Promo

McDonald’s otvorio drugi novi restoran za manje od mesec dana

by bifadmin

McDonald’s nastavlja da investira i širi svoju mrežu restorana u Srbiji otvaranjem novog restorana u Starim Banovcima. Reč je o 41. McDonald’s restoranu u zemlji, a ujedno i drugom koji je kompanija otvorila za manje od mesec dana, nakon nedavnog otvaranja restorana u Bloku 41 na Novom Beogradu.

Smešten na auto-putu, Beograd – Novi Sad, novi restoran namenjen je kako lokalnim gostima, tako i velikom broju putnika koji svakodnevno prolaze jednom od najprometnijih saobraćajnica u Srbiji. Pored restoranskog prostora i prostrane bašte, gostima su na raspolaganju i McDrive i McCafé, pa će na jednom mestu moći da naprave pauzu, uživaju u omiljenim McDonald’s specijalitetima ili se osveže uz vrhunsku kafu, bogatu ponudu toplih i hladnih napitaka i omiljenih poslastica.

Gostima je na raspolaganju ukupno 194 sedeća mesta – 102 u restoranu i 92 u bašti, pružajući prijatan ambijent za odmor i uživanje u obroku, bilo da su na putovanju ili dolaze iz lokalne zajednice.

Otvaranjem novog restorana McDonald’s nastavlja da doprinosi razvoju lokalne zajednice kroz zapošljavanje novih članova tima, potvrđujući svoju dugoročnu posvećenost investiranju i razvoju poslovanja u Srbiji.

„Izuzetno me raduje što za manje od mesec dana otvaramo još jedan McDonald’s restoran u Srbiji. To potvrđuje našu posvećenost kontinuiranom razvoju poslovanja, investiranju i otvaranju novih radnih mesta. Svakim novim restoranom želimo da budemo još dostupniji našim gostima i da im pružimo vrhunsko iskustvo, bez obzira na to da li dolaze sa porodicom, svraćaju na pauzu ili su na putovanju. Verujemo da će restoran u Starim Banovcima, zahvaljujući lokaciji na auto-putu, McDrive-u i McCafé-u, postati nezaobilazna stanica za predah mnogim putnicima, ali i omiljeno mesto okupljanja lokalne zajednice. Nastavljamo da širimo našu mrežu restorana i radujemo se svakom narednom koraku razvoja McDonald’sa u Srbiji.“ – izjavila je Anđelka Đurić, direktorka McDonald’sa u Srbiji.

McDonald’s u Srbiji skoro četiri decenije uspešno posluje na domaćem tržištu, kontinuirano ulažući u razvoj mreže restorana, unapređenje kvaliteta usluge i iskustva gostiju, kao i u svoje zaposlene i lokalne zajednice u kojima posluje.

Novi restoran u Starim Banovcima, na auto-putu Beograd – Novi Sad, radi 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, pružajući gostima mogućnost da u bilo koje doba dana ili noći uživaju u omiljenim McDonald’s proizvodima, McDrive usluzi i bogatoj McCafé ponudi.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Prognoza UniCredit Instituta: Srbiju očekuje povećan rast BDP-a od 3,5% 2027. godine

by bifadmin

Centralna i Istočna Evropa (CIE) će ostati jedan od najotpornijih regiona rasta u Evropi, sa domaćom tražnjom, investicijama Evropske unije i smanjenjem energetskih rizika koji podržavaju ekonomsku aktivnost čak i dok se vlade bore sa fiskalnom konsolidacijom i inflatornim pritiscima – ključni su zaključci najnovijeg kvartalnog izveštaja UniCredit Investicionog instituta, koji je danas predstavljen domaćim medijima.

Izveštaj ističe da se očekuje da će rast BDP-a u većini zemalja CIE ostati u rasponu od 2-3% u 2026. godini, prvenstveno podržan potrošnjom domaćinstava i snažnijom apsorpcijom sredstava EU. Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza smanjilo je jedan od glavnih rizika od negativnih uticaja na regionalne izglede ublažavanjem zabrinutosti zbog poremećaja u snabdevanju energijom i inflatornog rizika, iako situacija na Bliskom istoku i dalje predstavlja neizvesnost. Istovremeno, očekuje se da će nemački fiskalni stimulansi i rashodi za odbranu pružiti dodatni podsticaj regionalnom izvozu od 2027. godine pa nadalje.

„Centralna i Istočna Evropa nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine“, rekao je Mauro Đorđo Marano, viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.

Regionalni pregled

Novi izveštaj identifikovao je značajne razlike među zemljama:

•         Prognozira se da će Poljska ostati među zemljama koje najsnažnije rastu i to sa rastom BDP-a od 3,0% i u 2026. i u 2027. godini, uz podršku otporne domaće tražnje;

•         Očekuje se da će Bugarska ostvariti rast od 2,9% u 2026.;

•         Prognozira se da će se Srbija povećati rast BDP-a na 2,9% u 2026. i 3,5% u 2027.;

•         Očekuje se da će oporavak Mađarske biti postepeniji, sa rastom od 1,3% u 2026. pre nego što se poboljša na 2,5% u 2027. godini kako se investicije budu oporavljale;

•         Rumunija i Slovačka će verovatno podbaciti u bliskoj budućnosti, jer fiskalna konsolidacija opterećuje ekonomsku aktivnost, pri čemu se za Rumuniju prognozira rast BDP-a od 0,2% u 2026. pre nego što se oporavi na 2,3% u 2027.

Inflacija se postepeno vraća ka cilju

Inflacija ostaje jedan od ključnih izazova u regionu. Bazni efekti, povećanje poreza i šokovi zbog skoka cene energenata podižu inflaciju u raznim zemljama. Međutim, očekuje se da će niže cene energenata značajno poboljšati izglede.

Do kraja 2027. godine, UniCredit očekuje da će se inflacija vratiti u okvire ciljnih raspona centralne banke u ekonomijama Centralne i Istočne Evrope van evrozone.

Prognoze za specifične zemlje:

•         Rumunija: Inflacija bi mogla naglo da opadne već od sredine 2026. godine, uz slabljenje šoka uzrokovanog cenama energenata i slabu potrošačku potražnju koja dodatno smanjuju inflaciju u drugoj polovini 2027. godine;

•         Poljska: Nakon privremenog rasta, inflacija bi se mogla vratiti do blizu 3,5% do kraja godine, a dalje usporavanje ka cilju od 2,5% je verovatno 2027. godine;

•         Mađarska: Iznenađenja u vidu blage inflacije i slabljenje pritisaka na cene energenata i hrane ukazuju na to da bi inflacija mogla da se ublaži ka cilju od 3% nakon privremenog skoka početkom 2027. godine;

•         Češka: stabilizacija blizu 2,8% do kraja 2027. godine.

Očekuje se da će monetarna politika odražavati očekivano ublažavanje inflacije nakon privremenog efekta skoka cena energenata. Mađarska centralna banka će verovatno nastaviti da snižava stope tokom 2026. godine, dok se očekuje da će Poljska, Rumunija i Srbija čekati do druge polovine 2027. godine pre nego što započnu cikluse skromnog ublažavanja. U Češkoj će 2027. godine centralna banka verovatno preokrenuti povećanje kamatnih stopa u 2026. godini.

Ester Gargijan, strateg za tržišta stranih valuta za CIE pri UniCredit-u je izjavila: „Postepeno poboljšanje izgleda inflacije stvara povoljnije okruženje za finansijska tržišta, valute i investicione odluke. Iako će se monetarno olakšavanje razlikovati od zemlje do zemlje, kompanije i investitori bi trebalo da imaju koristi od veće makroekonomske stabilnosti i opadajuće inflacije na srednji rok.“

Fiskalna konsolidacija ostaje ključna tema

Vlade širom regiona i dalje se suočavaju sa teškim zadatkom smanjenja deficita uz održavanje podrške ekonomskom rastu.

Očekuje se da će visoka potrošnja na podršku energetici i ulaganja u odbrambeni sektor održati fiskalne deficite povišenim tokom 2026. godine pre nego što postepena stabilizacija počne 2027. godine. Politički ciklusi u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj mogli bi da odlože fiskalnu konsolidaciju. U Mađarskoj će deficit ostati visok 2026, ali se očekuje da će fiskalna konsolidacija početi već u drugoj polovini 2026. godine. Obnovljeni skokovi cena energenata ili slabiji rast povećali bi rizike od pritiska na suvereni rejting za zemlje sa većim deficitom.

Šta ovo znači za kompanije

Za kompanije koje posluju širom CIE, izgledi ukazuju na kontinuirane mogućnosti uprkos stalnoj neizvesnosti.

Jača potrošnja domaćinstava trebalo bi da nastavi da podržava sektore povezane sa maloprodajom, robom široke potrošnje i uslugama, dok se očekuje da će poboljšanje apsorpcije sredstava EU održati infrastrukturne i investicione aktivnosti. Proizvođači bi trebalo da imaju koristi od jače nemačke tražnje na srednjem roku, iako konkurentnost, restrukturiranje automobilske industrije i stalni nedostatak radne snage ostaju strukturni izazovi.

Šta ovo znači za pojedince

Za domaćinstva, otpornost na tržištu rada, pozitivna dinamika plata i umerena inflacija trebalo bi postepeno da poboljšaju kupovnu moć u većem delu regiona. Kako se inflacija približava ciljevima centralnih banaka i kamatne stope počinju da se vremenom smanjuju, očekuje se da će se uslovi finansiranja hipoteka i potrošačkih kredita takođe poboljšati, iako će se tajming značajno razlikovati od zemlje do zemlje.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Inovativni svet čokolade: savremena proizvodnja iz zapadne Srbije koja osvaja kontinente

by bifadmin

U vremenu kada se ukusi sve brže menjaju, Nelino čokolade spajaju savremene trendove, pažljivo birane sastojke i onu jednostavnu radost zbog koje se čokoladi uvek vraćamo.

Čokolada je nekada bila jednostavan izbor. Znali smo omiljeni ukus, birali poznato pakovanje i vraćali se onome što nam je blisko. Danas je svet čokolade mnogo raznovrsniji. Potrošači i dalje vole ukuse kojima veruju, ali sve češće traže i nešto novo, od zanimljivih kombinacija i bogatijih tekstura, do kvalitetnih sastojaka, praktičnih formata i proizvoda koji se prirodno uklapaju u tempo svakodnevice, ali i u one trenutke kada nam je potrebno malo zadovoljstva.

Upravo na tom spoju poznatog i novog razvija se priča Nelino brenda, čokolade koja ne nastaje samo kao odgovor na trend, već kao rezultat dugogodišnjeg ulaganja u znanje, savremenu tehnologiju, kvalitet i razumevanje potrošača. Iako se Nelino danas sve snažnije predstavlja domaćim kupcima, iza brenda stoji iskustvo stečeno na različitim inostranim tržištima i stalno praćenje onoga što kupci očekuju od savremene čokolade. Sada i domaći potrošači imaju priliku da upoznaju proizvode razvijane sa ambicijom da odgovore na visoka očekivanja različitih svetskih tržišta.

Kvalitet koji nastaje iz znanja, sastojaka i savremene proizvodnje

Važan deo razvoja Nelino proizvoda jeste moderna tehnologija koja prati visoke standarde i oslanja se na savremene procese, kontrolu kvaliteta i pažljivo odabrane sastojke. Vrhunske svetske sirovine, među kojima su mleko iz Evropske unije, kakao buter, kakao masa visokog kvaliteta i pažljivo birani lešnici, čine osnovu na kojoj nastaju Nelino čokolade.

Saradnja sa Barry Callebaut, jednim od vodećih svetskih imena u industriji čokolade, dodatno potvrđuje usmerenost kompanije ka doslednom kvalitetu, pouzdanosti i standardima koji su važni na međunarodnom tržištu. Takav pristup pokazuje da se čokolada visokog kvaliteta danas razvija i proizvodi i u Srbiji, kroz domaći brend koji spaja međunarodno iskustvo, pažljivo odabrane sirovine i razumevanje savremenog kupca.

Od porodične priče do čokolade prisutne u 22 zemlje

Kompanija Nelly razvijala se postepeno, od 1994. godine, kada je poslovanje počelo sa jednim zaposlenim i jednom prodajnom jedinicom, do savremene automatizovane fabrike čokolade sa više od 250 zaposlenih. Kontinuirana ulaganja u proizvodnju, širenje asortimana i razumevanje tržišta omogućili su stvaranje stabilnog brenda u kategoriji u kojoj potrošači brzo prepoznaju razliku između standardnog proizvoda i čokolade iza koje stoje znanje, iskustvo i pažljivo razvijen ukus.

Iz kompanije Nelly ističu da domaće tržište ima posebno važnu ulogu u novoj fazi razvoja brenda u Srbiji, zasnovanoj na kvalitetu, prepoznatljivim ukusima i vrednostima koje stoje iza Nelino čokolada.

„Za nas u kompaniji Nelly, tržište Srbije danas predstavlja važan prostor za izgradnju odnosa sa potrošačima. Taj odnos gradimo kroz predstavljanje kvaliteta, procesa, ukusa i vrednosti koje stoje iza proizvoda. Domaći kupac danas je informisaniji, otvoreniji prema novim iskustvima i spremniji da prepozna razliku između proizvoda koji samo prati trend i proizvoda koji trend razume, razvija i prilagođava stvarnim navikama ljudi. Naš rast, širok asortiman i poverenje tržišta tokom godina najbolji su dokaz pravca u kojem se kompanija razvija“, poručuju iz kompanije Nelly.

Važan deo tog procesa čini i visok stepen automatizacije proizvodnje, uveden kroz višemilionske investicije, obezbeđene iz kredita evropskih banaka, u vrhunsku evropsku opremu. Ljudska ruka ne dolazi u direktan kontakt sa proizvodom tokom ključnih faza izlivanja i pakovanja, čime se obezbeđuju visoki higijenski standardi, ujednačen kvalitet i pouzdanost čokolade koja je danas prisutna u 22 zemlje sveta.

„Ova ulaganja za nas predstavljaju potvrdu posvećenosti kvalitetu, efikasnosti i savremenoj proizvodnji. Želimo da potrošačima ponudimo čokoladu koja ima stabilan kvalitet, pažljivo razvijen ukus i vrednost kojoj se vraćaju“, dodaju iz kompanije.

Inovacija koja počinje od razumevanja potrošača

Inovacije u svetu čokolade ne nastaju samo u velikim svetskim centrima. Nastaju tamo gde se pažljivo prate navike potrošača, gde se razume šta određeni ukus čini privlačnim i gde postoji spremnost da se tehnologija, sastojci i kreativnost spoje u proizvod koji ima jasnu svrhu. U slučaju Nelino brenda, to je zapad Srbije i Loznica, mesto u kojem se savremena proizvodnja povezuje sa idejom porodice, bliskosti, lokalne zajednice i ukusa koji ljude okuplja.

Posebnu ulogu u ovom procesu ima tehnološki tim kompanije, koji godinama doprinosi razvoju novih receptura i povezuje tržišne trendove, tehnološke mogućnosti proizvodnje i ono što potrošači danas očekuju od čokolade. Kako ističu iz kompanije, razvoj novih ukusa više nije samo pitanje dobre ideje, već pažljivo vođen proces koji obuhvata praćenje globalnih trendova, izbor kvalitetnih sastojaka, laboratorijska testiranja, interne degustacije i proveru proizvoda kroz mišljenja potrošača i poslovnih partnera.

„Danas nije dovoljno napraviti čokoladu dobrog ukusa. Potrošači traže složenije proizvode, više tekstura, zanimljiva punjenja i jasniji doživljaj u svakom zalogaju. Zato u razvoju novih proizvoda spajamo iskustvo, kreativnost i savremenu tehnologiju, uz stalnu brigu o stabilnom kvalitetu, sigurnosti proizvoda i ukusu kojem će se kupci vraćati“, navodi tehnološki tim kompanije Nelly.

Upravo se kroz taj pristup vidi koliko se razvoj čokoladnih proizvoda promenio poslednjih godina. Od jednostavnijih receptura i poznatih ukusa, tržište se pomerilo ka višeslojnim čokoladama koje kombinuju različita punjenja, teksture i sastojke, od orašastih plodova, keksa, vafla i karamele, do voćnih krema, proteinskih punjenja, desertnih kombinacija i savremenih linija poput Dubai style čokolade. Za Nelino, takav razvoj nije samo praćenje trenda, već način da se potrošačima ponude proizvodi koji imaju karakter, prepoznatljiv kvalitet i savremen čokoladni doživljaj.

Ukusi koji prate različite generacije i trenutke

Raznovrsnost Nelino asortimana najbolje se vidi kroz ukuse i formate koji odgovaraju različitim generacijama, navikama i prilikama. Nelino Kids mlečna čokolada sa crnim keksom osmišljena je za porodične trenutke i svakodnevna mala zadovoljstva, dok Dubai čokolada u formatu od 62 grama odgovara potražnji za bogatijim, slojevitijim i vizuelno atraktivnim ukusima.

U istom praktičnom formatu dostupne su i mlečne čokolade sa crnim keksom, kao i Nugat varijante, namenjene potrošačima koji traže spoj poznatog ukusa, modernog pristupa i lako dostupnog čokoladnog iskustva. Novi ukusi dodatno proširuju ovu priču, pa se u Nelino ponudi izdvajaju i cheesecake čokolade, koje donose kremast, desertni doživljaj inspirisan omiljenim poslasticama, zatim Nelino biskvit karamela čokolada, namenjena onima koji vole puniji zalogaj, bogat spoj biskvita i karamele, kao i praline, koje u asortiman unose elegantniji, pažljivo oblikovan čokoladni format za posebne trenutke i poklanjanje.

Savremeno čokoladno iskustvo iz Srbije

Nelino u Srbiji donosi čokoladno iskustvo koje spaja prepoznatljiv ukus, aktuelne potrebe tržišta i kvalitet razvijan za međunarodna tržišta. To je priča o domaćoj kompaniji koja je rasla postepeno, ulagala u proizvodnju, znanje i ljude, pratila promene u navikama potrošača i razvijala proizvode koji danas odgovaraju različitim ukusima, generacijama i prilikama.

 

 

Zato Nelino čokolade ne predstavljaju samo još jedan izbor na polici. One su spoj savremene proizvodnje, pažljivo razvijenih receptura, kvalitetnih sastojaka i razumevanja onoga što potrošači zaista žele od čokolade. Od porodičnih trenutaka i svakodnevnih malih zadovoljstava, do bogatijih, slojevitijih i vizuelno atraktivnih ukusa, Nelino donosi dokaz da se čokolada savremenog kvaliteta danas razvija i proizvodi upravo ovde, u Srbiji.

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kineski humanoidni roboti: Na sceni blistaju, na poslu još zaostaju

by bifadmin

Potražnja je, kaže, brzo porasla. Za 3.000 juana, odnosno oko 443 dolara dnevno, klijenti mogu iznajmiti humanoidnog robota da privlači pažnju na sajmovima, nastupa na događajima ili čak učestvuje u režiranju bračne prosidbe.

Ali njegov posao je otkrio i ono što viralni snimci kineskih robota koji plešu, trče i izvode akrobacije uglavnom ne pokazuju: tehnologija koja se snažno promoviše i dalje je godinama udaljena od toga da zamijeni ljudski rad, bilo u fabrikama ili domaćinstvima.

“Tržište prodaje humanoidnih robota još se nije zaista pokrenulo, jer današnji roboti i dalje ne mogu da funkcionišu samostalno – u suštini su prevelike igračke”, rekao je Ai Lin za CNN.

Ipak, Peking ulaže milijarde dolara u humanoidne robote, posmatrajući ih kao stratešku tehnologiju koja bi mogla povećati produktivnost u trenutku kada kineski ekonomski rast usporava, a radna snaga se smanjuje. Uspjeh u ovoj industriji mogao bi Kini donijeti i važnu prednost u trci sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim rivalima u oblasti vještačke inteligencije i naprednih tehnologija.

“Industrijske kapacitete tradicionalno su kontrolisale zemlje poput Njemačke, Japana i SAD-a”, rekao je Lian Jye Su, glavni analitičar za vještačku inteligenciju i humanoidne robote u istraživačkoj firmi Omdia. “Ali kod humanoida postoji rijetka prilika da cijeli svijet upravo u Kini traži sljedeći veliki tehnološki iskorak.”

Jedna fabrika robota u Pekingu planira da do kraja 2026. isporuči 10.000 jedinica, a do 2030. čak 500.000, što je u skladu sa ambicijom industrije da humanoidne robote uvede u masovnu proizvodnju.

Potencijal tržišta je ogroman. Investiciona banka Morgan Stanley procjenjuje da bi do 2050. u upotrebi moglo biti milijardu humanoidnih robota, što bi predstavljalo tržište vrijedno više od pet biliona dolara, iako se masovnije usvajanje te tehnologije ne očekuje prije naredne decenije.

Dominacija Kine

Kina već dominira u proizvodnji i primjeni industrijskih robota, poput robotskih ruku u fabrikama. Njeni proizvođači humanoidnih robota prošle godine su činili ubjedljivu većinu globalnih isporuka androida, daleko ispred američkih konkurenata kao što su Tesla i Figure AI.

Ranije ovog mjeseca, Peking je pokrenuo nacionalnu inicijativu za ubrzavanje primjene humanoidnih robota u stvarnom okruženju, sa ciljem da ih do kraja godine uključi u više od 100 “visokovrijednih scenarija primjene”.

“Mislim da će daleko najveća konkurencija za humanoidne robote dolaziti iz Kine”, rekao je izvršni direktor Tesle Ilon Mask tokom januarskog razgovora o poslovnim rezultatima kompanije. Nakon više odlaganja, Teslin humanoid Optimus trebalo bi da uđe u proizvodnju kasnije ove godine.

Iznajmljivanje kao najbrži biznis-model

Za Ai Lina je presudan trenutak bio nastup humanoidnih robota na Spring Festival Gala programu, jednom od najgledanijih televizijskih događaja u Kini.

“To me je navelo da shvatim da će roboti vjerovatno imati široku primjenu u budućnosti”, rekao je.

Spektakl je podstakao preduzetnike poput njega da pokušaju unovčiti rastuću popularnost tehnologije. Budući da se maloprodajne cijene humanoidnih robota kreću od oko 19.000 dolara za osnovne modele do više od 100.000 dolara za naprednije verzije, iznajmljivanje je postalo dostupnija opcija.

Na kineskim društvenim mrežama pretrage za humanoidnim robotima otvaraju lavinu influensera i malih firmi koje nude usluge iznajmljivanja. Prema navodima državnih medija, u Kini sada postoji više od 153.000 kompanija koje se bave iznajmljivanjem robota.

Jedan od vodećih kineskih proizvođača, AGIBOT, prošle godine je pokrenuo posebnu firmu za iznajmljivanje pod nazivom SHAREBOT i procijenio da bi tržište iznajmljivanja robota do kraja 2026. moglo dostići vrijednost od 1,5 milijardi dolara.

Preko online platforme, klijenti mogu iznajmiti humanoida za najmanje 3.500 juana dnevno, odnosno oko 517 dolara, uključujući troškove isporuke i ljudskog operatera koji pomaže u upravljanju i programiranju mašine. Za tri mjeseca od pokretanja platforme zabilježeno je više od 5.500 narudžbi.

Iznajmljivanje nije samo izvor prihoda, već omogućava robotima da uđu u realne scenarije, kaže Li Yiyan, izvršni direktor SHAREBOT-a.

“To na kraju pomaže robotima da brže pređu put od pukih izložbenih eksponata do masovne primjene”, rekao je.

Slično je razmišljala i 52-godišnja Zhao Xiaohong iz provincije Jiangsu, koja je prošle godine kupila osam humanoidnih robota za iznajmljivanje, ocjenjujući da je to “najbrži način da se tehnologija kratkoročno monetizuje”.

Međutim, vlasnici ovih biznisa već primjećuju da cijene iznajmljivanja počinju da padaju kako se gubi početni efekat iznenađenja.

“Ljudi počinju da osjećaju zamor kada tehnologija stagnira i prestane da napreduje, dok je tržište preplavljeno sličnim tipovima robota”, rekla je Zhao.

Na sceni blistaju, na poslu još zaostaju

Razlika između spektakla i stvarne upotrebljivosti možda se najjasnije vidi u Yizhuangu, tehnološkom centru na jugoistoku Pekinga.

U futurističkom izložbenom centru, koji je postao redovna stanica za delegacije i ture koje organizuju vlasti, robotski psi izvode tradicionalni kineski ples lava, dok humanoid u dresu Majkla Džordana ubacuje slobodna bacanja.

Ali nedaleko od tih impresivnih demonstracija nalazi se zaseban, državno podržan objekat koji pokazuje zašto roboti i dalje ne mogu mnogo više od dobro uvježbanog nastupa.

Unutra, više od 120 humanoida stoji u urednim redovima. Svaki od njih ponavlja tačno određeni zadatak – od sortiranja paketa i mijenjanja pelena do sipanja kokica – dok ih ljudski treneri usmjeravaju ručnim kontrolerima.

Uspostavljanje desetina sličnih centara širom Kine pokazuje jedan od ključnih izazova industrije humanoidnih robota: uprkos brzom razvoju vještačke inteligencije, robotima i dalje nedostaju ogromne količine podataka iz fizičkog svijeta kako bi postali zaista sposobni radnici.

Kineski proizvođači humanoida plaćaju firmama poput X-Humanoida i do 150 dolara po satu za podatke o fizičkoj interakciji, u zavisnosti od složenosti zadataka, rekao je Jiang Weilai, rukovodilac tog centra.

Pored podataka, problem je i hardver.

Marco Wang, analitičar za kinesku robotiku u istraživačkoj firmi Interact Analysis, kaže da su, na primjer, robotske šake među tehnički najmanje spremnim komponentama.

“Morate smjestiti mnogo funkcionalnosti u komponentu približne veličine i težine ljudskog zgloba. Kada toliko dijelova upakujete u tako mali prostor, odvođenje toplote postaje veliki izazov”, objasnio je Wang.

Zbog toga robotske šake imaju visoke troškove proizvodnje, slabiju otpornost na udarce, kratak radni vijek i ne postoje gotova inženjerska rješenja na koja bi se proizvođači mogli osloniti.

Zato najveći dio potražnje za humanoidnim robotima u Kini i dalje dolazi od države, dok je samo mali broj njih stigao do fabričkih pogona, uglavnom kroz pilot-projekte.

Čak i kod vodećih proizvođača, produktivnost robota i dalje zaostaje za ljudskim radnicima. UBTECH, jedna od najvećih kineskih kompanija za humanoidne robote, saopštila je CNN-u da njeni najnapredniji modeli mogu dostići oko 80 odsto ljudske produktivnosti, ali samo u određenim zadacima, poput slaganja kutija i sortiranja paketa.

Kina računa na automatizovanu budućnost

Uprkos ograničenjima, Kina ostaje izrazito optimistična u pogledu automatizovane budućnosti.

Prihvatanje tehnologije vidi se u sve češćem prisustvu robota u svakodnevnom životu. U Hangdžouu, robotski saobraćajni policajci usmjeravaju vozila na prometnim raskrsnicama. U parkovima se mogu vidjeti ljudi koji šetaju humanoide poput kućnih ljubimaca. U velikim gradovima kao što su Peking, Šangaj i Šenžen, roboti prave kafu, toče pivo ili izdaju ljekove.

“Možda i dalje djeluju pomalo nespretno, ali su počeli da ulaze u javni prostor”, rekla je Joy Zhang, analitičarka francuske banke BNP Paribas.

To ne znači nužno da su kineski humanoidni roboti tehnološki ispred Teslinog Optimusa, ali pokazuje drugačiji kineski pristup: rana primjena i pristupačnije cijene treba da podstaknu šire usvajanje, objašnjava Zhang.

Taj pristup ubrzao se nakon što je Peking 2023. objavio politički dokument posvećen humanoidnim robotima, predstavljajući ih kao “sljedeći disruptivni proizvod” poslije računara, pametnih telefona i električnih vozila.

“Brza evolucija tehnologije humanoidnih robota učinila ju je novim vrhom tehnološke konkurencije, novom granicom budućih industrija i novim motorom ekonomskog rasta”, navedeno je u dokumentu.

Oslanjajući se na snažnu proizvodnu bazu i lanac snabdijevanja razvijen kroz industriju električnih vozila, kineski proizvođači uspjeli su da povećaju proizvodnju i istovremeno brže obaraju cijene. Prema podacima istraživačke firme TrendForce, u Kini već postoji više od 140 proizvođača humanoidnih robota.

Ali prenatrpano tržište i još ograničena stvarna potražnja stvaraju problem za mnoge kompanije koje pokušavaju da ostvare održiv povraćaj investicije.

“Mnogi igrači iz drugog reda od prošle godine bilježe oštar pad finansiranja i investicione aktivnosti”, rekao je PK Tseng, istraživački menadžer u TrendForceu.

Kako se tržište iznajmljivanja humanoidnih robota hladi, a početno uzbuđenje jenjava, sve su glasnija upozorenja da se u industriji stvara balon.

“Industrija je do određene mjere namjerno prenaglašena kako bi se ispričala priča o tome koliko je Kina snažna u novim tehnologijama”, ocijenio je Su iz Omdije, dodajući da se od početka godine primjećuje blagi pad interesovanja tržišta za ovaj sektor.

On očekuje da će se industrija vremenom konsolidovati oko nekoliko velikih igrača, dok će ostali opstajati zahvaljujući subvencijama lokalnih vlasti ili podršci drugih finansijera.

Unitree kao simbol kineskih ambicija

Najjasniji simbol kineskih ambicija možda je Unitree, kompanija iz Hangdžoua čiji su roboti postali viralna senzacija, posebno nakon što su ove godine ponovo privukli pažnju publike na Spring Festival Gala programu izvođenjem kung-fu tačaka.

Unitree se profilisao kao najveći svjetski proizvođač humanoidnih robota i priprema se za izlazak na berzu u Šangaju kasnije ove godine. Tokom nedavne posjete njegovom sjedištu u Hangdžouu, zaposleni su istovremeno dočekivali delegaciju kupaca iz Malezije i predstavnike kineskih vlasti.

Ipak, čak i kod ovog predvodnika industrije, ograničenja današnje tehnologije ostaju očigledna. Istraživačke i obrazovne institucije čine većinu prodaje, dok industrijska primjena i dalje predstavlja manje od 10 odsto.

Na pitanje kada će Unitree roboti moći da budu raspoređeni na proizvodnim linijama, menadžerka za odnose s javnošću Yolanda Xie odgovorila je oprezno.

“To će vjerovatno zavisiti od tehnoloških proboja i ukupnog razvoja industrije”, rekla je.

Drugim riječima, humanoidni roboti u Kini već jesu spektakl, marketinški alat i državna tehnološka ambicija. Ali put od pozornice do fabrike, kancelarije ili domaćinstva biće znatno duži nego što sugerišu viralni snimci.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Pepco Group – Izveštaj o poslovanju za treći kvartal

by bifadmin

Pepco je ostvario još jedan kvartal snažnog i široko zasnovanog rasta, uz rast prihoda u trećem kvartalu fiskalne 2026. godine od 8,5%.

-Uporedivi rast prihoda (LFL) bez FMCG segmenta iznosio je 5,4% (4,2% uključujući FMCG), uz podršku pozitivnih reakcija kupaca na nove asortimane i veći fokus na konkurentne cene.
-Rast je predvodila Zapadna Evropa, gde su uporedivi prihodi bez FMCG segmenta porasli za 15,0%, dok su regioni Južne i Severne Centralne i Istočne Evrope ostvarili rast od po 3,6%, uprkos snažnoj uporednoj osnovi iz prethodne godine.
-Na dvogodišnjem nivou, uporedivi rast prihoda u trećem kvartalu fiskalne 2026. godine, bez FMCG segmenta, iznosio je 10,2%, što potvrđuje kontinuirano unapređenje osnovnog poslovanja.
-Nastavljen je napredak u bruto marži, koja je porasla za 290 baznih poena, na 51,9% u prvih devet meseci fiskalne 2026. godine, zahvaljujući efikasnijoj nabavci i povoljnim valutnim kretanjima.
-U trećem kvartalu otvorene su neto 74 nove Pepco prodavnice (136 od početka godine), tako da je na kraju kvartala poslovalo ukupno 4.151 Pepco prodavnica. Kompanija ostaje na putu da tokom fiskalne 2026. otvori približno 250 novih prodavnica.
Nakon prodaje Dealz-a unapređene su prognoze za fiskalnu 2026. godinu. Sada se očekuje bruto marža od oko 51% (ranije više od 49,4%), rast EBITDA u srednjem rasponu „teen“ stopa (ranije u nižem rasponu) i oko 300 miliona evra slobodnog novčanog toka bez zaduženja (ranije više od 250 miliona evra).
Ranije najavljen otkup akcija putem tendera u vrednosti do 400 miliona evra i dalje se odvija prema planu i očekuje se da bude završen tokom fiskalne 2026. godine.
Komentarišući rezultate, Stephan Borchert, izvršni direktor Pepco Group, izjavio je:

„Naši impresivni rezultati u trećem kvartalu odražavaju doslednu realizaciju strategije ‘New Pepco’, snagu brenda Pepco i stabilnost koju gradimo u poslovanju. Uporedivi prihodi Pepca porasli su za 5,4% bez FMCG segmenta i dvocifreno na dvogodišnjem nivou, što pokazuje da kupci pozitivno reaguju na unapređenja u dostupnosti proizvoda, konkurentnosti cena i asortimanu. Poslovanje u Zapadnoj Evropi ostvarilo je izuzetan kvartal, sa rastom uporedivih prihoda od 15%, što dodatno učvršćuje naše poverenje u ubrzanje rasta u ovom regionu.

Dana 3. juna 2026. godine dogovorili smo prodaju poslovanja Dealz Poland, čime završavamo stratešku transformaciju portfolija u kompaniju fokusiranu isključivo na brend Pepco i završavamo izlazak iz FMCG maloprodaje, nakon prodaje Poundlanda u junu 2025. godine. Sa jednostavnijom organizacionom strukturom, snažnim generisanjem gotovine i jasnim zamahom brenda Pepco, s optimizmom gledamo ka daljem profitabilnom rastu i većoj vrednosti za akcionare.“

Otkup akcija u vrednosti od 400 miliona evra

Prilikom objavljivanja privremenih rezultata za prvo polugodište fiskalne 2026. godine, 21. maja 2026, Grupa je potvrdila nameru da tokom fiskalne 2026. godine izvrši posebnu, jednokratnu isplatu kapitala akcionarima u iznosu do 400 miliona evra, putem proporcionalnog tendera za otkup akcija, u kojem se očekuje i učešće kompanije „Ibex”, većinskog akcionara Grupe. Ova isplata biće finansirana kombinacijom postojećih internih novčanih rezervi Grupe i umerenog novog eksternog zaduženja, čime će se odnos zaduženosti pre primene standarda IFRS 16 povećati na približno 1,0x EBITDA – što predstavlja sredinu ciljanog raspona Grupe od 0,5x do 1,5x – i odražava razborito i efikasno upravljanje bilansom stanja.

Ovo je usledilo nakon prevremenog završetka prethodnog programa otkupa akcija Grupe u vrednosti od 200 miliona evra (FY25–FY27), pri čemu je poslednja tranša u iznosu od 52,9 miliona evra realizovana 15. maja 2026. godine. Očekujemo da će tender za otkup akcija u vrednosti do 400 miliona evra biti završen tokom tekuće fiskalne godine, dok će dodatni detalji biti objavljeni naknadno.

PRODAJA DEALZ POLAND

Dana 3. juna 2026. godine, Grupa je objavila da je postigla dogovor o prodaji svog poslovanja Dealz Poland, koje obuhvata 100% vlasničkog udela u društvu Dealz Poland sp. z o.o., kompaniji Modella Capital, specijalizovanom evropskom investitoru u maloprodajni sektor, za nominalnu naknadu od 1 poljskog zlota (PLN 1).

Ovom transakcijom Pepco postaje kompanija fokusirana isključivo na svoj osnovni biznis, a prodaja predstavlja završni korak u sprovođenju strategije Grupe usmerene na pojednostavljenje organizacione strukture i fokusiranje na poslovanje Pepco u segmentu odeće i robe široke potrošnje, koje ostvaruje više stope rasta i profitabilnosti, kako je predstavljeno na Danu tržišta kapitala 2025. godine. Time se ujedno završava i izlazak Grupe iz FMCG maloprodaje, nakon prodaje kompanije Poundland u junu 2025. godine.

Kompanija Modella je u međuvremenu dobila neophodno odobrenje regulatora za zaštitu konkurencije, a završetak transakcije očekuje se uskoro. Po zaključenju transakcije, Grupa će obezbediti osamnaestomesečni kreditni aranžman za prodavca, obezbeđen imovinom, u vrednosti do 20 miliona britanskih funti (ili protivvrednosti tog iznosa), uz zaloge na zalihama. Takođe će biti zaključen i Sporazum o učešću u budućem izlasku iz investicije (Exit Participation Agreement), kojim će Pepco Group steći pravo na 35% neto novčanih prihoda od eventualne buduće prodaje kompanije Dealz, bez vremenskog ograničenja, kao i sporazumi o pružanju tranzicionih usluga tokom ograničenog prelaznog perioda.

Nakon završetka transakcije, poslovanje Dealz-a biće reklasifikovano kao obustavljeno poslovanje u Bilansu uspeha Grupe i u potpunosti isključeno iz konsolidovanih finansijskih izveštaja Grupe za kraj fiskalne 2026. godine.

IZGLEDI ZA POSLOVANJE

Nakon dogovorene prodaje kompanije Dealz Poland, Grupa unapređuje svoje projekcije za fiskalnu 2026. godinu na osnovi koja isključuje poslovanje Dealz-a, kako bi investitorima pružila jasniji uvid u poslovanje kompanije Pepco fokusirane isključivo na svoj osnovni biznis. Prethodne smernice za fiskalnu 2026. godinu, predstavljene u okviru rezultata za prvo polugodište 21. maja 2026, odnosile su se na Grupu koja je uključivala i Dealz. Revidirane smernice odražavaju profil Grupe bez Dealz-a, sa višim stopama rasta i profitabilnosti.

Na ovoj revidiranoj osnovi, Grupa i dalje očekuje rast prihoda od 6% do 8% u fiskalnoj 2026. godini. Međutim, sada se očekuje da bruto marža iznosi oko 51% (u odnosu na prethodno očekivanje od najmanje 49,4% na nivou Grupe koja uključuje Dealz), što odražava snažne poslovne rezultate ostvarene do sada.

Kao rezultat toga, sada se očekuje rast osnovne EBITDA (prema standardu IFRS 16) u srednjem rasponu „teen“ stopa rasta, u odnosu na prethodno očekivani niži raspon, pri čemu je osnova za poređenje revidirana osnovna EBITDA Grupe bez Dealz-a za fiskalnu 2025. godinu, koja iznosi 841 milion evra.

Takođe se očekuje da će godišnja osnovna neto dobit Grupe bez Dealz-a porasti za više od 50%, u odnosu na revidiranu osnovnu neto dobit za fiskalnu 2025. godinu od 234 miliona evra. Slobodan novčani tok bez zaduženja sada se procenjuje na oko 300 miliona evra (u odnosu na prethodno očekivanje od preko 250 miliona evra). Grupa i dalje planira da tokom fiskalne 2026. godine otvori oko 250 novih prodavnica na neto osnovi.

Foto: Pepco

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Uspešan početak dečijeg naučnog karavana: Otvorena labaatorija na Lidl parkingu oduševila mališane u Beogradu

by bifadmin

Uz mnogo smeha, radoznalih pitanja i pravih „aha!“ momenata, uspešno je održana prva radionica “Dečijeg naučnog karavana“, edukativne inicijative koju zajednički sprovode kompanija Lidl Srbija i MoleKul centar. Parking ispred Lidl prodavnice u ulici Vojislava Ilića u Beogradu, na jedan dan postao je prava otvorena laboratorija u kojoj je veliki broj beogradskih školaraca imao priliku da napravi svoje prve naučne korake i upozna se sa važnim „zelenim“ temama.

Baš kao što je i najavljeno, nauka je uspešno izašla iz udžbenika. Kroz interaktivne eksperimente koje su vodili profesionalni edukatori iz MoleKul centra, deca su kroz mikroskope otkrivala skriveni život u jednoj kapljici vode, čudila se zvucima „voća koje svira“, istraživala simulaciju planete Zemlje i zavirivala u kontrolisani živi svet u kutiji.

Ovom radionicom zvanično je otvoren put karavana koji će, do oktobra, obići 10 gradova Srbije i realizovati ukupno 20 interaktivnih radionica u otvorenoj laboratoriji, sa ciljem da školarcima približi nauku i važne „zelene“ teme, od zaštite životne sredine i klimatskih promena do očuvanja resursa i biodiverziteta.

„Sjajan odziv i osmesi dece na našoj prvoj radionici u Beogradu potvrdili su nam da smo na pravom putu. Videti ih kako sa toliko entuzijazma i pažnje istražuju procese u prirodi, daje nam veliku motivaciju i nadu da odrastaju u generaciju koja će zaista brinuti o našem zajedničkom domu. Održivost je strateški stub poslovanja kompanije Lidl Srbija, a kroz „Dečiji naučni karavan“ mi tu našu viziju pretačemo u opipljivu vrednost za zajednicu i decu širom zemlje“, izjavila je Jasmina Dejanović, rukovodilac sektora Corporate Affairs kompanije Lidl Srbija.

Kako bi mališanima obezbedili najbolje uslove, kompanija Lidl Srbija podržala je MoleKul centar donacijom od 1.180.000 dinara, čime je nabavljena savremena oprema i materijali neophodni za neometan rad budućih naučnika tokom radionica.

„Deca su prirodno radoznala i na beogradskoj radionici su pokazala neverovatno interesovanje da pitaju, probaju i sami donose zaključke. Pokazali smo im da nauka može biti neverovatno zabavna, a istovremeno smo ih naučili zašto je svaki naš postupak važan za očuvanje životne sredine. Jedva čekamo da ovu sjajnu energiju prenesemo i u ostale gradove“, istakao je Vuk Jovićević, osnivač i predavač u MoleKul centru.

Radionica u Beogradu samo je početak velike naučne avanture. „Dečiji naučni karavan“ pakuje kofere i nastavlja svoj put kroz Srbiju sve do oktobra. Otvorena laboratorija doneće jednake prilike za mališane i na Lidl parkinge u Novom Sadu, Nišu i Požegi, kao i na odabrane lokacije u Kragujevcu, Subotici, Zrenjaninu, Šapcu, Kraljevu i Novom Pazaru.

Foto: PR Lild Srbija Promo – Aleksej Nešović

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sme li banka SMS poruke da zameni push notifikacijama kojima obaveštava klijente

by bifadmin
Većina korisnika tekućih računa, sa redovnim prihodima, opredelila se da putem klasičnih SMS poruka bude obaveštena o svakom prilivu i odlivu novca. Danas sve više banaka svojim klijentima uvodi i takozvane push notifikacije, koje idu kroz aplikacije mobilnog bankarstva, što nekima od njih – ne odgovara. Sme li banka da vas sa SMS poruka “prebaci” na “onlajn obaveštavanje”? Prema odgovoru Narodne banke Srbije – sme. Važno je samo da se poštuje potpisani ugovor između banke i klijenta, i da se svaka promena najavi – na vreme.
Redakciji N1 javio se klijent OTP banke navodeći da je, od 1. jula, banka korisnicima ukinula besplatna SMS obaveštenja o promenama na tekućem računu. Umesto toga korisnike je, kaže, usmerila na korišćenje takozvanih push notifikacija putem mobilne aplikacije banke, piše N1.
Dok korisnik tvrdi da mu je uvedeno isključivo onlajn obaveštavanje putem push notifikacija, u OTP banci za portal N1 ističu da banka nije ukinula mogućnost slanja SMS poruka za promene po računima uključenim u paket, i da je i dalje raspoloživ servis koji klijenti mogu da koriste po istim uslovima kao i pre 1. jula 2026. godine.

„U zavisnosti od odabranog paketa računa, SMS obaveštenja su bez naknade za pakete Prestiž, Fluo i Eminent ili sa ograničenim brojem poruka bez naknade za paket Praktik, dok se za sve dodatne poruke, kao i kod ostalih paketa, primenjuje naplata po važećim tarifama, kao i ranije. Važno je napomenuti da je na klijentu da odluči da li želi da aktivira SMS obaveštenja, kao i do sada“, ističu u OTP banci za portal N1.

Sa druge strane, kako dodaju, push notifikacije kroz mobilnu aplikaciju OTP banke su potpuno bez naknade za sve klijente, bez obzira na paket računa koji koriste.

„Na taj način svaki klijent može da dobija notifikacije o promeni po računu i time da ima još bolji uvid u svoje transakcije“, dodaju.
Push notifikacije, inače, predstavljaju direktna obaveštenja koja korisnik prima na ekranu svog mobilnog telefona putem mBanking (mobilne) aplikacije, za šta je potrebna i internet veza.

Jesu li blagovremeno obavešteni o promeni

Na opasku čitaoca koji se javio redakciji N1 da korisnici nisu na vreme bili obavešteni o ovoj novini, u OTP banci kažu da su 17. aprila 2026. prvi put obavestili klijente da će od 30. juna 2026. biti preusmereni na push notifikacije.
„Korisnike mobilnog bankarstva smo podsetili na početak primene ove promene 30. juna. Time je zakonom propisan rok za blagovremeno obaveštavanje korisnika o izmenama uslova poslovanja u potpunosti ispoštovan. Ali, imajući u vidu navike klijenata, predvideli smo da svako jednostavno može da ponovo aktivira SMS notifikacije kroz mobilnu aplikaciju banke ili u ekspozituri ukoliko tako želi“, navode u ovoj banci.

Ko nema mobilnu aplikaciju – ima SMS

Ova promena se, ističu, odnosi na klijente koji su ugovorom registrovani za elektronsko i/ili mobilno bankarstvo i koriste SMS obaveštenja. Klijenti koji nisu ugovorom registrovani za mobilnu aplikaciju, kažu – nisu obuhvaćeni.
„Dodatno, banka kontinuirano radi na edukaciji i podršci klijentima koji su registrovani, a ne koriste aktivno mobilnu aplikaciju ili bankomate i druge digitalne kanale. Posebna pažnja posvećuje se sugrađanima kojima je prelazak na digitalne servise veći izazov, imajući u vidu da digitalni kanali značajno pojednostavljuju svakodnevno korišćenje bankarskih proizvoda i usluga“, navode u OTP banci.
Klijenti, kako ističu, imaju punu slobodu izbora – mogu ponovo da aktiviraju SMS notifikacije, po uslovima koji su važili i pre.
„Push notifikacijama smo informacije o promenama na računima uključenim u paket učinili dostupnim svima bez naknade, dok su u prethodnom periodu SMS servise klijenti sporadično koristili“, objašnjavaju.

Šta kažu u Narodnoj banci Srbije

U Narodnoj banci Srbije ističu da Zakon o platnim uslugama ne propisuje obavezu banke da korisnike o promenama po platnom računu obaveštava putem SMS poruka, niti propisuje obavezu banke da korisniku omogući izbor između različitih kanala obaveštavanja, kao što su SMS poruke i obaveštenja putem mobilne aplikacije.
„Način obaveštavanja korisnika i sredstva komunikacije između korisnika i banke uređuju se ugovorom koji se zaključuje između banke i korisnika. Banka je dužna da korisnicima informacije u vezi sa platnim računom i izvršenim platnim transakcijama pruža u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorom, kao i da ih, ukoliko menja ugovorene uslove poslovanja koji se odnose na način obaveštavanja, o tome blagovremeno obavesti i postupi u skladu sa Zakonom o platnim uslugama“, ističe NBS.

U praksi se, dodaju, koriste različiti načini obaveštavanja korisnika o promenama po računu, uključujući SMS poruke i obaveštenja putem mobilne aplikacije.

Izbor načina obaveštavanja koji će banka ponuditi svojim korisnicima predstavlja deo njenog poslovnog modela i ugovora koji zaključuje sa korisnikom, uz obavezu da postupa u skladu sa važećim propisima.

Kada je reč o konkretnom slučaju OTP banke, Narodna banka Srbije ne komentariše pojedinačna rešenja koja banke primenjuju prilikom pružanja svojih usluga. Informacije o konkretnom načinu obaveštavanja korisnika i uslovima korišćenja te usluge može dati sama banka. Narodna banka Srbije, u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, prati primenu propisa od strane banaka i, ukoliko utvrdi nepravilnosti, preduzima zakonom propisane mere“, poručuju iz centralne banke.

Bez promene uslova za korišćenje SMS servisa

U OTP banci ističu da su, i nakon 1. jula, SMS servisi dostupni po istim uslovima kao i ranije, u zavisnosti od odabranog paketa računa, po zvaničnom tarifniku koji se može naći na sajtu banke (tarifnici nose datum od 5. maja 2026 – prim. nov).
„Nije bilo promena uslova, niti cena za korišćenje SMS servisa“, ponavljaju.

Pitanje bezbednosti

Korisnik OTP banke koji se javio redakciji izražava sumnju po pitanju bezbednosti, tačnije, navodi da „push obaveštenje zavisi od rada aplikacije, internet veze, operativnog sistema i servera banke“.
„To obaveštenje može da ne bude isporučeno, može da nestane ili da bude obrisano. Sa druge strane, SMS poruka ostaje trajno sačuvana na telefonu korisnika i predstavlja dokaz da je određena transakcija izvršena ili da je došlo do određene promene na računu“, navodi.
To je, kako je istakao, posebno važno u situacijama kada dođe do zloupotrebe računa, neovlašćenih transakcija ili pogrešno izvršenih plaćanja – „korisnik tada raspolaže dokazom koji može priložiti uz prigovor banci“.
„Ako je jedini izvor informacija push notifikacija, korisnik postaje potpuno zavisan od informacionog sistema banke, što stvara ozbiljan rizik i ostavlja prostor da ne može blagovremeno da zaštiti svoja prava“, navodi korisnik.
U OTP banci ističu da razumeju da pojedini korisnici preferiraju SMS obaveštenja.
„Poštujemo pravo svakog klijenta da izabere kanal obaveštavanja koji mu najviše odgovara. Zato ističemo da SMS servis ostaje dostupan pod istim uslovima kao i do sada, svim korisnicima koji se za taj servis opredele“, kažu u banci.
Push notifikacije, dodaju, predstavljaju standardan način komunikacije koji danas koriste finansijske institucije širom sveta.
„Pored toga što omogućavaju brzu dostavu informacija bez dodatnih troškova za korisnika, one se šalju kroz zaštićeno digitalno okruženje bankarske aplikacije“, navode u OTP-u.
Naglašavaju da push notifikacija nije jedini izvor informacija o izvršenim transakcijama.
„Korisnicima su u svakom trenutku dostupni pregled prometa i stanja kroz elektronsko i mobilno bankarstvo, putem izvoda po računu, kao i drugi zvanični evidencioni podaci banke koji predstavljaju relevantan i pouzdan izvor informacija u slučaju prigovora ili reklamacije. Takođe, svi korisnici u svakom trenutku mogu pozivom na kontakt centar banke uz aktivnu legitimaciju i potvrdu identiteta proveriti svaku svoju transakciju“, ističu u OTP banci.
Istovremeno, kako dodaju – korisnicima koji žele da nastave da koriste SMS obaveštenja takva mogućnost je i dalje dostupna.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto se voćari ne raduju rodnoj godini

by bifadmin
Posle katastrofalne prošle godine, kada su mraz i vremenske nepogode uništili više od 100.000 tona voća, 2026. donela je potpuno drugačiju sliku. Voćnjaci širom Srbije prepuni su plodova, od trešanja i višanja do kajsija i malina. Na prvi pogled, godina iz snova.

Međutim, upravo je izuzetno dobar rod otvorio novi problem. Otkupne cene pale su toliko da brojni proizvođači tvrde da rade na granici isplativosti, dok pojedini najavljuju proteste, obustavu berbe, pa čak i krčenje voćnjaka, piše Blic Biznis.

Zašto se u Srbiji proizvođači plaše rodne godine, ko zapravo određuje cenu voća i postoji li model po kojem bi zaradili i voćari, i otkupljivači, i trgovci? O tome su u emisiji „Jutro na Blic“ govorili agroekonomista i savetnik ministra poljoprivrede Zoran Rajić, agronom Milan Đorđević i proizvođač voća iz Grocke Aleksandar Moravčević.

„Samo se budala raduje rodnoj godini“

Aleksandar Moravčević kaže da se među voćarima odavno prepričava jedna stara izreka.

– Moj deda je govorio: „Samo se budala raduje rodnoj godini.“ Kada voće dobro rodi, nastaju problemi sa plasmanom, naplatom i cenom. Upravo to nam se dešava ove godine – rekao je on.

Dodaje da Srbija mora da prestane da izvozi isključivo sirovinu i da mnogo ozbiljnije uđe u preradu voća.

– Moramo da pravimo džemove, sušeno voće, sokove, da stvaramo proizvode sa većom dodatom vrednošću. Uz to, proizvođači moraju da se udružuju kroz moderne zadruge kako bi zajedno nastupali na tržištu i imali veću pregovaračku snagu – smatra Moravčević.

Rekordan rod kajsije, ali zarada gotovo ne postoji

Agronom Milan Đorđević, koji uzgaja kajsije i trešnje u okolini Grocke, kaže da je ovogodišnji rod kajsije jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina.

Problem, međutim, nije proizvodnja već cena.

– Današnja otkupna cena praktično pokriva samo direktne troškove berbe. Gde su ulaganja u zaštitu, rezidbu, đubrivo, gorivo, rad tokom cele godine? Sve to ostaje nepokriveno – upozorio je Đorđević.

On smatra da država mora ozbiljnije da reaguje kroz interventne mere, posebno imajući u vidu da najveći deo srpskog voćarstva počiva na malim porodičnim gazdinstvima od tri do četiri hektara.

Ističe i da proizvođači moraju mnogo ranije da znaju kakvi ih tržišni uslovi očekuju.

– Nije normalno da sezona počne sa jednom cenom, pa da ona iz nedelje u nedelju pada sa 100 na 80, pa na 70 dinara, a kada stigne najveća količina voća ode na minimum. Ljudi moraju unapred da znaju na čemu su – rekao je Đorđević.

Država može da pomogne proizvodnji, ali ne određuje tržišnu cenu

Agroekonomista i savetnik ministra poljoprivrede Zoran Rajić objašnjava da, kada se situacija posmatra na nivou cele države, slika nije toliko dramatična kao što izgleda iz ugla pojedinačnih proizvođača.

Kako kaže, Ministarstvo poljoprivrede raspolaže brojnim merama kojima pomaže proizvodnju, ali je pitanje otkupnih cena deo tržišnih odnosa.

– Ovde ulazimo u sferu trgovine. Ministarstvo može da pruža podršku proizvođačima, ali ne može da određuje tržišnu cenu voća. Rešenje je u dugoročnim ugovorima, boljem povezivanju svih učesnika u lancu i udruživanju proizvođača – rekao je Rajić.

On podseća da su klimatske oscilacije postale ekstremnije nego ranije.

– Prošla godina bila je katastrofalna za voćarstvo, dok je ova donela izuzetno visok rod. U takvim okolnostima mali proizvođači rade na samoj granici rentabilnosti, a mnogi su i ispod nje. Veliki sistemi ipak uspevaju da ostvare određenu dobit – ocenio je Rajić.

Zašto je voće jeftino kod proizvođača, a skupo u prodavnici?

Jedan od najvećih paradoksa domaćeg voćarstva jeste to što proizvođači prodaju voće po cenama koje jedva pokrivaju troškove, dok ga potrošači u maloprodaji plaćaju višestruko skuplje.

Sagovornici smatraju da najveći deo problema nastaje upravo između voćnjaka i rafova.

Nedostaju zajednički skladišni kapaciteti, moderne hladnjače, centri i organizovan nastup na izvoznim tržištima, zbog čega proizvođači često nemaju izbora osim da prihvate ponuđenu otkupnu cenu.

Italija i Poljska pokazuju da može drugačije

Moravčević smatra da Srbija ne mora da izmišlja nova rešenja, već da primeni modele koji već funkcionišu u Evropi.

– U Poljskoj imate gazdinstva sa svega sedam hektara koja izvoze direktno u Francusku ili Dansku. Imaju svoj brend, zajednički nastup i organizovan izvoz. Mi i dalje čekamo da neko drugi proda naše voće – kaže on.

Dodaje da bi i minimalno povećanje otkupne cene bilo dovoljno kada bi proizvođači sami kontrolisali veći deo lanca, od skladištenja i pakovanja do izvoza.

– Moramo da budemo prepoznatljivi na tržištu i da prestanemo da budemo samo proizvođači sirovine – zaključio je Moravčević.

Bez udruživanja nema stabilnog voćarstva

Sagovornici su saglasni da se problemi koji se ponavljaju gotovo svake godine neće rešiti sami od sebe.

Ključ vide u modernim zadrugama, dugoročnim ugovorima, većim ulaganjima u preradu i izgradnji infrastrukture koja će omogućiti da proizvođači ne budu primorani da prodaju robu odmah po najnižoj ceni.

Dok se to ne dogodi, srpski voćari će, kako kažu, nastaviti da žive u paradoksu da ih, umesto loše, najviše plaši upravo dobra rodna godina.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Referentna kamatna stopa ostaje 5,75 odsto

by bifadmin
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto.
Takođe je odlučio da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne olakšice od 4,5 odsto i kreditne olakšice od sedam odsto, piše 021.rs.

Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.

Međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja (3±1,5 odsto), s tim da je, u skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, u maju iznosila 3,5 odsto, u najvećoj meri zbog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu u tom periodu.

Rast cena naftnih derivata usled rasta globalnih cena nafte delom je ublažen merama koje je donela Vlada Srbije – smanjenje akciza na gorivo i snabdevanje tržišta iz sopstvenih rezervi, saopštila je NBS.

Izvršni odbor ističe da cene hrane od novembra 2025, međugodišnje posmatrano, beleže pad, koji je u maju 2026. iznosio 1,5 odsto, kao i da ni tri meseca nakon isteka uredbe o ograničenju trgovačkih marži nema većih korekcija cena proizvoda koji su bili obuhvaćeni uredbom.

Kako je navedeno, imajući u vidu za sada dobru poljoprivrednu sezonu i rod voća i povrća, cene neprerađene hrane bi mogle imati pozitivan (dezinflatorni) uticaj na kretanje inflacije. Bazna inflacija je relativno stabilna i kreće se oko gornje granice cilja za ukupnu inflaciju.

Sukob na Bliskom istoku i dalje predstavlja jedan od ključnih izvora globalne neizvesnosti, iako su tenzije u prethodnom kraćem periodu bile ublažene postizanjem primirja tokom pregovora o okončanju sukoba, što je praćeno smanjenjem svetske cene nafte koja se nalazila u padu prethodnih mesec dana.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije će, kako je navedeno, nastaviti pažljivo da prati geopolitička dešavanja, kretanja na robnim i finansijskim tržištima, razvoj trgovinskih odnosa i poteze vodećih centralnih banaka.

Naredna sednica na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i izgledi i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće 13. avgusta.

Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

OTP Grupa na Honkonškoj berzi

by bifadmin

OTP Grupa je postala prva banka Evropske unije koja je uspostavila program obveznica na Hongkonškoj berzi. Pokretanje programa vrednog 7 milijardi evra obeleženo je ceremonijom dodele nagrada na Hongkonškoj berzi 30. juna. Program ima za cilj dalje jačanje odnosa OTP Grupe sa azijskim institucionalnim investitorima i poboljšanje njene vidljivosti na tržištima kapitala u regionu.

OTP Grupa je obeležila još jednu prekretnicu na međunarodnim tržištima kapitala: postala je prva banka Evropske unije koja je uspostavila program obveznica na Hongkonškoj berzi (HKEX). Pokretanje programa srednjoročnih euro obveznica (EMTN) od 7 milijardi evra proslavljeno je 30. juna komemorativnom ceremonijom dodele nagrada u Connect hali Hongkonške berze.

Program pruža dugoročnu priliku OTP Grupi da ojača svoje prisustvo među azijskim institucionalnim investitorima. Grupa uspostavlja stalnu platformu za trgovanje određenim OTP obveznicama što joj omogućava da na fleksibilan način prikuplja sredstva u različitim valutama, rokovima dospeć́a i strukturama.

Dana 16. juna 2026. godine, OTP je odredila cenu inauguralne emisije programa: obveznice u vrednosti od milijardu evra, listirane na berzama u Hong Kongu i Luksemburgu. To je najveća transakcija obveznica OTP-a ikada: ponuda je privukla maksimalan broj porudžbina od 4,1 milijarde evra, po kuponu od 4,625%.

Sándor Patak, direktor za odnose sa investitorima i operacije na tržištu kapitala OTP banke, rekao je tim povodom: „Listiranje našeg EMTN programa u Hong Kongu je jasan dokaz dugoročne vizije OTP banke i strateške posvećenosti međunarodnim tržištima kapitala. Hong Kong se ističe kao jedan od vodećih svetskih međunarodnih finansijskih centara, služeći kao vitalni most između Istoka i Zapada. Za OTP banku, ovo nije samo prilika za pristup likvidnosti, već i za produbljivanje odnosa i izgradnju trajnog poverenja sa investitorima u ovom dinamičnom regionu.“

Listiranje se nadovezuje na rastuće prisustvo OTP Grupe na azijskim tržištima kapitala. OTP je 2025. godine izdala svoju prvu zelenu obveznicu Dim Sum, postavši prva mađarska institucija koja je izdala javnu ofšor zelenu obveznicu u juanima.

Rastuća snaga OTP Grupe ogleda se i u njenoj poziciji na najnovijoj rang listi Forbes Global 2000, gde je rangirana na 398. mestu, što predstavlja poboljšanje za više od 600 mesta u odnosu na rang listu iz 2022. godine.

Foto: OTP

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci