Postoji nekoliko scenarija kako bi se mogao rešiti problem sa NIS-om ali sve je izglednije uvođenje državne uprave u ovu kompaniju.

Ali na koji način bi država mogla da preuzme NIS a da to ne bude nacionalizacija? Odgovore na ovo pitanje nudi Forbes Srbija koji je istraživao šta u praksi znači nametanje državne uprave i da li bi to uopšte bilo izvodivo.

Da li nam je potreban poseban zakon?

Advokat i nekadašnji ministar Milan Parivodić tvrdi da bi država ukoliko želi da preuzme NIS trebalo da usvoji zakon o administrativnom preuzimanju. Ali ne samo vezan za NIS, nego opšti, tj. sistemski zakon koji bi regulisao i neke eventualne buduće slučajeve, aludirajući na slično popstupanje Nemačke i Bugarske. Podsetimo, Nemačka je još 2022. preuzela kontrolu nad imovinom ruskog naftnog giganta Rosnjefta pozivajući se na Zakon o energetskoj bezbednosti.

Parivodić navodi da Srbija u svojim propisima o energetici pak nema mogućnost da na ovaj način preuzme upravljanje imovinom NIS-a te da bi zato morala usvojiti poseban propis koji to na sličan način reguliše.

Njemu je “čudno i indikativno” to što naš Zakon o energetici ne pruža mogućnost da se ovo uradi ukoliko su ugroženi nacionalni interesi, što deluje kao ustupak Rusima.

Zato bi trebalo usvojiti poseban zakon, koji bi trebalo „najdetaljnije moguće da odredi buduće korake. U smislu da Vlada ima pravo da uvede novu upravu u NIS. I da sadašnji menadžment mora da se povinuje toj upravi. Takva uprava dala bi onda u sledećem koraku većinskom vlasniku akcija rok, ne previše dug, da proda svoj paket akcija. Ukoliko to ne učini, onda nova državna uprava to uradi u ime i za račun vlasnika akcija, tojest Gasproma. I novac dobijen prodajom uplati na njihov račun“, kaže Parivodić.

Pravni okvir već postoji

Advokat Tomislav Šunjka, pak, tvrdi da pravni okvir za preuzimanje akcija NIS-a već postoji.

„Interesi Srbije su da se ne ugrozi bezbednost i energetska stabilnost. I ona već sada ima pravni okvir koji joj omogućava da to učini“, tvrdi sagovornik Forbesa.

On podseća da Zakon o potvrđivanju sporazuma između Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o stimulisanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja koji je još na snazi to omogućava.

U članu 4. tog Zakona stoji sledeće: „Ulaganja ulagača jedne strane ugovornice koja su realizovana na teritoriji druge strane ugovornice neće se eksproprisati, nacionalizovati ili podvrgnuti drugim merama koje imaju slične posledice osim u slučajevima kada se takve mere preduzimaju u opštem interesu, po zakonskim propisima koji nisu diskriminacioni, a praćeni su isplatom brze i adekvatne naknade“.

Šunjka smatra da je ovo dovoljno da država već sada preuzme NIS.

Propisi u koliziji?

Podsetimo, na snazi je još jedan zakon koji se tiče naftno-gasnog aranžmana dve zemlje. Reč je o Zakonu o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Usvojen je 2008. godine i u članu 2, između ostalog, piše sledeće.

„Infrastrukturni, proizvodni i drugi objekti, kao i druga imovina koju kompanije grade, modernizuju ili nabavljaju tokom obavljanja privredne aktivnosti… predstavljaju njihovo vlasništvo. Imovina kompanija ne može biti eksproprisana, nacionalizovana ili podvrgnuta merama ekvivalentnim po posledicama eksproprijaciji ili nacionalizaciji“.

Drugim rečima, ovaj Zakon ukida mogućnost da se izvrši eksproprijacija ili nacionalizacija gasovoda (misli se na Južni tok), podzemnog skladišta Banatski Dvor ili kompleksa koji pripada kompaniji NIS.

Šunjka, međutim, kaže da dva propisa nisu u koliziji i da ovaj drugi ne sprečava Srbiju da primeni član 4. sporazuma o uzajamnoj zaštiti ulaganja.

„Ovaj drugi zakon se ne odnosi na akcije koje Gasprom ima u NIS-u i ne štiti vlasnika akcija u tom smislu. On kaže da se ne može izvršiti eksproprijacija ili nacionalizacija NIS-a“.

Neophodna dozvola OFAC-a

Šunjka kaže da nacionalizacija u pravom smislu reči podrazumeva otuđenje imovine bez plaćanja naknade. Zato ona i nije rešenje.

„Vlada, dakle, ima pravni okvir da donese odluku da taj i taj broj akcija postaje vlasništvo Republike Srbije zato što je to opšti interes. Odnosno zbog ugrožene energetske bezbednosti zemlje“.

Dodaje da bi Vlada u toj odluci osim ovoga navela i visinu naknade za preuzimanje akcija od sadašnjeg većinskog vlasnika, ali da dozvolu o prebacivanju novca daje OFAC.

„OFAC izdaje licence, odnosno dozvole i u ovom slučaju, Vlada Srbije ima mogućnost da odredi iznos ali da bi se ta transakcija sprovela neophodna je dozvola OFAC-a“.

Stečaj kao opcija

Kratko nakon predsednikovog jučerašnjeg obraćanja u kojem je pomenuo i sekundarne sankcije, odnosno obustavljanje platnog prometa, oglasila se i Narodna banka Srbije, a potom i Udruženje banaka.

I jedni i drugi potvrdili su da će ukoliko NIS ne dobije zatraženu licencu za nesmetani rad obustaviti platni promet sa ovom kompanijom. Razlog je strah od uvođenja sekundarnih sankcija. Ostalo je međutim nejasno da li se misli na licencu koja se očekuje za dva dana ili na neku drugu. Drugim rečima, za koliko dana bi se platni promet sa NIS-om mogao obustaviti.

Ukoliko se ovako nešto zaista i obistini u narednim danima, NIS praktično ne bi mogao da posluje. Preciznije, ne bi mogao da obavlja platni promet.

I tu se onda nameće stečaj kao opcija za preuzimanje. Ukoliko poslovne banke u Srbiji prekinu platni promet sa NIS-om, on bi postao nesolventan. Time bi se otvorila zakonska mogućnost za pokretanje postupka stečaja.

Poslovni konsultant Milan R. Kovačević kaže da će NIS sa sankcijama brzo postati nesolventan, a njegovi računi u bankama blokirani. Tada poverioci mogu pokrenuti stečaj pred našim sudovima, a u slučaju stečaja se može promeniti uprava preduzeća. Takođe, ono se može i prodati.

Izvor: Forbes Srbija

Foto: Gr stocks, Unsplash

Američko Odeljenje za efikasnu administraciju (DOGE) prestalo je sa radom a mišljenja o njegovim dometima su podeljena.

Da podsetimo,DOGE je formiran pre desetak meseci. Na njegovom čelu bio je Ilon Mask koji je sa svojim timom analizirao državnu potrošnju sa ciljem rezanja troškova. Ideja je bila da se napravi efikasnija država.

Međutim, ovo odeljenje izgubilo je uticaj već početkom juna 2025. kada se Ilon Mask konfrotirao američkom predsedniku. Naime, Tramp je tada pokušavao da progura zakon koji će povećati javnu potrošnju uprkos Maskovim naporima da je redukuje. Taj zakon trebalo je da smanji naplatu poreza za nekoliko biliona dolara i da poveća potrošnju na odbranu zemlje. Posle svađe u javnosti sa Donaldom Trampom, Mask je napustio svoj položaj u ovom odeljenju.

Kreativno računanje ušteda

Dakle DOGE je zapravo radio tek pola godine, sa rezultatima koji su danas predmet raznih debata. Kako je odeljenje samo objavilo, ono je državi uštedelo 214 milijardi dolara, međutim analitičari kažu da je ovaj iznos prenaduvan zahvaljujući “dvostrukom računanju” nekih ušteda.

Španski Politico je analizirao 10.100 ugovora koje su SAD raskinule po nalogu Odeljenja za efikasnu administraciju i došao do zaključka da stvarna ušteda iznosi manje od pet odsto od onoga što je DOGE tvrdio. Drugim rečima, iz Maskovog odeljenja su saopštili da su okončanjem pomenutih ugovora američkim poreskim obveznicima uštedeli 52,8 milijardi dolara, ali su novinari uspeli da potvrde samo uštedu u visini od 1,4 milijarde.

Bobi Kogan, direktor think-thanka Center for American Progress Action Fund, naveo je da je DOGE bio potpuni promašaj jer će potrošnja države ove fiskalne godine biti veća nego prošle, kada to odeljenje nije ni postojalo.

Kako je došlo do svega ovoga?

Način na koji je DOGE osnovan i vođen sugeriše da je njegovo postojanje pre bio politički marketing nego stvarni pokušaj da se smanji javna potrošnja.

Već na početku rada ovog odeljenja, u februaru, ono je greškom ukinulo finansiranje borbe protiv ebole u Africi, što je Mask objasnio brzinom. Potrebu za brzinom pokušao je da obrazloži tvrdnjom da se bori za viši cilj – za smanjenje deficita za bilion dolara do finansijske 2026. godine. „Da bismo postigli taj cilj moramo rezati troškove države za četiri milijarde dolara svakog dana od sada do kraja septembra“, tvrdio je tada on, što je već u startu bacilo sumnju na kvalitet analiza koje je sprovodila ova institucija.

U međuvremenu, DOGE je smanjio i finansiranje zdravstvenih programa u SAD. Time su bez dela sredstava potrebnih za normalno funkcionisanje ostali zdravstveni centri za siromašne, lokalna odeljenja javnog zdravlja što je pogodilo programe vakcinacije, laboratorije i outreach programa, naučnici koji se bave istraživačkim radom u oblasti zdravstva…

A država se nije obogatila preko noći.

Izvor: Kvarc, Politico, Bif

Foto: ulleo, Pixabay