Univerzitet u Nišu jedna je od institucija koje imaju presudan značaj za razvoj ovog grada i celog regiona. Univerzitet zapošljava veliki broj stručnjaka koji kroz svoj rad obrazuju nove stručnjake. Na taj način, ova akademska ustanova obezbeđuje neophodne kadrove za razvoj postojećih preduzeća i pruža podršku u privlačenju novih investitora. Istovremeno, mladi koji dolaze u Niš da bi studirali i sami doprinose lokalnoj ekonomiji, kroz zakup stanova i svakodnevnu potrošnju.

Privredna mapa Niša promenila se „iz korena“ u poslednjih tridesetak godina. Nekadašnji industrijski giganti koji su izgradili grad odavno su otišli u stečaj, a zamenile su ih privatne firme i novi vlasnici. Međutim, u toj smeni vlasništva i privrednih modela, više od šest decenija neprekidno radi jedna „fabrika“ koja proizvodi znanje. Univerzitet u Nišu nije samo obrazovna institucija, već najvažniji privredni, tehnološki i demografski pogon celog regiona, iz koga je samo prošle akademske godine na tržište rada izašlo više od 2.700 diplomiranih stručnjaka, među njima preko 700 magistara i 74 doktora nauka.

„Tokom poslednjih šest godina imali smo oko 23.500 studenata u jednoj školskoj godini, sa neznatnim godišnjim varijacijama od 100 do 200 studenata. Ove godine, zabeležen je porast broja upisanih studenata na svim fakultetima, pri čemu su mesta za domaće studente na Medicinskom i Građevinskom fakultetu bila popunjena već u prvom upisnom roku. Interesovanje za studije medicine je veliko već godinama, ali nas je iznenadio ovoliki rast interesovanja među mladima za građevinu, jer je na tom fakultetu prethodnih godina bilo slobodnih mesta i po završetku upisnih rokova. Značajan je i porast interesovanja na Elektronskom i Mašinskom fakultetu, ali tradicionalno najveće interesovanje i najveća konkurencija bila je za studijske programe Psihologija i Arhitektura“, kaže za B&F Miroslav Lazić, prorektor Univerziteta u Nišu.

On ističe da je niški Univerzitet s jedne strane veliki poslodavac, koji je prošle akademske godine zapošljavao 1.924 nastavnika i saradnika i 670 nenastavnih radnika, a sa druge „proizvođač“ znanja za privlačenje novih investitora i „rasadnik“ zapošljavanja za privredu.

„Kada investitori razmatraju najbolju lokaciju za ulaganja, uzimaju u obzir mnogo faktora, od ukupne saobraćajne povezanosti do dostupnosti stručnih kadrova. Zahvaljujući radu Univerziteta, Niš ima odlične stručne kadrove u najrazličitijim oblastima. Pored toga, troškovi zarada su još uvek niži kod nas nego u većini drugih evropskih zemalja“, navodi naš sagovornik.

Lazić najavljuje da će se niški Univerzitet u narednim godinama posvetiti uvođenju novih studijskih programa, kako bi privukao što veći broj studenata i omogućio mladima da zbog oblasti koje ih interesuju ne moraju da odlaze u Beograd ili Novi Sad.

Devizni prihodi

Pored velikog interesovanja mladih „kod kuće“, niški Medicinski fakultet beleži i najveći broj stranih studenata u okviru Univerziteta. To ovoj visokoškolskoj ustanovi, kao i celom gradu, donosi devizne prihode, kaže za B&F Aleksandar Mitić, dekan Medicinskog fakulteta u Nišu.

Prema njegovim rečima, ove jeseni fakultet će na različitim godinama studija imati oko 550 studenata iz inostranstva, od kojih najveći broj dolazi iz Indije, Nigerije i Tunisa, ali nastavu pohađaju i mladi iz Nemačke, Engleske, Kanade, Italije, Grčke, Alžira, Maroka… „Nastojimo da broj stranih studenata stalno uvećavamo, od Ministarstva prosvete dobili smo proširenje liste, a zaposlili smo i nove, mlade stručnjake“, ističe Mitić.

On objašnjava da studenti iz inostranstva koji polože prijemni ispit ne mogu da studiraju o trošku državnog budžeta, već svoje studije sami plaćaju. Strani studenti za studije medicine plaćaju godišnju školarinu koja iznosi od 6.000 do 6.500 evra. Za stomatologiju, koja je od prošle godine akreditovana za strane studente, cena iznosi 7.500 evra godišnje.

„Sastavni deo studiranja su i dodatni troškovi. Studenti koji ovde dolaze moraju da plate i kiriju, da kupuju stvari za svakodnevni život. Kao i svi mladi, oni vole da posećuju kafiće i da se zabavljaju. Sve to doprinosi ekonomiji grada. Koliko je meni poznato, strani studenti su rado viđeni gosti u lokalnim kafićima i restoranima“, ukazuje Mitić.

Privatnost na ceni

Avgust i septembar su po pravilu meseci kada se zakupi najviše stanova, jer dolazi nova generacija brucoša u Niš, potvrđuje agent za prodaju nekretnina u agenciji „Bulevar nekretnine“ Dušan Žikić.

„Prethodnih godina, razlike između avgusta i septembra u poređenju sa ostalim mesecima u godini bile su još veće, jer su studenti tokom juna napuštali stanove kako ne bi preko leta plaćali zakup, a onda na jesen tražili nove. Sada su cene zakupa više, pa oni koji nađu stan po odgovarajućoj ceni zadržavaju ga i tokom leta. Prosečna cena zakupa garsonjera i manjih stanova bila je ranije 150 do 200 evra, a sada je zakup takvih stanova 300 evra. Tržište je i uređenije, veći broj stanodavaca traži depozit i potpisivanje ugovora o zakupu, i to su neki od razloga što se studenti sada, više nego ranije, opredeljuju da zadrže stan i tokom letnjih meseci“, objašnjava Žikić za B&F.

On napominje da su u Nišu najtraženiji mali stanovi u kojima živi po jedna osoba ili dvosobni u kojima žive po dva studenta ili studentkinje, pa dele troškove. Takvi stanovi čine čak 80% ukupno iznajmljenih stanova, ističe stručnjak za nekretnine i dodaje da za razliku od ranije, sada gotovo da nema interesovanja za sobe ili stanove u kućama u kojima žive i vlasnici.

„Stanari priželjkuju privatnost, ne žele da dele sa stanodavcem isti ulaz, kuhinju ili kupatilo. Ranije je bilo nezamislivo da jedan student sam iznajmi veći stan koji košta 400 ili više evra. Sada ima ljudi koji raspolažu sa dovoljno novca da svojoj deci pruže maksimalno dobre uslove za studiranje. Postoje u gradu i tri, četiri veća objekta u kojima je smešteno više studenata, slično WG konceptu u Nemačkoj, gde svaki stanar ima svoju sobu a ostale prostorije deli sa cimerima. Uglavnom se radi o objektima koji su prvobitno bili planirani kao poslovni prostor u Nišu, ali kako nisu mogli da budu korišćeni za tu namenu, adaptirani su u apartmane za izdavanje. Reč je o svega nekoliko objekata u kojima nema više od 40 studenata“, navodi Žikić.

Dvostruka korist za privrednike

Vlasnik mlekare „Milk House“ Zvezdan Gavriloviić kaže za B&F da sa početkom školske godine beleže rast prodaje, naročito onih proizvoda koji se prodaju u pekarama i troše u menzama.

„Mi snabdevamo studentske menze različitim proizvodima i naravno, kada dođe 1. oktobar imamo povećanje prodaje. Kada studenti krenu na nastavu, raste i prodaja našeg jogurta u pekarama, jer je doručak u Nišu nezamisliv bez ovog mlečnog proizvoda. Sa početkom rada fakulteta i dolaskom velikog broja mladih ljudi, osetno se povećava prodaja mleka, sireva, pavlake i drugih naših proizvoda kojima snabdevamo radnje“, nabraja Gavrilović.

On ističe da za njihovo poslovanje Univerzitet u Nišu ma veliki značaj, jer ovoj firmi obezbeđuje stručne kadrove. Poznata niška mlekara, koja ima oko 250 zaposlenih, najviše sarađuje sa Ekonomskim, Mašinskim i Poljoprivrednim fakultetom. Studenti sa tih fakulteta dolaze na praksu u „Milk House“, a neki od njih dobijaju posao za stalno.

Govor Ive Andrića niškim akademcima

Univerzitet u Nišu osnovan je 1965. godine, a na samom početku u njegovom sastavu bili su Pravno-ekonomski, Medicinski i Tehnički fakultet. Univerzitet je u prvoj godini rada imao 234 nastavnika i saradnika i 10.500 studenata. U javnosti je nedovoljno poznato da je na svečanosti organizovanoj povodom početka rada niškog Univerziteta govorio jedini jugoslovenski nobelovac Ivo Andrić.

Od osnivanja do sada na niškom Univerzitetu diplomiralo je 76.369 studenata, master akademske studije završilo je 10.150 visokoškolaca, magistrirao je 2.621 poslediplomac, a doktorirala su 2.653 visokoškolca. Univerzitet trenutno ima 149 akreditovanih studijskih programa.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije 250, oktobar 2026.

Foto: Privatna arhiva