EkonomijaVesti

Koje veštine povećavaju platu u Srbiji?

by bifadmin

Posao i karijera su oblasti koje imaju veliku važnost jer su prisutne u našim životima veoma dugo. Odabir obrazovanja, a potom i posla, je među najvećim životnim odlukama. Na početku radne karijere, svaka osoba ima želju da dobije određeni posao i ulazi u proces pronalaska oglasa i prijave za neko radno mesto.

Vremenom, kada je inicijalni cilj ostvaren i bavite se svojim poslom već neko vreme, poželećete da dobijete veću platu, poziciju, ili obe stvari. U nastavku pročitajte naše savete kako da prvo dođete do željenog posla, a potom steknete povećanje novčanog priliva koje želite.

IT veštine koje donose najveći rast plate

U poslovnom svetu postoje oblasti koje donose solidne zarade i veštine koje su za njih potrebne. Na trenutnom tržištu, ta oblast je definitivno IT industrija koja je proizvela razne poslove.

Ako želite da postanete deo ovog sveta i steknete veštine programiranja, evo šta treba da znate. Programiranje se deli na više vrsta. Python, koji je povezan sa veštačkom inteligencijom, je sve traženiji. Zatim programiranja vezana za dizajn sajtova kao što su JavaScript i PHP. Mobilni telefoni i tableti imaju svoju tehnologiju, tu uskaču programeri koji se bave programiranjem Android i IOS sistema.

Uz programiranje ide i testiranje. Postoji automatsko i manualno i za oba postoje edukacije. Data analyst je u IT industriji, ali i raznim drugima kao što su finansije, marketing, zdravstvo, gde god se radi sakupljanje i obrada podataka. Ovi analitičari imaju visoke plate i traženi su na današnjem tržištu.

Kada je u pitanju sticanje edukacije za bavljenje programiranjem, možete se odlučiti da završite srodne smerove na fakultetima ili da potražite neke od kurseva koji važe za kvalitetne i probate na taj način da steknete znanje.

Koje su još najplaćenije veštine u Srbiji i kako ih naučiti?

Potražnja je i za SEO stručnjacima koji pomažu da sajtovi budu na početnoj strani u pretragama. Možete biti frilenser i sami pronalaziti klijente, ili raditi za neku firmu. Marketing, pogotovo digitalni marketing, je odlična opcija jer je dobra reklama neophodna svakom biznisu. Za obe profesije postoje razni kursevi onlajn na platformama kao što su Udemy i Coursera. Postoje i fakulteti za digitalni marketing ukoliko biste voleli veoma temeljno da naučite o ovoj temi.

Broj otvorenih firmi raste iz dana u dana i svakoj od njih treba računovođa. Zbog toga verujemo da će već sada velika potreba za ovim poslom da postane još veća u bliskoj budućnosti. Ukoliko volite ovakav tip posla, razmislite o računovođstvu kao potencijalnoj karijeri. Za računovođu možete završiti višemesečni kurs ili na fakultetima smerove poput računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje.

Danas se podrazumeva da svako zna engleski jezik. Škole stranih jezika su pune đaka, od dece do odraslih. Za predavanje engleskog i bilo kojeg drugog jezika, najbolje je završiti fakultet. Osim engleskog, ljudi često uče nemački i španski, ali je za ove jezike konkurencija velika. Od manje dostupnih jezika, kao što su kineski i japanski, možete očekivati dobar posao jer nema toliko osoba koje ih znaju. Prevodilac ili nastavnik sa ovim znanjem imaće dobar prihod.

Zanatski poslovi poput automehaničara će uvek imati zagarantovan posao i prihod. Poslovi vezano za izgradnju poput keramičara, vodoinstalatera, električara i slično su u deficitu. Za ove poslove postoje smerovi u srednjim školama a postoje i kursevi na sajtovima poput Oxford Akademije ili CIAT Auto Akademija.

Kako da vaš CV bude primećen i da dođete do zaposlenja

Ako ste odlučili da promenite karijeru i prijavite se za neke od poslova koje smo naveli, treba vam odgovarajući CV. Cilj je da što bolje prodate sebe da biste od samog početka bili posmatrani kao kvalitetan radnik. Zbog toga je važno da CV prilagodite zahtevima oglasa i da ga izmenjate u skladu sa njima.

Na primer, ukoliko u opisu posla stoji da je neophodno imati određeni nivo nekog jezika ili vozačku dozvolu, obavezno to dodajte. Naravno, veštine za CV koje ćete navesti moraju da budu u skladu sa vašim stvarnim sposobnostima. Ako neke veštine ne posedujete trenutno, možete da napišete da ste veoma voljni da učite nove stvari i da se unapređujete.

Ostvarite šta želite uz neke od ovih veština i saveta

Uz odgovarajući pristup kreiranju vaše radne istorije i posedovanje veština koje su dobro plaćene, možete da ostvarite karijeru koju želite. Važno je da dobro procenite šta vam je zanimljivo i u čemu biste bili dobri. Što pre krenete u akciju, to ćete pre biti na mestu na kojem želite.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: johannafriebe, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Borba za građevinsko zemljište: Da li stanovi “istiskuju” poslovne zgrade i hotele?

by bifadmin

Tržište nekretnina u Srbiji, a pre svega u Beogradu, nalazi se u specifičnoj fazi u kojoj se granice između stambenog i komercijalnog prostora sve više prepliću, a kako je rečeno na predstavljanju CBRE godišnjeg izveštaja SEE Real Estate Market Outlook 2026,  stambeni investitori trenutno predstavljaju ozbiljnu konkurenciju graditeljima komercijalnih nekretnina.

Ključna razlika leži u tome što graditelji stanova mogu brže da finansiraju kupovinu zemljišta i naplate svoje objekte na tržištu, dok komercijalne nekretnine imaju sporiji obrt.

Zato se investitori u kancelarijski prostor i komercijalne nekretnine suočavaju sa oštrom konkurencijom iz stanogradnje, pa se lokacije poslovnih zgrada i kompleksa postepeno „pomeraju“ ka periferiji grada gde je zemljište cenovno pristupačnije za dugoročni komercijalni razvoj.

Inovativni pristup na Slaviji

 

U takvoj borbi između komercijalnih i stambenih zgrada rađaju se inovativni modeli, a jedan od primera je projekat kompanije Matijević u kompleksu Slavija, koji se sastoji od hotela Slavija Lux kao i prepoznatljive Kule i Bloka A, na uglu sa Makenzijevom ulicom.

Fokus ove transformacije je na objektu Kula koji će umesto uobičajenih hotelskih jedinica ponuditi sobe, ali na duži rok. Iz kompanije Matijević za Nedeljnik navode da će se rekonstrukcijom kapacitet hotela smanjiti skoro za duplo, sa većim i komotnijim apartmanima spajanjem dve sobe u jednu i naglašavaju da će se sobe izdavati na mesec dana.

Ovaj model “stan na mesec” projektovan je tako da predviđa 11 soba na etaži što čini ukupno 176 soba. Ukupna vrednost investicije u ceo kompleks na Slaviji premašiće inače 25 miliona evra, a radovi se odvijaju u nekoliko faza na objektima Lux, Kula i na kraju, Bloku A. rečeno nam je.

Investicija kompanije “Matijević” nije i jedini “izlet” u inovativnu ponudu i svojevrsno spajanje stambene i komercijalne ponude. Kompanija AFI već nudi u zakup potpuno opremljene stanove u svojoj rezidencijalnoj kuli Home SkyLine u Ulici Kneza Miloša.

Razlika između regionalnih i svetskih trendova

 

Zanimljivo je da su u poslednje vreme  domaći investitori postali vodeća snaga na tržištu komercijalnih nekretnina. Međutim, ono što stručnjaci CBRE primećuju je da postoji velika razlika između svetskih trendova i onoga što je uobičajena praksa na našem tržištu.

Naime, za institucionalne investitore najtraženiji proizvod u Severnoj Americi i u Zapadnoj Evropi je rezidencijalni (stambeni) segment, pošto je reč o ulačagima koji sagrade veliki broj stanova ali ne da bi ih prodali, nego kako bi ih iznajmljivali na dugi rok.

U našem regionu, međutim, investitori i dalje prvenstveno funkcionišu tako što kupe lokaciju, sagrade i prodaju sve stanove, ne zadržavajući ih za sebe radi daljeg rentiranja.

Uzimajući u obzir ove razlike, novi pristupi poput kompanija “Matijević” i AFI predstavljaju pokušaj implementacije zapadnih koncepata u lokalnim okvirima, pa stručnjaci zaključuju da će biti zanimljivo videti kako naše tržište reaguje na tu vrstu ponude.

Izvor: Nedeljnik.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kvalitet naših vina ne zaostaje za svetskom konkurencijom ali problem je u količinama

by bifadmin
Proizvodnja i potrošnja vina u svetu godinama je sve manja. I dok mediji pišu da je to uticalo da se u zemljama vodećim u vinarstvu krče vinogradi, u Srbiji u ovoj obasti vide šansu. Stručnjaci u oblasti vinarstva kažu da je kvalitet vina u našoj zemlji poslednjih decenija znatno poboljšan, te da po tom kriterijumu ne zaostajemo za konkurencijom, ali da je problem – u količinima.
U 2024. godini prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) proizvodnja vina u svetu bila je na istorijskom minimumu. Podataka za 2025. godinu na sajtu ove organizacije još nema, ali procene su da će proizvodnja, iako se predviđa povećanje u odnosu na prethodnu godinu, biti ispod petogodišnjeg proseka i to za sedam odsto.

Prema medijskim izveštajima zemlje koje su vodeće kada je u pitanju proizvodnja vina smanjuju površine pod vinovom lozom, a kao najčešći razlozi navode se ekstremni klimatski uslovi koji su sve češći, promene navika mlađih generacija, odnosno sve manja potrošnja, kao i visoke cene vina.

Kada je u pitanju domaća vinska industrija, iz Privredne komore Srbije za portal N1 navode da se ona nalazi u fazi vidljive transformacije, te da se sve više ulaže u jačanje brenda, kvaliteta, savremeni dizajn, pakovanje i marketing, kako bi se vina bolje pozicionirala i na domaćem i na inostranom tržištu. Ističu da je razvoj sektora podržan investicijama kroz subvencije, modernizaciju prerađivačkih kapaciteta i aktivniju promociju izvoza.

Ipak, kako kažu, u situaciji kada je potrošnja vina u Srbiji oko 15 litara po stanovniku godišnje, što je ispod proseka većine evropskih zemalja, dodatni izazov za vinsku industriju predstavlja upravo globalni trend pada konzumacije vina koji se poslednjih godina beleži na više tržišta.

Kako bi se osigurao opstanak vinarske industrije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je neophodan izvoz na kinesko tržište.

On je početkom februara ove godine rekao da je Kina, zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini koji imamo sa tom zemljom, najveća šansa za izvoz srpskog vina, te da spasa za domaće vinarstvo neće biti ako tamo ne budemo izvozili 15 do 30 miliona boca godišnje, što je približno čitavoj godišnjoj proizvodnji u Srbiji.

Godišnje proizvedemo oko 30 miliona litara

Naime, prema podacima PKS-a, prosečna proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara na godišnjem nivou. Uz to Srbija kada je u pitanju vino beleži negativan spoljnotrgovinski bilans, jer je uvoz vina više nego dvostruko veći od izvoza. Tako je Srbija tokom 2025. godine izvezla vino u vrednosti od 22,6 milion evra, dok je realizovan uvoz bio u vrednosti od 47,7 miliona evra.

Posmatrano po zemljama, tokom prošle godine je najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, zatim Francuske, Italije i Španije, a najveća količina vina izvezena je u Rusiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Kinu i Austriju.

Kada je u pitanju perspektiva domaćeg vinarstva na svetskom tržištu, stručnjaci u ovoj oblasti saglasni su da Srbija ima konkurentnost kada je u pitanju kvalitet vina, ali da je količina ono što pravi problem.

Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja raspolaže sa 17.437 hektara pod vinovom lozom, a u 2025. godini proizvedeno je 140.718 tona grožđa. Navode i da se, prema popisu poljoprivrede, proizvodnjom grožđa u Srbiji bavi više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a da je tokom prošle godine poslovalo oko 500 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina.

Takođe ističu i da su, iako je prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji oko 30 miliona litara, mogući kapaciteti na nivou od 70 miliona litara.

Srpsko vino konkurentno po kvalitetu, proizvodni kapaciteti „škripe“

Enolog Vladan Nikolić za portal N1 kaže da danas imamo oko 6.900 hektara vinskog grožđa, te da je Srbija statistička greška u komparaciji sa svetskom proizvodnjom grožđa i vina.

„Ako uzmemo samo susede – Bugarsku sa 80.000 hektara, Rumuniju sa 120.000, Severnu Makedoniju sa 30.000, Hrvatsku sa 16.000, jasno je gde se nalazimo“, objašnjava on.

Ipak, kada je kvalitet vina u pitanju, Nikolić ističe da pojedina vina iz Srbije po svom kvalitetu mogu da konkurišu najvećim svetskim brendovima.

„Imamo blizu 500 vinarija, uglavnom kapaciteta do 30.000 litara. Tako male vinarije mogu opstati samo ako su fokusirane na kvalitet, jer samo sa kvalitetom mogu postići cene sa kojima mogu preživeti oštru konkurenciju. Jednostavno, nemaju obim proizvodnje sa kojim bi cenama mogle da konkurišu velikim kompanijama tako da jedini izlaz koji vidim je da imaju izuzetan kvalitet“, navodi on, dodajući da je problem i to što mnoge od njih nemaju svoju sirovinsku bazu, a bez svojih vinograda, kako kaže, teško je imati kvalitet.

Stoga je mišljenja da je pred vinarima izazovno vreme i da će se susresti sa velikim problemima.

„Suočeni smo sa padom potrošnje vina na svetskom nivou što će se sigurno odraziti i na našem tržištu. Takođe, opšti pad ekonomske moći, pad standarda generalno, prvo se odražava na potrošnju vina. Sve je očigledniji i uticaj globalnog zagrevanja i sve je teže doći do kvalitetnog grožđa i kontinuiteta proizvodnje. Tražiće se nove investicije u navodnjavanje vinograda. Proizvođači će morati da investiraju u mehanizaciju koja će ih takođe investiciono optereti. Veliki problem je i nedostatak radne snage, čija će cena drastično skočiti. To će opteretiti troškove proizvodnje i konkurencija će biti sve oštrija između 500 vinarija u Srbiji, a dodatni pritisak na domaće proizvođače doći će i iz uvoza, jer se zbog pada potrošnje stvaraju viškovi vina“, kaže enolog.

U ovakvim uslovima, vinarima savetuje da prate savremene trendove, da se trude da stalno podižu kvalitet vina, ali i pokušaju da budu prepoznatljivi po svojoj specifičnosti, podsećajući da su autohtone sorte snaga svake vinarske zemlje.

„Srbija je, nažalost, jedna od zemalja sa najmanje priznatih genetičkih autohtonih sorti. Koliko znam imamo tri ili najviše četiri takve: prokupac, začinak, bagrina. Prokupac ima sjajnu budućnost, jer se pokazao kao sorta izuzetno otporna na globalno zagrevanje, na sušu. Trend pijenja laganih voćnih crvenih vina takođe ide na ruku, jer baš takva vina prokupac daje”, kaže Vladan Nikolić.

Profesor: Kvalitet znatno poboljšan poslednjih 15-20 godina

Aleksandar Petrović, profesor sa Katedre za tehnologiju konzervisanja i vrenja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, takođe kaže da je kvalitet i belih i crvenih vina koje se proizvode u Srbiji poslednjih 15-20 godina značajno poboljšan, te da na tom polju apsolutno ne odstupamo od konkurencije.

“To su baš vidne razlike, da se to bukvalno u čaši vidi iz godine u godinu. Više nemamo tih dečjih bolesti koje su davno prevaziđene što se ovog posla tiče”, kaže profesor.

Međutim, problem kod izvoza su, kako navodi, male količine.

“Grožđe je osnovna sirovina za proizvodnju vina. Da biste imali sirovinu da proizvodite i količine, ali, naravno, ne nauštrb kvaliteta, površine se moraju podizati, posebno nekih autohtonih sorti, koje praktično svet nema. E sad, problem je što imamo malo vina od tih sorti. U svetu je puno šardonea, kabernea, merloa, i mi imamo dobrog vina tih sorti, ali u pogledu izvoza i turističkog aspekta interesantno je da se svetu ponudi nešto novo. Naša prednost je upravo u tome da se napravi prodor s ovim autohtonim sortama koje bi bile upečatljive i kod nas i koje bi bile prepoznatljive u svetu”, objašnjava sagovornik portala N1.

Izvor: N1
Foto: Tamara Malaniy, Unsplash
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li ćete dobiti povraćaj novca ukoliko se otkaže putovanje zbog rata u Iranu?

by bifadmin
Putnici iz Srbije koji su imali ili u narednom periodu imaju zakazane letove ili turističke aranžmane ka nekoj od zemalja Bliskog istoka, kao i oni kojima su te destinacije služile kao tranzit, imaće mogućnost da, u slučaju otkazivanja putovanja zbog rata u Iranu, zatraže povraćaj novca, zamenu putovanja ili poklon-vaučer, rekli su za portal Danas iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) i iz nekoliko turističkih agencija.

Međutim, iz YUTA-e su naveli i da, s obzirom da se trenutna situacija smatra „višom silom“ i posledicom ratnih okolnosti, avio-kompanije nisu u obavezi da primenjuju standardne procedure niti da garantuju sve usluge.

To u praksi znači da, na primer, u redovnim okolnostima, kada nema ratnih dejstava putnici imaju pravo na novčanu nadoknadu od 250 do 600 evra za otkazane ili odložene letove.

„Ovo pravilo ne važi u ratnim okolnostima. Ta kompenzacija se ne isplaćuje ukoliko su otkazivanje ili kašnjenje posledica sukoba, rata, blokade aerodroma, sankcija ili ekstremnih bezbednosnih situacija. U takvim slučajevima putnici nemaju pravo na ovu vrstu naknade, već samo refundaciju u visini cene karte“, piše na sajtu.

Takođe, u uobičajenim okolnostima, u slučaju dužeg zadržavanja na aerodromu, putnicima se obezbeđuju hrana, osveženje, smeštaj i transfer. Te pogodnosti, kako se navodi, nisu obavezne ukoliko su kašnjenje ili otkazivanje posledica ratnih okolnosti, sankcija ili zatvaranja vazdušnog prostora.

Iz turističke agencije „Jungle Tribe“, koja u ponudi ima destinacije na Bliskom istoku poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Jordana, Omana, Libana i Irana, rekli su da im je u ovom trenutku prioritet zbrinjavanje putnika koji se trenutno nalaze na destinacijama gde su aranžmani realizovani.

„Intenzivno sarađujemo sa lokalnim partnerima, YUTA-om, ambasadama Srbije, kao i sa nadležnim avio-kompanijama, kako bismo obezbedili siguran boravak i povratak svih putnika“, rekli su iz agencije za Danas.

Da li se vraća pun iznos

Za Danas su iz druge turističke agencije anonimno rekli da putnici u slučaju neizvršenih aranžmana ne bi trebalo da pretrpe finansijsku štetu, jer ukoliko ne dođe do putovanja, ponudiće se ili povraćaj novca ili zamena putovanja ili poklon-vaučer koji bi mogao da se iskoristi kasnije.

Na pitanje da li će refundacija novca biti u punom iznosu, iz agencije objašnjavaju da to pre svega zavisi od odluka partnera, poput avio-kompanija i hotela.

„Pretpostavlja se da bi to bio pun iznos, ali ne možemo ništa unapred da obećamo. Sve zavisi od konačne odluke naših partnera. Mi uvek vratimo sve što je do nas i što možemo da refundiramo, ali za većinu usluga, poput avio-karata i hotelskog smeštaja, vezani smo dok ne dobijemo njihov stav“, rekli su iz te agencije za Danas.

U Viz eru rekli su za Danas da avio-kompanija obustavlja sve letove do 7. marta, zaključno s tim danom, ka i iz Izraela, Dubaija, Abu Dabija, Saudijske Arabije i Amana sa trenutnim dejstvom.

„Kompanija pažljivo prati razvoj situacije i u stalnom je kontaktu sa lokalnim i međunarodnim vlastima, agencijama za bezbednost vazdušnog saobraćaja, bezbednosnim organima i nadležnim državnim institucijama“, rekli su iz kompanije.

Izvor: Danas
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Istraživanje: Dve trećine građana Srbije redovno „beži“ od svakodnevice

by bifadmin

Više od dve trećine građana Srbije redovno „beži“ od svakodnevice, najčešće nesvesno, kao odgovor na hronični stres i pritiske savremenog života. To pokazuju rezultati istraživanja „Istina o eskapizmu “ koju je u Srbiji sproveo McCann Beograd, članica AMA Group. Eskapizam, definisan kao kratak beg koji nas odvlači od svakodnevice i donosi olakšanje od realnosti, kod ispitanika nije luksuz, već potreba, i sve češće se dešava kroz male, svakodnevne trenutke.

Ovi uvidi deo su šire globalne studije koju je sprovela McCann Truth Central, a koja se bavi načinima na koje ljudi širom sveta traže predah od svakodnevnog pritiska. McCann Beograd je globalne nalaze lokalizovao i proverio kroz istraživanje u našoj zemlji, kako bi se bolje razumele specifične potrebe, navike i obrasci ponašanja stanovnika Srbije, ali i pokrenuo razgovor o ulozi koju brendovi mogu imati u tim trenucima „bekstva“.

Svet kupuje iskustva, Srbija kupuje trenutak mira

Globalni rezultati pokazuju da je eskapizam univerzalna potreba: čak 91% ljudi širom sveta povremeno traži način da pobegne od realnosti, dok 86% smatra da je distrakcija kroz neku aktivnost  zdrav način da se nose sa svakodnevnim stresom. U isto vreme, 60% ljudi danas više nego ranije žudi za tim malim begovima, što jasno govori o tempu savremenog života. I dok se globalno „Escape Economy“ procenjuje na gotovo 10 milijardi dolara, istraživanje u Srbiji otkriva da kod nas dominiraju mali, dostupni, svakodnevni načini opuštanja, oni koji ne zahtevaju velika ulaganja, ali pružaju kratkotrajno rasterećenje.

Umesto putovanja, koja globalno imaju najveći udeo u „Escape Economy“, u Srbiji svakodnevni mali begovi izgledaju drugačije. Najveći deo naših rituala bega čine odeća i lifestyle proizvodi (39%), zatim kozmetika (17%), kafa (16%), kao i druga hrana i piće (11%). Tu su i mediji (10%), dok alkohol i cigarete učestvuju sa 9%, a putovanja tek sa 2%. Ovi podaci pokazuju da se potreba za predahom u domaćem kontekstu uglavnom odvija kroz pristupačne, svakodnevne rituale,  one koji donose trenutni osećaj udobnosti, malog zadovoljstva ili mentalnog odmora kada nema mogućnosti za veliki beg.

Zašto žene i muškarci beže na suprotne strane

Istraživanje otkriva da žene i muškarci u Srbiji beže od svakodnevnog pritiska na potpuno različite načine. Žene najčešće traže rasterećenje od unutrašnjeg pritiska, odnosno rutine, obaveza i mentalnog tereta doma, i to kroz pauze, tišinu, druženje i „me-time“ momente. Njihov beg je regeneracija i emotivni reset, a drugi ljudi su često deo tog bekstva.

Muškarci, s druge strane, beže od spoljnog pritiska poput buke, gužve, politike i lošeg okruženja, tražeći distancu, izolaciju i mir. Zato oni biraju pecanje, odlazak u prirodu, trening ili igrice.  Za njih, eskapizam je povlačenje i fizičko izmicanje iz svakodnevnog okruženja.

Ove razlike pokazuju da brendovi ne mogu nuditi isti „beg“ svima, te je potrebno razumeti specifične potrebe i rituale oba pola kako bi se stvorila relevantna i autentična veza sa potrošačima.

Beg u svet bez ekrana

Iako se često govori o digitalnom eskapizmu, istraživanje pokazuje da ljudi podjednako snažno osećaju potrebu da pobegnu i od tehnologije, tražeći mentalni „reset“ kroz aktivnosti koje ne uključuju ekrane. Čak jedna trećina ispitanika želi da pametni telefoni nikada nisu bili izmišljeni, dok 79% aktivno pokušava da razvije više offline hobija i pronađe vreme za aktivnosti van ekrana.

Ova potreba je prisutna kod svih generacija iako se često misli da su mladi više vezani za digitalni svet. 35% Gen Z ( rođeni između 1996. i 2012. godine) i 26% Baby Boomera (rođeni između 1946. i 1964. godine) pokušava da razvije više offline hobija, dok 82% Gen Z i 72% Baby Boomera povremeno beži od tehnologije. Bez obzira na generacijski jaz, procenti su vrlo slični: svi traže balans između digitalnog i stvarnog sveta, a potreba za begom od tehnologije postaje univerzalna.

Eskapizam kao izduvni ventil

Lokalni uvidi pokazuju da je trećina građana Srbije psihološki ranjiva, sa izraženim simptomima stresa i emocionalne iscrpljenosti. Kao zamenu za to ljudi spontano posežu za mikrotrenucima odmora: kratkom šetnjom, muzikom, druženjem, video sadržajima, sitnim zadovoljstvima ili malim ritualima koji omogućavaju da se „isključe“ makar na nekoliko minuta.

Prema ovom istraživanju, 21% ispitanika navodi da svakodnevno traži beg od rutine, dok njih 22% to čini nekoliko puta nedeljno. Još 27% traži svoj „beg“ makar nekoliko puta mesečno, što jasno pokazuje da je potreba za mentalnim predahom duboko ukorenjena i veoma česta. Zanimljivo je i da ljudi u Srbiji najčešće biraju da pobegnu sami ili sa partnerom, dok begovi u društvu prijatelja ostaju rezervisani za povremene prilike.

Osim brojki, istraživanje otkriva i emotivnu pozadinu eskapizma. Kada čuju reč „beg“, ljudi širom sveta najčešće pomisle na „slobodu“, „odsustvo briga“ ili „zaboravljanje realnosti na trenutak“, dok u Srbiji mali „begovi“ imaju sasvim drugačiji karakter. Naime, oni su način da se resetujemo dovoljno da možemo da nastavimo dalje. Ispitanici ih opisuju kao trenutke koji ih „toliko obuzmu da zaborave sve što su mislili“, ili kao kratko „isključivanje mozga“ neophodno da bi se lakše prebrodila svakodnevica . Istraživanje takođe otkriva da 10% ljudi u Srbiji veruje da je eskapizam „moderni hir“, dok stigma oko traženja podrške ili priznanja da je svakodnevica preteška i dalje snažno utiče na ponašanje.

Brendovi kao kreatori predaha

„Ovi nalazi otvaraju važno pitanje za sve brendove: da li svojim korisnicima pružaju trenutak opuštanja? U svetu u kome su mali begovi postali deo svakodnevice, brendovi koji razumeju te trenutke mogu da izgrade relevantniju i emotivno snažniju vezu sa potrošačima.

„Globalna studija identifikuje tri ključna elementa dobrog „bekstva“: podizanje iščekivanja, pomeranje perspektive i pružanje osećaja slobode. Upravo u tom prostoru brendovi u Srbiji imaju priliku da postanu važan deo svakodnevnih rituala svojih korisnika,“ kaže Katarina Pribićević, Chief Strategy Officer McCann, članica AMA Group.

Kombinovanjem globalnih trendova i lokalnih uvida, McCann Beograd otvara prostor za dublje razumevanje potreba domaće publike, ali i za strateške pomake u načinu na koji brendovi stvaraju vrednost. U vremenu u kojem ljudi traže male predaha više nego ikada ranije, brendovi koji ponude smislen, relevantan i autentičan „beg“ biće u prilici da izgrade snažnije, dugotrajnije veze sa svojim potrošačima.

Foto: Filip Tajsić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Vlasnici privatnih benzinskih pumpi: Marže su prihvatljive samo ako se gorivo kupuje od NIS-a

by bifadmin

Vlasnici privatnih benzinskih pumpi u Srbiji rekli su da su ograničene trgovačke marže na dizel i benzin u maloprodaji prihvatljive samo ako se derivati kupe od Naftne industrije Srbije (NIS), koja je spustila veleprodajne cene, a ako se nabavljaju kod drugih uvoznika marže postaju „negativne“ zbog čega će firme kliziti u gubitak i biti prinuđene da gase taj biznis.

Vlasnik Taxi petrola, koji poseduje dvadesetak pumpi u više gradova Srbije, Nenad Jovančević rekao je za Betu da su za njegovu firmu prihvatljive maloprodajne cene dizela od 208 dinara i benzina od 186 dinara, koje je danas propisala država, a važiće do sledećeg petka, 20. marta, jer ima ugovor NIS-om.

NIS je danas, verovatno, kako je sinoć najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, spustio za po nekoliko dinara velepordajne cene jer je država da bi obuzdala rast cena ponudila gorivo iz rezervi.

Jovančević je rekao da je dizel kod NIS-a kupio za 193 dinara po litru, ali da ne zna da li će sutra biti toliko ili mnogo više.

– Za mene je maloprodajna cena dizela od 208 dinara prihvatljiva jer sam ga nabavio kod NIS-a i obezbedio sam maržu od bar 15 dinara, iako je država odobrila 21 dinar – rekao je Jovančević.

Istakao je da marža nije prihvatljiva za vlasnike pumpi koji nemaju ugovor sa NIS-om jer kod dugih uvoznika derivata, među kojima je i MOL, dizel već danas košta 202 dinara.

– Videćemo koliko će u ovakvoj situaciji izdržati trgovci naftnih derivata na pumpama. Vlasnici nekoliko pumpi sigurno neće izdržati ovu krizu i zatvaraće pumpe. Mogućnosti su da ako nije isplativo poslovanje da se privremeno zatvore pumpe i proglase kolektivni odmori ili da se kupcima ponudi Adi dizel (kvalitetan evrodizel sa aditivom) čija cena nije ograničena – rekao je Jovančević.

Istakao je da bi dizel na pumpi, da danas nije smanjena akciza za 20 odsto, trebalo da košta 246 dinara po litru.

Vlasnik Knez petrola Srđan Knežević naveo je da je NIS spustio veleprodajene cene dizela na 196 dinara po litru, a benzina na 174 dinara, tako da je bruto maraža oko 12 dinara za svaki od tih energenata. To, kako je naglasio, obezbeđuje poslovanje bez veće zarade, ili da firma bar ne ode u „minus“.

Prema njegovim rečima problem je što od NIS-a ne može da se kupi potrebna količina tih derivata za povećanu tražnju od oko 25-30 odsto, pa ostatak mora da se nabavi kod drugih uvoznika gde su maloprodajne cene daleko veće.

– Ja, oko 50 odsto neophodnih derivata moram da nabavim na slobodnom tržištu gde su veleprodajne cene za dizel 203-204 dinara za litar, a za benzin 180 dinara – rekao je Knežević.

Istakao je da cene u maloprodaji mogu da se menjaju svaki dan, a da država cene utvrđuje svakih sedam dana, pa je pitanje koliko će važiti veleprodajna cena i ponedeljak i kod NIS-a i kod ostalih uvoznika.

Vlasnica Radun Avia pumpi Jelena Radun navela je da zavisno kod koga se snabdevaju vlasnici pumpi na dizelu već imaju negativnu maržu, dok je za benzin oko šest dinara i da je sve teže poslovati u takvim uslovima.

Vučić je sinoć, gostujući na RTS, rekao da će država ponuditi naftnim kompanijama gorivo iz rezervi jer na zalihama ima za 93 dana.

Da bi obuzdala rast cena naftnih derivata džava je danas smanjila akcizu za 20 odsto, maksimalno koliko zakon dozvoljava, jer bi bez toga dizel bi na pumpama već danas koštao 246 dinara.

Problem je, kako je Vučić naveo, šta raditi ako cena sirove nafte nastavi da sa jučerašnjih oko 100 dolara po barelu krene da raste prema 150 dolara.

Vlada Srbije donela je 24. janura 2026. godine Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, koja će važiti 60 dana, znači do 24. marta, a vlasnici pumpi ocenjuju će se nastaviti sa ograničavanjem cena.

Izvor: Beta

Foto: andreas160578

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Pet lokalnih samouprava ulazi u program razvoja pametnih gradova

by bifadmin

Kragujevac, Pirot, Veliko Gradište, Raška i Vrnjačka Banja su prve lokalne samouprave koje kroz projekat „Ka pametnim, zelenim i održivim gradovima u Srbiji“ ulaze u program razvoja pametnih gradova i dobijaju novu infrastrukturu koja će omogućiti značajne uštede, efikasnije upravljanje resursima i veće zadovoljstvo građana, najavljeno je na konferenciji povodom lansiranja projekta.

Projekat je finansiran kroz program develoPPP, koji sprovodi GIZ, uz podršku NALED-a, a u saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim partnerima – kompanijama Intracom Telecom i Telegroup.

Kako je saopšteno danas, plan je da do juna Raška dobije sistem za pametno upravljanje zelenim površinama, u Pirotu će zaživeti pametni parking, Kragujevac i Vrnjačka Banja grade pametnu vodovodnu mrežu, dok će u Velikom Gradištu građani dobiti novu pametnu stanicu za solarno punjenje električnih vozila.

– Zadovoljstvo nam je što upravo u ovoj jubilarnoj godini kada obeležavamo 25+ godina nemačko-srpske međunarodne saradnje možemo da podržimo rešenja koja pomažu gradovima da postanu pametniji i održiviji. Kroz rešenja koja GIZ sa svojim partnerima sprovodi – od pametne mobilnosti i upravljanja zelenim površinama do inteligentnih sistema za pijaću vodu – građani će imati čistiju životnu sredinu, uštedeti vreme i novac i osetiti konkretno poboljšanje kvaliteta života – izjavila je direktorka GIZ-a u Srbiji Sabine Olthof.

Dodatno, sve opštine dobiće razvijene koncepte pametnog grada prilagođenog potrebama lokalne zajednice, na osnovu mapiranja ključnih sektora gde bi implementacija pametnih tehnologija donela najveću korist.

– Naše istraživanje je pokazalo da polovina opština u Srbiji sprovodi ili je imala u prošlosti neki pilot projekat sa elementima razvoja pametnih gradova, dok još 65% navodi da planira takve aktivnosti. Kao ključne oblasti za uvođenje inovacija lokalne samouprave vide infrastrukturu, komunalne usluge i zaštitu životne sredine,  ali prepreke poput nedostatka finansijskih sredstava, nerazvijene infrastrukture i ograničenih stručnih kapaciteta i dalje usporavaju njihov napredak – naveo je direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić naglasio je da pametan grad ne znači samo skup aplikacija, već pametno upravljanje i racionalno korišćenje resursa u javnoj upravi, privredi i zaštiti životne sredine.

– Ovo što danas predstavljamo je tek početak. Naš cilj je da ova rešenja proširimo na čitav grad i da Pirot postane primer kako lokalna samouprava može da koristi tehnologiju u službi građana – naglasio je Vasić.

Predsednik opštine Vrnjačka Banja Boban Đurović izrazio je značaj uvođenja sistema za pametno merenje protoka vode, posebno u jeku turističke sezone.

– Implementacijom ovog sistema dobijamo bolju kontrolu u realnom vremenu. Nećemo zavisiti od fizičkih prijava kvarova i slučajnih otkrića curenja, jer će sistem momentalno detektovati svaku nepravilnost – naveo je Đurović.

Predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić istakao je da je izuzetno važno uvezivanje postojećih i budućih digitalnih servisa sa infrastrukturnim projektima i usmerenim na unapređenje životnog standarda i razvoj privrede, a šef kabineta Opštine Raška Srđan Vasiljević je najavio da će uskoro i na Kopaoniku biti postavljeni i pametni vodomeri.

Marko Janković, član gradskog veća za projekte i investicije grada Kragujevca najavio je i da Fakultet inženjerskih nauka upravo radi na uspostavljanju prve katedre za veštačku inteligenciju u Srbiji.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Energetski suverenitet Srbije: Strance pitamo za naše mišljenje

by bifadmin

Trenutna situacija u domaćoj energetici je u potpunoj suprotnosti sa najvažnijim društvenim interesima – od toga da država vodi energetsku politiku tako što pita strance za naše mišljenje, do nesnosnog zagađenja koje „obećava“ da će uveliko smanjiti pritisak na penzioni fond. Energetski sektor je podeljen na način koji pogoduje pojedinačnim interesima, što je dovelo do toga da ključna preduzeća u ovoj oblasti ne rade u istom cilju, već se međusobno sukobljavaju.

Agonija oko Naftne industrije Srbije (NIS) koja traje više od godinu dana jasno je pokazala da u srpskoj energetici svoj interes imaju velike sile, domaći političari i sa njima povezane uže interesne grupe, a potom firme koje od njih zavise. Jedino je nejasno gde se u ovoj delatnosti, od strateške važnosti za razvoj celog društva, zaturio interes građana Srbije?

On nalaže da stanovništvo ima sigurno i dostupno snabdevanje električnom energijom, pri čemu je neophodno da se nađe kompromis između očuvanja životne sredine i energetske bezbednosti. Srbija mora da smanji zavisnost od uglja, ali tako što će u tom procesu pre svega angažovati domaću pamet i struku i podsticati lokalnu industriju, kako bismo proizvodili sve ono što možemo i uvozili samo ono što nam je neophodno.

Potrebno je da naša zemlja zadrži vlasništvo nad ključnom energetskom infrastrukturom i nad najvažnijim preduzećima u ovoj oblasti, te da ih organizuje i uskladi na način koji će obezbediti da ona rade za dobrobit građana Srbije, a ne užih interesnih grupa, istakli su učesnici skupa „Društveni interesi i preporučeni koraci u polju energetike“, koji je organizovala Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU).

Papir trpi sve

Trenutna situacija u domaćoj energetici je, nažalost, u potpunoj suprotnosti sa najvažnijim društvenim interesima, ocenjeno je na konferenciji. Država vodi politiku koja iz energetskog sektora sve više istiskuje domaće stručnjake, preduzeća i javnost i dovodi nas u situaciju da „strance pitamo za naše mišljenje“. Srbija je nekritički preuzela agende, strategije i zakone koji su načinjeni u nekim drugim državama, shodno njihovim potrebama i koji vrlo često nisu primereni našim mogućnostima i interesima.

„Mi smo se obavezali da ćemo do 2030. smanjiti emisiju ugljen-dioksida za 33% u odnosu na 1990. godinu. To se lako napiše na papiru, papir trpi sve, ali postavlja se pitanje kako ćemo i odakle zameniti proizvodnju iz termoelektrana“, ukazuje bivši direktor EPS-a Miroslav Tomašević.

Naime, Srbija trenutno proizvodi 23 teravat sati električne energije iz uglja i 10 teravat sati iz hidroelektrana. Kada bismo iskoristili sve svoje hidrološke potencijale, mogli bismo da proizvedemo još dodatnih sedam teravat sati struje, što uključuje i susedne države od kojih bismo morali da dobijemo odobrenje, navodi Tomašević.

Potencijali solarnih i vetroelektrana takođe su ograničeni. Godina ima ukupno 8.760 sati, a od toga solarne elektrane kod nas mogu efektivno da proizvode struju svega oko 1.350 sati godišnje. „Da ne govorim o tome da bi nam za solarnu energiju trebali skladišni kapaciteti, baterijski sistemi za koje nam, opet, trebaju kritični minerali, a to je oblast za koju Srbija nema regulativu. Iz vetra možemo efektivno da proizvodimo struju 2.500 do 2.800 sati godišnje, zavisno od pozicije vetroelektrane“, precizira Tomašević, „dok iz termoelektrana to činimo 6.500 do 7.000 sati godišnje. Navodim ove podatke da bih pokazao da nije tako lako obećati – evo, mi ćemo sad preći na obnovljive izvore“.

Poseban problem je neumeren uticaj politike na donošenje odluka u energetskom sektoru i sistemska korupcija. Primera radi, cene solarnih i vetroelektrana koje se kod nas grade i koje se planiraju, oko dva do 2,5 puta su veće nego što to predviđaju vodeće svetske agencije.

Zagađenjem do „relaksacije“ penzionog fonda

Srbija mora u najvećoj meri da se uskladi sa Zelenom agendom EU, ali važno je da pri tome pokuša da izbegne greške proistekle iz ove strategije. Ona se u dobroj meri pokazala nerealnom, počev od toga da nema dovoljno kritičnih minerala za ciljeve koji su postavljeni i ekološke i društvene štete koju nanosi način njihove eksploatacije, do činjenice da je energija u EU postala toliko skupa da skoro više ništa ne može da se proda van njenih granica. Takođe, preko 60% obnovljive energije u EU dobija se sagorevanjem drveta, ali sada čak i zvaničnici u Briselu priznaju da to nije put u zelenu tranziciju, nego ćorsokak, istaknuto je na konferenciji.

No, ako je postojeća Zelena agenda neostvariva, to ne znači da Srbija ne treba da suzbija posledice klimatskih promena i da se oslobađa fosilnih goriva. Ali, za većinu novih tehnologija u energetici neophodni su minerali, što dovodi do pitanja kako se eksploatišu domaći rudni resursi. Iako su strane kompanije prepune naših stručnjaka koji slove za vodeće, minerale u našoj zemlji iskopavaju isključivo stranci, „kao da smo mi zaboravili sve što smo nekada znali o rudarenju“.

U pogledu primenjenih geoloških istraživanja koja imaju za cilj pronalaženje rudnih resursa, zakonom je predviđeno da institucija kao što je Geološki zavod može njima da se bavi isključivo na osnovu posebne odluke republičke vlade. Međutim, takva odluka nikada nije doneta, pa ispada da kod nas mogu da istražuju minerale samo oni koji nisu iz Srbije.

Među drastičnim primerima su rudnici u Boru i Majdanpeku, koji su prepušteni Kinezima, dok „nama ostane svega 3% tržišne vrednosti iskopanih minerala, ogromna pustoš i bolest“. Zagađenost je tolika, da bi se mogao izvući sarkastičan zaključak kako je Srbija pronašla efikasan način da smanji pritisak na penzioni fond, upozorili su učesnici konferencije.

Podela energetike na partijske feude

Pod uticajem MMF-a i EU, Srbija je podelila elektroprivredu na EPS, EMS, EDS, EPS-Snabdevanje, ali na način koji je pogodovao pojedinačnim interesima. Dragan Vlaisavljević, stručnjak za električne mreže i bivši direktor EPS-a za poslove trgovine električnom energijom, podseća da je fragmentacija energetskog sektora počela još 2001. godine, kada je svako privredno društvo dodeljeno nekoj partiji. To je dovelo do toga da ova preduzeća ne rade u istom cilju, već se međusobno sukobljavaju.

„Sadašnje stanje može da se okarakteriše kao decentralizovan sistem koji se vodi partijski, na netransparentan način. To se vidi kroz niz problema u funkcionisanju energetskog sektora, od dobijanja priključka, do same eksploatacije, a koji se prikrivaju PR aktivnostima državnih organa. Saopštenja PR službi su usmerena na onaj deo populacije koji nema dovoljno tehničkog i ekonomskog znanja, tako da i kada izađete u javnost sa nekim stručnim zamerkama, one vam odgovore po principu – Sunce izlazi svako jutro i zalazi svako veče“, komentariše Vlaisavljević.

Na partijske zloupotrebe ukazuju i ugovori o nabavci opreme, koji se ne sklapaju u skladu sa stvarnim potrebama u industriji, „već shodno interesu onoga ko nas je posetio u Beogradu da bi nam prodao svoj proizvod“. Vidljiv je i problem u integraciji obnovljivih izvora u energetsku mrežu, koji se ne uključuju tako da se troškovi odgovarajuće raspodeljuju kao u Evropskoj uniji, nego na način koji finansijski i tehnički neopravdano opterećuje preduzeća koja posluju u elektroprivredi i same građane.

Stoga Vlaisavljević predlaže da se formira jedinstveni holding koji bi obuhvatio sve elektroenergetske mreže i koji bi se, pored tehničkog, bavio finansijskim upravljanjem i pametnim ulaganjima, pri čemu je osnovni preduslov profesionalizacija upravljačkog kadra.

„Srbija mora da napravi energetsku strategiju za naredne dve decenije. Ona bi trebalo da se zasniva na procenama od kojih energenata smo zavisni, u odnosu na koje zemlje smo zavisni i kako u toj situaciji najbolje možemo da se izborimo za održivu energetsku politiku koja će istovremeno obezbediti suverenitet i uvažiti ključne ekološke standarde, jer ovu zemlju smo svi mi pozajmili od naših unuka“, zaključuje Vlaisavljević.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 242, februar 2026. 

Foto: SergeyNivens, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

U blizini Priboja otkriveno nalazište zlata slično onom na Aljasci

by bifadmin

U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je “potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”.

Analiza 146 uzoraka zemljišta i dodatnih uzoraka stena pronašla je zonu anomalije zlata dugu oko 600 metara i široku do 200 metara, sa koncentracijama do 10 ppb u tlu i do 1,91 grama po toni u stenskim uzorcima. Geološki uslovi podsećaju na velike „replacement-style“ sisteme zlata, slično poznatom nalazištu Donlin Creek na Aljasci, koje sadrži višemilionske količine zlata i smatra se jednim od najvećih na svetu.

Zlato u ovakvim sistemima dolazi iz dubokih, vrućih rastvora koji su tekli kroz stene i tokom milenijuma hemijski taložili zlato unutar stena – gotovo kao da se zlato „ulivalo“ u stene, molekularno raspadnuto u rastvoru metala i vode.

Ove godine se počinje sa bušenjima

Izvršni direktor Piter Spirs istakao je da rezultati potvrđuju potencijal ranije neistraženog područja i definišu novu atraktivnu metu za bušenje. Planiran je početni program bušenja od pet bušotina tokom terenske sezone 2026. godine.

Paralelno, kompanija nastavlja istraživanja bakra u okviru šireg projekta oko Priboja, gde su u uzorcima tla u januaru već zabeležene povišene koncentracije ovog metala.

Podsetimo, australijski Middle Island Resources je jesenas, preuzevši firmu Konstantin Resources, takođe iz Australije, postao vlasnik 14 licenci za istraživanje ruda u Srbiji, na čak 62.000 hektara, što je više nego što ijedna druga kompanija ima u našoj zemlji.

Dozvole obuhvataju tri glavna projektna područja – Bobija, Priboj i Timok – koja su primarno usmerena na zlato i bakar, ali i na srebro, olovo i cink.

Kompanija je krajem prošle godine već započela bušenja na Bobiji, gde su najbolji preseci pokazali zone sa oko 1 do 3 grama zlata po toni rude.

U februaru, u rejonu Tisovika, nekadašnjeg rudnika olova i cinka između planina Medvednik i Bobija, najnovija probna bušenja pokazala su široko rasprostranjene anomalije srebra.

Izvor: eKapija

Foto: Hans, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Za kreatore, od kreatora- Samsung profesionalni APV kodek podržan na Galaxy S26 Ultra

by bifadmin

Samsung Galaxy je uređaj izbora za kreatore svih vrsta koji žele da snimaju upečatljiv sadržaj profesionalnog kvaliteta, a sa Galaxy S26 Ultra to iskustvo postaje još bolje.

Samsung je razvio Advanced Professional Video (APV) kodek u saradnji sa kompanijom Qualcomm Technologies, Inc. kao otvoreni standard za profesionalno snimanje videa, kako bi ova tehnologija bila dostupna što većem broju korisnika. Bile su potrebne godine bliske saradnje između dve kompanije da bi APV postao stvarnost na čipsetu Snapdragon® 8 Elite Gen 5 Mobile Platform for Galaxy, koji pokreće Galaxy S26 Ultra. APV je najnoviji primer posvećenosti kompanije Samsung da korisničko iskustvo stavi na prvo mesto kroz saradnju sa drugim liderima u industriji.

Šta je Samsung Advanced Professional Video (APV) kodek na Galaxy S26 Ultra?

Galaxy S26 Ultra je prvi Galaxy uređaj koji podržava APV, omogućavajući video fajlove višeg kvaliteta uz efikasnije korišćenje memorije uređaja. Za sve koji žele profesionalni kvalitet snimka bez odricanja od praktičnosti i prenosivosti mobilnog snimanja videa, APV na Galaxy S26 Ultra predstavlja pravu prekretnicu.

Kako APV funkcioniše?

Dok drugi kodeci na pametnim telefonima daju prioritet manjim veličinama fajlova, oni nisu dizajnirani za visokokvalitetno uređivanje. APV omogućava lakše uređivanje i veću kreativnu fleksibilnost. Sada možete snimati video sadržaj na svom Galaxy uređaju koji se prilikom uređivanja ponaša kao snimak sa profesionalne filmske kamere, zadržavajući kvalitet videa čak i nakon višestrukih izmena. Podržavajući rezoluciju do 8K pri 30 kadrova u sekundi, APV koristi 10% manje prostora za skladištenje u poređenju sa drugim sličnim formatima, uz zadržavanje istog objektivnog vizuelnog kvaliteta.

Kako omogućiti APV na Galaxy S26 Ultra

1.     Idite na Camera > Settings > Video Format > APV

2.     Izaberite željenu APV kontrolu: APV HDR ili APV Log

3.     Odaberite tip kompresije fajla: APV 422 HQ (video visokog kvaliteta) ili APV 422 LQ (optimizovano za kapacitet skladišta i ograničene brzine prenosa podataka)

4.     U Camera preview uključite ili isključite izabrani režim snimanja

5.     Korisnici takođe imaju opciju da APV snimke direktno sačuvaju na eksternu USB memoriju: idite na Camera > Settings > Save to External Storage

Saznajte više o APV kodeku ovde i istražite mogućnosti Galaxy S26 Ultra uređaja i svih najnovijih Galaxy uređaja na Samsung.rs.

Niste sigurni da ste spremni da pređete na Galaxy? Isprobajte Try Galaxy i testirajte neke od najnovijih funkcija na uređaju koji trenutno držite u rukama.

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci