Ekonomija

Politički marketing od milijardu evra na račun građana

by bifadmin

Gotovo milijardu evra vredan paket pomoći građanima nije „besplatan novac“, jer svaka potrošnja mora biti plaćena, a ceh će na kraju platiti najsiromašniji, upozorava ekonomista i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije dr Danilo Šuković u razgovoru za Insajder.

Skupština Srbije usvojila je 31. avgusta rebalans budžeta za 2026. godinu i zakon kojim je predviđen paket jednokratne pomoći građanima, vredan ukupno 980,6 miliona evra. Vlast taj potez predstavlja kao rezultat većih prihoda od očekivanih i dokaz stabilnosti javnih finansija.

Kroz ovu meru penzionerima će, u zavisnosti od visine penzije, biti isplaćeno 35.000, 27.500 ili 20.000 dinara, korisnicima dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka po 25.000 dinara, dok će borci koji nisu korisnici boračkog dodatka dobiti 10.000 dinara. Punoletnim građanima koji nisu stekli status nosioca prava u okviru besplatnih akcija namenjeno je po 6.000 dinara.

Rebalansom su ukupni prihodi i primanja budžeta povećani za 112,4 milijarde dinara, na 2.527,2 milijarde, dok su rashodi i izdaci planirani na 2.923,15 milijardi dinara. Za kapitalne investicije predviđeno je 779,9 milijardi dinara, odnosno oko sedam odsto BDP-a, dok projekcija javnog duga na kraju godine iznosi 43,8 odsto BDP-a.

Fiskalni savet, međutim, upozorava na povećanje fiskalnog deficita i ocenjuje da dodatna državna potrošnja može pojačati inflatorne pritiske. Paket pomoći stiže i u trenutku kada su najavljeni novi izbori, pa se postavlja pitanje njegove ekonomske održivosti i dugoročne cene ovakve politike.

„Nema besplatnog ručka“

Šuković kaže da u ekonomiji „nema besplatnog ručka“ i da svaka potrošnja dela nacionalnog proizvoda u nekom trenutku mora biti plaćena, a pitanje je samo ko će snositi trošak.

„Neka preraspodela je neminovna, ali ovde više nije u pitanju ekonomija, već politika“, smatra on.

Prema njegovim rečima, iako bi država morala da ograniči mogućnost političke vlasti da manipuliše ekonomijom, ovde se nacionalni resursi uporno koriste za politički i lični marketing.

„Radi se o jednom strahovitom političkom marketingu, posebno zato što se sve dešava pred izbore. To je toliko očigledno da više o tome ne valja ni pričati“, navodi Šuković.

Na kraju će biti zakinuti najsiromašniji

U državnom budžetu nema „viška para“, upozorava Šuković, pa svaka dodatna potrošnja znači da će negde drugde biti manje novca.

„Ako u svom budžetu niste planirali godišnji odmor, a ipak odete, moraćete da zakinete na hrani i nečem drugom. Prema tome, tu nema mnogo priče“, kaže on i dodaje da će cenu ovakve politike na kraju platiti najsiromašniji, posebno zato što Srbija nema adekvatnu socijalnu politiku.

„Mi ne znamo ni koliko ima siromašnih, linija siromaštva je ponižavajuća. Niko ne može da živi sa tim dohotkom koji je definisan kao linija siromaštva“, kaže on.

Dodaje da, prema njegovoj oceni, trećina siromašnih ne prima socijalnu pomoć, dok se jednokratna davanja dele svim građanima, bez obzira na imovinsko stanje.

Inflacija će anulirati pomoć

Na pitanje da li ova pomoć građanima vredna oko milijardu evra može dodatno da podstakne inflaciju, Šuković odgovara potvrdno.

„Povećava se tražnja, a ponuda ostaje ista. Čim se tražnja povećava, a ponuda ostaje ista, to će uticati na cene, samo je pitanje koliko“, kaže on i ocenjuje da će se na duži rok kroz inflaciju „anulirati“ pomoć koju građani sada dobijaju.

Siromašni plaćaju porez

Šuković smatra da socijalna i poreska politika moraju da se sprovode kroz institucije i po jasno utvrđenim pravilima, tako da svi građani imaju jednaka prava i obaveze.

„Zna se kako se vodi socijalna i poreska politika i to treba dosledno da se radi. Sistem mora da bude takav da nema diskriminisanih i da svi oni koji treba da plaćaju porez, plaćaju porez“, kaže on.

Međutim, teret poreza često pada upravo na najsiromašnije. „Sirotinja plaća porez. Onaj koji ujutru ode da kupi mleko i hleb, odmah plati porez. A neki koji imaju ofšor kompanije i registruju firme u inostranstvu izbegavaju poreze na milion načina“, navodi Šuković.

Takva poreska politika, prema njegovoj oceni, dodatno produbljuje ekonomske nejednakosti. Džini koeficijent u Srbiji, kojim se meri nejednakost u raspodeli prihoda, visok je u odnosu na nivo nacionalnog dohotka zemlje.

„To znači da su nejednakosti neprimereno visoke, da je jaz između bogatih i siromašnih nedopustiv. Društvo se raslojava, a to vodi i u političku nestabilnost“, zaključuje Šuković.

Izvor: Insajder

Foto: billiondigital, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zanat koji izumire: Svi žele ručni rad, ali nema ko da ga pravi

by bifadmin

Zanat kožarstvo i obućarstvo doživelo je po svemu sudeći sudbinu mnogih drugih koji polako izumiru. Stručne škole muku muče jer nema dovoljno zainteresovane dece za ove profile. Odeljenja je sve manje.

Majstori stare, a nove generacije retko biraju zanimanja koja mogu da im donesu samostalan posao, pa nemaju koga ni da obuče.

Iako se ručno izrađeni kožni proizvodi poslednjih godina ponovo vraćaju u modu i ima kupaca koji sve češće traže unikatne torbe, kaiševe i sličnu galanteriju, put do ovog zanimanja i dalje je redak izbor mladih. Mladih koji žele da nauče ovaj zanat gotovo da nema, piše Forbes.

Zašto nema zainteresovanih za ovaj zanat

Dizajneri i zanatlije koji su ostali verni struci smatraju da je potrebno više promocije i drugačiji pristup.

Kažu da je važno da se mladima predoči da kožarstvo nije samo tradicionalni zanat, već i mogućnost za kreativan i samostalan posao.

Uz sve to, sagovornici Forbes Srbija naglašavaju da je kvalitet današnje obuće najčešće loš. Popravka je ponekad nemoguća misija. Mnogi obućari zatvorili su radnju jer nisu više videli računicu uprkos tome što su decenimama radili i do skora prenosili posao sa starijih na mlađe.

U Tehničkoj školi za dizajn kože u Beogradu upozoravaju da bi bez novih generacija zanatlija uskoro mogao da nestane deo znanja koje se decenijama prenosilo sa starijih na mlađe radnike.

Direktorka Tehničke škole za dizajn kože u Beogradu Božana Vuković rekla je nedavno za Forbes Srbija da iz godine u godinu nisu zadovoljni upisom, odnosno brojem upisanih učenika. Prošle školske godine nijednog obućara nisu upisali. Pre dve godine upisali su jedno kombinovano odeljenje – obućar i galanterista kože.

Ove godine za ta dva smera ipak imaju po desetak upisanih učenika. Tako nam je bar rečeno u julu, nakon prvog upisnog kruga.

Nedovoljno učenika u zanatskim školama

Muku muče i druge stručne škole u Srbiji. I u drugim zanatskim školama u Srbiji retko uspeju da skupe jedno celo odeljenje ovog strukovnog profila.

Vuković kaže da je kada je imenovana za direktora, bilo sedam odeljenja. Sada ih je najviše dva-tri, računajući i ostale četvorogodišnje profile u oblasti kožarstva.

Ističe da ih krajem svake godine zovu privrednici da pitaju imaju li obućara i galanterista kože. Ipak, nisu u situaciji da ih preporuče u dovoljnom broju.

Ovakvoj slici doprinosi i to što su nekada zbog većih fabrika obuće, koje su postojale, bile i veće potrebe za njima.

„Sada ima manjih fabrika koje zapošljavaju do 50-ak radnika i imaju problem sa kadrom“, kaže direktorka ove škole Božana Vuković.

Zašto nema zainteresovanih?

„Nema interesovanja za ovake profile, a apsurd je da nije reč o nečemu apstraktnom već svi nosimo materijale poput torbi, kaiševa, obuće. Posebno je važno to što oni mogu da imaju nakon škole i svoje radnje, ne samo obućarske, gde će moći da žive od svog rada. Kao galanteristi mogu da osmišljavaju, skiciraju i prave sopstvene modele“, dodaje.

Kaže da su i neki bivši učenici otvorili upravo takve studije. Ujedno su dobar primer na koji se mogu ugledati.

Dok škole ne uspevaju da popune odeljenja za obućare i galanteriste, mali proizvođači dokazuju da za ručni rad i unikatne proizvode i dalje postoji tržište.

Profesorka kaže da ima primera da učenici nakon završetka škole steknu iskustvo u nekom preduzeću, a potom otvore svoj biznis. Jedna od njih je Milena Jorgačević Nikolić.

Iskustvo je najpre stekla u jednoj nemačkoj kompaniji koja se bavila galanterijom za tašne.

Od fabričke proizvodnje do sopstvenog brenda

I tada je imala ideju da u jednom momentu počne da pravi sopstvene modele – od ideje, dizajna do izrade.

Sada baš to i radi. U svojoj radionici već dve godine pravi ženske tašne, kaiševe, novčanike, minđuše. Pretežno od kože.

Posla ima, kaže, a povremeno je njen rad uslužnog tipa, odnosno radi za druge kreatore i modne kuće.

Gledajući svoje iskustvo kaže da iz ove perspektive nije loše početi najpre sa sticanjem iskustva u nekoj firmi. Nakon stručne škole to može biti značajno.

“Nije sve u crtežu. Jedino kroz praktičan rad se vidi koliko mašina može da obradi skrivene stvari u proizvodnji, odnosno vidi se kako ceo proces teče… Za mene je to bilo dragoceno iskustvo“, ističe.

Na pitanje može li se od ovog posla živeti, odgovara da je primetno da unikatni modeli sve više dobijaju na značaju. Sve manje je onih koji žele da nose isto što ima u radnjama, bila to tašna ili garderoba.

Spremni su da ulože i više novca da bi imali nešto unikatno i da sami biraju boju i model. Osim toga, mnogi cene upravo nešto što je stvoreno rukama, odnosno ručni rad, i vraćaju se.

Na pitanje kako mlade motivisati da upisuju zanat kaže da bi više marketinga pomoglo, odnosno pokazivati im praktično šta bi mogli da rade sa znanjem koje stiču.

Takođe, dodaje da ne treba očekivati odmah veliku zaradu. Potrebno je biti na tržištu neko vreme i ostvariti prepoznatljivost da bi se mušterije vraćale i uvek kupovale kod vas, kaže Milena.

Ručni rad je na ceni

Kaže da je ovaj posao lep jer ono što stvorite svojim rukama nema cenu.

Mnoge njene kolege nisu završili ovu već neke druge škole i vremenom su se opredelili da pređu u ovu struku.

„Razlog je taj što su kreativni i dopada im se da stvaraju ovako nešto. Fino rade sada, imaju svoje brendove, vrlo često traže od mene pomoć i savet…“, priča.

Milena izrađuje aksesoare od kože. Primećuje da su materijali danas inače sve lošijeg kvaliteta. Nabavlja ga od dobavljača koji uvoze materijal iz Italije.

Metalna galanterija koja se ugrađuje u tašne pretežno se naručuje iz inostranstva. Ima i kod nas, ali svega na nekoliko lokacija.

„Kako je nema dovoljno možda ćemo morati da se okrenemo nabavci iz inostranstva i tih materijala“, dodaje.

Kako je preduzetniku koji se bavi ručnim radom

Nedeljko, koji je posao pravljenja obuće nakon srednje škole nastavio sa svojim ocem u radionici Kralj, kaže da mu je obrazovanje dalo veoma dobre smernice i da se ovaj posao, ako neko želi, može brzo naučiti.

Kreatvnost je važna u ovom poslu, a ono što je najveći izazov ovom mladom preduzetniku je, kako kaže, nepredvidivost tržišta. Odnosno što, ako bi napravili više obuće, ne znaju da li će imati kupca.

„Onda izbacujemo jedan par pa pratimo situaciju, jer ne mogu da predvidim šta će nekome da se svidi“, dodaje.

Kalup odnosno đonove uvoze, pa obuću ručno sklapaju. Materijale takođe uvoze iz Turske i Italije. Na pitanje ko danas kupuje ovakvu ručno pravljenju obuću odnosno u specijalizovanim radnjama, kaže da je primetio da im se uvek vraćaju dame, mlađe, ali i starije, koje vode računa o stilu, odnosno uz određenu torbu žele baš posebne cipele.

Jedan deo njih živi u inostranstvu, ali se po dolasku u Srbiju uvek opredeljuju za novi model.

Kada je reč o tome da je jedan od retkih među mladima koji radi ovaj posao i kada se osvrne na to da mladi ređe upisuju škole koju je on završio, Nedeljko kaže da je primetio da je problem u tome što ovu školu upisuju i oni koji se na to nisu spremili već u drugim nisu imali dovoljan broj poena.

Samim tim, kaže, nisu ni imali ideju da se time bave. „To je problem“, kaže na kraju razgovora.

Vlasnik firme Obuća Raša Milan Jovanović koji je nastavio posao koji je krajem devedesetih pokrenuo njegov otac, kaže da ne mogu da se takmiče sa velikim proizvođačima, počev od nabavke materijala.

„Naš đon košta kao ceo njihov proizvod, što je u startu neravnopravno“, kaže za Forbes Srbija.

Što se tiče kadra, kod njega rade mahom stariji ljudi i biće problem kada se oni povuku. „Da li će mladi moći i hteti da rade ovaj posao, veliko je pitanje“, dodaje.

Kako opstati?

Ni obućarima danas nije lako. „Obućar koji radi manje poslove, sitnije popravke ne može da opstane“, kaže nam Milan Nekić, obućar iz Beograda.

Dodaje da kada bi opravljao samo flekice i đonove ne bi opstao već preuzima da radi i veće poslove. To su prepravke torbi i tašni. Takođe, rešava probleme na komplikovanijim đonovima, popravlja vazdušne đonove, pa i kopačke…

Nekić koji ima više od dve decenije iskustva svedoči da je nestalo interesovanje mladih ljudi da rade ovaj posao. Svima je to zanimljivo, ali nema onih koji bi ostali i istrajali u tome da nauče zanat i time se bave.

Uz to, mnogo se promenila i obuća. Patike i cipele koje su se pravile ranije i ove današnje ne mogu da se porede. Slabo i sve manje je prave kože. Sve više dominira skaj. Nekad se takav materijal ne isplati popravljati. Ipak, uz istrajavanje i trud može da se preživi, ali ovaj posao nije ni približno onome što je nekada bilo, ističe Nekić.

„Za obućare je najmanje zainteresovanih u školama već godinama, njih skoro da nema. To je poražavajuće i pitam se kako je moguće. Da li to znači da neće ko imati da popravlja obuću, a svakako ćemo je nositi“, dodaje Milena Jorgačević Nikolić.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Javni dug za mesec dana povećan za 550 miliona evra – na skoro 42 milijarde

by bifadmin
Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra), čime je njegov udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećan na 43,9 odsto.

Tokom jula 2026. godine nije bilo emisija državnih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, dok je na međunarodnom emitovana evroobveznica ročnosti šest godina u iznosu od 500 miliona evra, navodi se u izveštaju Uprave za javni dug.

o osnovu projektnih i programskih zajmova povučena su sredstva u iznosu od 23,3 milijardi dinara.

Tokom istog meseca otplaćene su obaveze u iznosu od 12 milijardi dinara.

Učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju jula 2026. godine iznosi 79,4 odsto, od čega je u evrima 63 procenata, 11,1 odsto u američkim dolarima, dok je u Specijalnim pravima vučenja (SDR) pet procenata.

Zahvaljujući novom zaduživanju putem evroobveznice, udeo javnog duga u dinarima smanjen je sa 20,9 odsto u junu na julskih 20,6 procenata.

Stranci dodatno povećali kupovinu

Vrednost portfelja dinarskih državnih obaveznica koji u svojim rukama drže strani investitori nastavio je blagi trend rasta u julu na 130,7 milijardi dinara, što iznosi 16 odsto.

Ova godina donela je veće učešće stranih investitora u državne hartije od vrednosti. Oni su na kraju juna držali 124,3 milijarde dinara hartija od vrednosti koje je emitovala država, što u ukupnom iznosu po ovoj stavci iznosi 15,2 odsto.

Time su se vratili na nivo iz 2024. godine, posle pada u prošloj godini gde je tek 12,2 odsto državnih vrednosnih papira bilo u rukama nerezidenata. To je, inače, najniži nivo u poslednjih desetak godina.

Iako se u ovoj godini dogodio blagi povratak poverenja stranih ulagača u domaće tržište državnih obveznica, to je još daleko od učešća koje su imali do 2020. godine, a koje je znalo da ide i do trećine ukupnih investicija.

Tako je na kraju 2019. godine učešće stranih državljana koji u svom posedu imaju hartije od vrednosti Republike Srbije bilo veće od 30 odsto, a ukupna vrednost 233 milijardi dinara.

Ukupan promet državnim hartijama od vrednosti na sekundarnom tržištu tokom sedam meseci 2026. godine iznosio je 167,4 milijardi dinara, od čega 84,5 odsto čini promet dinarskih hartija od vrednosti, navodi se u izveštaju.

Samo u julu ukupan promet na sekundarnom tržištu dinarskih hartija od vrednosti iznosio je skromnih 13 milijardi dinara, dok je promet hartija denominovanih u evrima imao protivvrednost od 1,1 milijarde dinara.

U odnosu na prethodni mesec, u julu 2026. godine zabeležen je pad trgovanja dinarskim hartijama od vrednosti od 64 milijarde dinara.

Dug po evroobveznicama skoro 13 milijardi evra

Ubedljivo najveći deo javnog duga odnosi se na evroobveznice Republike Srbije koje su zbog novog zaduženja od pola milijarde evra povećane na skoro 13 milijardi evra (12,91 milijarda), a sledi dug po osnovu državnih hartija od vrednosti u dinarima sa skoro sedam milijardi evra.

Dug poslovnim bankama po uzetim zajmovima povećan je sedmom mesecu ove godine za 80 miliona evra i sada iznosi približno 5,4 milijarde evra, dok je dug prema kineskoj Export-Import banci smanjen za 50 miliona evra i na kraju jula iznosi 2.780 miliona evra.

Peti najveći poverilac države su strane vlade kojima se po osnovu kredita duguje 2.554 miliona evra, sledi zaduženje prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj od 2.242 miliona evra, a listu zaduženja većih od dve milijarde evra zaključuje Međunarodni monetarni fond sa skoro 2,1 milijardom evra.

Posle naglog povećanja javnog duga u maju za skoro dve milijarde evra, julski rast je drugi najveći mesečni rast u ovoj godini. Država se u maju zadužila putem emisije evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu koja je sprovedena krajem aprila u tri tranše i dve različite valute u ukupnom iznosu od oko tri milijarde evra.

Dodatnih pola milijarde evra zaduženja u julu rezultat su emitovanja evroobveznice za unapred poznate investitore za finansiranje sektora odbrane.

Kada je reč o dinamici otplate državnih hartija od vrednosti u dinarima i evrima, najveći deo duga dospeva na naplatu posle 2031. godine.

Kada su u pitanju dinarske obveznice, država nema nikakve obaveze u narednih godinu i po, posle čega joj u narednih šest meseci na naplatu dospeva 155 milijardi dinara. Zaduženje od dodatnih 135 milijardi dinara država ima obavezu da otplati u periodu od sredine 2029. do sredine 2031. godine. Najveći deo duga od 525 milijarde dinara dospeva posle toga.

Kalendar otplate državnih obveznica u evrima je malo drugačiji, pa prvi dug od 221 milion evra dospeva na naplatu u periodu od narednih šest do devet meseci, a još 101 milion evra do sredine sledeće godine.

Najveći deo duga u iznosu od 1,2 milijarde na naplatu stiže posle sredine 2031. godine.

Foto: konradbak, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Najveće svetske kompanije po prihodu

by bifadmin

Nakon petnaestogodišnje dominacije na vrhu liste Fortune Global 500, Walmart je ustupio lidersku poziciju Amazonu.

Sastav najvećih svetskih kompanija značajno se promenio od 2020. godine, jer su energetske gigante na vrhu liste zamenile kompanije iz sve raznovrsnijeg spektra maloprodaje, tehnologije i zdravstva, piše Visual Capitalist.

Naime, pre šest godina čak pet od 10 najvećih svetskih kompanija prema godišnjem prihodu bilo je iz energetskog sektora, a predvodio ih je kineski proizvođač i prerađivač nafte Sinopec, sa prihodom od 407 milijardi dolara. Jedina kompanija koja je te godine ostvarila veći prihod od Sinopeca bio je Walmart, sa 524 milijarde dolara.

No, u međuvremenu svet se osetno promenio. Pandemija je dovela do pada potražnje za energijom, zbog čega su se sve energetske kompanije u privatnom vlasništvu našle van liste 10 najvećih svetskih kompanija.

Primat je preuzela maloprodaja, pa je Amazon, sa prihodom od 717 milijardi dolara, za svega četiri milijarde nadmašio Walmart.

I ovim rezultatima je kumovala pandemija. Prodaja Amazona naglo je porasla tokom 2020. i 2021. godine, kada su potrošači više vremena provodili kod kuće i u većoj meri kupovali putem interneta. Tako se tehnološki gigant 2021. popeo na treće mesto pomenute liste, a 2022, 2024. i 2025. bio je drugi.

Osim dva najpoznatija rivala, na čelu liste nalaze se još neke kompanije vredne pomena. Na trećoj poziciji u 2026. bila je se kineska državna kompanija State Grid, a UnitedHealth Group je sa desetog mesta iz 2023. ove godine napredovao na četvrto.

Kao obrazloženje za ovaj rast navodi se informacija da je zdravstvo postalo jedan od najvećih privrednih sektora na velikim tržištima poput SAD i Evrope, delom i zbog starenja stanovništva.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Mediamodifier, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

„Donesite dokaz o uplati“ odlazi u prošlost: nova obaveza za sve državne organe

by bifadmin

Odlazak na šalter sa papirnom uplatnicom i dokazom o plaćenoj taksi trebalo bi uskoro da postane prošlost. Izmene Zakona o elektronskoj upravi, koje danas stupaju na snagu, obavezuju sve organe javne uprave da najkasnije do kraja godine omoguće elektronsko plaćanje svih taksi i naknada koje naplaćuju u svojim postupcima.

Ovo znači da građani i privrednici više neće morati da dokazuju da su nešto platili – država će proveravati uplatu po službenoj dužnosti. S tim u vezi, republički, pokrajinski i lokalni organi imaju rok do 16. septembra da se registruju na portalu eUprava i sistemu Plati i omoguće svojim službenicima uvid u izvršene uplate.

Reč je o važnom prvom koraku u reformi parafiskala i optimizaciji naplate neporeskih prihoda, reformi za koju se NALED zalaže više od 15 godina, a koju je Ministarstvo finansija pokrenulo prošle godine.

– Da bi novi sistem zaista radio „od početka do kraja“, organi treba što pre, a najkasnije do kraja oktobra, da unesu i popišu sve svoje takse i naknade u evidenciju, a potom povežu te takse sa odgovarajućim postupcima u Registru administrativnih postupaka. Taj korak je ključan, kako bi Kancelarija za IT i elektronsku upravu, preko sistema ePlati omogućila svim građanima i privredi da jednostvanim klikom, odaberu postupak, a na taj način sistem im obračunava i omogućava da plate ma koju taksu elektronskim putem – ističe programska direktorka NALED-a Jelena Bojović.

Do sada je u sistem Jedinstvene evidencije neporeskih prihoda, kojim upravlja Republički sekretarijat za javne politike, uneto više od 5.200 pojedinačnih taksi i naknada na državnom i lokalnom nivou. Svoje namete u okviru 383 propisa popisalo je ili započelo da popisuje 93 od 145 lokalnih samouprava i 44 republička organa.

Organima koji još nisu završili popis tokom septembra biće dostupne dodatne obuke i podrška kako bi se ubrzao unos podataka u Jedinstvenu evidenciju. Cilj je da se kompletna i ažurna evidencija poveže sa oko 8.000 postupaka iz Registra administrativnih postupaka, dok će više od 9.000 organa dobiti uvid u izvršene uplate.

Podsećamo, da građani i privreda već sada mogu da plaćaju takse i naknade za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova, preko sistema ePlati, a postoji i opcija „Opšta uplatnica“.  Međutim, završetkom druge faze reforme plaćanje bi trebalo da bude omogućeno za sve postupke svih organa. Nakon izbora konkretnog postupka sistem će automatski prikazati koje takse i naknade treba platiti, kome se uplaćuju i u kom iznosu. Podaci za uplatu biće unapred popunjeni.

– Ova promena će se najdirektnije osetiti u svakodnevnom kontaktu građana i privrede sa državom. Manje papira, manje odlazaka na šaltere i manje prostora za grešku – a više sigurnosti da je uplata pravilno evidentirana. Za privredu je posebno važno što će troškovi i obaveze biti transparentniji i predvidiviji što je više od 10 godina isticano kao problem – ističe Bojović i zaključuje da je cilj reforme parafiskala  transparentnost i predvidivost, kao prvi korak, administrativno rasterećenje kao drugi i ukidanje duplih ili previsokih nameta kao finalni rezultat.

Digitalizacija bi trebalo da smanji i prostor za greške i zloupotrebe koje su moguće kada se kao dokaz koristi papirna uplatnica – od višestrukog korišćenja iste uplatnice do naknadnog menjanja podataka na već overenom dokazu o uplati.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Mastercard predviđa: do 2030. godine svaki deseti kupac rutinski će prepustiti kupovinu i plaćanje AI agentima

by bifadmin

Jedan od deset onlajn kupaca do 2030. godine rutinski će prepustiti AI agentima da u njihovo ime obavljaju kupovinu i plaćanje, predviđaju futuristi u novom izveštaju kompanije Mastercard „Kratka istorija budućnosti kupovine i plaćanja“ (A Short History of the Future of Shopping and Payments).

Oslanjajući se na istraživanja kompanije Mastercard i uvide četvoro vodećih svetskih futurista iz SAD, Evrope i Azije, izveštaj pruža pogled u svakodnevicu na kraju ove decenije – svet u kojem AI agenti pregovaraju o cenama, pametni satovi i prstenovi prate kako se proizvodi ponašaju nakon kupovine, a fizički AI agenti postaju deo iskustva u prodavnicama.

„Već šest decenija Mastercard omogućava ljudima da plaćaju i budu plaćeni jednostavno i bezbedno. Ista svrha vodi nas i kroz promenu koja bi mogla da bude najveća transformacija kupovine od kada novac postoji“, kaže Jelena Sretenović, potpredsednica i direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard. „Veštačka inteligencija nam već pomaže da odlučimo šta ćemo kupiti, a sutra će tu kupovinu moći da obavi umesto nas. Tehnologije poput Mastercard Agent Pay grade budućnost u kojoj možemo da poverimo mašinama da plaćaju u naše ime, uz to da kontrola sve vreme ostaje u rukama korisnika. Ovaj izveštaj zato je poziv i potrošačima i kompanijama da se za tu budućnost pripreme već danas – malim, praktičnim koracima“, dodaje Sretenović.

AI agenti postaju deo svakodnevice

Predviđanja predstavljena u izveštaju nastala su u saradnji sa četvoro vodećih svetskih futurista za budućnost veštačke inteligencije i trgovine – Magnusom Lindkvistom, Patrickom Dixonom MBE, Katjom Forbes i Theodorom Lau – i ukazuju na promene za koje bi potrošači i kompanije trebalo da se pripreme.

Prve kupovine koje će, prema očekivanjima futurista, biti prepuštene AI agentima biće upravo one sa najviše rutine: nabavka namirnica, lekova i obnavljanje pretplata.

„Do 2030. godine kupovina i šoping više neće biti ista stvar“, kaže Magnus Lindkvist. „Rutinske kupovine preuzeće AI agenti, dok će šoping ostati nešto čemu se posvećujemo zbog otkrivanja, inspiracije i zadovoljstva.“

Mladi potrošači već prihvataju veštačku inteligenciju

Predviđanja futurista potvrđuju i nalazi najnovijeg istraživanja kompanije Mastercard, koji pokazuju da se promena u načinu na koji potrošači razmišljaju o kupovini već događa.

Istraživanje sprovedeno među 26.000 roditelja i tinejdžera uzrasta od 13 do 18 godina u 13 zemalja pokazalo je da se tinejdžeri pri donošenju odluka o kupovini oslanjaju na veštačku inteligenciju približno dvostruko češće od svojih roditelja, dok AI alate usvajaju tempom koji roditelji još ne uspevaju da isprate.

Više od šestoro od deset mladih (62%) veruje da će veštačka inteligencija značajno promeniti način na koji njihova generacija kupuje u budućnosti.

Nalazi ukazuju na to da trgovina podržana veštačkom inteligencijom više nije samo tehnologija budućnosti, već postaje deo svakodnevnih navika mlađih generacija – od otkrivanja proizvoda i dobijanja preporuka do donošenja odluka o kupovini:

·       Više od četvrtine tinejdžera (27%) kaže da bi verovatno koristilo potpuno automatizovanog AI asistenta za kupovinu – onog koji preporučuje proizvode, poredi opcije i obavlja kupovinu prema unapred zadatim pravilima. Isto bi učinilo 16% roditelja.

·       Tinejdžeri dvostruko češće od roditelja koriste AI na nedeljnom nivou kako bi pronašli najbolju cenu ili popust (18% naspram 10%).

·       Menja se i priroda poverenja: skoro trećina tinejdžera (31%) pre bi verovala preporuci veštačke inteligencije nego preporuci prijatelja, dok bi je skoro svaki četvrti (23%) pre poslušao nego savet roditelja.

·       Čak 67% roditelja očekuje da će kupovina uz pomoć veštačke inteligencije obeležiti generaciju njihove dece, dok samo 5% smatra da će na isti način uticati na njihovu sopstvenu generaciju.

·       Promena se ne odvija samo između generacija već i unutar njih: mlađi roditelji uzrasta od 18 do 34 godine pri istraživanju proizvoda na nedeljnom nivou koriste AI češće nego oni stariji od 55 godina (14% naspram 10%).

Trgovci će služiti i ljudima i AI agentima

Futuristi u izveštaju najavljuju i pojavu potpuno nove vrste kupca: AI agenta koji za nekoliko sekundi može da obradi ogromne količine podataka, proveri informacije sa deklaracije, analizira ocene i komentare drugih kupaca i, na kraju, donese odluku i obavi kupovinu.

To znači da će trgovci morati da prilagode ne samo svoja digitalna iskustva već i programe lojalnosti i način na koji grade odnose sa kupcima – jer će njihovi „kupci“ ubuduće biti i ljudi i mašine koje deluju u njihovo ime.

U praksi, informacije o proizvodima, deklaracije i uslovi poslovanja moraće da budu jasni i mašinski čitljivi. Ako, na primer, trgovac tvrdi da je neki proizvod održiv, AI agent će morati da pronađe relevantan sertifikat, pročita ga i proveri njegovu verodostojnost.

Poverenje postaje ključna konkurentska prednost

U središtu prelaska na agentsku trgovinu nalazi se – poverenje. „Svaka velika promena u trgovini bila je, u suštini, promena poverenja“, kaže Magnus Lindkvist. „Od pijace do tržnog centra, od kataloga do jednog klika – svaki korak u istoriji trgovine tražio je od ljudi da svoje poverenje usmere na nešto novo.“

Agentska trgovina predstavlja možda i najdublju promenu do sada: potrošači tehnologiji više ne poveravaju samo da ih posavetuje, već i da donosi odluke i kupuje u njihovo ime. Kako ističe Theodora Lau, trgovci i finansijske institucije moraće to poverenje da zasluže jasnim pravilima koja definišu identitet, saglasnost, autorizaciju i odgovornost.

Ona predviđa da će do 2030. godine najmanje tri regulatora iz zemalja G20 doneti formalne smernice za registraciju i praćenje AI agenata. Istovremeno, sama namera da se izvrši plaćanje mogla bi postati jednako važna kao i plaćanje – jer će saglasnost koju potrošač daje svom AI agentu morati da bude jasna i proverljiva još pre nego što transakcija bude izvršena.

Agentic commerce u Srbiji

Iako izveštaj pruža uvid u ono što nas očekuje do 2030. godine, prvi primeri agentske trgovine već postaju stvarnost. Ranije ove godine, kompanija Mastercard je zajedno sa partnerima realizovala prvu live end-to-end agentsku platnu transakciju u Evropi, a u junu je napravila važan korak i u Srbiji.

U saradnji sa tri partnerske banke, AikBank, OTP bankom i UniCredit Bankom, uspešno su sprovedene prve stvarne agentske transakcije u realnom okruženju, pokazujući kako trgovina koju pokreće veštačka inteligencija može da se odvija bezbedno, transparentno i odgovorno.

Pokretane tehnologijom Mastercard Agent Pay, transakcije pokazuju kako AI agenti mogu da obave kupovinu u ime korisnika na bezbedan način, zasnovan na saglasnosti i sa mogućnošću provere. Time se Srbija pridružila vodećim evropskim tržištima koja agentsku trgovinu (agentic commerce) prevode iz koncepta u stvarnost i to u trenutku kada ova oblast ubrzano raste.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Mercer i Guy Carpenter postaju Marsh

by bifadmin

Marsh, vodeća globalna kompanija za pružanje profesionalnih usluga, ulazi u novu fazu ranije najavljenog objedinjavanja poslovanja u okviru grupe pod jedinstvenim brendom Marsh. Od 1. septembra 2026. godine Mercer posluje kao Marsh People and Investments, dok Guy Carpenter nastavlja poslovanje kao Marsh Re.

Marsh People and Investments, ranije Mercer, pruža savetodavne usluge kompanijama u oblastima upravljanja ljudskim resursima, nagrađivanja, budućnosti rada, zdravlja i benefita zaposlenih, kao i penzijskih i investicionih programa. Mercer je deo Marsh grupe od 1959. godine, a promena brenda dodatno povezuje ovu ekspertizu sa ostalim savetodavnim kapacitetima kompanije.

Istovremeno, Guy Carpenter postaje Marsh Re, čime se ekspertiza jednog od vodećih globalnih brokera u oblasti reosiguranja još snažnije intergriše u Marsh. Marsh Re nastavlja da pruža rešenja osiguravajućim društvima i drugim klijentima u upravljanju složenim rizicima, reosiguranju i optimizaciji kapitala, oslanjajući se na više od jednog veka iskustva Guy Carpentera.

Za klijente u Srbiji, ova promena znači pristup širem spektru globalne ekspertize i specijalizovanih rešenja – od upravljanja rizicima i posredovanja u osiguranju i reosiguranju, do savetovanja u oblasti ljudskih resursa, zdravlja i benefita zaposlenih i investicija.

Marsh posluje u više od 130 zemalja i ima više od 95.000 zaposlenih, uz godišnje prihode od 27 milijardi američkih dolara. U Srbiji Marsh je vodeći broker u osiguranju i savetnik za upravljanje rizicima koji u svom porftelju ima neke od najvećih i najsloženijih poslovnih rizika u Srbiji.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

EU povećava produktivnost rada, Srbija i dalje zaostaje

by bifadmin

Dok je produktivnost rada u EU u drugom kvartalu porasla 0,9%, prosečan srpski radnik za sat rada stvori 29,5 dolara, odnosno oko 43% proseka EU.

U drugom kvartalu 2026. produktivnost rada u EU porasla je za 0,9% po zaposlenom i za 0,8% po odrađenim satima u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Kako javlja Eurostat, najveći rast produktivnosti rada po zaposlenom, od 4,5%, zabeležila je Slovenija. Slede je Danska sa rastom od 3,6% i Litvanija sa 3,5%. Pad produktivnosti rada po zaposlenom zabeležen je jedino u Irskoj (-1%), Rumuniji (-0,8%) i Italiji (-0,4%).

Koliko je to u novcu?

Statistika produktivnosti rada meri ostvareni učinak po jedinici uloženog rada, izražen kao BDP po zaposlenom ili po odrađenom satu.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, u prošloj godini najveću produktivnost na svetu imali su irski radnici koji su po satu stvarali 164,7 dolara, a sledili su ih Lusemburžani sa 159,5 dolara.

Gde smo mi u toj statistici najbolje pokazuje podatak da prosečan srpski radnik za 60 minuta rada stvori 29,5 dolara, što je 43% proseka EU. U Zapadnoj Evropi se, prema istim podacima, po satu rada u proseku stvara 83 dolara.

Srbija nije dobro rangirana čak ni kada se u analizi izdvoji samo naš region, imajući u vidu da se za isti period rada u Severnoj Makedoniji stvara 34 dolara, Bugarskoj 37,2 dolara, Rumuniji 50,7 a u Hrvatskoj čak 58,7 dolara. Od zemalja iz okruženja iza nas su jedino Bosna i Hercegovina i Albanija.

Zašto smo manje produktivni?

Niža produktivnost Srbije posledica je više strukturnih problema, od slabijeg ulaganja u tehnologiju, istraživanja i razvoj, do neusklađenosti znanja i veština zaposlenih sa potrebama privrede.

Međunarodni monetarni fond ukazuje i na probleme u upravljanju, prevelik uticaj države na poslovno okruženje i otežan pristup finansiranju, dok Svetska banka upozorava da srpske firme, naročito manje, za isti nivo proizvodnje angažuju znatno više radnika nego kompanije u EU.

Problem Srbije nije samo nizak nivo produktivnosti u poređenju sa EU, već i pitanje koliko brzo naša zemlja uspeva da smanjuje taj jaz. Kako se rast zasnovan na povećanju zaposlenosti i kapitalnim investicijama postepeno iscrpljuje, budući privredni rast Srbije sve više će zavisiti upravo od povećanja produktivnosti.

Foto: Vitaly Gariev, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Gaće kao naučni instrument – naučnici smislili neobičan test za kvalitet zemljišta

by bifadmin
Ako ugledate nekoga kako usred njive ili bašte zakopava par pamučnih gaća, nemojte odmah pomisliti da je u pitanju šala. Možda upravo proverava koliko je njegovo zemljište biološki aktivno.

Naučnici u Švajcarskoj sproveli su neobičan eksperiment u kojem je oko 1.000 volontera zakopalo više od 2.000 pari pamučnog donjeg veša u baštama, njivama, livadama i travnjacima širom zemlje, kako prenosi RTS.

Uz njih je u zemlju završilo i 12.000 kesica čaja. Posle dva meseca sve je ponovo iskopano. Od pojedinih gaća ostali su gotovo samo šavovi. Druge su, međutim, izgledale kao da im boravak pod zemljom nije naročito naškodio.
I upravo je u toj razlici odgovor koji su naučnici tražili.

Zašto baš gaće?

Tajna nije u donjem vešu, već u materijalu od kojeg je napravljen.

Pamuk se najvećim delom sastoji od celuloze, koju organizmi u zemljištu mogu da razgrađuju.

Bakterije, gljivice, crvi i drugi organizmi neprestano učestvuju u razlaganju organske materije. Što je ta zajednica aktivnija, pamuk će se brže razgraditi.

Zbog toga običan komad pamučnog veša može da posluži kao veoma jednostavan pokazatelj onoga što se događa nekoliko centimetara ispod površine. Naučnici su ovu neobičnu metodu čak pretvorili u svojevrsni „Indeks donjeg veša“.

Logika je jednostavna: zakopate pamučni materijal, ostavite ga dovoljno dugo u zemlji i zatim proverite koliko je ostalo.

Bašte su „pojele“ 58 odsto gaća

Rezultati su pokazali velike razlike u zavisnosti od načina korišćenja zemljišta. Najveća biološka aktivnost zabeležena je u privatnim baštama.
Posle dva meseca u njima je u proseku bilo razgrađeno oko 58 odsto pamuka. U zemljištu ispod travnjaka rezultat je bio znatno slabiji – razgrađeno je oko 40 odsto.

Posebno loše pokazali su se monokulturni travnjaci kakvi se često nalaze oko kuća i zgrada. Oni su među ispitivanim površinama imali najmanje plodno zemljište.

Za poljoprivredu je upravo taj deo eksperimenta posebno interesantan. Način na koji čovek koristi i obrađuje zemljište može direktno uticati na čitav svet mikroorganizama koji se nalazi ispod površine.

Zašto je „živa zemlja“ važna poljoprivredniku?

Zemljište nije samo podloga u koju se stavlja seme. Ispod njive funkcioniše čitav ekosistem.

Mikroorganizmi i drugi stanovnici zemljišta razgrađuju organsku materiju, učestvuju u kruženju hranljivih materija i utiču na njegovu strukturu i plodnost.

Zbog toga biološka aktivnost može mnogo da kaže o stanju parcele. A značaj zemljišta za proizvodnju hrane teško je preceniti.

Prema podacima koje navode istraživači, površinski sloj zemljišta učestvuje u proizvodnji čak 95 odsto hrane, dok se u zemljištu nalazi oko 59 odsto globalnog biodiverziteta. Istovremeno je, posle okeana, drugi najveći rezervoar ugljenika na planeti.

Problem je što zemljište širom sveta degradira. Upravo zbog toga naučnici traže načine da njegovo stanje približe ne samo stručnjacima već i poljoprivrednicima i široj javnosti.

Teško je zamisliti jednostavniji vizuelni pokazatelj od dve fotografije – jednih gotovo potpuno razgrađenih gaća i drugih koje su iz zemlje izašle skoro čitave.

Ali postoji jedna važna caka

Pre nego što krenete da zakopavate donji veš po njivi, postoji važno upozorenje.

Više rupa na gaćama ne znači automatski da imate zdravije zemljište.

Švajcarski eksperiment pokazao je da su privatne bašte imale najveću biološku aktivnost, ali su u njima istovremeno pronađene visoke koncentracije azota, kalijuma i fosfora.

U pojedinim slučajevima količina fosfora bila je daleko iznad preporučenih vrednosti.

To može biti posledica intenzivne upotrebe đubriva, a prevelika koncentracija hranljivih materija može predstavljati problem za okolne vodotokove i biodiverzitet.

Drugim rečima, zemljište može veoma brzo da razgradi pamuk, a da to ipak ne znači da je u savršenom stanju. Zato „test sa gaćama“ ne može da zameni laboratorijsku analizu zemljišta. Može, međutim, na vrlo jednostavan način da pokaže koliko je život ispod površine aktivan.

Od gaća ostali samo šavovi

Upravo je to ono što ovaj eksperiment čini toliko upečatljivim. Poljoprivrednik rezultate klasične analize dobija kroz brojeve, procente i hemijske parametre. Ovde ih može bukvalno držati u rukama.

Ako posle dva meseca iz zemlje izvuče gotovo netaknut komad pamuka, biološka aktivnost na toj lokaciji bila je znatno manja nego tamo gde su ostali samo lastiš i šavovi.

Naučnici zato ne predlažu da pamučne gaće postanu zamena za laboratoriju. Ali su pokazali da mogu biti jeftin, jednostavan i prilično efektan prvi pogled u svet koji poljoprivrednik ne može da vidi golim okom.

Ispostavlja se tako da ponekad za prvi trag o tome šta se događa sa zemljištem nisu potrebni ni skupi instrumenti ni komplikovana oprema. Dovoljni su par pamučnih gaća, lopata – i dva meseca strpljenja.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto skaču prinosi na obveznice?

by bifadmin
Ono što se poslednjih nedelje dešava na svetskom tržištu obveznica je uglavnom vezano za kažnjavanje investitora koji su nezadovoljni kako vlade širom sveta, a specijalno u Sjedinjenim Državama (SAD), vode monetarnu i fiskalnu politiku. Ulagači smatraju da te politike nisu adekvatne i zahtevaju veće prinose, jer su prošla vremena „jeftinog novca“. Investitori sada traže veće prinose pri kupovini državnog duga prvenstveno zbog povišenih inflatornih pritisaka, rasta referentnih kamatnih stopa centralnih banaka i povećanog rizika od fiskalne nestabilnosti država koje se prekomerno zadužuju, piše Nova ekonomija.

Kada investitori uoče veći rizik da će inflacija obezvrediti njihov novac ili da država ima problem sa deficitom, oni zahtevaju veću premiju za rizik kroz višu kamatnu stopu (prinos) kako bi uopšte pristali da kupe državne obveznice. Ono o čemu smo pisali proteklih dana, da je dug američke administracije narastao na 40 biliona dolara je deo zabrinutosti kod investitora, jer sva nova zaduživanja po višim kamatama odlaze na refinansiranje starih dugovanja, dok otkup dela duga od strane Feda nije dao očekivane rezultate. Tržište jednostavno vidi visoku inflaciju i sve ostale rizike, te nastavlja da zahteva više kamate, jer oni i preuzimaju te rizike na sebe kada kupuju državni dug. Slično se dešava u Evropi, a još par „sitnica“ u celoj toj priči usložnjava problem.

Upozorenje vlastima

„Tržište obveznica je jedina preostala ekonomska alatka koja može da disciplinuje i „prevaspita“ državnu izvršnu vlast kada vodi lošu monetarnu i fiskalnu politiku, i to prostim mehanizmom – povećanjem cene zaduživanja. Ovo pravilo disciplinovanja tržišta ne važi u Srbiji. Vreme niskih i negativnih kamatnih stopa – na koje se svet navikao dok su se države nekontrolisano zaduživale, posebno tokom pandemije korone pod izgovorom pomoći privredi – definitivno je prošlost i sada sve to dolazi na naplatu. Vladajuće političke strukture ignorišu parlamente prilikom donošenja planova zaduživanja“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta, Đorđe Đukić.

Profesor lično ne očekuje velike katastrofalne potrese niti masovnu „dedolarizaciju“ o kojoj senzacionalisti pišu, već trenutnu situaciju vidi kao ozbiljno upozorenje vlastima. Davanje prognoza na rok duži od šest meseci do godinu dana, prema njegovom mišljenju je krajnje neozbiljno zbog nepredvidivih geopolitičkih događaja (poput potencijalnih sukoba sa Iranom koji odmah menjaju cene nafte).

Đukić navodi i da će se rešenje krize nazreti na međuizborima u novembru u SAD.

Da kriza polazi iz SAD, slaže se i Nenad Gujaničić, glavni broker firme „Momentum sekjuritis“. Kako naglašava, očekuje se i bilo bi dobro da se SAD malo dovedu u red što se tiče zaduživanja, jer su kamate narasle na nivoe koji nisu viđeni od 2007. godine. Prinos na 30-godišnje državne obveznice SAD je oko 5,2 odsto, nedavno oko 5,3 odsto, 30-godišnje obveznice Japana iznad 4 odsto, što je maksimum koji nije zabeležen više decenija.

Države su počele znatno više da troše u poslednjih pet do šest godina. SAD beleže budžetski deficit od oko šest odsto u poslednje četiri do pet godina. Finansiranje AI projekata zahteva ogromne količine novca. Veliki deo tih projekata finansira se kroz zaduživanje ili prodaju korporacijskog duga, kaže broker.

Tehnološke kompanije su u velikoj meri istopile svoj novac (pri čemu je Majkrosoft mogući izuzetak), što znači da kompanije koje nemaju sopstveni novac moraju da uzimaju kredite kako bi nastavile finansiranje“, kaže Gujaničić. Kako objašnjava, i korporacije koje se zadužuju to rade preko obveznica ili kredita, pa se rast kamata na tržištu preliva i na kompanijsko zaduživanje.

S obzirom da u SAD velike količine novca odlaze na finansiranje AI kompanija, i sami investitori su postali nervozni jer je konkurencija koja dolazi iz Kine postigla mnogo više sa znatno manje novca, kako se sada čini. Investitori su godinama unazad ulagali u tehnološke akcije jer su donosile visoke prinose, pa je deo razloga zašto oni koji ulažu prebacuju novac u ove kompanije i očekuju sada više prinose od država. Obveznice država su uvek bile sigurna investicija, sa manjim, ali stabilnim prinosima, ali zbog inflacije, velike deficite budžeta i rastuće dugove država, to više nije održivo. Prostije rečeno, ako vlade širom sveta sada hoće novac, moraće da plate više svojim investitorima jer je nešto drugo popularnije i donosi više prinose.

Kinezi već imaju razvijene sopstvene modele koji su se pokazali veoma sposobnima. Ranije ove godine su izašli na američku berzu i pustili svoj model koji se pokazao boljim od američkih modela, a dostupan je potpuno besplatno. Kineske kompanije su uspele da postignu ove rezultate sa znatno manje novca.

Kako Gujaničić kaže, zbog visokih očekivanja i trenutne situacije na tržištu (poput dešavanja na Nasdaq berzi u junu), postavlja se pitanje da li se ovaj tehnološki „balon“ može pretvoriti u veliku krizu.

Svetsko tržište funkcioniše kao povezan sistem, objašnjava broker.  SAD su pomogle nedavno japansku valutu, a Japanu su takođe skočile kamatne stope.

Potencijalni problem sa japanske strane može uzdrmati svetsko tržište jer Japan drži najveći udeo američkog duga, odnosno američkih državnih obveznica.
Usled sopstvenih problema, Japan bi mogao da odluči da se oslobodi dela tog duga, što bi imalo direktne posledice na ostatak sveta.

Ovi poremećaji vode ka svetskoj inflaciji i svetskoj krizi. Početak te krize mogao bi se odraziti na godišnjem nivou kroz pritiske na plaćanja, kaže broker.

Rat za kapital

Đukić pojašnjava da je vrlo rano reći da li i koliko kriza može da se prelije na ostatak sveta, uključiv tu i Srbiju. Ključni problem ove slagalice je u tome što svaki od ovih manjih šrafova tipa ulaganja u AI ili odluke drugih država da se povuku iz američkog duga u većem obimu mogu da prevagnu tas na vagi.

Kratak rezime situacije u SAD, prema rečima profesora Đorđa Đukića

„Budžetski deficit SAD, prema proračunima merodavnih državnih institucija, kreće se oko šest odsto. To je jedan od ključnih faktora koji diktira srednjoročna očekivanja investitora.
Uoči novembarskih međuizbora u SAD, vodi se politička igra i tinja sukob između Ministarstva finansija SAD i američke centralne banke (Fed). Ironija je u tome što su i ministar finansija i predsednik Fed-a ljudi iz krugova Wall Street-a koje je Donaldu Trampu protežirao Stenli Drakenmiler.
Predsednik Fed-a se nalazi pod političkim pritiskom u očekivanju smanjenja stopa, dok istovremeno raste pritisak unutar samog komiteta Fed-a da se stopa poveća kako bi se suzbila inflacija, koja se već pet godina ne vraća u ciljani okvir od 2 odsto (iako je nezaposlenost stabilna na 4,1 odsto do 4,2 odsto). Nejasni stavovi Fed-a se na Wall Street-u odmah kažnjavaju rastom zahtevanih prinosa na obveznice (npr. skok sa 4,9 odsto na 5,1 odsto). Ministarstvo finansija je po prvi put pokušalo da izvrši otkup dugoročnih državnih obveznica kako bi smanjilo pritisak investitora koji traže sve veće prinose na 30-godišnje obveznice. Taj potez je odmah oštro kritikovan (čak i od strane mentora ministra finansija) kao pogrešan i neefikasan pokušaj modifikovanja tržišnih očekivanja. Tržište je potvrdilo neuspeh ove mere – prinosi na 30-godišnje obveznice prešli su preko 5 odsto, što jasno pokazuje sumnju investitora u sposobnost države da smanji budžetski deficit i intenzitet zaduživanja.
U isto vreme Tramp javno izjavljuje da želi Ameriku sa najnižim kamatnim stopama.“
„Zahtevani prinosi na obveznice će neminovno nastaviti da rastu jer na tržištu postoji ogromna konkurencija za kapital između država i korporacija.
Korporacije u Americi i svetu se enormno zadužuju radi ulaganja u praktični aspekt veštačke inteligencije. Ove investicije zahtevaju ogromnu količinu električne energije za data centre, što vrši pritisak na cene struje. Situacija ide dotle da građani i socijalni fondovi u SAD odbijaju izgradnju data centara u svojim regijama iz straha od daljeg poskupljenja struje. Investitori radije ulažu u korporacije jer veruju da će prinosi i pouzdanost naplate kod njih biti veći nego kod državnih obveznica, koje na srednji i dugi rok postaju krajnje rizične“, kaže Đukić.

Kako nam profesor objašnjava, ukoliko se inflacija otme kontroli, može nastupiti crni scenario – brutalno povećanje kamatnih stopa radi slamanja inflacije, po uzoru na ono što je svojevremeno uradio Paul Volcker, što je uspešno suzbilo inflaciju ali i gurnulo sistem u brutalnu recesiju.

Prinos na 10-godišnje obveznice SAD porastao je za 60 bazičnih poena u odnosu na prošlu godinu i trenutno iznosi 4,7 odsto. Prinos na 10-godišnje nemačke obveznice zabeležio je rast na 3,35 odsto (što je povećanje od 63 bazična poena u odnosu na prošlu godinu), prema rečima Đukića.

S obzirom na to da su kamate u svetu drastično skočile, Srbija će morati da se zadužuje po znatno višim stopama nego ranije (gde su se stope za period od 5 do 10 godina kretale između 4 odsto i 5 odsto). Budući da moramo da refinansiramo stare dugove novim zaduživanjem, ti uslovi će biti izuzetno teški i naravno mnogo skuplji nego ranije.

Foto: dapor2560, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci