Promo

Intesa Leasing za godinu dana realizovala preko 1.000 digitalno potpisanih ugovora

by bifadmin

Za samo godinu dana od početka primene bespapirnog procesa za ugovaranje lizing finansiranja, Intesa Leasing, deo Banca Intesa, članice Intesa Sanpaolo grupe, realizovala je preko 1.000 digitalno potpisanih ugovora, čije je učešće u ukupnom broju svih realizovanih finansiranja kompanije dostiglo čak 35%.

Intesa Leasing je prva kompanija na tržištu koja je, uz podršku Kancelarije za IT i eUpravu, svojim klijentima omogućila da digitalno pregledaju i potpišu ugovornu dokumentaciju kroz ConsentID aplikaciju, korišćenjem kvalifikovanog elektronskog potpisa u klaudu. Time je višestruko pojednostavila proces ugovaranja finansiranja za svoje klijente i obezbedila im uštedu u vremenu, istovremeno unapredivši operativnu efikasnost svog poslovanja, uz značajno smanjenje potrošnje papira, kao i prosečnog vremena obrade ugovora za 40%.

,,Veoma sam ponosan što, nakon samo godinu dana od početka primene bespapirnog procesa za potpisivanje lizing dokumentacije, u ostvarenim rezultatima dobijamo potvrdu da smo napravili ključan korak u digitalnoj transformaciji poslovanja Intesa Leasing, kao i čitave lizing industrije na domaćem tržištu. Zahvaljujem se Kancelariji za IT i eUpravu na podršci pri uvođenju ovog procesa, kojim smo proširili svoju ponudu usluga u potpunosti je prilagođavajući savremenim potrebama klijenata, i uz to značajno smo smanjili potrebu za štampanjem i fizičkom razmenom dokumentacije. Na ovaj način smo se dodatno približili ostvarenju ciljeva naše matične Intesa Sanpaolo grupe usmerenim na primenu ESG principa u poslovanju“, istakao je Predrag Milenović, predsednik Upravnog odbora Intesa Leasing.

Digitalno potpisivanje ugovora o finansiranju u Intesa Leasing omogućeno je zahvaljujući prethodnom uvođenju kompletnog rešenja za upravljanje i obradu elektronske dokumentacije kompanije EIM, a deo je šire strategije kompanije koja je, uz digitalizaciju, usmerena na unapređenje efikasnosti i održivosti poslovanja.

„Zahvaljujući kvalifikovanom elektronskom potpisu u klaudu, građanima i privredi je omogućena brža, jednostavnija i efikasnija usluga u Intesa Leasing-u. Klijenti ne moraju da odlaze na šaltere već korišćenjem svog mobilnog telefona vrše elektronsko potpisivanje ugovora. Do sada je ovaj način potpisivanja na daljinu izabralo 35% klijenata i elektronski potpisano više od 32.000 dokumenata. Ovaj primer partnerstva države i privrede, gde država daje besplatno na raspolaganje svoju naprednu digitalnu infrastrukturu i usluge, je jedinstven u regionu i predstavlja značajan korak u procesu dalje digitalne transformacije Republike Srbije“, istakao je dr Mihailo Jovanović.

Osim što ugovor o lizing finansiranju klijenti digitalno mogu potpisati u poslovnim prostorijama Intesa Leasing i ekspoziturama Banca Intesa, oni to mogu učiniti i prilikom samog izbora vozila u velikom broju salona automobila, partnera kompanije, i to nakon odobrenja zahteva za finansiranje, koje je moguće dobiti i za manje od jednog minuta putem jedinstvenog alata, Intesa Leasing portala

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Proizvođači krompira u Srbiji traže carinsku zaštitu od uvoza

by bifadmin

Predsednik Skupštine Udruženja za krompir Srbije, profesor Zoran Broćić rekao je danas da proizvođači traže da Vlada uvede sezonske carine ili prelevman na uvoz tog proizvoda, kako bi im zaštitila proizvođačke i veleprodajne cene.

„Već smo razgovarali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede da se uvede neka vrsta zaštite za cenu domaće proizvodnje, jer je u EU proizvođačka cena od 20 do 25 evrocenti, pa će krompir ponuditi po nižim cenama nego što to mogu domaći poljoprivrednici, pošto je njihova proizvođačka cena od 30 do 50 evrocenti„, rekao je Broćić za Betu.

Dodao je da će ove godine u Srbiji biti maniji prinos krompira od očekivanog zbog suše, pošto se navodnjava tek oko 30-40 odsto od oko 20.000 hektara zasejanih površina, koje su svake godine manje za desetak odsto.

Očekivani prinos ove godine biće u brdsko-planinskim krajevima, gde nema navodnjavanja, od šest-sedam do 20 tona po hektaru, a oko 50 tona na njivama gde se krompir zaliva.

Proizvođačka cena, kako je rekao Broćić, na njivama gde je prinos oko 50 tona je oko 25 dinara po kilogramu, a gde je prinos od deset do 15 tona cena proizvodnje je oko 50 dinara po kilogramu.

„Proizvođači koji budu imali mali prinos biće u gubitku i polako će izlaziti iz te proizvodnje, a oni sa prinosom od 50 tona će imati zaradu od nekoliko procenata“, kazao je on.

Naveo je da će domaća proizvodnja krompira zadovoljiti potrebe građana Srbije do kraja godine, a nakon toga se očekuje uvoz sa Zapada, naročito iz Francuske, Belgije, Holandije i Nemačke jer će oni i ostale zemlje EU proizvesti višak krompira od oko tri do pet miliona tona i to izvoziti u druge zemlje, između ostalih i u Srbiju, što će uticati na pad domaćih veleprodajnih cena.

Prosečna cena od 55 dinara

Poljoprivrednik Branko Gujaničić iz sela Akmačići, kod Novog Pazara rekao je da je krompirom zasejao 30 hektara i da se nada najavljenoj kiši koja bi malo popravila prinos koji će, kako procenjuje, biti ispod proseka od oko 15 tona po hektaru.

On je rekao da očekuje veleprodajnu cenu od 60 dinara po kilogramu, što bi, kako je ocenio, bilo „realno“ jer su bili skupi preparati za zaštitu od bolesti i repromaterijal.

Prošle godine je, kako je rekao, krompir prodavao po veleprodajnoj ceni od 40 do 50 dinara po kilogramu.

„Smanjivaću proizvodnju jer nema radne snage. Mogu nuditi koliko hoćeš, ali džabe je kada nemaš kome. Poslednjih pet godina je suša i nemamo dovoljno vode ni za piće, a ne za zalivanje“, rekao je Gujaničić.

Poljoprivrednik Pavel Valent iz sela Lalić kod Odžaka rekao je da je povadio i već prodao krompir po prosečnoj ceni od 55 dinara po kilogramu i da će mu ostati „mrvica“ zarade.

Valent je sam investirao u sistem za navodnjavanje pre 30 godina što ga je koštalo oko 100.000 evra.

Dodao je da bez navodnjavanja nema proizvodnje, a da zbog rizika da će proizvodnja jedne vrste povrća biti nerentabilna, uzgaja i luk i bundeve.

Istakao je da će biti zadovoljan i malom zaradom od krompira, tek kada ga naplati jer ga trgovci isplaćuju posle dva-tri meseca od preuzimanja, a imao je loših iskustava i potražuje više hiljada evra od trgovina koje su propale, a nisu platile krompir koji im je isporučio.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Ovo je mesto gde možete pronaći sve za školu, po odličnim cenama

by bifadmin

Školska godina uskoro počinje, a roditelji se ponovo suočavaju sa istim izazovom: nabavkom svega što je potrebno za školu. Istraživanja pokazuju da većina roditelja želi da to obavi na jednom mestu, pri jednoj poseti.

U Pepcu je to lakše nego ikada! Zahvaljujući „One Stop Shop“ strategiji, sve što vam je potrebno, od rančeva do osnovnog školskog pribora i odeće, može se kupiti na jednoj lokaciji, po odličnoj ceni, bez potrebe za odlaskom u više prodavnica.

Samo jedna poseta prodavnici – više vremena za ono što je važno

Za većinu roditelja su pripreme za povratak u školu više od nabavke svega što je na spisku za kupovinu – tu je kratak rok i potreba za odlaskom u više različitih prodavnica. Prema istraživanjima, skoro osam od 10 roditelja želi da kupi sve na jednom mestu, uglavnom da bi uštedeli vreme i izbegli stres. Mogućnost kupovine svega što je potrebno jednim odlaskom u prodavnicu znači više vremena provedenog sa decom na kraju leta, kao i manje nervoze zbog gužvi.

„Smatramo da kupovina za povratak u školu može da bude i prijatna i jednostavna. Zato mi u Pepcu stavljamo naglasak na udobnost, bogat izbor i privlačne cene, tako da roditelji mogu da se bave onim što je zaista bitno, a to je vreme provedeno sa decom“, izjavila je Martina Vicić, regionalna marketing menadžerka u Pepcu.

Pored toga, roditelji cene činjenicu da u jednoj prodavnici mogu da odaberu i školski pribor i proizvode za kuću – štedeći vreme, novac i energiju.

Sve na jednom mestu – od rančeva do kutija za hranu

Pepcov asortiman proizvoda za povratak u školu kombinuje funkcionalnost, moderan izgled i pristupačne cene. U radnjama ćete pronaći rančeve i školske torbe za različite uzraste, pernice, sveske, hemijske olovke, raznobojne flomastere i grafitne olovke, Pepco Artist pribor za likovno, kao i kutije za ručak, boce za vodu, udobnu odeću i obuću za školu. I to sve po veoma razumnim cenama: praktične sveske A5 za samo 200 RSD, termosi za 550 RSD ili heftalice za papir za 150 RSD.

Roditelji takođe mogu da odaberu materijale za kuću, kao što su peškiri i posteljina, ili kuhinjske predmete za bolje organizovana jutra tokom školske nedelje.

Za najmlađe učenike su tu proizvodi sa omiljenim likovima iz crtanih filmova i igrica kao što su Sunđerbob i Patrolne šape, tako da je povratak u školu još uzbudljiviji. Stariji učenici mogu da odaberu rančeve sa više pregrada, ojačanim remenovima i izdržljivim rajsferšlusima osmišljenim da traju tokom zahtevne školske godine.

Kupovina koja ispunjava potrebe i dece i roditelja

Deca biraju dezene, boje i omiljene likove: ona starija traže funkcionalnost i dodatne elemente, a mlađu privlače omiljena lica iz filmova i TV serija. Roditelji cene dobar kvalitet, izdržljivost, privlačne cene i promocije. Prema istraživanju Pepca, čak 80% roditelja redovno koristi specijalne ponude i popuste na školske potrepštine, a pri izboru proizvoda posebnu pažnju obraća na izdržljivost i praktičnost. Takođe im je bitno da kupovina bude brza i efikasna, po mogućstvu na jednom mestu (80% ispitanika), na kom mogu da kupe sve što je potrebno.

Školske potrepštine – i više od toga

Ono po čemu se Pepco izdvaja je činjenica da, pored obavezne opreme za školu, roditelji mogu da odaberu i proizvode potrebne za kuću – od mekanih peškira i posteljine do ukrasa i kuhinjskih predmeta. Tako pripreme za povratak u školu postaju deo šireg plana – vođenja računa o udobnosti cele porodice.

Kupovina u jednoj prodavnici takođe podrazumeva manji broj odlazaka u kupovinu, niže troškove prevoza i više vremena za opuštanje poslednjih dana leta. Zato je poseta Pepcu najbolja odluka pre nego što počne školska godina.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog suše, isplativo gajenje bele deteline

by bifadmin

Ova godina je sušna, s velikom vrućinom, pa se poljoprivrednici snalaze u potrazi za prihodom

Bala deteline trenutno košta 400 dinara, a poljoprivrednici koji su je sejali kažu da su je kosili svega tri puta.

Na jutru deteline, u zavisnosti od klime, može da bude od 300 do 500 bala. Ova godina je sušna, s velikom vrućinom, pa se poljoprivrednici snalaze u potrazi za prihodom kako bi na suvim oranicama imali neke vajde, a što manje troška, piše Dnevnik.

Zemljoradnik iz Čuruga Mile Zec poljoprivredom se bavi 30 godina. Seje kukuruz, soju i detelinu.

Od kukuruza i soje očekuje slabiji prinos ove godine nego ranije. Ni deteline neće imati puno, ali za razliku od kukuruza i soje, gde je imao ulaganje, od deteline će imati neke vajde.

300-500 bala deteline može da bude po jutru

Već četvrtu godinu na istoj njivi kosi detelinu. Ove godine kosio je svega tri puta, mada, kada je klima dobra, kaže, detelina se može kositi i šest puta.

– Detelina je višegodišnja biljka, obnavlja se svakih šest godina i tokom godine nemam nikakvo ulaganje. Jedino se mora tretirati zaštitnim sredstvom ako je posle košenja, dok je još niska, napadnu bube. Trebaju joj samo sunce i kiše. Uspeva na plodnoj ritskoj crnici u blizini reka i doprinosi popravljanju strukture zemljišta i povećanju plodnosti, jer je detelina azotna biljka – rekao je Zec.

Čekaju se i veliki stočari

– Za razliku od ranijih godina, kada su bale deteline kupovala mala gazdinstva, sada očekujem da će detelinu tražiti i veliki stočari, koji sa svojih njiva, zbog suše i nižih prinosa, nisu uspeli da obezbede dovoljeno hrane za stoku – rekao je Mile Zec.

Već sada su pašnjaci suvi i stoka se dohranjuje. Zato će detelina biti skupa i tražena stočna hrana.

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Potrošači koji uđu u crvenu zonu, struja će biti skuplja od 14 do 33 odsto

by bifadmin

Električna energija će od 1. oktobra poskupeti sedam odsto za građane čija je potrošnja do 1.200 kWh.

Za one koji premaše taj prag i uđu u „crvenu“, skuplju tarifu, cena će biti viša u proseku od 14 do 33 odsto, rekao je stručnjak za energetiku Željko Marković.

Kupaca koji će ući u „crvenu“ zonu i za koje će biti tako veliko poskupljenje, prema njegovim rečima, u sistemu ima oko 10 odsto.

Od 1. oktobra najavljeno je poskupljenje struje za sedam odsto, prenos će poskupeti 10 odsto, a distribucija 16 odsto.

Granica za „crvenu“ zonu pada sa 1.600 na 1.200 kWh.

„Zbog povećanja cena mrežarine i privreda će imati povećanje svog računa koje, takođe zavisi od profila potrošnje, ali oni mogu očekivati povećanje računa od tri do pet odsto“, rekao je Marković.

Dodao je da je cilj da se nateraju potrošači da postanu energetski efikasniji i da smanje potrošnju.

„Oni koji ulaze u veću potrošnju su obično oni koji se greju na električnu energiju. Kada se grejete na električnu energiju, sve zavisi da li to radite TA pećima, kotlovima na električnu energiju i slično. Nekad neko troši više u noćnoj zoni, neko troši podjednako i preko dana i noći“, rekao je Marković.

Naveo je da je preporuka da ti potrošači razmišljaju da pređu, ukoliko mogu, na toplotne pumpe, odnosno da se greju sa uređajima kao što su inverter klime.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Srbija ima najbrži fiksni internet u regionu, a na pretposlednjem mestu po brzini mobilnog interneta

by bifadmin

Najbrži mobilni internet u regionu ima Severna Makedonija, s prosečnom brzinom preuzimanja od 161,53 Mbps. Slede Albanija (104,11 Mbps), teritorija Kosova i Metohije (97,43 Mbps), Crna Gora (80,27 Mbps), pa tek onda Srbija (71,70 Mbps), dok je Bosna i Hercegovina na poslednjem mestu sa skromnih 29,65 Mbps.

Dok region Zapadnog Balkana beleži napredak u digitalnoj infrastrukturi, Bosna i Hercegovina se i dalje suočava s ozbiljnim zaostatkom kada je u pitanju brzina interneta – i mobilnog i fiksnog.

Prema najnovijim podacima, BiH se nalazi na samom dnu liste zemalja u regionu, iza svih svojih suseda.

S druge strane, kada je reč o fiksnom internetu, Srbija drži vodeću poziciju sa 92,21 Mbps. Slede Crna Gora (87,64 Mbps), Albanija (84,64 Mbps), teritorija Kosova i Metohije (82,24 Mbps) i Severna Makedonija (49,01 Mbps), dok se BiH ponovo nalazi na dnu sa svega 35,71 Mbps.

Podaci su prikazani na grafikonu koji je objavio Radio Slobodna Evropa (RSE), a odnose se na prosečne brzine preuzimanja (downloada) interneta po državama u regionu iz jula ove godine.

U Hrvatskoj, koja nije obuhvaćena analizom, prosečna brzina preuzimanja (download) u fiksnim mrežama u 2025. prema Speedtest podacima kreće se između 70 i 120 Mbps, dok mobilne mreže nude između 30 i 80 Mbps, zavisno od regije i operatera.

U vremenu kada brz i pouzdan internet postaje osnovni alat za obrazovanje, rad i svakodnevni život, rezultati za Bosnu i Hercegovinu ukazuju na hitnu potrebu za ulaganjima i reformama u sektoru telekomunikacija.

Izvor: Biznis.ba/Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Beč: Veštačka inteligencija u obrazovnim institucijama

by bifadmin

Da je veštačka inteligencija (VI) ušla u bečke učionice i amfiteatre pokazuje istraživački projekat „VI u obrazovnim ustanovama Privredne komore Beča“. Istraživanje je sprovela vodeća Visoka škola primenjenih studija za menadžment i komunikaciju u Austriji „FHWien“ tokom zimskog semestra 2024/25 za sektor obrazovanja Privredne komore Beča.

U istraživanju je učestvovalo 1.537 učenika i studenata turističke škole „MODUL“, „Vienna Business School“ i visoke škole „FHWien“, kao i 40 polaznika kurseva Instituta za obrazovanje odraslih „WIFI Wien“.

Kako su pokazali rezultati istraživanja, prema učestalosti korišćenja, 23% učenika koristi VI-alate svakodnevno, a 32% nekoliko puta nedeljno. Kada su u pitanju studenti, 32% svakodnevno koristi VI, a 43% više puta nedeljno. Ukupno 11% učenika i 2% studenata skoro da i ne koriste digitalne alate. Razloge za korišćenje koje su učenici i studenti naveli su na prvom mestu ušteda vremena (41% studenata, 39% učenika). Inače 14% učenika i 9% studenata smatra da veštačka inteligencija daje bolje rezultate od njihovih sopstvenih. Studenti je češće koriste za optimizaciju teksta, dok učenici kao pomoć u učenju.

U šest eksperimenata učenici i studenti su rešavali složene zadatke, sa i bez pomoći veštačke inteligencije. Pokazalo se da je uspeh zavisio više od komunikacije, podeljenih uloga i saradnje, nego od same upotrebe veštačke inteligencije. Tako je jedan tim bez VI postigao bolje rezultate od drugog sa VI, zahvaljujući dobroj organizaciji.

Pored učenika i studenata u istraživanju su učestvovala i 23 nastavnika. Rezultati su pokazali da 60% nastavnika u školama i na fakultetima koristi VI često ili vrlo često u pripremi nastave. Pritom 54% nastavnika preferira ChatGPT.

Nastavnici su tokom istraživanja izrazili nesigurnost u vezi sa ocenjivanjem radova nastalih uz pomoć veštačke inteligencije, zaštitom podataka i ispravnošću odgovora koje VI daje. Ipak, mnogi vide potencijal VI da učini nastavu kreativnijom i efikasnijom. „Rezultati pokazuju koliko je važan ljudski faktor u radu sa veštačkom inteligencijom. Analitičko mišljenje, timski rad i etička svest jednako su važni kao tehničke veštine“, istakla je, direktorka sektora za obrazovanje Privredne komore Beča, Barbara Kluger-Šider.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Seoski turizam u biodistriktu Kolubara: Ljudi postaju ponosni na ono što rade

by bifadmin

Turizam u Srbiji je započeo upravo seoskim turizmom, koji danas ima šansu da doživi preporod, naročito u biodistriktu koji ne razvija samo jedno gazdinstvo, već jača celu zajednicu. „Ljudi postaju ponosni na ono što oni i njihove komšije rade i na to što nude drugima. Mi, kao porodica, imamo taj osećaj i znamo koliko je važno kada vam gost kaže ne samo koliko je zadovoljan, već i koliko mu znači to što radite za njega“, ističe Dragan Sretenović, poljoprivredni proizvođač u selu Tolić i sertifikovani turistički vodič.

Kada je Tomas Kuk osnovao prvu turističku agenciju 1845. godine u Engleskoj i time otvorio eru masovnih putovanja, Srbija je bila pod turskom okupacijom. To nije sprečilo srpskog lekara, botaničara, univerzitetskog profesora i akademika Josifa Pančića da već 1846. godine organizuje prvo domaće turističko putovanje.

Prema članku koji je objavio časopis „Lovac“ cele tri decenije kasnije, Pančić je poveo botaničare, druge naučnike i svoje studente na planinarenje po Srbiji. „Pančićeva tura“ bila je posvećena učenju uz rekreaciju, ali su novinari tvrdili da nije nedostajalo ni zabave, iako ovoj naučnoj ekskurziji nisu lično prisustvovali.

Začeci pravog turizma u našoj zemlji datiraju s kraja 18. veka, kada su bogatiji građani odlazili na izlete van grada, radi zabave u prirodi u „kućicama za uživanje“. Moglo bi se reći da su putešestvija u Srbiji započela upravo seoskim turizmom, jer su tokom vrelih letnjih meseci, trgovci i drugi boljestojeći stanovnici gradova odlazili sa poslugom na svoja seoska imanja, dok su oni plićeg džepa posećivali rođake na selu, nadajući se gostoprimstvu.

Svoje nade verovatno su gajili i rođaci na selu, da će se ovi iz grada prihvatiti motike i nešto i poraditi na imanju.

Građani na selu

U današnjoj Srbiji, rođak sa sela sve više živi samo u uspomenama, jer one koji preminu uglavnom nema ko da nasledi na seoskom imanju. To je lično iskusio i Dragan Sretenović, diplomirani turizmolog. Dragan je o seoskom turizmu i njegovom razvoju naširoko učio tokom formalnog obrazovanja. Ali, to je bila teorija. Njegova „praktična nastava“ započela je onog momenta kada je doneo odluku koja mu je potpuno preokrenula život.

Nakon što mu je umro deda u selu Tolić kod Mionice, Dragan je pred sobom ima dva puta. Jedan ga je zadržavao da nastavi svoj život u gradu, drugi ga je vodio do sela. Ako izabere prvi, dedino imanje će se ugasiti. Ako izabere drugi, moraće sa svojom ženom Ivanom, diplomiranim ekonomistom, da nauči kako da postane građanin sela i od čega da živi na selu.

Dragan i Ivana Sretenović su se zaputili drugim putem do sela Tolić i malo po malo, napravili „Ranč Sretenović“. Upravo na tom mestu, u maju prošle godine zvanično je nikao Biodistrikt Kolubara i predstavljen široj javnosti.

Dragan koji je danas i poljoprivredni proizvođač i sertifikovani turistički vodič, svoje selo u najkraćem opisuje ovako: „Naše domaćinstvo se nalazi na nekoliko kilometara od Mionice u Kolubarskom okrugu na oko 380 metara nadmorske visine. Ispred nas prostire se severna ravnica Srbije, a zaleđina nam je planina Maljen i brdoviti deo zapadne Srbije, odakle struje vetrovi sa Medvednika, Jablanika, Povlena i Suvobora“.

Seoska karijera

Sretenovići su svoju seosku karijeru započeli kao proizvođači aronije. Ovu lekovitu biljku već godinama organski uzgajaju na oko tri hektara zemljišta. Dragan objašnjava da aronija nije preterano zahtevna za uzgoj, jer se dobro prilagođava lokalnoj klimi i otporna je na patogene. Supružnici od aronije prave matični sok, koristeći hladno ceđenje, bez ikakvih dodataka, a proizvode i zdrav keks zaslađen stevijom, prirodnom zamenom za šećer. Svoje proizvode prodaju u trgovinama i prodavnicama zdrave hrane.

Sretenovići su zasadili i šljive, a uporedo sa poljoprivredom, koja je prema Draganovim rečima okosnica porodičnog budžeta, bave se i seoskim turizmom. Goste primaju u apartmanima koji nude sve gradske pogodnosti, ali čim posetioci izađu iz njih, iskorače u seosku tišinu, vazduh i zelenilo koje Sretenovići takođe „proizvode“. Kako? Tako što „sade“ Muzej šume, u kojem čuvaju stare i uzgajaju nove vrste drveća. Svako drvo ima svoju priču, odakle potiče, šta simboliše u narodnoj mitologiji, kakav mu je „karakter“ koje osobine ga čine posebnim…

Sve to svojim gostima priča Dragan, koji kao vešt turistički vodič zna kako da „zavrbuje“ posetioce za prirodno i kulturno nasleđe kolubarskog kraja, a naročito za komšiluk, jer kako kaže, ako je nešto naučio na praktičnoj nastavi, onda je to činjenica da su temelj seoskog turizma njegovi domaćini, stanovnici tog kraja.

Ličnije i usporenije

Naime, za razliku od masovnog turizma i unezverenih turista koji protrčavaju kroz mesta kojima neretko zaborave i ime, seoski turizam je mnogo ličniji i usporeniji.

„Ovaj vid turizma nudi tradicionalni seoski način života – boravak u seoskim domaćinstvima, učestvovanje u poljoprivrednim radovima, degustaciju domaće hrane i pića, šetnje prirodom, vožnje biciklom, ribolov, posmatranje ptica i sve druge aktivnosti koje su uobičajene za seosko područje. Posetilac ima direktan kontakt s prirodom i sa samim stanovništvom. To je jako važno, jer bez lokalnog stanovništva se ne može ni zamisliti uspešan razvoj seoskog turizma. To autentično iskustvo života na selu je okosnica za privlačenje turista“, ističe Sretenović.

Reč je o usluzi koja je kompletno prilagođena gostu, kaže Dragan, jer su smeštajni kapaciteti mali, što omogućava mnogo neposredniji odnos između domaćina i posetioca. Turista se upoznaje sa lokalnim folklorom, zanatima, tradicionalnim manifestacijama, običajima, hranom. Uz razvoj seoskog turizma razvija se seoska zajednica, a istovremeno čuva kulturna baština i prirodno okruženje.

„Seoski turizam donosi dodatne prihode, podstiče stanovnike da ostanu u svom kraju. To je jedan od načina da se mladi zadrže na selu, ili da se oni koji su otišli vrate, pa i da dođu neki novi, koji nisu potekli sa sela, ali prepoznaju mogućnosti da obezbede stalni izvor prihoda i vode jedan mnogo kvalitetniji život“, uveren je vlasnik „Ranča Sretenović“.

U biodistriktu raste samopouzdanje

Ove šanse se uvećavaju kada se seoski turizam razvija u biodistriktu. Osnovna prednost je u tome što biodistrikt otvara vrata za saradnju i zajednički proizvod.

„Povezivanje svih onih koji žive u biodistriktu je upravo ono što je suština cele ove naše priče i truda koji ulažemo. Biodistrikt ne razvija samo pojedinca ili jedno gazdinstvo koje pruža usluge, on jača celu zajednicu. Ljudi počinju više da sarađuju, da organizuju zajedničke manifestacije, udružuju se u zadruge, prave zajedničke turističke ture… Biodistrikt povezuje pružaoce usluga, ali i goste u tom regionu“, objašnjava Dragan.

Takva povezanost i osećaj pripadnosti dodatno motivišu svakog pojedinca da pruži svoj maksimum. Turizam inspiriše ljude da budu kreativni, da osmisle nešto novo, zanimljivo, autentično, da uvažavaju sugestije turista. „Ono što se retko pominje“, ističe Sretenović, „to je uticaj turizma na motivaciju ljudi koji rade u toj delatnosti, a posebno na selu. Zadovoljstvo koje nosioci seoskog turizma doživljavaju u svom poslu je zapostavljeno, a jako važno. Domaćini su više motivisani da ulažu u svoj posao, kada imaju dokaz da od njega mogu da žive u svom mestu. Raste samopouzdanje, imamo primera da neki zapostavljeni zanati kada dobiju na značaju u široj javnosti, ponovo oživljavaju“.

Bez novca se ne može, ali postoje i stvari koje se zaista ne mogu izmeriti novcem, izričit je Sretenović. „Stalno nešto učite, strane jezike, kako da komunicirate sa gostima, šta i kako da im predstavite i kroz to iskustvo razvijate osećaj lične vrednosti. Ljudi postaju ponosni na ono što oni i njihove komšije rade i na to što nude drugima. Mi, kao porodica, imamo taj osećaj i znamo koliko je važno kada vam gost kaže ne samo koliko je zadovoljan, već i koliko mu znači to što radite za njega“.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.

Foto: Priče sa dušom

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Danska ukida porez na knjige

by bifadmin

Danska planira da ukine porez na knjige koji je najviši u svetu, u nastojanju da podstakne ljude da više čitaju.

Porez na knjige u Danskoj iznosi 25 odsto, a vlada smatra da takva politika doprinosi rastućoj „krizi čitanja“.

Ministar kulture Jakob Engel-Šmit saopštio je da će vlada predložiti u svom planu budžeta da se ukine porez na knjige, što će zemlju koštati 330 miliona danskih kruna (44 miliona evra) godišnje, prenosi Gardijan.

Engel-Šmit je rekao da veruje da se mora rizikovati da bi se okončala kriza čitanja koja se širi poslednjih godina.

„Neverovatno sam ponosan. Ne dešava se svaki dan da neko uspe da ubedi kolege da tako ogroman novac treba da se ulaže u potrošnju i kulturu Danaca“, kazao je ministar.

I druge nordijske zemlje imaju standardnu stopu poreza od 25 odsto, ali je ne primenjuju na knjige. U Finskoj je PDV na knjige 14 odsto, u Švedskoj šest, a u Norveškoj se ne naplaćuje.

Švedska je 2001. smanjila porez na knjige što je povećalo prodaju knjiga ali, kako su pokazale analize, knjige su kupovali oni koji su već čitali.

Engel-Šmit je rekao da je cilj širenje literature i da je već izdvojen novac za jačanje saradnje javnih biblioteka i škola, kako bi se više dece upoznalo s dobrom literaturom.

Cilj da se više čita

U Danskoj, koja ima nešto više od šest miliona stanovnika, 2023. godine je prodato 8,3 miliona knjiga, u knjižarama i preko interneta, prema podacima nacionalne statističke agencije.

Najviše su se prodavale knjige za najmlađe, slikovnice i knjige sa aktivnostima, a drugi najpopularniji žanrovi bili su kriminalistički romani i trileri.

Ako ova mera ne dovede do pada cena knjiga, Engel-Šmit je rekao da će ponovo razmotriti da li je to bio pravi korak.

„Pratiću naravno kako se cene razvijaju. Ako se ispostavi da ukidanje PDV-a dovede samo do rasta profita izdavača, a da cene knjiga ne padaju, onda moramo razmotriti da li je to bila ispravna stvar“, rekao je Engel-Šmit.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Manje od 1% firmi stvara pola nove vrednosti u srpskoj ekonomiji

by bifadmin

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o strukturi preduzeća u Srbiji za 2024. godinu otkrivaju dubok jaz između brojnosti privrednih subjekata i njihove stvarne ekonomske snage.

Dok domaćom privredom apsolutno dominiraju mikro preduzeća, najveći deo novostvorene vrednosti generiše izrazito mali broj velikih kompanija.

Ova disproporcija oslikava ključne strukturne karakteristike domaće ekonomije, gde kvantitet ne podrazumeva nužno i ekonomsku moć.

Armija „malih“

Analiza pokazuje da od ukupno 113.161 preduzeća obuhvaćenih istraživanjem, čak 96.706 pripada kategoriji mikro preduzeća, sa do devet zaposlenih.

U dokumentu se precizira da je u 2024. godini bilo „96.706 mikro (85,5%), 12.814 malih (11,3%), 2.967 srednjih (2,6%) i 674 velikih preduzeća (0,6%)“.

Nasuprot armiji malih, stoji svega 674 velika preduzeća, koja čine manje od jednog procenta ukupnog broja firmi.

Posmatrano po delatnostima, privredna mapa je najgušće ispunjena firmama iz uslužnog sektora.

„Najveće učešće u ukupnom broju preduzeća imale su delatnosti trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (28,1%), zatim prerađivačka industrija (13,9%) i stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (13,9%)“, navodi se u izveštaju.

Ekonomska snaga u rukama velikih sistema

Kada se, međutim, umesto broja firmi pogleda jedan od ključnih pokazatelj ekonomske snage, bruto dodata vrednost (BDV), slika se dramatično menja.

Iako najmanje brojna, velika preduzeća su pravi „motori srpske privrede“, stvarajući gotovo polovinu ukupne nove vrednosti.

Prema podacima, bruto dodatu vrednost stvara 10,9% mikro preduzeća, 17,% malih, 22,7% srednjih i 49,5% velikih.

Ovaj podatak jasno ilustruje da 85 odsto najbrojnijih, mikro preduzeća, doprinosi sa svega desetinu ukupne nove vrednosti, dok 0,6 odsto najvećih kompanija stvara skoro polovinu.

Gledano po sektorima, najveći doprinos daju industrija i usluge.

„Najznačajnije učešće u BDV-u, na nivou Republike Srbije, ostvarila su preduzeća iz prerađivačke industrije (25,6%), trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila (17,3%), informisanja i komunikacija (13,0%)“, ističe se u dokumentu.

Strukturni izazovi

Ovakva struktura ukazuje na privredu sa dve brzine: sa jedne strane je široka, ali nisko produktivna baza mikro i malih preduzeća, a sa druge uski sloj visoko produktivnih velikih sistema o kojima u velikoj meri zavisi ukupan ekonomski rezultat.

U zaključku dokumenta, statističari ipak naglašavaju nezamenjivu ulogu manjih firmi.

„Mikro, mala i srednja preduzeća smatraju se jednom od vodećih snaga ekonomskog razvoja. Ona stimulišu privatnu inicijativu i preduzetničke sposobnosti, fleksibilna su i mogu se brzo prilagođavati promenama na tržištu, generišu zaposlenost“, navodi se u analizi.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci