.

I studije ukazuju na blage pozitivne pomake. Prema Socijalnom opservatorijumu Fondacije La Caixa, doseljenici uzrasta od 20 do 39 godina čine 10 odsto populacije u opštinama sa manje od 10.000 stanovnika. Veruje se da to nagoveštava „generacijsku obnovu“ koja bi mogla usporiti demografski pad.

Ipak, stručnjaci poput istraživača Migela Gonzalesa-Leonarda upozoravaju da lokalni projekti sami po sebi ne mogu promeniti strukturne trendove. Vlada je 2021. uložila 10 milijardi evra u borbu protiv depopulacije, dok Andaluzija nudi podsticaje kupcima kuća u selima sa manje od 3.000 stanovnika. Ali efekti tih mera za sada su ograničeni.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Narodna banka Srbije (NBS) donela je Odluku o olakšicama u otplati kredita koje su banke dužne da ponude dužnicima u problemu, pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate duga.

Među predviđenim olakšicama su niža kamatna stopa, moratorijum u otplati, produžetak roka otplate, pa čak i – delimičan oprost duga.

Te olakšice će se primenjivati i na dug po kreditnim karticama i dozvoljenim minusima.

Primena „razumnih mera„

Novom Odlukom o olakšicama u otplati kredita, čija primena počinje 15. oktobra, NBS je propisala kriterijume za primenu „razumnih mera“ koje korisnicima kredita, dozvoljenih minusa i kreditnih kartica treba da olakšaju otplatu duga.

Ove olakšice banka je „dužna da primeni pre pokretanja izvršnog postupka ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno ako nastupe druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, pri čemu se posebno uzimaju u obzir lične okolnosti korisnika“, predviđeno je novim propisom.

„Pod olakšicama se podrazumevaju potpuno ili delimično refinansiranje duga iz ugovora, odnosno izmene ugovorenih uslova, uključujući, ali ne ograničavajući se na sledeće: produženje roka otplate, promenu vrste ugovora, odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period.

Olakšice predviđaju i smanjenje kamatne stope, odobrenje da korisnik ne vrši otplatu kredita u određenom periodu, u kom davalac kredita nema pravo da obračunava redovnu, niti zateznu kamatu na dospele obaveze, ali ima pravo da obračunava ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice.

Predviđena je takođe i delimična otplata duga, promena valute u kojoj je izražena obaveza, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima, delimičan oprost i proglašenje zastoja u otplati za određeni period, u kome davalac kredita ne obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospelo, a neizmireno potraživanje, kao ni redovnu kamatu na preostali iznos glavnice, odnosno duga.

Otplata „minusa“ na rate

Ako se primeni neka vrsta moratorijuma – zastaja u otplati ili odlaganje plaćanja rata, ukupan rok otplate kredita produžava se za onoliko meseci koliko je trajalo mirovanje otplate.

U slučaju duga po kreditnoj kartici, odnosno po osnovu dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja, banka može umesto olakšica korisniku da ponudi otplatu duga u 12 mesečnih rata uz primenu kamatne stope koja odgovora polovini ugovorene kamatne stope.

„Okolnostima koje korisnika mogu dovesti u teško imovinsko stanje smatraju se naročito: gubitak posla, značajno smanjenje prihoda, teška bolest i teška povreda koja dovodi do umanjenja radne sposobnosti“, navela je u Odluci NBS.

Drugim bitnim okolnostima na koje korisnik ne može da utiče smatraju se naročito teške porodične prilike, kao što je teška bolest ili smrt supružnika ili dece, kao i razvod ako su supružnici bili sadužnici po kreditu ili je jedan od supružnika jemac.

Odlukom je predviđeno da je banka dužna da korisniku kredita, kredinih kartica ili dozvoljenih minusa ponudi neku od pomenutih „ili neku drugu olakšicu“, ako proceni da su nastale okolnosti dovele do značajnih teškoća u otplati kredita, ili je na osnovu iskustva banke razumno očekivati da će do toga dovesti, odnosno da će redovna otplata kredita biti dovedena u pitanje.

Razmatranje „ličnih okolnosti“

Tokom procene nastalih okolnosti i procene ispunjenosti uslova za odlaganje otplate duga, kao i prilikom određivanja vrste olakšice koju će ponuditi korisniku – banka „posebno uzima u obzir lične okolnosti korisnika“, propisano je Odlukom.

„Prilikom određivanja olakšice koju će ponuditi korisniku, davalac kredita nije dužan da sprovodi procenu kreditne sposobnosti u smislu zakona kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga, ako se primenom te olakšice ukupan iznos koji korisnik treba da plati po kreditu ne povećava znatno“, navela je NBS.

„Davalac kredita nije dužan da primenjuje olakšice iz ove odluke u vezi s pojedinačnom kreditnom uslugom, odnosno partijom kredita kod kojih je te mere već primenio, nakon čega je taj korisnik zapao u docnju dužu od 15 dana“, stoji u Odluci.

Takođe, banka nije dužna da primenjuje olakšice iz ove odluke u vezi s pojedinačnom kreditnom uslugom u vezi s kojom su olakšice već primenjene, ali su istekle – „ako proceni da primena novih olakšica ne bi dovela do redovne otplate kredita bez poteškoća“.

Banka odlučuje o zahtevu korisnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva i o tome ga obaveštava pisanim putem.

Ako korisnik u zahtevu, docnijoj komunikaciji ili prigovoru komisiji insistira na primeni određene olakšice, banka može da zahteva od korisnika dodatno sredstvo obezbeđenja kako bi tu olakšicu primenio.

Ako je reč o stambenom kreditu obezbeđenom hipotekom, banka je dužna da korisniku ponudi da najmanje dva meseca ne otplaćuje kredit, i da mu za to vreme ne obračunava ni redovnu niti zateznu kamatu na dospele obaveze, već samo ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice.

Banka može da odbije zahtev „ako svi raspoloživi podaci i informacije van svake razumne sumnje ukazuju da korisnik neće biti u mogućnosti da obezbedi redovnu otplatu kredita ni pored primene olakšica.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay