EkonomijaVesti

Zlatni čipovi: Ogroman rast profita TSMC od 77%

by bifadmin
Kvartalni prihodi TSMC su dostigli oko 39,5 milijardi dolara), što predstavlja rast od 36% u odnosu na isti period prošle godine, dok je neto profitna stopa 77%.

Predsednik kompanije, Si Si Vej, izjavio je da je potražnja za čipovima namenjenim primeni veštačke inteligencije i dalje „izuzetno snažna“, zbog čega TSMC očekuje da će u trećem kvartalu 2026. ostvariti prihode u rasponu od 44,6 do 45,8 milijardi dolara, uz operativnu maržu od 56 do 58%.

Posmatrano po segmentima tržišta, visokoperformansno računarstvo, koje obuhvata čipove za veštačku inteligenciju i data centre, učestvovalo je sa 66% u prihodima kompanije tokom 2026. godine, dok su pametni telefoni činili 22%, a sektor interneta stvari (IoT) 5%.

Firma je najavila i dodatnu investiciju od 100 milijardi dolara u Arizoni, čime će ukupna ulaganja u toj američkoj saveznoj državi državi dostići 265 milijardi dolara.

Sredstva će biti usmerena na izgradnju novih fabrika za masovnu proizvodnju čipova u 2-nanometarskoj tehnologiji (2nm), kao i pogona za napredno pakovanje poluprovodnika, kako bi TSMC mogao da zadovolji veliku potražnju američkih kupaca.

Akcije kompanije TSMC su od početka godine porasle za više od 58%.

Izvor: BizSrbija
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nove izmene zakona za PDV obveznike od 2027. godine

by bifadmin
Prema predloženim izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, menjaju se propisi koji se odnose na poreska oslobođenja, status malih obveznika i poljoprivrednika, ali i pojedine definicije usluga koje ne podležu obračunu PDV-a.

Kada je reč o prometu koji je oslobođen plaćanja PDV-a, najveći deo postojećih rešenja ostaje nepromenjen. Poresko oslobođenje i dalje se primenjuje na promet novca i kapitala, uključujući platni promet, kredite, depozite, hartije od vrednosti, investicione i dobrovoljne penzijske fondove, kao i na promet virtuelnih valuta i njihovu zamenu za novčana sredstva u skladu sa propisima o digitalnoj imovini.

Izmene donose preciziranje pojedinih oslobođenja u prometu dobara i usluga. Tako se dosadašnja formulacija koja se odnosila na poštanske usluge menja i navodi se da se oslobođenje od PDV-a odnosi na univerzalne poštanske usluge i isporuke dobara povezane sa tim uslugama koje pruža javni poštanski operator.

Bez obračuna PDV-a i dalje će biti promet zemljišta, zakup zemljišta, određeni promet objekata, usluge osiguranja, zakup stanova za stambene potrebe, zdravstvene usluge, obrazovanje, socijalna zaštita, kultura, nauka, verske usluge, javni radiodifuzni servis, igre na sreću, kao i pojedine sportske aktivnosti koje pružaju organizacije koje nisu osnovane radi ostvarivanja dobiti.

Predlog zakona zadržava i pravilo da se poresko oslobođenje ne može primeniti na promet dobara za koja je obveznik prilikom nabavke imao pravo na delimičan odbitak prethodnog poreza.

Prag za ulazak u PDV ostaje isti

Jedna od važnijih novina odnosi se na male obveznike PDV-a. Prag za ulazak u sistem PDV-a ostaje isti i iznosi osam miliona dinara ukupnog prometa u prethodnih 12 meseci, odnosno procenjenog prometa u narednih godinu dana za one koji tek započinju poslovanje.

Međutim, menja se period tokom kojeg obveznik koji dobrovoljno uđe u sistem PDV-a mora da ostane u njemu. Umesto dosadašnjeg pravila da obaveza traje najmanje dve godine, predloženo je da obveznik ostane u sistemu PDV-a tokom tekuće i naredne kalendarske godine. Tek po isteku tog perioda moći će da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV-a.

Predlog precizira i šta se smatra ukupnim prometom prilikom utvrđivanja statusa malog obveznika. U obračun se, kao i do sada, ne uključuje promet opreme i objekata namenjenih obavljanju delatnosti, ali se dodatno naglašava da se ne računaju ni ulaganja u objekte za obavljanje delatnosti za koja se naplaćuje naknada.

Izmene propisa za poljoprivrednike

Izmene obuhvataju i posebna pravila za poljoprivrednike. Pravo na PDV nadoknadu i dalje imaju fizička lica koja su vlasnici, zakupci ili korisnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kao i nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Kada poljoprivrednik prometuje poljoprivredne ili šumske proizvode, odnosno poljoprivredne usluge obvezniku PDV-a, obveznik je dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od osam odsto vrednosti primljenih dobara ili usluga i da taj iznos isplati poljoprivredniku. Predlog zakona precizira da se isplata vrši uplatom na tekući račun ili račun štednje poljoprivrednika.

Predviđeno je i da, ukoliko se naknadno promeni vrednost isporučenih dobara ili usluga, obveznik izdaje novu priznanicu kada je vrednost povećana, odnosno dokument o umanjenju kada je vrednost smanjena.

I za poljoprivrednike ostaje prag od osam miliona dinara ukupnog prometa za obavezan ulazak u sistem PDV-a. Oni koji ne prelaze taj limit neće obračunavati PDV, neće imati pravo da ga iskazuju u računima niti da odbijaju prethodni porez.

Kao i kod malih obveznika, menja se i period obaveznog ostanka u sistemu PDV-a za poljoprivrednike koji se dobrovoljno opredele za oporezivanje. Umesto najmanje dve godine, predlaže se da obaveza traje tokom tekuće i naredne kalendarske godine, nakon čega će moći da podnesu zahtev za izlazak iz sistema PDV-a.

Predlog zakona dodatno pooštrava vezu između registracije privrednih subjekata i PDV evidencije. Tako nadležni registar više neće moći da izbriše privredno društvo ili drugo registrovano lice bez potvrde Poreske uprave da je ono prethodno izbrisano iz evidencije obveznika PDV-a.

Predviđeno je i da ministar finansija propiše ne samo obrazac prijave za registraciju i brisanje iz PDV evidencije, već i obrasce potvrda koje izdaje Poreska uprava prilikom registracije i prestanka statusa PDV obveznika.

Izmene obuhvataju i pravila o poreskim periodima. Osnovna podela ostaje ista – mesečni obračun za obveznike sa prometom većim od 50 miliona dinara, a tromesečni za one ispod tog praga. Međutim, precizira se način prelaska sa jednog poreskog perioda na drugi kada se promeni visina prometa.

Novina je i da će obveznici koji dobrovoljno zatraže prelazak sa tromesečnog na mesečni poreski period morati da zadrže taj režim do isteka naredne kalendarske godine u odnosu na godinu u kojoj podnesu zahtev za njegov prestanak. Zahtev za promenu ili ukidanje odobrenog poreskog perioda podnosiće se svake godine od 20. do 31. decembra.

Novine u podnošenju poreske prijave

Predlog zakona donosi i više novih pravila u vezi sa podnošenjem poreskih prijava. Rok za podnošenje redovne PDV prijave ostaje 15 dana po isteku poreskog perioda, ali se uvode posebna pravila za obveznike koji izlaze iz sistema PDV-a ili prestaju da postoje usled statusnih promena. Oni će završnu prijavu podnositi u roku od 15 dana od prestanka PDV aktivnosti.

Jedna od najznačajnijih novina odnosi se na slučajeve kada obveznik ne podnese poresku prijavu u propisanom roku. U tom slučaju Poreska uprava će po službenoj dužnosti podneti poresku prijavu na osnovu preliminarne poreske prijave, pri čemu će takva prijava sadržati isključivo podatke o obračunatom PDV-u.

Predlog uređuje i situacije u kojima lice tokom istog poreskog perioda postaje obveznik PDV-a. U tom slučaju biće u obavezi da podnese dve odvojene poreske prijave – jednu za period kada je bilo poreski dužnik koji nije bio evidentiran za PDV, a drugu za period nakon registracije za PDV.

Dodatno se uređuje i položaj obveznika koji su zakasnili sa registracijom. Njima će biti omogućeno da u prvoj poreskoj prijavi nakon evidentiranja izvrše korekciju PDV-a za prethodne poreske periode. Zakonom se precizira da će se takva korekcija smatrati ispravkom greške u vezi sa poreskom obavezom, uz primenu pravila iz Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja se odnose na izmenjene poreske prijave i eventualnu prekršajnu ili krivičnu odgovornost.

Novim tekstom zakona precizira se da je obveznik za svaki poreski period dužan da plati iznos PDV-a koji odgovara pozitivnoj razlici između ukupno obračunatog PDV-a i prethodnog poreza, i to u roku predviđenom za podnošenje poreske prijave. Ista obaveza ostaje i za poreske dužnike koji nisu evidentirani kao obveznici PDV-a, a porez će i oni morati da izmire u roku za podnošenje prijave.

Predlog uvodi i dodatne obaveze obveznika prema Poreskoj upravi. Sve promene podataka iz prijave za registraciju koje mogu da utiču na obračun i plaćanje PDV-a moraće da budu prijavljene elektronskim putem najkasnije u roku od pet dana od njihovog nastanka.

Do kraja godine brisanje obveznika prema važećem zakonu

Obveznici će imati i godišnju obavezu dostavljanja posebnog elektronskog obaveštenja uz poslednju poresku prijavu u godini. U tom izveštaju moraće da navedu podatke o prometu koji su tokom godine ostvarili sa licima koja nisu u sistemu PDV-a, a koja su im isporučivala sekundarne sirovine i usluge povezane sa tim dobrima, kao i podatke o prometu sa poljoprivrednicima koji nisu evidentirani za PDV. Ministar finansija biće ovlašćen da propiše način dostavljanja tih podataka, kao i sadržinu i obrazac obaveštenja.

Predložene izmene navode i odredbe koje se odnose na povraćaj PDV-a. Umesto dosadašnje formulacije koja govori o poreskoj obavezi, ubuduće će se navoditi da pravo na povraćaj postoji kada je prethodni porez veći od obračunatog PDV-a. Ostala pravila ostaju ista – obveznik može da traži povraćaj ili da razliku koristi kao poreski kredit, dok rokovi za isplatu ostaju 45 dana, odnosno 15 dana za izvoznike koji pretežno prometuju robu u inostranstvo.

Predlog zakona sadrži i prelazne odredbe koje uređuju primenu novih pravila. Za promet dobara i usluga za koji je avans ili deo naknade plaćen pre početka primene izmena, primenjivaće se važeći Zakon o PDV-u, bez obzira na to što će promet biti izvršen nakon stupanja na snagu novih propisa.

Postupci za brisanje iz evidencije obveznika PDV-a koji budu započeti do 31. decembra 2026. godine biće završeni po pravilima važećeg zakona. Isto važi i za zakasnele ili izmenjene poreske prijave koje se odnose na poreske periode zaključno sa decembrom, odnosno četvrtim tromesečjem 2026. godine – uz njih neće biti potrebno podnositi pregled obračuna PDV-a predviđen dosadašnjim propisima.

Ministarstvo finansija dobija obavezu da sve podzakonske akte neophodne za sprovođenje izmena donese najkasnije do 15. decembra 2026. godine, kako bi novi sistem mogao da počne da funkcioniše od početka naredne godine.

Predviđeno je da zakon stupi na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, dok će se najveći deo novih odredbi primenjivati od 1. januara 2027. godine. Pojedine odredbe primenjivaće se ranije – član koji se odnosi na donošenje podzakonskih akata odmah po stupanju zakona na snagu, deo izmena od 15. decembra 2026. godine, dok će određene poreske odredbe početi da važe od prvog poreskog perioda u 2027. godini, odnosno od januara ili od prvog tromesečja naredne godine.

Promenjen način brisanja obveznika iz PDV sistema

Značajne izmene odnose se i na postupak izlaska iz sistema PDV-a. Obveznici čiji promet u prethodnih godinu dana nije premašio osam miliona dinara moći će da podnesu zahtev za brisanje iz evidencije, a Poreska uprava će, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, izdavati potvrdu o brisanju.

Predlog prvi put detaljno uređuje i rokove. Obveznik će sam određivati datum prestanka PDV aktivnosti, pri čemu taj datum može biti prvi dan poreskog perioda u kojem su ispunjeni uslovi za izlazak iz sistema. Zahtev za brisanje moraće da podnese u roku od pet dana od prestanka PDV aktivnosti, uz obavezno navođenje tog datuma.

Posebna pravila predviđena su za statusne promene privrednih društava. Kada obveznik prestane da postoji zbog pripajanja, spajanja ili druge statusne promene, pravni sledbenik biće dužan da u roku od pet dana obavesti Poresku upravu o sprovedenoj promeni. U tom slučaju postupak brisanja iz PDV evidencije sprovodiće se po službenoj dužnosti.

Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Danska je ugasila svoju javnu poštansku službu, da li je EU sledeća?

by bifadmin

Danska je bila prva zemlja EU koja je ukinula dostavu pisama preko svog nacionalnog poštanskog operatera i odustala od obaveze da ta usluga bude dostupna na svakoj adresi.

Time je u Danskoj posle 400 godina postojanja ugašena javna poštanska služba, a sa njom je nestalo i 1.500 radnih mesta. Međutim, to nije jedina posledica ove političke odluke. Naime, u Danskoj sada pisma dostavlja jedna privatna logistička kompanija koja ima monopol nad ključnom infrastrukturom, i to po veoma visokim cenama. Posledice njenog monopola najviše će osetiti građani Danske, naročito 271.000 ljudi koji su izuzeti iz digitalne komunikacije i koji zavise od fizičkih pisama.

Međutim, ovo pitanje nije važno samo za Dansku, jer se i Brisel priprema da sledeće godine izmeni pravila EU o poštanskim uslugama. Evropska komisija trenutno priprema reforme koje će odrediti da li će najstarija evropska komunikaciona mreža biti modernizovana u korist javnog interesa ili osuđena na postepeno gašenje. Danski slučaj pokazuje koliko može biti opasno procenjivanje značaja javne usluge isključivo prema tome da li ona donosi profit.

Obaveza univerzalne usluge

Do sada je postojanje javne poštanske službe značilo da svako može da šalje i prima pakete i pisma po pristupačnim cenama. To se zove „obaveza univerzalne usluge“ i podrazumeva da svi imaju pristup bar osnovnim uslugama dostave.

Funkcioniše tako što poštanska mreža raspoređuje troškove dostave kako bi usluga ostala dostupna i pristupačna svima, a ne samo onima u profitabilnim gradskim centrima.

Ali ovaj sistem je u krizi. Od kada je EU 2008. godine pokrenula liberalizaciju tržišta, ruralne zajednice suočavaju se sa nestajanjem poštanskih usluga. Evropski poštanski radnici svedoci su gašenja radnih mesta, pogoršanja uslova rada i pada zarada.

Razlog tome nije pad potrebe za poštanskim uslugama. Činjenica je da je obim pošiljaka pisama prepolovljen, ali dostava paketa – posebno nakon procvata elektronske trgovine tokom pandemije korona virusa – naglo je porasla. No, pošte više nisu jedine koje se bave dostavom.

Rupe u pravilima za gig ekonomiju

Danas imamo fragmentisan sistem platformi i dostavnih službi zasnovanih na gig ekonomiji, koje prečesto izbegavaju poštanske propise dok istovremeno preuzimaju profitabilna gradska tržišta. Neke privatne kompanije za dostavu imaju koristi od zajedničkog javnog poštanskog sistema koji služi svima, ali ne učestvuju pravedno u finansiranju njegovog održavanja.

Druge platforme i dostavne kompanije, poput Amazona, koriste sopstvene privatne mreže, koje se često oslanjaju na nesigurnije oblike rada: lažno samozapošljavanje, višeslojno podugovaranje i represivno algoritamsko upravljanje.

To stvara nelojalnu konkurenciju koja se ne zasniva na kvalitetnijoj usluzi, već na tome ko će više eksploatisati dostavljače. Privatne kompanije posluju na profitabilnim gradskim rutama, dok nedovoljno finansiranim javnim poštanskim službama prepuštaju da same pokrivaju neisplative ruralne oblasti.

Kada platforme reklamiraju „besplatnu dostavu“, stvarnost je da neko ipak plaća cenu: najčešće radnici kroz niske plate i nesigurne uslove rada ili lokalne zajednice kroz nestanak usluga u manje profitabilnim područjima.

Da li će opstati pošte u Evropi?

Predlog uredbe Evropske komisije pod nazivom EU Delivery Act predstavlja istorijsku priliku da se ovaj sistem ponovo uravnoteži. Međutim, 1,8 miliona evropskih poštanskih radnika i njihovi sindikati strahuju da Komisija to pitanje posmatra isključivo kao tehničko, a ne kao političku odluku od koje zavisi opstanak javnih poštanskih mreža.

Oni smatraju da je Uniji potrebna sveobuhvatna modernizacija regulatornog okvira za poštanske usluge. To podrazumeva da svi operateri za dostavu podležu istim pravilima, da se obezbedi fer konkurencija zasnovana na kvalitetu usluge, a ne na eksploataciji radnika, kao i da poštanske usluge ostanu javno dobro namenjeno svim građanima. Posebno je važno da obaveza univerzalne usluge odražava današnju stvarnost – učestale dostave paketa.

Članovi UNI Europe, regionalne organizacije međunarodne sindikalne federacije UNI Global Union, kažu da su paketi danas jednako važni kao što su nekada bila pisma, a poštanske mreže predstavljaju javnu infrastrukturu logistike paketa. „Poštanske mreže građene su decenijama javnim ulaganjima i predstavljaju infrastrukturu od koje korist imaju svi građani Evrope“, podsećaju oni.

Hoće li evropske pošte ostati javna usluga ili će postati još jedno tržište kojim dominiraju privatne kompanije, moglo bi da bude poznato već naredne godine kada Evropska komisija predstavi predlog novih pravila.

Izvor: Euractiv, EUobserver

Foto: ninita_7, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Kako je BlackBerry od telefona stigao do automobila

by bifadmin

BlackBerry, nekada jedan od najmoćnijih brendova mobilnih telefona, danas se uspešno bavi razvojem digitalnih proizvoda.

Kanadska kompanija proslavila se početkom ovog veka kada je među prvima ponudila komercijalno uspešan prenosni uređaj za prijem e-mailova, a zatim i mobilni telefon sa istom mogućnošću.

Između 2005. i 2010. godine BlackBerry je bio omiljen među poslovnim korisnicima zahvaljujući bezbednoj komunikaciji, jednostavnom korišćenju e-maila i fizičkoj tastaturi koja je omogućavala brzo i lako kucanje. Međutim, posle pojave iPhone-a i brzog razvoja Android telefona, kompanija je počela da gubi tržišni udeo jer se nije dovoljno brzo prilagodila ekranima osetljivim na dodir i novom ekosistemu aplikacija.

Zato danas gotovo da više nema BlackBerry telefona. Kompanija je praktično napustila tržište potrošačke elektronike i preusmerila poslovanje na sajber-bezbednost, Internet stvari i razvoj softvera. Jedan od njenih najvažnijih proizvoda, operativni sistem QNX, danas se koristi u različitim industrijama, posebno u automobilskoj. Put do ove transformacije, međutim, nije bio jednostavan.

Od pejdžera do jednog od najpoznatijih telefona

Kako podseća BizLife, BlackBerry je počeo kao proizvođač pejdžera, a među vodeće brendove mobilnih telefona probio se modelom Pearl 8100, nakon kojeg su usledili popularni Bold i Curve. Njihovu popularnost dodatno je povećao BlackBerry Messenger, koji je omogućavao besplatnu razmenu poruka.

Međutim ni konkurencija nije sedela skrštenih ruku. Apple je izbacio svoj prvi iPhone a počeli su da se pojavljuju i kvalitetni Android telefoni. Kanadska kompanija je 2008. pokušala da odgovori na uspeh iPhone-a modelom BlackBerry Storm, prvim telefonom sa ekranom osetljivim na dodir, ali bez većeg uspeha.

Iako je 2010. dostigla vrhunac sa desetinama miliona korisnika širom sveta, ipak na kraju nije uspela da održi korak sa Apple-om i Android uređajima. Nedostatak aplikacija i slabija podrška programera ubrzali su pad, pa je do 2016. BlackBerry je gotovo nestao sa tržišta pametnih telefona, ali sama kompanija uspela je da pronađe novi pravac razvoja.

Kada novi direktor promeni strategiju

Krajem 2013. godine na čelo kompanije došao je Džon Čen, koji je počeo da menja poslovnu strategiju. BlackBerry se postepeno povlačio iz proizvodnje telefona, a sopstveni operativni sistem zamenio je Androidom. Ipak, ni taj pokušaj nije dugo trajao. Nakon modela BlackBerry KEY2, kompanija je odlučila da se u potpunosti fokusira na druge oblasti.

Sajber-bezbednost, Internet stvari i softver postali su novi stubovi poslovanja. Jedan od najvažnijih poteza bio je oslanjanje na QNX Software Systems, kompaniju koju je BlackBerry kupio još 2010. godine.

BlackBerry danas pokreće milione automobila

QNX je postao jedan od najvažnijih delova nove strategije kompanije. Ovaj softver se koristi u automobilskoj industriji, posebno u električnim vozilima.

Prema podacima kompanije, prisutan je kod 24 od 25 najvećih proizvođača električnih vozila. Tačnije, softver je instaliran u gotovo 300 miliona automobila, u više od 270 različitih marki i modela.

BlackBerry je tako od kompanije čiji su telefoni nekada bili u džepovima miliona ljudi postao kompanija čiji softver danas radi „u pozadini“ – u automobilima koje svakodnevno voze ljudi širom sveta.

Kompanija je u januaru dobila i novog velikog klijenta, kada je BMW najavio da će koristiti QNX.

Od automobila do robota

Međutim, tu nije kraj njenog razvoja. Sajber-bezbednost je još jedan važan deo poslovanja ove kompanije. BlackBerry nudi Secure Communications, bezbednosno rešenje namenjeno komunikaciji i zaštiti osetljivih podataka. Njegove usluge koriste vlade i institucije širom sveta, uključujući Crveni krst, britanske policijske snage, kanadski parlament i bolnice.

Poslednjih godina BlackBerry širi primenu svog softvera i na robotiku, uključujući industrijske robote, humanoidne sisteme i medicinsku robotiku. Iako njegovi telefoni više gotovo da ne postoje na tržištu, milioni ljudi i danas svakodnevno koriste BlackBerry tehnologiju – samo što je više ne nose u džepu i često nisu ni svesni da je koriste.

Izvor: BIZLife

Foto: Stocksnap, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

AI u srpskim kompanijama: kraj faze testiranja

by bifadmin

Veštačka inteligencija sve brže napušta fazu eksperimentisanja i ulazi u svakodnevne poslovne procese. Kompanijama danas nije dovoljan samo pristup AI modelima, potrebno im je bezbedno i kontrolisano okruženje u kojem AI može da obrađuje dokumenta, podržava korisnike, analizira podatke i automatizuje zadatke bez kompromisa po zaštitu podataka.

Taj pomak potvrđuje i primer Orion AI Factory, lokalne AI cloud platforme zasnovane na NVIDIA tehnologijama, koju kompanije, institucije i razvojni timovi u Srbiji i regionu koriste za treniranje, prilagođavanje i pokretanje AI rešenja uz obradu i čuvanje podataka u domaćem data centru. Ovakav model je posebno važan za banke, osiguravajuće kuće, javni sektor, energetiku, farmaciju, proizvodnju i BPO industriju, gde su poverljivost podataka i regulatorna usklađenost ključni.

Deo ove nove faze je i sve šira primena agentic AI rešenja: autonomnih AI agenata koji ne samo da odgovaraju na pitanja, već i samostalno izvršavaju zadatke, proveravaju statuse u sistemima, klasifikuju tikete, obrađuju dokumenta, pripremaju izveštaje i učestvuju u internim workflow procesima. Da bi ovakva automatizacija bila bezbedna, agenti moraju da rade u jasno ograničenom okruženju: sa sandbox izolacijom, definisanim pravima pristupa, mrežnim ograničenjima i audit logovima. Jedno od takvih rešenja, dostupno i na domaćem tržištu, jeste NemoClaw, koji kompanijama omogućava da AI agente uvedu u poslovanje bez gubitka kontrole nad podacima i infrastrukturom.

Poseban značaj ovakvog pristupa leži u konceptu suverenog AI-ja: podaci, modeli i procesi ostaju u Srbiji, što donosi veću sigurnost, nižu latenciju i bolju regulatornu predvidljivost.

Primeri poput Orion AI Factory pokazuju u kom pravcu se kreće domaće tržište: veštačka inteligencija sve više prestaje da bude tehnološki eksperiment i postaje standardni alat za efikasnije poslovanje, brže odlučivanje i sigurniju digitalnu transformaciju kompanija u Srbiji i regionu.

Foto: Orion

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

OTP banka Srbija proglašena je za pobednika u kategorijama Najbolja banka za MSP u Srbiji i Najbolja banka za ESG u Srbiji na Euromoney Awards for Excellence 2026

by bifadmin

OTP banka Srbija je na ovogodišnjim Euromoney Awards for Excellence proglašena za pobednika u dve kategorije: Najbolja banka za mala i srednja preduzeća u Srbiji i Najbolja banka za ESG u Srbiji. Takođe, matična OTP Grupa je ponela regionalnu titulu Najbolja banka za poslovanje sa stanovništvom u Centralnoj i Istočnoj Evropi, a članice Grupe su ove godine primile ukupno 13 priznanja u 8 od 11 zemalja u kojima Grupa posluje.

Euromoney Awards for Excellence prepoznaju finansijske institucije u više kategorija bankarskog poslovanja. Prema objavljenoj metodologiji Euromoney-a, priznanja se dodeljuju na osnovu uporedivih metrika, struktuirane dokumentacije i istraživačkog procesa procene kojim se institucije upoređuju sa svojim konkurentima.

Ovim povodom, Predrag Mihajlović, CEO i predsednik Izvršnog odbora OTP banka Srbija je istakao: „Za nas su ovo posebno značajni trenuci, jer dolaze u oblastima koje predstavljaju važne stubove našeg poslovanja i našeg dugoročnog razvoja. Iza svega stoje poverenje naših klijenata i posvećenost naših zaposlenih. Nastavljamo istim putem – da budemo banka koja aktivno učestvuje u oblikovanju promena.“

Imajući u vidu važnost segmenta malih i srednjih preduzeća za OTP banku, Marija Popović, članica Izvršnog odbora zadužena za poslove sa privredom, posebno je naglasila:

„Mala i srednja preduzeća predstavljaju jedan od najvažnijih pokretača ekonomskog razvoja u Srbiji. Naša uloga nije samo da obezbedimo finansiranje, već da budemo pouzdan partner koji razume izazove poslovanja i zajedno sa klijentima pronalazi rešenja koja podstiču njihov rast. Odnos koji smo izgradili sa privredom – zasnovan na poverenju, stručnosti i dugoročnom partnerstvu – ostaje naš prioritet u godinama koje dolaze.“

U obrazloženju priznanja, Euromoney navodi da se ponuda OTP banke Srbija u MSP segmentu izdvojila snažnim rastom kreditiranja, širenjem zelenog finansiranja i inovacijama u digitalnim uslugama i proizvodima, koje su značajno unapredile dostupnost finansiranja i operativnu efikasnost MSP sektora u Srbiji. Posebno su prepoznati kontinuirani rast baze klijenata i razgranata mreža posvećenih specijalista širom zemlje, kao i digitalna unapređenja koja olakšavaju svakodnevno poslovanje klijenata i ubrzavaju kreditne procese – od nove mobilne aplikacije za MSP i alata za kreditnu procenu zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, do unapređene platforme za faktoring i inovativnih rešenja u finansiranju poljoprivrede.

Euromoney je u obrazloženju posebno istakao i ulaganja banke u održivo finansiranje: značajan rast portfolija zelenih kredita, koji je premašio postavljene godišnje ciljeve, uz usmeravanje sredstava u projekte obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i čistog transporta. Prepoznato je i korišćenje programa vodećih međunarodnih finansijskih institucija, poput EBRD-a i EIB-a, kako bi se privredi obezbedilo povoljno finansiranje tehnoloških unapređenja, izvoza i ekoloških investicija.

Priznanje u kategoriji Najbolja banka za mala i srednja preduzeća u Srbiji OTP banka je osvojila i 2024. godine, dok je priznanje u kategoriji Najbolja banka za ESG u Srbiji dobitnik druge godine zaredom, što jasno prikazuje posvećenost banke prema rečima člana Izvršnog odbora za upravljanje rizicima Balazsa Balogha:

„U OTP banci Srbija verujemo da dugoročni uspeh ide ruku pod ruku sa održivim razvojem. Odgovorno upravljanje rizicima obuhvata mnogo više od tradicionalnog pristupa. Danas ono podrazumeva razumevanje klimatskih, društvenih, ekonomskih i regulatornih promena koje oblikuju poslovno okruženje. Integrisanjem ESG principa u sve naše poslovne aktivnosti i procese donošenja odluka gradimo otpornu instituciju koja stvara dugoročnu vrednost za klijente, akcionare i širu društvenu zajednicu.“

Priznanja predstavljaju zajednički uspeh svih članica OTP Grupe. Odražavaju rad kolega u OTP banci Srbija i u širem timu Grupe, i njihovu posvećenost klijentima, podršci privredi i doprinosu ukupnim rezultatima Grupe.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nestlé objavio rezultate za prvu polovinu 2026. godine: Ubrzan realni unutrašnji rast

by bifadmin

Kompanija Nestlé saopštila je rezultate poslovanja ostvarene tokom prvih šest meseci 2026. godine:

  • U prvoj polovini godine organski rast prodaje dostigao je 3,6 odsto, uz realni unutrašnji rast (RIG) od 1,5 odsto i rast cena od 2,1 odsto.
  • U drugom kvartalu organski rast prodaje iznosio je 3,7 odsto, dok je realni unutrašnji rast ubrzao na 1,8 odsto, uz rast cena od 1,9 odsto.
  • Organski rast u drugom kvartalu bio je pozitivan u svim geografskim zonama, globalno upravljanim poslovnim segmentima i kategorijama proizvoda.
  • Ukupna prijavljena prodaja u prvoj polovini godine iznosila je 43,1 milijardu švajcarskih franaka, dok je slobodni novčani tok povećan na 3,4 milijarde švajcarskih franaka.
  • Prognoza za 2026. godinu ostaje nepromenjena: očekuje se organski rast prodaje između tri i četiri odsto, uz ubrzanje realnog unutrašnjeg rasta u odnosu na 2025. godinu.

Tim povodom, Filip Navratil, izvršni direktor kompanije Nestlé, izjavio je:

„Naša strategija rasta zasnovana na realnom unutrašnjem rastu daje rezultate. U drugom kvartalu ostvarili smo organski rast od 3,7 odsto i realni unutrašnji rast od 1,8 odsto, čime nastavljamo stabilno da napredujemo ka našim srednjoročnim ciljevima. Rast na tržištima u razvoju je ubrzan, dok smo na razvijenim tržištima ostvarili stabilne rezultate. Povećavamo i usmeravamo ulaganja u naše vodeće brendove i platforme rasta, dodatno fokusiramo portfolio i unapređujemo efikasnost kako bismo sredstva ponovo ulagali u rast. Iako spoljno okruženje ostaje neizvesno, preduzimamo konkretne aktivnosti kako bismo ubrzali kontinuirani rast.“

Nestlé Srbija

Na domaćem tržištu, Nestlé je u prvoj polovini godine nastavio da razvija poslovanje kroz inovacije, prilagođavanje ponude potrebama potrošača i ulaganje u projekte koji doprinose lokalnoj zajednici.

„U Srbiji smo u prvoj polovini godine ostvarili 8,8 odsto rasta, uprkos izazovnim okolnostima na tržištu, a zahvaljujući inovacijama i prilagođavanju potrebama naših potrošača. Rastu su najviše doprinele kategorije kafe i hrane za kućne ljubimce, kao i portfolio Nestlé Professional, dok je konditorski sektor sa vodećim brendom KitKat u okviru sponzorstva Formule 1 izbacio i novu liniju štanglica koja je naišla na oduševljenje obožavalaca čokolade.

Ponosno smo obeležili i 15 godina našeg programa Zdravo Rastimo, jedine strateške i dugoročne inicijative za podsticanje zdravih navika kod osnovaca, a kroz koju je do sada prošlo više od 350 hiljada dece širom Srbije. Takođe, temu cirkularne ekonomije približili smo javnosti kroz saradnju sa Muzejom afričke umetnosti, podržavši tri mlada umetnika u stvaranju skulptura od Nestlé pakovanja i pokazali da ambalaža može i treba da ima novi život, umesto da završi na otpadu. Pomoć ugroženim grupama je u našem DNK pa smo tako donirali više od 25 tona naših proizvoda širom Srbije i regiona“, istakla je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

Prodaja na nivou Grupe

Organski rast prodaje u prvoj polovini godine bio je široko rasprostranjen, a najveći doprinos dale su kategorije kafe, hrane i konditorskih proizvoda.

Kategorija kafe ostvarila je organski rast od 7,5 odsto, predvođen rezultatima brenda Nescafé. Kategorija hrane i grickalica zabeležila je organski rast od 3,7 odsto, uz snažan učinak globalnih brendova Maggi, KitKat i Milo. Organski rast u kategoriji hrane za kućne ljubimce iznosio je 2,7 odsto, uz nastavak dobrih rezultata proizvoda za mačke i poboljšanje rezultata proizvoda za pse tokom drugog kvartala.

Posmatrano po kanalima prodaje, organski rast u maloprodaji iznosio je 3,6 odsto, dok je u segmentu potrošnje out-of-home dostigao 4,1 odsto. Prodaja putem e-trgovine zabeležila je organski rast od 12,2 odsto i sada čini 21,8 odsto ukupne prodaje Grupe.

Zona Evropa

U Zoni Evropa organski rast prodaje u prvoj polovini 2026. godine iznosio je 2,7 odsto, uz realni unutrašnji rast od 0,5 odsto i rast cena od 2,2 odsto. Ukupna prijavljena prodaja iznosila je približno devet milijardi švajcarskih franaka.

Poslovni rezultati u Evropi bili su podržani rastom kategorija kafe i hrane za kućne ljubimce. Najveći doprinos rastu po tržištima dali su Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska, kao i region Južne i Istočne Evrope. U kategoriji kafe rast je prvenstveno predvodio Nescafé, dok su u kategoriji hrane za kućne ljubimce dobre rezultate ostvarili brendovi Pro Plan, Purina ONE i Felix.

Prognoza za 2026. godinu

Nestlé očekuje da će organski rast prodaje u 2026. godini biti između tri i četiri odsto, uz ubrzanje realnog unutrašnjeg rasta u odnosu na prethodnu godinu, podržano fokusiranim planovima rasta.

Očekuje se poboljšanje osnovne operativne profitne marže u odnosu na 2025. godinu, dok bi marža u drugoj polovini godine trebalo da bude približno na nivou ostvarenja iz prvog polugodišta. Kompanija očekuje da će slobodni novčani tok na nivou cele godine premašiti devet milijardi švajcarskih franaka.

Foto: Nenad Dimić

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Do kraja godine planiran upis do 800.000 objekata po zakonu Svoj na svome

by bifadmin

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da je do kraja godine planiran upis prava svojine za između 600.000 i 800.000 objekata po zakonu „Svoj na svome“.

Sofronijević je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekla da Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Srbije planira da do početka jeseni obradi oko 320.000 zahteva za upis objekata u katastar, kao i da je do sada izdato oko 220.000 rešenja, pre svega u manjim opštinama.

Dodala je da se najveća dinamika obrade očekuje u većim gradovima, gde postupak usporava usaglašavanje digitalnih planova.

Izdato 220.000 rešenja

Prema njenim rečima, građanima koji nisu podneli zahtev u prvobitnom roku omogućeno je da to učine naknadno, u skladu sa zakonom i propisanim uslovima.

„Ovo je jedan ogroman posao, nikada nismo imali ovako masovan upis nepokretnosti. Do danas smo izdali 220.000 rešenja, najviše kasne veliki gradovi. Primili smo nove ljude, obučili ih i prioritetno rešavamo stambene kuće i objekte“, rekla je Sofronijević.

Ona je istakla da građani nemaju razloga za zabrinutost i da je najvažnije da svako rešenje o upisu prava svojine bude pravno valjano.

Završne provere na pruzi do budimpešte

Govoreći o infrastrukturnim projektima, Sofronijević je navela da se trenutno grade 434 kilometra saobraćajne infrastrukture, da se privode kraju radovi na Moravskom i Dunavskom koridoru, kao i da se do kraja godine očekuje završetak još 115 kilometara novih saobraćajnica.

Dodala je da se očekuje uspostavljanje železničkog koridora ka Trstu, dok su u toku završne provere za uspostavljanje putničkog železničkog saobraćaja sa Mađarskom.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Država privatizuje „Jat apartmane“ na Kopaoniku: Početna cena 5 miliona evra

by bifadmin

Ministarstvo privrede Republike Srbije objavilo je poziv za privatizaciju preduzeća „Jat apartmani Kopaonik“, po početnoj ceni od 5,16 miliona evra, a kupac mora da bude domaće pravno lice registrovano za hotelsku delatnost.

Na prodaju 100% vlasništva Srbije

Predmet prodaje je udeo od 100 odsto u vlasništvu Republike Srbije, a prema proceni iz dokumentacije, ukupna procenjena vrednost kapitala „Jat Apartman“a na dan 31. decembar 2025. godine iznosi upravo 5,16 miliona evra.

Početna cena postavljena je na isti iznos.

Svi zainteresovani ponuđači moraju uplatiti depozit ili dostaviti bankarsku garanciju u iznosu od 516,5 hiljada evra. Pravila nalažu i  da proglašeni kupac prodajnu cenu plaća odjednom.

Prijave za učešće u ovom postupku podnose se najkasnije do 12. avgusta do 15 časova. Otkup prodajne dokumentacije, koja košta 100.000 dinara, moguć je do 7. avgusta, dok je otvaranje ponuda zakazano za 14. avgust 2026. godine u prostorijama Ministarstva privrede u Beogradu.

Država traži profitabilne kupce

U javnom pozivu je definisano da pravo na učešće ima isključivo domaće pravno lice „koje obavlja delatnost za koju je registrovan i Subjekt privatizacije – hoteli i sličan smeštaj (šifra delatnosti: 5510)“.

Da bi ponuda uopšte bila razmatrana, potencijalni kupac mora dokazati profitabilnost u sopstvenom biznisu.

Uslov je da je budući vlasnik samostalno ostvario poslovni i neto dobitak u 2025. godini, kao i da je „samostalno ostvarilo poslovni prihod u 2025. godini u iznosu od najmanje 700 miliona dinara“.

Sa druge strane, „Jat apartmani“ su  2025. godinu završili u minusu. Prema podacima iz finansijskog izveštaja, gubitaj na kraju prošle godine iznosio je  25,6 miliona dinara, što predstavlja porast u odnosu na gubitak od 22 miliona dinara zabeležen 2024. godine.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Srpski poslodavci drže svakog sedmog radnika zaposlenog na određeno, mnogo više nego u EU

by bifadmin
U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka EU, koji iznosi 9,9 odsto, pokazali su podaci Eurostata za 2025, objavila je danas Nova ekonomija.
Navedeno je da iako ugovori na određeno i neodređeno zaposlenima garantuju ista osnovna prava, poput prava na zaradu, godišnji odmor i bolovanje, ugovor za stalno pruža znatno veću sigurnost zaposlenja, jer poslodavac za otkaz mora da ima zakonom predviđen i obrazložen razlog.

Od 35 evropskih država za koje Eurostat poseduje podatke, samo dve su imale veći procenat zaposlenih na određeno od Srbije, a to su Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto).

U Srbiji se prošle godine skoro svaki sedmi zaposleni kod poslodavca nalazio na ugovoru na određeno. Takvi ugovori karakteristični su za sektore koji radnike zapošljavaju sezonski, poput ugostiteljstva, hotelijerstva, poljoprivrede ili građevine.

„Van sezonskih poslova ugovori na određeno se obično zaključuju zbog privremeno povećanog obima posla ili potrebe da se određeni posao završi u predviđenom roku“, rekao je pravnik Milan Predojević.

Kako se navodi, sezonski poslovi ne mogu biti jedino objašnjenje za visok udeo zaposlenih na određeno u Srbiji, jer Hrvatska, koja ima izraženu potražnju za sezonskim radnicima zbog velikog udela turizma u privrednoj aktivnosti, je zabeležila znatno niži udeo takvih ugovora (7,5 odsto).

Drugi razlog za ovoliki broj radnika na određeno u Srbiji je to što, kako podsećaju sagovornici Nove ekonomije, ovde još od 2013. godine važi zabrana zapošljavanja za stalno u javnom sektoru, zbog čega u državnim institucijama pribegavaju ugovorima na određeno koji se stalno obnavljaju. Za zapošljavanje za stalno je potrebna posebna dozvola, dok za ugovor na određeno nije, tako da je od uvođenja ove zabrane broj „privremeno“ angažovanih radnika u javnom sektoru drastično skočio.

Zaposleni i decenijama rade na određeno

Pravnica Olja Mirković Grulović kaže za Novu ekonomiju da se u praksi dešava da zaposleni i decenijama rade na određeno, dok se konkursi retko raspisuju.

„Konkursi za prijem zaposlenih na neodređeno raspisuju se retko i često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama službe. Najveći problem nastaje kada je poslodavac država, jer zapošljavanje na neodređeno podrazumeva niz procedura, pribavljanje saglasnosti, dodatne provere kandidata i slično“, kaže ona.

Kako objašnjava, sistematizacije radnih mesta ne ažuriraju se redovno, zbog čega broj stalnih radnih mesta formalno ne odgovara stvarnim potrebama institucija.

Upravo je Vlada Srbije početkom 2020. godine odobrila prvi talas konkursa za zapošljavanje u prosveti na neodređeno vreme za 5.000 prosvetnih radnika. Prioritet su imali zaposleni koji su sa punom normom radili na određeno od 2014. i 2015. godine ili ranije, odnosno najmanje četiri ili pet godina.

Željko Matić, predstavnik Foruma beogradskih gimnazija, objašnjava da su prosvetni radnici u posebno nesigurnom položaju jer svoje radno mesto mogu da izgube posle svakog letnjeg raspusta.

,,Veliki broj nastavnika radi na određeno vreme, najčešće na osnovu ugovora koji traju od 1. septembra do 31. avgusta naredne godine. Kada im ugovor istekne, direktori mogu, ali ne moraju, da im ponude novi. Pojedini direktori mogu da koriste takvu situaciju kako bi obezbedili lojalnost zaposlenih ili sprečili njihovo učešće u protestima, kao što se dešavalo prošle godine“, navodi Matić.

Takva nesigurnost utiče i na privatni život zaposlenih. Kako objašnjava, radnik koji nema stalan ugovor teže može da dobije stambeni kredit ili da planira dugoročnije obaveze, jer je svakog leta u neizvesnosti da li će u septembru ponovo dobiti posao.

On dodaje da je svako novo odobravanje zapošljavanja korisno, ali da bi još važnije bilo ukidanje ograničenja koja školama onemogućavaju da upražnjena radna mesta popune na neodređeno vreme.

Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš kaže za Novu ekonomiju da je sigurnost zadržavanja posla važan faktor koji utiče na kvalitet posla i život radnika.

Način da se zaposleni ,,drže na kratkoj uzici“

,,Sigurnost zaposlenja jedan je od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, kaže ona.

Bradaš smatra da su ugovori na određeno jedan od načina da se zaposleni ,,drže na kratkoj uzici“.

,,Kod nas možete veoma lako da otpustite i osobu koja je zaposlena na neodređeno vreme, ali ugovor na određeno dodatno omogućava poslodavcu da zaposlenog drži u neizvesnosti. To je jednostavno jedan od načina da ljude držite na kratkoj uzici“, kaže Bradaš.

Bradaš dodaje da se nedostatak radne snage ne može posmatrati odvojeno od nezadovoljstva zaposlenih i uslova rada koje im poslodavci nude. Kako objašnjava, radnici traže sigurnije zaposlenje i bolje uslove, ali se ništa ne menja.

Od 2012. godine preko 170.000  građana Srbije otišlo je u zemlje Evropske unije u potrazi za novim poslom i to najviše u Hrvatsku, pisala je ranije Nova ekonomija.  Samo u 2024. godini oko 24.000 građana se odselilo iz Srbije zbog posla.

„U poslednje vreme često slušamo da u Srbiji nedostaje radne snage i da zbog toga dolazi sve više stranih radnika. Međutim, kada pogledamo podatke o broju radnika i radnica zaposlenih na određeno i neodređeno vreme, vidimo da se u tom pogledu ništa bitno ne menja“, rekla je Bradaš.

Koliko dugo poslodavac može da drži zaposlenog ,,na određeno“?

U privatnom sektoru situacija je malo drugačija, jer ne važi zabrana zapošljavanja. Zakon o radu propisuje jasno da radni odnos na određeno sa prekidima ili bez prekida ne može trajati duže od 24 meseca, već posle maksimalno dve godine poslodavac mora da ponudi ugovor na neodređeno ili da prekine radni odnos.

Predojević navodi nekoliko izuzetaka u kojima ugovor o radu na određeno vreme može da traje duže od 24 meseca.

Prvi slučaj je kada zaposleni menja privremeno odsutnog zaposlenog. Tada se ugovor zaključuje do njegovog povratka na posao. Drugi izuzetak odnosi se na rad na projektu čije je trajanje unapred određeno.  Kod novoosnovanih poslodavaca ugovor na određeno može da traje do tri godine. Takve ugovore mogu da zaključuju tokom prve godine poslovanja, odnosno u periodu od godinu dana od osnivanja. Peti izuzetak odnosi se na nezaposlenu osobu kojoj do ispunjenja uslova za penziju nedostaje najviše pet godina. Sa njom ugovor na određeno može biti zaključen do ispunjenja uslova za penziju.

Predojević smatra da se u Srbiji ova praksa ustalila i zbog nestabilnog poslovnog okruženja, zbog kojeg poslodavci nastoje da zadrže veću fleksibilnost pri zapošljavanju. Moguće objašnjenje on pronalazi u nestabilnoj privrednoj atmosferi u Srbiji.

„Zbog nestabilnosti na tržištu poslodavci često ne znaju da li će im radnici biti potrebni na duži period. Zato žele da budu oprezniji, a probni rad, koji može trajati do šest meseci, često im nije dovoljan“, kaže on.

Ugovorima na određeno, poslodavci obezbeđuju sebe jer ostavljaju mogućnost da lakše promene radnika, ukoliko nestane potrebna za njim.

,,Kod nas se takva praksa ustalila i sporo se iskorenjuje“, kaže Predojević.

Poređenja radi, u regionu najniži procenat zaposlenih na određeno ima Rumunija – 1,6 odsto, što je skoro pa najniži procenat u celoj Evropi.

Zatim Bugarska ima 2,2 odsto radnika na određeno, Mađarska 3,8 odsto, Slovenija 7,1 odsto, Hrvatska 7,6 odsto, Bosna i Hercegovina 8,9 odsto i Severna Makedonija sa 15,4 odsto. Za Crnu Goru nema podataka.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci