IT i nauka

Sve više životinja dobija rak, dijabetes i druge “ljudske” bolesti

by bifadmin

Dijabetes, gojaznost i rak sve su učestaliji kod kućnih ljubimaca, stoke i divljih životinja, što signalizira da globalni porast nezaraznih hroničnih bolesti nije rezervisan samo za ljudsku populaciju, piše portal Klima101.

Slično kao kod ljudi, ove nezarazne bolesti i u slučaju životinja važe za „tihe ubice”, razvijajući se vremenom kroz kombinaciju genetskih predispozicija i faktora okruženja. Trend rasta hroničnih bolesti u životinjskom svetu još uvek predstavlja nedovoljno istraženu oblast.

Ipak, nedavno objavljena analiza sa Poljoprivrednog univerziteta u Atini – kroz model procene rizika zasnovan na podacima – nudi širu sliku problema. A kao ključni pojačivač pretnji od hroničnih bolesti kod životinja ističe se ekološka transformacija podstaknuta ljudskim aktivnostima.

Pokretači hroničnih bolesti kod životinja su isti kao kod ljudi

Analizirajući postojeću literaturu, naučnica i vodeća autorka studije Antonija Mataraga izdvaja nekoliko pokretača za razvoj hroničnih bolesti kod životinja. Oni su istovetni kao kod ljudske populacije: genetika, zagađenje, loša ishrana i stres.

Konkretni primeri potvrđuju trend: genetske predispozicije povećavaju rizik od hroničnih bolesti kod pasa i mačaka, kao i kod stoke, koji su selektivno uzgajani zbog izgleda ili produktivnosti. Kod ovakvih životinja beleže se više stope dijabetesa i srčanih oboljenja.

Uz to, spoljni uticaji – uključujući lošu ishranu, ograničenu fizičku aktivnost i dugoročni stres – takođe oblikuju kako i kada se hronične bolesti javljuju, i to u različitim okruženjima, od kuća do mora.

Primera radi, među psima i mačkama rasprostranjena je gojaznost. Nedavna istraživanja rasvetlila su ozbiljnost situacije: procenjuje se da između 50 i 60% kućnih ljubimaca ima prekomernu težinu što je, kako se navodi, dovelo do porasta dijabetesa kod mačaka.

S druge strane, u ruralnim krajevima, kod oko petine svinja iz intenzivnog uzgoja razvija se osteoartritis, degenerativna bolest zglobova. Izazovi se nastavljaju i u moru: među beluga kitovima dokumentuju se slučajevi raka digestivnog trakta, dok se atlantski losos iz uzgoja suočava sa bolestima srca. Divlje životinje koje žive na ušćima reka koja su zagađena industrijskim hemikalijama pokazuju stope tumora jetre i do 15-25%.

Klimatske promene doprinose problemu

U rezultatima se kao glavne sile za rastuću osetljivost na hronične bolesti kod kućnih ljubimaca, stoke i divljih životinja naglašavaju klimatske promene, degradacija staništa, zagađenje i neuravnoteženost ishrane.

Tako se, na primer, topliji okeani i propadanje koralnih grebena povezuju sa višim stopama tumora kod morskih kornjača i riba, a u gradovima rastuće temperature i loš kvalitet vazduha doprinose pojavi gojaznosti, dijabetesa i poremećaju imunološkog sistema kod kućnih ljubimaca. Naposletku, zagađenje vazduha ruku pod ruku sa hemijskim zagađenjem utiče na endokrinu funkciju kod ptica i sisara.

Izvor: Klima101

Foto: MrsBrown, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Raste broj prevara kupaca za Crni petak

by bifadmin

Crni petak je najprometniji dan u godini za trgovce koji svoju robu nude preko interneta, ali i za prevarante, piše Bizlife.

Tog dana kupci love popuste a prevaranti – kupce. A zamke su sve sofisticiranije, od lažnih sajtova i popusta koji ne postoje, do manipulacije cenama i marketinških trikova koji se predstavljaju kao “neponovljive ponude”.

Dvojnički sajtovi

Jedna od najčešćih prevara su dvojnički sajtovi – kopije poznatih brendova koje izgledaju gotovo identično originalu. URL je često veoma sličan, grafika ista, ali proizvodi nikada ne stižu, ili stižu falsifikati. Pravilo je jednostavno: ukoliko deluje predobro da bi bilo istinito – najverovatnije nije istinito. Provera detalja kao što su HTTPS oznaka, podaci o vlasniku domena i recenzije mogu sprečiti neprijatno iznenađenje.

Lažna sniženja

Druga zamka je lažno sniženje. Kompanije ponekad nekoliko dana pre Crnog petka podignu cene, da bi ih zatim “spustile” i time veštački stvorile utisak velikog popusta. Potrošači često plaćaju punu cenu, samo upakovanu u agresivan marketing. Pre kupovine vredi proveriti istoriju cena na nezavisnim sajtovima ili jednostavno zapamtiti pređašnji iznos.

Klikbejtovi na mrežama

Tu su i klikbejtovi na društvenim mrežama, gde se obećavaju popusti od 80% na popularne brendove uz obaveznu “registraciju kartice”. Ovi linkovi često vode na sajtove koji skupljaju lične podatke ili pokušavaju da instaliraju maliciozne programe.

Psihološki pritisak

Prevaranti koriste i psihološki pritisak. “Još samo 2 artikla dostupna”, “Ponuda ističe za 5 minuta” i “500 ljudi trenutno gleda ovaj proizvod” često su potpuno izmišljene poruke koje služe povećanju panike i brzine kupovine. Kada se uključi adrenalin, racionalno odlučivanje staje — a to je idealno okruženje za greške.

Lažna korisnička podrška

Jedna od najopasnijih zamki je lažna korisnička podrška. Dok kupci pokušavaju da reše problem tokom gužve, na površinu isplivaju lažni profili i brojevi telefona koji nude “pomoć” i traže podatke kartice ili šifre za verifikaciju.

Kako se zaštititi

Kako se zaštititi? Kupovati samo sa proverenih sajtova. Ne koristiti linkove iz poruka ili komentara. Nikada ne ostavljati brojeve kartica na sumnjivim formama. Uvek proveriti realne cene. I, možda najvažnije, ne kupovati u brzini.

Crni petak može doneti uštede, ali samo onima koji kupuju hladne glave. Drugima, nažalost, donosi samo skupe lekcije.

Izvor: BIZLife

Foto: Mohamed_hassan, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je svima najlakše da kupac NIS-a bude iz Azije

by bifadmin

Kupac NIS-a je pred vratima, što se može zaključiti prema poslednjim vestima i porukama kako ruskih većinskih vlasnika, tako i predstavnika naše države. Pregovori su u toku, o kupcu i ceni se još spekuliše, a moglo bi da se dogodi i da od prodajne cene Kremlj ne vidi ni cent – bar ne u dogledno vreme. Evo i zašto.

Tržišna vrednost NIS-a iznosila je oko milijardu evra pre obustavljanja trgovanja na berzi sredinom januara. Realna vrednost je još veća, a prema procenama tržišnih eksperata kreće se između tri i četiri milijarde evra. Podsećanja radi, 2008. godine revizorska kuća Dilojt, koju je angažovala Vlada Srbije, procenila je da je vrednost po prinosnom metodu bila 2,2 milijarde evra za 100 odsto vlasništva NIS-a bez rudnog bogatstva.

Ipak, čak i ako se prodaja NIS-a uspešno završi moglo bi se dogoditi da Rusija od kupoprodajne sume ne vidi ni – cent.

Razlog čuči u američkim sankcijama. Prema pravilima Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC), SAD ne dozvoljavaju da ruska država, blokirani entiteti ili sankcionisane institucije ostvare finansijsku korist od bilo kakve prodaje imovine ili udela koji podleže američkim sankcijama. To važi i za NIS.

Gde će onda završiti pare od prodaje NIS-a

Sva potencijalna sredstva od prodaje morala bi da budu uplaćena na blok specijalni račun na kojem je novac zamrznut i kojim upravlja američka strana. Ovakva sredstva formalno pripadaju prodavcu, ali njima ne može da se raspolaže sve dok OFAC ne donese drugačiju odluku.

Postoji mogućnost i da će olakšani način da Rusi naplate ovu prodaju odrediti i kupca njihovog dela u NIS-u.

Naime, u aktuelnim okolnostima, ova transakcija je za potencijalne evropske kupce otežana zbog izbacivanja pojedinih ruskih banaka iz SWIFT-a, dok su SAD uvele „full-blocking sankcije“. To znači da američke firme i banke ne smeju uopšte da posluju sa ruskim bankama, a njihov novac i imovina su zamrznuti.

Ipak, priča bi bila lakša za neke azijske potencijalne partnere za koje ne važi SWIFT.

Drugim rečima, ako dođe do ove transakcije vredne preko milijardu evra, Rusija neće moći da podigne, preusmeri ili upotrebi taj novac ukoliko je kupac iz Evrope.

Ovaj mehanizam deo je šireg režima sankcija uvedenog posle početka rata u Ukrajini. Sličan model primenjuje se i na druge ruske državne kompanije i entitete čija je imovina pod kontrolom američkog regulatora.

Posebnim aktima i reakcijama pojedinačnih poslovnih eniteta, odnosno donošenjem hitnih zakonskih mera, ovo bi moglo i da se revidira – s podsećanjem da OFAC za sve mora da da saglasnost.

U tom smislu, OFAC je i dozvolio licencu ruskim vlasnicima u vezi NIS-a do 13. februara, baš pod pretpostavkom da u tom roku može da se završi potencijalna transakcija. Tako to bar tumače sagovornici „Blic Biznisa“.

Bojan Stanić, iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS) ocenio je za naš portal da period do 13. februara otvara prostor za dodatne pregovore i potencijalne uplate kupca.

– Ostaje otvoreno pitanje da li je upravo za taj datum vezano eventualno uvođenje novih sankcija, ne samo za NIS, već i za druge kompanije ili sektore važnih za našu privredu. To vreme može biti iskorišćeno i za razgovore o drugim temama, uključujući i pitanje snabdevanja gasom, ali i plaćanje ukoliko se nađe kupac – kaže Stanić.

Opasnost od sekundarnih sankcija

Iako je prodaja ruskog udela u NIS-u jedna od ključnih tačaka u pregovorima koji su u toku, postoji i opasnost od tzv. sekundarnih sankcija po sve subjekte koji posluju sa onima koji su pod sankcijama.

– Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje – rekla je Tabaković u sredu na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Prema njenim rečima, upozorenje je stiglo u vreme dok je deo administracije američkog OFAC bio u svojoj blokadi rada, pa NBS na upite nije dobila i precizno objašnjenje šta bi sve te sekundarne sankcije obuhvatile.

– Nismo mogli da dobijemo preciznije objašnjenje, ali ozbiljno shvatamo to upozorenje. Nadam se da ih neće biti jer bi to značilo blokadu svih plaćanja – navela je ona.

U tom smislu, naša zemlja je bila spremna i na specijalnu operaciju ako bi do transakcije došlo, odnosno ako bi Srbija otkupila NIS.

Šta bi značila „specijalna operacija“ u plaćanju

Na naše pitanje šta znači „specijalna operacija“ koju je pominjao predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sednici vlade o Naftnoj industriji Srbije i sankcijama prema toj kompaniji protekle nedelje, rečima: „Jorgovanka, ono o čemu smo svojevremeno pričali, o specijalnoj operaciji, to ćemo morati da izvedemo ako budemo morali sami da platimo“, Tabaković je rekla da je specijalna operacija specijalna i o njoj se ne govori.

– NBS ima 29,4 milijarde evra deviznih rezervi i ima tehnički problem jer u trezoru nema dovoljno prostora za skladištenje zlata, ali se upravo radi na iznalaženju tehničkog rešenja i za to – rekla je Tabaković.

Istakla je da „vanredne okolnosti traže i vanredna rešenja“, ali i da joj nije jasno zašto Srbija nije podoban kupac.

– Ne mogu čudu da se načudim zašto Srbija nije dovoljno dobar kupac za NIS – rekla je Tabaković.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Briga o zdravlju zaposlenih postaje strateški prioritet kompanija u Srbiji

by bifadmin

Kolektivno dobrovoljno zdravstveno osiguranje sve više postaje standard među poslodavcima koji žele da zadrže ključne ljude, obezbede zdravo radno okruženje i dugoročnu stabilnost poslovanja. Kompanija Triglav osiguranje je već godinama lider u ovom segmentu, sa široko razvijenom mrežom partnerskih zdravstvenih ustanova i jedinstvenim modelom korisničke podrške koji osiguranicima omogućava brz i stručan pristup zdravstvenoj zaštiti. O aktuelnim trendovima, prednostima i posebnostima pristupa koji Triglav osiguranje primenjuje u ovoj oblasti razgovarali smo sa Ognjenom Zorčićem, direktorom Sektora za zdravstveno osiguranje.

U kojim delatnostima je najizraženiji rast interesovanja za kolektivno dobrovoljno zdravstveno osiguranje?

– Dobrovoljno zdravstveno osiguranje zaposlenih već duže vreme beleži dvocifrene stope rasta. U početku su ovaj benefit uvodile pre svega velike međunarodne korporacije, prenoseći praksu iz svojih matičnih zemalja. Danas, međutim, sve veći broj domaćih kompanija prepoznaje značaj ulaganja u zdravlje zaposlenih. Najizraženiji rast beležimo u sektorima informacionih tehnologija, finansija, bankarstva i farmacije, ali i među malim i srednjim preduzećima, koja u sve većem broju uvode zdravstveno osiguranje kao deo strategije zadržavanja kadrova i održivosti poslovanja.

Koje konkretne koristi poslodavci ostvaruju uvođenjem DZO paketa?

– Osim očiglednog benefita u vidu bržeg i efikasnijeg pristupa zdravstvenoj zaštiti, efekti su višestruki. Zaposleni se osećaju sigurnije, zadovoljstvo i lojalnost rastu, što se odražava na produktivnost i smanjenje fluktuacije kadrova. Takođe, poslodavci ostvaruju i poreske olakšice – prema aktuelnim propisima, premije koje uplaćuju za svoje zaposlene ne podležu oporezivanju do iznosa od 8.449 dinara mesečno po osobi. Time se omogućava da u okviru tog budžeta zaposleni dobiju kvalitetan i sveobuhvatan paket zdravstvenih usluga.

Po čemu se ponuda Triglav osiguranja izdvaja od konkurencije?

– Naš pristup je jedinstven jer osiguranici ne razgovaraju sa operaterima, već direktno sa lekarima. Medicinski kontakt centar „Zdravstvena tačka“ radi 24 sata dnevno, 365 dana u godini, a svaki poziv preuzima lekar – i to u proseku za 8 do 10 sekundi. Tokom razgovora se obavlja stručna trijaža: lekar procenjuje stanje osiguranika, savetuje ga o sledećim koracima, predlaže odgovarajuću dijagnostiku i, po potrebi, zakazuje pregled kod specijaliste. Prosečno vreme cele procedure – od prvog poziva do potvrđenog termina – iznosi oko 15 minuta. To je nivo efikasnosti koji korisnici izuzetno cene.

Koliko je široka mreža zdravstvenih ustanova sa kojima sarađujete?

– Triglav osiguranje sarađuje sa više od 1.000 zdravstvenih ustanova na teritoriji cele Srbije. U mreži se nalaze sve relevantne privatne klinike i dijagnostički centri, što omogućava da se usluga obavi brzo i bez čekanja. Pored toga, naši osiguranici imaju mogućnost da izaberu i ustanovu van ugovorne mreže, uz naknadnu refundaciju troškova u skladu sa uslovima polise. Time obezbeđujemo fleksibilnost i lični izbor, bez kompromisa po pitanju kvaliteta usluge.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

ZLATO I SREBRO ZA YETTEL BANK: Korisničko iskustvo i zadovoljstvo zaposlenih nagrađeno u Londonu

by bifadmin

Na prestižnom međunarodnom takmičenju International Customer Experience Awards 2025 održanom u Londonu, Yettel Bank osvojila je zlatnu nagradu u kategoriji „Najbolja angažovanost zaposlenih/Najbolje mesto za rad“ i srebrnu nagradu u kategoriji „Najbolja inovacija u korisničkom iskustvu“.

„Pre godinu i po dana rekli smo da volimo tehnologiju, ali da ljude volimo više. Mislim da smo danas to i dokazali. Ovo zlato nije nekakav trofej za policu, ovo je naša potvrda da smo stvorili organizaciju po meri čoveka. Ljudi i inovacije za nas nisu projekat i znam da nismo jedini koji to govore, ali dok drugi to pričaju, mi to živimo i prenosimo na naše korisnike. Mi nismo banka u koju ljudi dolaze zato što moraju, već zato što žele i ovo je prvi korak ka našem cilju da stvorimo banku koju ljudi vole“, rekao je Aleksandar Bogdanović, Predsednik Izvršnog odbora Yettel Bank.

Od pionira digitalnog bankarstva u Srbiji, kroz više od decenije postojanja banka ima jasnu misiju da bankarstvo učini jednostavnim, transparentnim i potpuno digitalnim za više od 320 hiljada aktivnih korisnika zahvaljujući snažnoj zajednici od gotovo 600 zaposlenih.

Ipak, iz banke poručuju da ove nagrade ne slave brojke u tabelama, već jedan holistički pristup zadovoljstvu zaposlenih i besprekornom korisničkom iskustvu.

Jedinstveni Bank MAX tekući račun, Yettel Sve program, sve napredne funkcionalnosti nove aplikacije na čelu sa uvođenjem Liveness identifikacije samo su deo inovacija koje su zaista promenile iz korena korisničko iskustvo u bankarstvu. Sa druge strane, veliki broj noviteta razvijen je i kako bi se formirao unutrašnji sistem banke sa naprednim programima liderstva, lične odgovornosti i inicijative, uvođenja, obuke i kontinuirane podrške novim zaposlenima, kao i specijalizovanom platformom koja meri zadovoljstvo zaposlenih svakodnevno.

International Customer Experience Awards (ICXA) jedno je od prestižnijih globalnih takmičenja koje prepoznaje organizacije koje obraćaju posebnu pažnju na iskustvo korisnika i iskustvo zaposlenih. Svake godine prijavljuju se kompanije iz celog sveta, kao što su Vodafone, Lenovo, Radisson Hotels, Schneider Electric. Nagrade se dodeljuju u više od 40 kategorija koje obuhvataju inovacije, digitalnu transformaciju, liderstvo i razvoj kulture. Ocenjivanje sprovodi međunarodni žiri sastavljen od stručnjaka za korisničko iskustvo, ljudske resurse i biznis transformaciju.

Autor fotografija: Joker studio

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Prosečna starost kada mladi u Srbiji iznajmljuju stan je 31 godina

by bifadmin

Prosečna starost kada mladi u Srbiji iznajmljuju stan je 31 godina. Razlozi za osamostaljivanje u tim godinama su najčešće finansijske prepreke, nesigurnost zapošljavanja i visoki troškovi stanovanja.

Čak 31,85 odsto građana Srbije starosti između 30 i 34 godine deli životni prostor sa roditeljima. Ovaj prosek je znatno viši u odnosu na ostatak Evrope, gde je prosek oko 26,3 godina.

U nekim zemljama poput Finske mladi se osamostaljuju već oko 21 godine, navodi portal 4zida.

Kada mladi razmišljaju o samostalnom životu od prve plate, pitanje nije samo kolika je zarada, već i koliki su troškovi i gde bi želeli da žive.

Upravo ta jednačina je često nepremostiva prepreka za mnoge koji i u svojim tridesetim godinama ostaju sa roditeljima.

Za iznajmljivanje garsonjere u Beogradu potrebno je i više od 250 evra. Za mlade na početku karijere, to je preveliki izdatak.

U manjim mestima situacija je ponekad bolja, kada su u pitanju cene kirije, ali je zato neretko teže pronaći dobro plaćen posao.

Izvor: 4zida/Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Maserati Grecale Lumina Blu Nova specijalna serija Maserati SUV-a sada dostupna i u Srbiji

by bifadmin

Maserati predstavlja Grecale Lumina Blu, novu specijalnu seriju koja spaja ekskluzivan izgled, prepoznatljivu estetiku brenda i bogat tehnološki paket koji svako putovanje čini udobnim i prijatnim. Model je od sada dostupan i kupcima u Srbiji.

Luksuz koji otkriva svoj karakter kada padne noć

Oblikovan za one koji žele da se izdvoje, Grecale Lumina Blu donosi prepoznatljiv „večernji“ izgled kroz Night Interaction spoljašnju nijansu. Duboka, zavodljiva kombinacija, dolazi do izražaja naročito noći, pod svetlima grada, naglašavajući linije modela i njegov samouveren karakter. Ova limitirana serija od svega 200 jedinica, predstavlja Maseratijev omaž noćnoj eleganciji: spoj prefinjenosti, praktičnosti i odvažnog, ličnog izraza koji ga jasno odvaja od svega u svojoj klasi. Elegantnu siluetu dopunjuju 21-inčni Crio aluminijumske felne, žute kočione čeljusti i žuti Trozubac na C-stubu. Ovi elementi daju modelu jasnu sportsku notu koja se odlično uklapa sa njegovim luksuznim karakterom. Spoljašnji utisak dodatno zaokružuju Matrix LED farovi i zatamnjena zadnja stakla.

Da Maserati u svojim modelima spaja tradiciju i modernu tehnologiju najbolje pokazuje upravo unutrašnjost Lumina Blu. Ona donosi prepoznatljivi italijanski savoir-faire kroz pažljivo oblikovane detalje i izbor vrhunskih materijala: premium kožu u Chocolate ili Ghiaccio nijansi, umetke od prirodnog drveta sa otvorenim porama i sportske metalne pedale. Sve zajedno stvara ambijent u kom se italijansko zanatsko umeće i savremena tehnološka udobnost prirodno nadopunjuju.

Napredna tehnološka rešenja i visok nivo udobnosti

Pored vrhunskog dizajna, Grecale Lumina Blu donosi i viši nivo komfora i savremenih tehnologija. Standardna oprema uključuje električni prtljažnik sa senzorom pokreta, 12-stepeno podesiva i grejana prednja sedišta i kamerom od 360°, što podiže praktičnost i udobnost na nivo koji se očekuje od Maserati SUV-a. Sve zajedno stvara savremen, profinjen prostor namenjen vozačima koji žele intenzivnu, ali kultivisanu vožnju..

A kada je reč o performansama, Lumina Blu ni tu ne pravi kompromise. Pokreće ga 2.0-litarski blago-hibridni turbo motor sa 300 KS, uparen sa osmostepenim automatskim menjačem i pogon na sve točkove uz mehanički zadnji diferencijal sa ograničenim proklizavanjem. Ova postavka donosi prepoznatljivu Maserati ravnotežu snage, efikasnosti i svakodnevne upotrebljivosti, nešto po čemu se brend izdvaja već više od jednog veka.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Muralisti u Srbiji: Ovo nije posao od devet do pet, ali kada se radi, to se čini bez predaha!

by bifadmin

Pored umetničkog talenta, oslikavanje zidova zahteva od muraliste da bude snalažljiv i fizički izdržljiv, jer obično radi bez predaha, često uz pomoć merdevina, pa i građevinskih skela. I pored takvih radnih uslova, u Srbiji su najaktivniji muralisti koji se bliže pedesetoj godini života, a slede ih oni u tridesetima. Pripadnici nove generacije uličnih umetnika kažu da iako ne žive život ispunjen obiljem i sigurnošću, svoj posao ne bi menjali ni za jedan drugi.

Najpoznatija dela ulične umetnosti su grafiti i murali. Prvi se obično rade pod okriljem noći na zidu koji je umetnik sam odabrao, dok se murali slikaju uz dozvolu vlasnika objekta, nekada za svoju dušu a nekada po narudžbini. Komercijalna tražnja za muralima raste i u Srbiji, ali i dalje nema mnogo umetnika koji uspevaju da obezbede egzistenciju isključivo od ovog posla.

Iako je reč o profesiji koja ne nudi materijalnu sigurnost, Marija Vidović je upravo slikanje murala odabrala za svoj životni poziv. Kada je pre desetak godina završila Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, radila je kao frilenserka kako bi prikupila novac za višemesečno putovanje po Latinskoj Americi.

Po dolasku u Peru na brojnim arheološkim nalazištima susretala se narodnom umetnošću starih lokalnih kultura. Zadivljena načinom na koji ova umetnost komunicira sa širom publikom, odlučila je da se i sama oproba u izradi crteža zasnovanih na sličnim motivima. Činjenica da se peruanska narodna umetnost zasniva na geometrijskim oblicima isto kao i srpska – što se može videti, na primer, na pirotskim ćilimima – pomogla joj je da stvori sopstveni stil: živahan i jarkih boja, a opet geometrijski vrlo precizan.

Na merdevinama i po 12 sati dnevno

Njen talenat za slikanje murala otkrio je jedan lokalni muralista i ustupio joj zid za crtanje. Tako je Marija u dalekoj Latinskoj Americi postala muralistkinja pod umetničkim imenom Marv. Nakon povratka u Beograd prvo je slikala na zidovima svojih prijatelja, da bi potom počeli da je angažuju i komercijalni klijenti.

Danas živi od slikanja murala. Uradi oko desetak murala godišnje, dok zimi, kada vreme nije pogodno za ovaj posao, izrađuje crteže u svom „muralskom“ stilu koje prodaje i kao zasebne radove, ali i kao printove za štampanje na majicama i drugim proizvodima.

„Slikanje murala obično traje između tri i sedam dana, ali zahteva i prethodni dogovor sa naručiocima, obilazak terena, merenje zida i analizu okoline kako bi crtež bio dobro uklopljen u nju, izradu skice… Zatim sledi nabavka materijala. Koristim isključivo fasadne boje, a troškovi tog materijala zavise od veličine zida i kompleksnosti crteža. Primera radi, za jedan zid od 10 kvadratnih metara mogu se kretati između 3.000 i 4.000 dinara za farbu, ne računajući četke i drugi pribor. Ipak, ne mogu da znam tačan iznos dok ne izmerim zid“, objašnjava Marija za B&F.

Koliko košta rad umetnika takođe zavisi od više faktora, kao što su veličina i složenost slike, ali i pristupačnost mesta. Marija kaže da tokom slikanja stoji na merdevinama i po 12 sati dnevno „sa rukama u vazduhu, uz prateće bolove u kičmi i oticanje stopala“.

Murali se traže i u selima

Njeni klijenti su pojedinci i preduzeća, među kojima su i vlasnici vikendica i drugih objekata za iznajmljivanje, ugostitelji, udruženja građana, ljudi koji se bave seoskim turizmom, vlasnici etno kompleksa poput „Vodeničarkinog sela“…

Marija tvrdi da nema svoja omiljena dela, ali ima omiljena sećanja o tome kako su neka od njih nastala, poput murala veličine 12×6 metara u Beograd bašti. Njega su tražili stanovnici okolnih zgrada, koji su umetnicu upozorili da bi njeno delo moglo biti išarano grafitima jer je to „zvezdaški“ kraj, no ona mu je obezbedila dugovečnost nacrtavši grb „Crvene zvezde“ u uglu.

Ostale priče dolaze iz sela na Rtnju, zatim iz Gunjaka, Galovića, Braćevaca… „Iako u Braćevcima niko ne živi, tamo su mladi ljudi, uglavnom vikendaši, pretvorili napuštenu seosku školu u mesto za druženje, i angažovali me da je oslikam. Ljudi na selu poštuju i dobro razumeju poruke koje šalju murali“, ističe Marija, „i dok radim redovno svraćaju, razgovaraju, donose kafu i kolače“…

Kako je Čačak postao prestonica murala

Njen kolega Vuk Đurić, poznat pod umetničkim imenom Endo, smatra da za slikanje murala u selima treba imati poseban senzibilitet. Ovaj muralista, čija je adresa u Čačku, oslikava zidove širom sveta, ponajviše u gradovima.

Vuk je diplomirao grafički dizajn na Fakultetu umetnosti Kosovska Mitrovica, a od slikanja murala je počeo da zarađuje još dok je bio student. Prvi mural je naslikao na unutrašnjem zidu jednog kafića u Mitrovici. Do sada je uradio više stotina murala različitih dimenzija u Srbiji i drugim evropskim zemljama, a stigao je i do Azije, Čilea i Perua.

Svojim apstraktnim stilom privlači i fizička lica i klijente iz poslovnog sveta, od onih koji rade u IT industriji poput preduzeća „HiTech“, do kraft pivare „Dogma“. Ova beogradska pivara je poznata po tome što podržava ulične umetnike, među kojima je i Vuk. Ona je u okviru projekta „Dogma in The streets“ napravila pivo koje je nazvala po njegovom umetničkom imenu Endo.

Deo novca od prodaje ovog piva izdvojila je za finansijsku podršku festivalu „Dani urbane kulture“ (DUK), čiji je osnivač i direktor Vuk Đurić. Zahvaljujući ovoj manifestaciji muralske umetnosti, najvećoj u našem delu Evrope, Čačak je do sada dobio čak 124 murala, najviše na Balkanu.

Osim kroz murale, Vuk svoje motive plasira i na druge načine. U saradnji sa firmom LKLDKL kreirao je kolekciju letnjih šortseva, majica, peškira i sličnih proizvoda, a trenutno sa jednom dizajnerkom iz Čačka pravi šešire.

I muralista i „građevinac“

Premda u Srbiji uspeva da živi od dva murala mesečno, on primećuje da je oslikavanje zidova u drugim zemljama znatno isplativije i dodaje: „Ovo nije posao koji se radi svaki dan od devet do pet. Ali, kada se radi, to se čini bez predaha. Dok radim na muralu obično ustajem ranom zorom, obilno doručkujem, i posle toga do mraka ne silazim sa skele”.

Uprkos tome što slikanje murala zahteva težak fizički rad, u Srbiji su najaktivniji muralisti koji se bliže pedesetoj godini života a sledi ih Vukova generacija, koja je u tridesetima.

Pošto ovaj umetnik u svom radu upotrebljava i sprejeve i akril, uspostavio je kontakte sa farbarima kako bi bio što efikasniji, ali i sa iznajmljivačima skela i građevinskih mašina. „Ubrzao sam proces rada naučivši da rukujem mašinama. Na primer, dizalicu dovezem do zida koji ću oslikavati, popnem se na nju, i potom je, kako posao odmiče, daljinski pomeram dok stojim na njoj”, objašnjava muralista iz Čačka za B&F.

O izboru materijala odlučuju naručioci njegovih dela, ali čini mu se da su traženiji murali koje oslikava sprejevima. Vuk kaže da sprejevi i njemu „više leže“, jer su lakši za nošenje nego kofe s farbom i ne zahtevaju stalno mešanje boja.

Kada se završi sezona za slikanje murala u Srbiji, on ne sedi besposlen, već zime provodi u toplijim zemljama, gde radi nove murale i sklapa nova poznanstva.

Marija Dukić

Biznis & finansije 238, oktobar 2025. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Da li se isplati konkurisati ako ne ispunjavate sve uslove iz oglasa za posao?

by bifadmin

Postoje oglasi za posao koji sadrže i po deset stavki, međutim nisu sve podjednako značajne. Ali kako prepoznati šta je poslodavcu zaista bitno?

Odgovor na ovo pitanje nudi specijalizovani portal Infostud. On navodi da svaki oglas sadrži neophodne uslove koje svaki kandidat mora da ispuni, bez kojih ne bi bio u stanju da obavlja posao za koji želi da konkuriše.

Obavezni uslovi su neretko jednostavni, direktni i nezaobilazni. To može biti dozvola za vožnju automobila, znanje jezika na određenom nivou, licenca ili sertifikat koji su neophodni za poziciju i slično.

Kako znati da li je nešto obavezno ili ne?

Pre svega, to je nešto što će kandidat koristiti od prvog dana, svakog dana i biće ključan deo njegovih radnih zadataka. Drugo, to je nešto što nije moguće naučiti u kratkom roku, osloniti se na tuđu pomoć ili improvizovati ako niste do sada savladali.

Ipak, neretko se desi da u želji da što pre pronađemo odgovarajuć posao, mi prenebegnemo osnovne uslove konkursa. Tada regruter dobije desetine, stotine ili čak i hiljade prijava entuzijastičnih kandidata koji nemaju neophodna znanja i veštine.

Isto tako može da se desi i da je došlo do greške u oglasu ili da je regruter nov i neiskusan, ali to su izuzeci, a ne pravilo. Iza većine oglasa stoje zaposleni HR sektora koji ulažu izuzetne napore da što je bolje moguće rade svoj posao.

Kada dođe do pomenutog nesklada onda regruter svoj rad na procesu selekcije počne slanjem desetine, ili više odbijenica. Njegov inicijalni fokus nije na tome ko će proći u drugi krug, već na preplavljujućem broju onih koji neće. Kandidati su demoralisani, a posao regrutera uvećan. Kao krajnji ishod pronalaženje idealnog kandidata i slanje ponude se produžava, dok je regruter zatrpan pregledanjem značajnog broja neodgovarajućih biografija.

Kada ne treba a kada treba da aplicirate?

I zato, odgovor nije u tome da aplicirate svuda, bez obzira na uslove. Tako ćete svoj proces potrage za poslom učiniti zamornim i demorališućim, stvoriti dodatni posao bez odgovarajućeg ishoda i zapravo otežati da pravi kandidat pronađe posao koji mu odgovara.

To, naravno, ne znači da treba da aplicite samo kada ispunjavate sve uslove, jer je ovo često nemoguće postići. Idealno je pronaći zlatnu sredinu. Imati sve osnovne kriterijume ispunjene, kao i neke od poželjnih. Ali i znati šta možete naknadno da savladate.

Kako biti efikasan u traženju posla?

Potraga za poslom ume da bude izuzetno zamorna i da obeshrabri čak i one izuzetno entuzijastične. Jer, ako smanjite broj oglasa na koji aplicirate, činiće vam se kao da nikada nećete ni naći posao. Ipak, brojne prijave ne donose rezultate. I, šta onda?

Rešenje najčešće leži u promeni pristupa. Za početak, nemojte se fokusirati na ono što nemate i ne ispunjavate, već razmislite o onome što imate. Vaše obrazovanje, dodatno učenje, znanje i veštine, kao i ličnost i karakter su važni u potrazi za poslom.

Razmislite dobro koji posao zaista želite da obavljate, i u kojoj firmi, i pošaljite im personalizovanu spontanu aplikaciju. To je mnogo bolji način da privučete pažnju poslodavca nego da budete jedan od aplikanata koje moraju da odbiju jer ne ispunjavaju uslove.

Takođe, oslonite se na moć povezivanja, društvenih mreža, online događaja kao i offline sajmova za zapošljavanje. Sve to je namenjeno kreiranju svoje mreže poznanika i saradnika. Usmerite svoju energiju na ono što zaista može da ostvari rezultat i bićete jedan korak bliže poslu o kom maštate.

Izvor: Infostud

Foto: TungArt7, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Katastar skinuo svojstvo zaštićenog kulturnog dobra sa zgrade Generalštaba

by bifadmin

Sa razrušenih zgrada Generalštaba, Kasarne 7. puka i zgrade Starog Generalštaba u Beogradu koje će postati deo stambeno-hotelskog kompleksa „Trampove kule“, prema projektu koji je ugovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa zetom američkog predsednika Donalda Trampa, katastar je skinuo svojstvo zaštićenog kulturnog dobra.

Služba za katastar nepokretnosti Savski venac donela je rešenje 14. novembra da se dozvoli ispis zabeležbe svojstva kulturnog dobra i sa Kasarne 7. puka i zgrade Starog Generalštaba iako su stare oko 100 godina, ali će postati deo kompleksa „Trampove kule“, piše Beta.

Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Savski venac je „na osnovu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Republičkom geodetskom zavodu, rešavajući po zahtevu za provođenje promena u katastru nepokretnosti koji je podnelo Ministarsvo odbrane dozvolilo ispis zabeležbe o svojstvu kulturnog dobra“, navedeno je u rešenju te institucije.

„Ne znam da li su skidanjem zaštite sa tih parcela ukinuli Zakon o kulturnom nasleđu preko katastra. Potpuno je neverovatno šta se dešava“, rekla je konzervatorka istraživač, saradnik u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, Estela Radonjić Živkov.

Parcela sa Kasarnom 7. puka i zgradom Starog Generalštaba je u okviru prostorno-kuturne istorijske celine ulice Kneza Miloša i takođe je pod zaštitom, rekla je ona.

Po zakonu o kulturnom nasleđu, prema njenim rečima, republički i gradski zavodi za zaštitu spomenika kulture nadležni su za podnošenje zahteva za skidanje svojstva kulturnog dobra i ako se tako odluči sledi zahtev katastru za skidanje tog svojstva, ali ta procedura nije ispoštovana, već će to radi po obrnutoj proceduri.

Niko iz Republičkog zavoda, kako je navela, nije uputio taj zahtev nego je Republički geodetski zavod na osnovu zakona leks specijalis donetog zbog projekta „Trampove kule“ pokrenuo postupak.

U članu 9. Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčanonove i Resavske piše da će „Republički geodetski zavod i nadležna centralna ustanova zaštite i očuvanja kulturnog nasleđa na osnovu ovog zakona izvršiti brisanje objekata na lokaciji iz registara koje vode u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“.

Pre tri dana pokrenut proces skidanja svojstva kulturnog dobra

Radonjić Živkov je istakla da u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture pre tri dana pokrenut proces skidanja svojstva kulturnog dobra, odnosno stoji zabeležba da je pokrenuto brisanje zabeležbe o tome.

„Oni su preskočili zakon o kulturnom nasleđu i nadležnu instituciju, nije se čekalo da se prvo izbriše iz registra zavoda, već su izbrisali iz katastra“, rekla je ona.

Navela je da je vršiocu dužnosti direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Goranu Vasiću, protiv koga se vodi krivični postupak pred Tužilaštvom za organizovani kriminal zbog ranijeg pokušaja skidanja zaštite svojstva spomenika kulture sa oštećenih zgrada Generaštaba, bilo zabranjeno da se približava svedocima, odnosno zaposlenima u Zavodu zbog čega nije radio izvesno vreme, ali da nakon isteka te mere koju je ukinuo sud za prethodni postupak, ponovo radi.

Postoji, kako je rekla još jedan problem jer Vasiću je istekao v.d. status sredinom ove godine i on sada nema nikakav status u Zavodu.

„Koliko znamo kada je privođen i nije radio primao je platu. Tada smo tražili instrukcije od Ministarstva kulture koje ga je i predložilo za direktora, ali nisu reagovali, kao ni na zahtev za njegovo razrešenje“, rekla je Radonjić Živkov.

Rešenjem RGZ-a pregažen Zakon o kulturnom nasleđu

Zakonom i pravilnicima Zavoda je, kako je navela, regulisana procedura skidanja svojstva kulturnog dobra i teško je reći šta sada raditi jer se „ovo nikada nije dogodilo“.

„Očekujemo da Vasić pokrene proceduru za skidanje svojstva kulturnog dobra sa kompleksa zgrada i placa koje su predviđene za ‘Trampove kule’ kako bi se zaštita skinula i u registru Zavoda“, rekla je Radonjić Živkov.

„Ovim rešenjem RGZ-a je potpuno pregažen Zakon o kulturnom nasleđu. U principu su nama zaposlenima koji su protiv skidanja zaštite na parcelama predviđenim za ‘Trampove kule’ vezane ruke“, rekla je Radonjić Živkov.

Zbog projekta „Trampove kule“ poslanici vladajuće koalicije u Skupštini Srbije su po hitnom postupku 7. novembra usvojili leks specijalis zakon „krojen“ prema tom projektu.

U poslednjem trenutku tokom usvajanja opozicija je skrenula pažnju da su zgrade i parcele u Katastru zaštićene jer imaju svojstvo spomenika kulture nakon čega je vladajuća koalicija donela amandman kojim je u zakon unela „da se odluka o utvrđivanju zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture ogašava ništavom i smatra se da objekti na lokaciji nisu stekli svojstvo, niti imaju status kulturnog dobra“.

Izvor: Beta

Foto: imagebrokermicrostock, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci