Iako se često čuje da se danas čita manje nego ranije, podaci pokazuju drugačiji trend,  interesovanje za knjige poslednjih godina ponovo raste, posebno među mlađim generacijama koje sve češće pronalaze vreme za čitanje kao oblik odmora i brige o sebi. Danas, 23. aprila, kada se obeležava Svetski dan knjige, dodatno se ističe značaj čitanja u savremenom društvu, a istraživanja pokazuju da interesovanje za knjige poslednjih godina ne opada.

Možda je upravo zato danas lakše nego ikada da se vratimo čitanju. Knjige više nisu nešto što planiramo unapred, one su tu, na dohvat ruke, spremne za trenutak kada odlučimo da zastanemo. Dovoljno je da pomislimo na naslov koji nam se već neko vreme vrti po glavi i da ga sebi priuštimo, bez posebnog plana, bez izlaska, bez žurbe.

To potvrđuju i podaci sa Wolta, koji otkrivaju šta korisnici u Srbiji zaista naručuju kada biraju knjige. Na samom vrhu su naslovi iz oblasti ličnog razvoja i mentalnog zdravlja, što jasno govori o potrebi da se napravi distanca od svakodnevice i uspostavi bolji odnos sa sobom. Knjige poput „Sebi duguješ sve“ ili „Atomske navike“ nisu tu slučajno, one odgovaraju na pitanje kako živeti sporije, svesnije i sa više kontrole nad sopstvenim vremenom .

Odmah uz njih dolazi i snažan talas savremene beletristike, naslovi koji se čitaju zbog emocije, prepoznavanja i onog osećaja da nismo sami u onome što proživljavamo. „Sve što znam o ljubavi“, „Normalni ljudi“ ili „Sedam muževa Evelin Hjugo“ nisu samo popularni, već i bliski, pitki i dovoljno snažni da ostanu sa nama i nakon poslednje stranice .

Zanimljivo je da, uprkos novim trendovima, klasici i domaći autori i dalje imaju stabilno mesto među najčitanijima. Knjige poput „Na Drini ćuprija“ ili „Majstor i Margarita“, kao i „Semper idem“, kao najporučivanije delo na Woltu, pokazuju da potreba za dubljim, sporijim čitanjem ne nestaje, naprotiv, ona se samo drugačije uklapa u savremeni ritam. Na istoj listi pojavljuju se i knjige za decu, što pokazuje da se navika čitanja često gradi i u porodičnom okruženju, kroz naslove koji se poklanjaju, dele i čitaju zajedno.

Još jedan zanimljiv uvid iz Wolt podataka jeste da se među najtraženijim naslovima nalaze i domaći i regionalni autori, ali i velika međunarodna imena, što govori o prirodnom spoju lokalne književnosti i globalnih bestselera.

Bez obzira na žanr, zajedničko svim ovim izborima jeste to što čitanje sve više postaje oblik lične brige. Nekoliko stranica dnevno često je dovoljno da se uspori ritam, razbistri misao i vrati osećaj mira koji nam u svakodnevici lako izmakne. Možda je zato pravi trenutak da se setimo naslova koji nas već neko vreme čeka i počnemo prvo poglavlje.

A danas, više nego ikada, sve to može da bude jednostavno, jer najčitaniji naslovi mogu da stignu pravo na kućnu adresu putem Wolta, zajedno sa svim što taj trenutak čini potpunim, bez potrebe da izlazimo i prekidamo trenutak koji je rezervisan samo za nas.

Foto: Wolt

Kada god se govori o sigurnosti novca, zlato se gotovo uvek prvo pomene. U vremenima inflacije, tržišnih oscilacija i globalne neizvesnosti, ono za mnoge predstavlja simbol stabilnosti i način da se sačuva vrednost imovine.

To nije bez razloga – početkom 2000-ih cena zlata kretala se oko 280 dolara po unci, dok je kroz godine, posebno u periodima globalnih kriza, beležila snažan rast i dostizala istorijske maksimume. Od 2000. do marta 2026. cena zlata porasla je na preko 5.000 dolara po unci, što predstavlja rast od više od 1.700 odsto. Samo u 2025. godini zlato je oborilo 53 rekorda i zabeležilo rast od 73 odsto, najveći godišnji skok od 1979.

Dugoročno posmatrano, njegova vrednost je porasla višestruko, a takvi skokovi najčešće su se dešavali upravo u trenucima kada raste inflacija i neizvesnost na tržištu. Upravo zbog toga, zlato se često posmatra dugoročno, kao način da se očuva kupovna moć novca, posebno u evropskom kontekstu gde su inflatorni pritisci u poslednjim godinama dodatno došli do izražaja.

Ipak, kao i kod svakog ulaganja, pravo pitanje nije samo da li investirati u zlato, nego i na koji način mu pristupiti jer ne treba zanemariti ni kratokoročnu promenjiivost cena zlata.

Jer savremeno investiranje danas ne podrazumeva nužno kupovinu poluga, dukata ili fizičkog zlata. Mnogo češće podrazumeva promišljenu odluku o tome da li želite da ulažete u jedan instrument ili da kroz fond dobijete pristup široj priči – plemenitim metalima, sirovinama i realnoj imovini koja ima dugoročnu vrednost.

Zato je pre prve odluke važno postaviti sebi nekoliko jednostavnih pitanja.

Da li ulažem u zlato kao simbol sigurnosti ili kao deo šire strategije?

Mnogi početnici zlato vide kao prvi logičan korak jer ga povezuju sa stabilnošću. I to nije bez razloga.

Međutim, iskusniji investitori znaju da najveća snaga ne leži u jednom instrumentu, nego u načinu na koji je ulaganje strukturirano. Zlato može biti važan deo portfolija, ali retko kada treba da bude jedina investiciona odluka.

Zato sve više pažnje privlače fondovi koji omogućavaju izloženost kako zlatu, tako i drugim oblicima realne imovine.

Da li razumem u šta sve zapravo ulažem?

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja.

Kada investirate u fizičko zlato, vaš fokus je uglavnom na jednoj ceni i jednom tržištu. Kod alternativnih fondova, logika je šira – novac se može usmeravati i na srebro, druge plemenite metale, kao i robu i proizvode na kojima se zasniva globalna ekonomija.

Na primer, sirovine poput nafte i gasa često reaguju na geopolitičke promene, dok poljoprivredne robe, poput kafe ili pšenice, zavise od klimatskih uslova i globalne potražnje, pa njihova vrednost može značajno varirati i rasti u određenim periodima.

Takav pristup ima i Vista Rica Origin fond. Umesto oslanjanja na samo jedan instrument, fond ulaže u plemenite metale poput zlata i srebra, ali i u širi spektar roba kojima se trguje na svetskim berzama. Na taj način investitor dobija diverzifikovano ulaganje kroz jedno rešenje, bez potrebe da sam bira pojedinačne opcije.

Koliko mi je važna jednostavnost ulaganja?

Jedna od čestih dilema početnika jeste da li investiranje mora da bude komplikovano.

Kod fizičkog zlata odmah se otvaraju praktična pitanja: gde se čuva, kako se proverava autentičnost, kada je pravi trenutak za prodaju i koliki su troškovi između kupovne i prodajne cene.

Sa druge strane, ulaganje kroz fond pojednostavljuje ceo proces. Investitor kupuje investicione jedinice, dok profesionalni portfolio menadžment vodi računa o strukturi ulaganja i tržišnim kretanjima.

Da li želim da moj portfolio bude diverzifikovan?

Jedno od osnovnih pravila investiranja jeste da rizik ne treba koncentrisati na jednom mestu.

Zlato jeste važna zaštita vrednosti, ali fondovski pristup omogućava da se ulaganje raspodeli na više instrumenata povezanih sa robama i plemenitim metalima, čime portfolio postaje otporniji na pojedinačne tržišne promene.

Upravo ta diverzifikacija je razlog zbog kog alternativni fondovi postaju sve zanimljiviji investitorima koji žele da njihov novac ne miruje, ali da pritom ulažu promišljeno.

Koliko sam spreman/spremna da izdvojim za početak?

Dobra vest je da prvi korak ne mora da bude veliki.

Danas postoje različite mogućnosti ulaganja koje omogućavaju da se krene i sa manjim iznosima, što ovu vrstu finansijskih odluka čini dostupnijom i onima koji tek ulaze u svet investiranja.

Upravo zato je važno da pre odluke ne razmišljate samo o zlatu kao “sigurnoj luci”, već o tome kako da kroz jedno ulaganje dobijete pristup širem spektru realne imovine.

Na kraju, možda najvažnije pitanje nije da li investirati u zlato, već kako kroz pažljivo odabranu strategiju iskoristiti njegov potencijal, zajedno sa drugim klasama imovine.

Jer najbolje investicije nisu one koje prate trend, nego one koje prate jasan cilj.

Foto: Freepik

Mladi,  biće u fokusu četvrtog dana  EU nedelje mogućnosti, koji će se sutra održati u Novom Pazaru (Kulturni centar, 11č). Događaj će otvoriti zamenica šefa Delegacije EU Plamena Halačeva, a glavni govornik biće istoričarka umetnosti Lora Milutinović.

Ukoliko ste zainteresovani za medijsko praćenje događaja, molimo da se prijavite preko formulara na ovom linku.

Celu agendu možete pronaći ovdeMožeš i ti – glavna je poruka EU nedelje mogućnosti, koju Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji i Evropska kuća organizuju sa više od 50 nacionalnih i međunarodnih partnera. Referentni govornici predstaviće konkretne prilike za građane, preduzetnike, mlade, civilno društvo i lokalne zajednice, a biće otvoreni i za sva pitanja i rešavanje nedoumica.

Više detalja o EU nedelji mogućnosti

Tokom svih dana, učesnicima će biti dostupna Networking zona. Posetioci će imati priliku da u neformalnoj atmosferi direktno razgovaraju sa predstavnicima svih EU programa dostupnih Srbiji o mogućnostima finansiranja, procesu apliciranja i implementaciji projekata.

Speed Dating zona osmišljena je za kratke, fokusirane razgovore sa predstavnicima odabranih programa, uz mogućnost konkretnog savetovanja i mentorske podrške. Svakog dana od 12 do 15 časova, zainteresovani će saznati kako da pripreme kvalitetne projektne prijave i unaprede svoje ideje.

U susret Međunarodnom danu devojčica u ICT-u (23. april), kompanija Mastercard je u Palati nauke – Zadužbini Miodraga Kostića obeležila završetak prve faze svog globalnog, edukativnog Mastercard Girls4Tech™ programa u Srbiji koji je do sada okupio više od 140 devojčica iz beogradskih osnovnih škola, sa ciljem da inspiriše devojčice uzrasta od 8 do 16 godina da istraže svet nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM).

Tim povodom, ambasadorke Mastercard Girls4Tech™ programa, astrofizičarke dr Tijana Prodanović i dr Dragana Ilić, održale su predavanje za prisutne devojčice pod nazivom „Od radoznalosti do STEM karijere: Putovanje žena naučnica“ i podelile svoja iskustva, osvetlivši izazove sa kojima su se susretale i način na koji su radoznalost, upornost i samopouzdanje oblikovale njihov profesionalni put. Njihove priče bile su inspiracija učesnicama, pokazujući da svaka devojčica sa željom da istražuje i uči može otvoriti vrata ka karijeri u STEM oblastima.

Prisutnima su se na događaju obratili Jelena Sretenović, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Nemanja Đorđević, upravitelj Palate nauke – Zadužbine Miodraga Kostića, kao i ambasadorke projekta, naučnice i astrofizičarke dr Tijana Prodanović i dr Dragana Ilić.

„U kompaniji Mastercard smatramo da je podrška devojčicama u razvoju STEM veština ključna – ona im otvara nove perspektive i pruža mogućnost da postanu buduće liderke u nauci i tehnologiji. Kroz realizovane radionice i mentorstvo naših volontera imali smo priliku da vidimo koliko su devojčice radoznale, koliko duboko razmišljaju o naučnim i tehnološkim temama, i koliko ih oduševljava svako novo saznanje – od kriptologije i algoritama do veštačke inteligencije. To nam potvrđuje da je naš zadatak da im damo vetar u leđa i pružimo vidljive uzore koji ih inspirišu i potvrđuju da STEM karijere jesu baš za njih. Zato veliko hvala i našim volonterima – kolegama iz kompanije Mastercard što su svoje vreme, znanje i iskustvo nesebično prenosili na devojčice“, poručila je Jelena Sretenović, direktorka kompanije Mastercard za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Ujedno, kompanija Mastercard uručila je osnovnim školama učesnicama programa vredne donacije u vidu edukativno-tehnološke opreme, namenjene unapređenju nastave i jačanju kapaciteta za STEM obrazovanje. Na ovaj način pruža se podrška svim učenicima da istražuju nove tehnologije i dalje razvijaju svoja interesovanja u oblasti nauke i tehnologije.

Prisutnima se obratio i Nemanja Đorđević, upravitelj Palate nauke, Zadužbine Miodraga Kostića i tim povodom rekao:

„Inicijativa kao što je Mastercard Girls4Tech™ program pokazuje koliko je važno razbijati predrasude i sistemske barijere koje decenijama odvraćaju mlade žene od nauke i tehnologije. Upravo zato je saradnja obrazovnih institucija, privrede i naučne zajednice ključna, kako bismo mladima pružili uzore i poslali jasnu poruku: i ti pripadaš ovde. Ponosni smo što je Zadužbina Miodraga Kostića prostor gde devojčice mogu slobodno da istražuju, pitaju i zamišljaju sebe kao buduće naučnice, inženjerke i tehnološke liderke jer upravo takve žene oblikuju svet koji dolazi“.

Od lansiranja programa u Srbiji u novembru 2025. godine do aprila 2026. godine, u okviru programa su realizovane tri interaktivne radionice za više od 140 devojčica iz beogradskih osnovnih škola Jovan Miodragović, Veselin Masleša i Vuk Karadžić. Tokom radionica, u okviru kojih je 15 Mastercard volontera bilo u ulozi mentora, učesnice su se upoznale sa temama iz oblasti kriptografije, algoritama, detekcije prevara, digitalne konvergencije, veštačke inteligencije i analitike podataka, stičući praktično iskustvo i uvid u mogućnosti koje STEM karijere nude.

Kako do podrške u lokalnom razvoju i zelenoj tranzicije bila je tema trećeg dana EU nedelje mogućnosti, koji je održan u Kragujevcu.

Ambasador Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, koji je poručio je da je odnos između EU i Srbije neraskidiv, podsetivši da je EU daleko najveći donator, najvažniji trgovinski partner koji čini gotovo 60% ukupne srpske spoljnotrgovinske razmene, kao i vodeći izvor stranih direktnih investicija.

„To znači da su sredstva EU pomogla u izgradnji puteva, renoviranju škola i podršci bolnicama širom Srbije. To znači da srpski izvoznici šalju većinu svojih proizvoda na tržišta EU. To znači da su investitori iz EU stvorili hiljade radnih mesta u ovoj zemlji. Sve je ovo moguće jer EU vidi Srbiju kao buduću državu članicu. Uspeh Srbije je uspeh EU“, rekao je ambasador fon Bekerat.

Kako je naglasio, evropski put Srbije zavisi od jasne političke volje i posvećenosti demokratskim vrednostima i vladavini prava, ocenjujući da trenutni momenat u Srbiji zahteva tu posvećenost hitnije nego ikad

„EU je spremna da podrži Srbiju na ovom putu. Ali pravac mora biti izabran ovde, od strane srpskih građana i njihovih predstavnika. Taj izbor je vaš. Verujemo da ćete ga doneti. I taj izbor, da ostanete na evropskom putu je isti duh koji vas danas ovde dovodi, vera da se prilike mogu iskoristiti i da je bolja budućnost na dohvat ruke“ poručio je ambasador EU u Srbiji.

Pietro Elisei, urbanista i regionalni planer sa više od 25 godina međunarodnog iskustva, u okviru uvodnog predavanja – osvrnuo se na to kako se strateški prioriteti Evropske unije mogu pretočiti u konkretne aktivnosti na lokalnom nivou.

„Danas građanima Srbije predstavljamo kako da koriste okvir politike Evropske unije za unapređenje lokalnih strategija. Šta to znači? Danas razgovaramo o tome kako različiti akteri koji oblikuju grad mogu da sarađuju, koriste alate i definišu konkretne i delotvorne načine razvoja savremenih srpskih gradova“ naglasio je Elisei.

Lokalni razvoj i zelena tranzicija nisu samo politički slogani  već konkretni alati koji već menjaju srpske gradove, kompanije i domove.

Jedan od ključnih izazova s kojima se srpske opštine suočavaju jeste kako da buduća sredstva iz fondova kohezijske politike EU budu zaista iskorišćena. Odgovor leži u integrisanom teritorijalnom planiranju pristupu kroz EU Integra projekat, u saradnji sa 41 lokalnom samoupravom. Radi se o izradi strategija koje integrišu različite sektore i nivoe upravljanja, uz široku participaciju od regionalnih razvojnih agencija i organizacija civilnog društva, do privrednika i građana.

Kako taj proces izgleda izbliza, objasnila je Dragana Stojanović iz RRA Jug, koja je ovaj model već primenila na jugu Srbije.

„Počinjemo radom na terenu istraživanjem i utvrđivanjem kapaciteta lokalne samouprave. Uključuju se brojni partneri kroz radionice i fokus grupe kako bismo dobili relevantne podatke. Rad na lokalu zahteva da se podstakne zajednički rad stejkholdera i da planiraju unapred.“

Ovakvim pristupom, RRA Jug sprovela je integrisane strategije razvoja  za Niš, Svrljig, Merošinu i Gadžin Han, kao i za Pirot, Babušnicu, Dimitrovrgrad i Belu Palanku.

Ovakve priče možemo pronaći u celoj Srbiji.

„Podizanje turističke ponude i kapaciteta jedan je od najjačih modela diverzifikacije ruralne ekonomije“, istakla je Marica Gajić, programski menadžer Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja, koja kao primere navodi projekte u opštini Despotovac.

„Tu se posebno izdvaja rekonstrukcija objekta restorana Toplica u blizini Resavske pećine ili Sokolskog doma u Senjskom rudniku. Ovi objekti se mogu staviti i u funkciju podizanja turističke ponude i kapaciteta, što je jedan od najaćih modela diverzifikacije ruralne ekonomije. Ovde ključan značaj ima povezivanje, jer je to jedini način da se postigne sinergija i kapitalizacija rezultata više različnih transnacionalnih projekata“, istakla je ona.

Program koji je privukao veliku pažnju je GEFF na Zapadnom Balkanu. Aktivan od 2017. godine u šest zemalja regiona, a u Srbiji od 2018, GEFF je do sada pomogao više od 4.000 domaćinstava da unaprede energetsku efikasnost uz podršku partnerskih banaka.

Suština programa je relativno jednostavna, građani mogu da dobiju kredit za ugradnju energetski efikasnih tehnologija, od izolacije i prozora, do solarnih panela, toplotnih pumpi i punjača za električna vozila, a nakon verifikacije ulaganja, ostvaruju pravo na bespovratna sredstva u iznosu od 15 do 20 odsto vrednosti investicije.

Pet godina i 94 finansijski podržane kompanije, to je dosadašnji bilans programa EU za zelenu agendu u Srbiji, koji je na skupu predstavila Anđela Vila iz UNDP-a. Program pokriva pet stubova zelene agende, dekarbonizaciju, cirkularnu ekonomiju, zaštitu životne sredine, biodiverzitet i održivu poljoprivredu, a tehničku podršku do sada je dobilo čak 220 kompanija.

Jedan od proizvoda koji su dostupni krajnjim korisnicima posredstvom programa su i energetski efikasni prozori. Učesni su upoznaju sa koeficijentom povodljivosti toplote kroz konkretnu demonstraciju.

„Iz tog razloga smo ovde doneli reprezentativni primer tipova stakala koja se uglavnom ugrađuju u stolariju, da se vidi koliko se koje staklo zagreva i, naravno, da se pogledaju preseci profila sa kojima bi se zamenila stara drvena stolarija“ pojašnjava Branka Milić iz kompanije Sunce Marinković.

EU nedelja mogućnosti završava se sutra u Novom Pazaru, danom koji je posvećen sektorima Mladi, obrazovanje i sport. Događaj će početi od 10 časova u Kulturnom centru u Novom Pazaru. Ceo program možete pronaći ovde.

Globalna tržišta ulaze u novu fazu napetosti u kojoj se tradicionalni odnosi između klasa imovine počinju menjati. Poslednjih dana pojavio se splet faktora – rast cena energije, uporno visoke kamatne stope i rastuća neizvesnost u vezi sa ključnim trgovinskim rutama – koji imaju potencijal da utiču na globalnu ekonomiju daleko izvan okvira regionalnih sukoba.

U centru pažnje nalazi se Hormuški moreuz – najvažniji energetski koridor na svetu, kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte, tečnog prirodnog gasa i strateških sirovina. Prema rečima Georgija Hristova, osnivača i izvršnog direktora kompanije Tavex, situacija u toj oblasti ima sve preduslove da postane dugoročan ekonomski faktor.

„Realnost je da je malo verovatno da će Hormuški moreuz biti ponovo otvoren u skorijem periodu. Moja analiza pokazuje da Iran ima veće izglede da dobije rat i preuzme kontrolu nad moreuzom“, izjavio je Hristov.

Prema njegovim rečima, očekivanja o brzom razrešenju nisu realna, jer su interesi glavnih aktera – Sjedinjenih Američkih Država, Irana i Izraela – suštinski različiti. „Nijedan sukob na Bliskom istoku nije rešen onako brzo kako neki očekuju. To znači da će trenutna situacija trajati duže i imati značajniji ekonomski uticaj“, dodao je.

Hristov naglašava da je priroda ovog sukoba ekonomska, a ne isključivo vojna i smatra da se rat ne vodi samo oružjem, već da je to u suštini ekonomska borba koja utiče na celokupnu globalnu ekonomiju. Prema njegovim navodima, oko 30% tečnog prirodnog gasa, blizu 30% azotnih đubriva, kao i značajan deo drugih ključnih sirovina povezanih sa energijom, hranom i industrijom prolazi ovom rutom, što svaki poremećaj čini faktorom sa globalnim posledicama.

Ova dinamika se već odražava na finansijskim tržištima. Rast cena nafte podstiče inflaciona očekivanja i povećava verovatnoću da će kamatne stope ostati povišene duže vreme. To je trenutno ključni pokretač kretanja cena imovine.

U takvom okruženju, plemeniti metali reaguju složenije nego u ranijim periodima geopolitičkih tenzija. Cena investicionog zlata oscilira oko približno 4.800 dolara po unci i ostaje pod pritiskom snažnog američkog dolara i povišenih prinosa na obveznice. To ukazuje da tržište više nije vođeno isključivo tražnjom za sigurnošću, već širim skupom makroekonomskih faktora. Srebro prati sličan, ali volatilniji trend, snažnije reagujući na promene u ekonomskim očekivanjima zbog svoje veće zavisnosti od industrijske tražnje.

Istovremeno, dolazi do dublje promene u fizičkoj potražnji za plemenitim metalima. U Indiji, jednom od ključnih svetskih tržišta fizičkog zlata, tradicionalna tražnja za zlatnim nakitom slabi zbog visokih cena, dok interesovanje za investicione proizvode – poluge i kovanice – ostaje stabilno. Kupci se sve češće opredeljuju za manje, ali učestalije kupovine, što ukazuje na pomeranje u ponašanju sa potrošnje ka dugoročnom očuvanju vrednosti.

Posmatrano u celini, ovi trendovi ukazuju na širu sliku. Tržišta postaju manje reaktivna na pojedinačne događaje, a sve više pod uticajem međudejstva geopolitike, energetskih tokova i monetarne politike. U tom kontekstu, plemeniti metali ne gube na značaju, ali se njihova uloga menja – od kratkoročne reakcije na rizik ka strateškom instrumentu u okruženju produžene ekonomske neizvesnosti.

Foto: Pixabay