EkonomijaVesti

U novembru izdate građevinske dozvole 83,2 odsto za zgrade, 16,8 za ostale građevine

by bifadmin

U novembru 2025. godine izdate su 2.724 građevinske dozvole, što predstavlja smanjenje od 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Među zgradama, 84,4 odsto dozvola izdato je za stambene, a 15,6 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,3%).

Prema dozvolama izdatim u novembru 2025. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 4.451 stana, s prosečnom površinom od 62,4 kvadratna metra. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama sedam odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 135,6 kvadrata, a 92,4 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 55,9 kvadrata.

Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 61,6% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (6,3%), Pomoravska oblast (4,3%), Južnobanatska oblast (3,8%) i Zlatiborska oblast (3%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 2,8%.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koji je najstariji bioskop u Srbiji i ko gubi, a ko dobija na prikazivanju filmova

by bifadmin
Do pre nekoliko godina bioskop Krajina u Negotinu bio je jedini među vršnjacima u kome su se filmovi i dalje prikazivali. Pokretne slike u nekadašnjoj kući braće Petrović u Knez Mihailovoj ulici stale su nakon što je ona vraćena u procesu restitucije.

 

U knjizi „Bioskopi u Srbiji“, u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog dobra, autora Bojane Subotić, Bogdane Opačić i Jelene Damnjanović, navodi se da je u periodu između dva svetska rata u Srbiji otvoreno 1.514 bioskopa. I gotovo nijedan nije opstao. Tada, a knjiga je izdata 2013. godine, negotinska Krajina je bila izuzetak.

„Najviše ustanova kulture u okviru kojih danas funkcioniše prikazivačka delatnost osnovano je pre više od 40, 50, pa i 60 godina. Gotovo svi bioskopi čiji su predstavnici dostavili upitnike, otvoreni su nakon 1950. godine. Tako je najstariji bioskop, koji i danas funkcioniše, bioskop Krajina, koji radi pri Domu kulture Stevan Mokranjac u Negotinu, otvoren 1937. godine. Devet godina nakon njega sa radom počinje i bioskop u Vladičinom Hanu koji je 2011. godine renoviran i radi u sklopu Centra za kulturne delatnosti, turizam i bibliotekarstvo“, deo je ove knjige.

Bioskop javni, javno-privatni i privatni

Prema podacima publikacije Kultura Republičkog zavoda za stistiku, u Srbiji je na kraju 2024. bilo ukupno 98 bioskopa. Na severu 48 i jugu – 50. U javnoj svojini ih je čak 71, javno-privatnom parnerstvu četiri. Deset je privatnih domaćih i 13 privatnih stranih biskopa. Predstave su prikazivane u proseku 194 dana. Beogradske sale rade češće – 325 dana. U južnoj i istočnoj Srbiji svega 130 dana.

Ova publikacija nam otkriva da 98 bioskopa raspolaže se 43.798 mesta. Podaci Filmskog centra Srbije govore da su bioskopi u Srbiji 2024. ugostili više od četiri miliona gledalaca. I ako neko želi da zna i svaki detalj, broj bioskopskih ekrana je 215. Među njima 138 omogućava 3D ugođaj.

Velike brojke, međutim, ne kriju velike finansijske uspehe. Prema dostupnim podacima, pod šifrom delatnosti prikazivanje kinematografskih dela registrovane su 83 firme. Aktivnih je svega 33. I nije reč o odstupanju u odnosu na raniji podatak, već bioskop može da radi i u okviru domova i centara kulture. Pa i pod drugom šifrom.

Ali kada je reč o najvećim „prikazivačima“, i među prvih pet, uspeh nije zagarantovan. Pregled njihovog poslovanja u 2024. pokazuje da veličina i broj sala ne garantuje i pozitivan poslovni rezultat. Naprotiv, najveći igrač, sa najvećim prometom, istovremeno je i u najvećem gubitku. I to ne od ove godine.

Najveći, ali u izveštaju gubitak

Prvi na spisku po ukupnim prihodima je firma Cineplexx Srbija. Tokom 2024. imali su skoro 13 miliona evra ukupnih prihoda. To je nekoliko procenata više nego godinu pre. To nije bilo dovoljno da godinu završe sa profitom. Ostvarili su gubitak od oko 1,35 miliona evra. Ova firma posluje sa gubitkom i tokom poslednjih pet godina.

„U strukturi poslovnih rashoda, troškovi materijala, goriva i energije učestvuju sa 14,25%. Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi sa 12,61%, troškovi amortizacije sa 13,58%. Troškovi proizvodnih usluga učestvuju sa 52,56% i nematerijalni troškovi sa 7%“, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.

Pritom, troškovi proizvodnih usluga od 884,5 miliona dinara se uglavnom odnose na troškove zakupa poslovnog prostora, troškove ostalih zakupnina, zakup opreme… Troškovi ostalih usluga od oko 527 miliona dinara odnose se na troškove prikazivanja filmova. Zapravo su troškovi koje bioskopi plaćaju dobavljačima odnosno distributerima poput Taramount, Blitz film, MCF – Megacom Film, Con Film.

Cineplexx Srbija je u većinskom valsništvu, 96 odsto, Cineplexx Internacional iz Austrije. Preostala četiri odsto vlasništvo su Continental grupe iz Hrvatske. Preko osnivača povezani su sa 16 sličnih firmi širom regiona.

Cineplexx Srbija bioskopi su u tržnim centrima Delta City, Plaza u Kragujevcu, Ušću, Stop Shop ritejl park u Nišu, TC Big fashion, BEO šoping centar. Ovoj firmi pripada i bioskop u beogradskoj Galeriji.

Nekadašnji Dom sindikata pod drugom šifrom

Kada se meri po poslovnim prihodima, na drugom mestu bi mogla da bude Dvorana Doma sindikata. Ovo preduzeće, kupljeno iz stečaja 2016. godine, u 2024. je ostvarilo skoro 5,5 miliona evra poslovnih prihoda i profit od oko 1,4 miliona evra.

Pretežna delatnost ove firme je izvođačka delatnost, pa se nije sama pojavila među onima koji se bave prikazivanjem kinematografskih dela. I jeste, koliko po filmovima i FEST-u, sala na Trgu Nikole Pašića možda i poznatija po koncertima čuvenih zvezda.

Vlasnik ove firme je MCF Megacom film, čiji je vlasnik Igor Stanković.

Porodična firma sa profitom

I sledeća, druga fiima pod šifrom prikazivača, porodična Art-Vista, demantuje ideju da su bioskopi siguran gubitak. Doduše, u računicu ulaze i ugostiteljski objekti koji verovatno popravljaju rezultat.

Vlasnici preduzeća su glumica Jugoslava Drašković, njena ćerka Maša Cvetanović i Nebojša Ćetković. A ova firma je vlasnik dva bioskopa – Rode Cineplex i novosadske Arene Cineplex. Kao i kafe restorana “Baštino“.

Tokom 2024. je ostvarila 4,25 miliona evra ukunih prihoda i profit od oko 109.000 evra.

„Art Vista d.o.o. je preduzeće za filmsku, tv i bioskopsku distribuciju, osnovano je 1996. godine. Dugi niz godina se bavi televizijskom i filmskom distribucijom u Srbiji i u regionu. Sa velikim uspehom se bavi i bioskopskim prikazivanjem“, navodi se u napomenama uz finansijski izveštaj.

Art Vista je i distributer bioskopske opreme za teritoriju Srbije i region bivše Jugoslavije. U saradnji sa partnerima i lokalnim klijentima pruža usluge konsaltinga i posredovanja u kupovini opreme.

Firma poslednje četiri godine posluje sa dobitkom. Samo je onaj u 2024. daleko veći od profita ostvarenog u 2023. Tada su bili u „plusu“ oko 18.000 evra.

CineStar drži 25 bioskopskih sala

Treći igrač na srpskom tržištu prikazivača je Blizt Sinestar. Vlasnik firme je malteška kompanija Hero Holdings. Zapravo, iza lanca CineStar bioskopa stoji hrvatski biznismen Hrvoje Krstulović. Kako su pisali hrvatski mediji, sredinom 2016. godine je objedinio svoje kompanije pod maletškom „kapom“.

U Srbiji posluje još i Blitz video i film distribucija.

Kompanija Blitz-CineStar je 2015. godine otvorila prvi multipleks u Srbiji, CineStar Pančevo sa četiri bioskopske sale. Ukupnog kapaciteta od 483 mesta. Nakon Pančeva, otvorila je druga dva multipleksa u Zrenjaninu i Novom Sadu. Imaju i bioskop u Ada Molu. Ukratko, u Srbiji CineStar ima 25 bioskopskih sala sa gotovo 3.300 mesta.

Poslednje četiri godine firma je poslovala sa profitom. U 2024. je iznosio blizu 55.000 evra, godinu pre oko 150.000 evra. Od 2021. do 2024. su utrosturčili poslovne prihode, sa oko milion na 3,6 miliona evra. Rasli su i poslovni rashodi – sa oko 1,4 na oko 3,5 miliona evra.

„Troškovi proizvodnih usluga u ukupnom iznosu od 230 miliona dinara uglavnom se odnose na troškove zakupnina, troškove usluga održavanja i troškove reklame i propagande, kao i troškove ostalih usluga“, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.

Pet ogranaka i profit

Po ukupnim prihodima vrednim 2,2 miliona evra sledi firma Cine Grand MFC. U vlasništvu je Cine Place, a njen vlasnik je Zoran Stanković.

Imaju registrovanih pet ogranaka bioskopa u gradovima Srbije. U njihovom lancu nalazi se 19 sala, sa više od 2.700 sedišta. Sa profitom od blizu 34.000 evra završili su 2024. godinu. Godinu pre imali su profit od skoro 27.000 evra, dok je u 2022. zabeležen gubitak od oko 70.000 evra.

I sestra je na listi

Peti, ako gledamo samo prikazivače kinematografskih dela, po prihodima je Cineplexx Panonija. Ova firma zapravo je sestra prvoplasiranog Cineplexx Srbija, jer joj je isti vlasnik – Cineplexx Internacional iz Austrije. Osim vlasnika, zajednički im je i rezultat. Panonska kompanija u 2024. je imala 1,7 miliona poslovnih prihoda i gubitak od oko pola miliona evra.

Raniji suvlasnik ove firme, takođe je firma sa liste – Art Vista. Od 2018. godine jedini vlasnik je Cineplexx Internacional.

“U strukturi poslovnih rashoda, troškovi nabavne vrednosti prodate robe učestvuju sa 0,03%, troškovi materijala sa 8,51%. Troškovi bruto zarada i drugih primanja čine 12,07%, troškovi amortizacije 11,10%,. Troškovi proizvodnih usluga sa 49,07%, i ostali poslovni rashodi sa 19,22%”, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.

Art Vista je zakupac bioskopa Arena JP „Poslovni prostor″ Novi Sad. Cineplexx Panonija je preuzela od Art Viste upravljanje ovim bioskompom. Ona priprema i realizuje plan i program prikazivanja filmova.

Koliko su koštale ulaznice

Zahvaljujući publikaciji „Bioskopi u Srbiji“ prisećamo se koliko su pre najmanje 12 godina koštale karte.

„U najvećem broju bioskopa cene karata iznose 150 do 200 dinara. Očekivano, u regionalnim centrima, prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu, ulaznice koštaju i do 400 dinara, s tim što su 3D projekcije skuplje, u proseku za 100 dinara“, navodi se u knjizi.

Ali se napominje da bioskopi često daju popuste za decu, studente, penzionere i osobe sa invaliditetom.

„Prema podacima Zavoda osam prikazivačkih ustanova ne odobrava popuste prilikom kupovine karata ni za jednu kategoriju građana“, pokazala je njihova analiza.

Danas je tada najveća tarifa u najboljem slučaju cena najjeftinijih karata. A kreću se i do 1.000 dinara, zavisno od kvaliteta i mogućnosti sale. U slavu pobede komercijalnog pristupa sedmoj umetnosti, bioskopi pribegavaju i dodatnom trošku. Naime, za filmove duže od 140 minuta se doplaćuje, na primer 120 dinara. A ako režiser radnju nije okončao ni po isteku trećeg sata – još. Otprilike 150 dinara.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Kompanija Lidl Srbija među najboljim poslodavcima

by bifadmin

Kompanija Lidl Srbija je ponovo, šestu godinu zaredom, dobila prestižni sertifikat „Top Employer“, koji dodeljuje renomirani Top Employers Institute. Time kompanija potvrđuje da se nalazi među najboljim poslodavcima na nacionalnom i međunarodnom nivou i u 2026. godini, čemu u prilog govore  konkurentni uslovi rada koje Lidl obezbeđuje svojim zaposlenima kao i široka paleta benefita za sve zaposlene. Osim toga, Lidl je na internacionalnom nivou nosilac i „Enterprise Seal“ sertifikata čime potvrđuje visok i ujednačen kvalitet HR praksi koje primenjuje u 31 zemlji u kojoj i posluje.

„‘Top Employer’ doživljavamo kao potvrdu da dugoročno i dosledno gradimo okruženje u kom ljudi mogu da rastu i razvijaju svoje potencijale od prvog dana. Ovaj sertifikat za nas ima dvostruku vrednost – on je potvrda visokih standarda u oblasti ljudskih resursa u Lidlu sa jedne strane, a sa druge, za nas u kompaniji i stalni motivator da prepoznamo nove oblasti koje možemo da unapredimo i time svakim danom učinimo Lidl još poželjnijim mestom za rad“, izjavila je Ivana Marković, direktorka Direkcije ljudskih resursa i članica Uprave Lidl Srbija.

U okviru ovogodišnje evaluacije, Lidl je ostvario izuzetne rezultate u oblastima privlačenja talenata, uvođenja zaposlenih u posao (onboarding), učenja i razvoja, brendiranja poslodavca i integriteta, dok je najveći napredak zabeležen upravo u segmentu uvođenja zaposlenih u posao. Time je još jednom potvrđeno da Lidlov pristup onboarding-a prevazilazi klasične procedure i predstavlja jasno obećanje da svaki zaposleni dobija potrebnu podršku, alate i znanje kako bi se od samog početka osećao sigurno, uključeno i osnaženo. Upravo ovakav model omogućava bržu integraciju, veći stepen angažovanosti i dugoročnu uspešnost.

„Sertifikat ‘Top Employer 2026’ potvrđuje posvećenost Lidla vrhunskom radnom okruženju koje osigurava dugoročan uspeh kompanije. Uz stalna unapređenja, usklađenost HR strategije sa poslovnim ciljevima dokazuje efikasnost njihovih praksi. Ponosni smo što ovo priznanje dodeljujemo kompaniji Lidl koja daje ključni doprinos unapređenju tržišta rada i standarda zapošljavanja“, istakao je Adrijan Seligman, CEO „Top Employers Institute“.

Kompanija Lidl Srbija nastavlja da ulaže u profesionalni i lični razvoj zaposlenih, stvarajući stabilno i podsticajno radno okruženje koje pruža sigurnost, jasnu orijentaciju i realne mogućnosti za napredovanje.

Nedavno najavljeno povećanje plata za zaposlene u prodaji, kartice za zaposlene u vrednosti do 50.000 dinara godišnje, bonus sistemi nagrađivanja, dodaci za godišnji odmor, privatno zdravstveno osiguranje i program podrške za zaposlene EAP (Employee Assistance Program) kroz koji zaposleni besplatno dobijaju poverljive usluge savetovanja od strane eksperata iz oblasti prava, finansija i psihologije, samo su deo paketa kompenzacija i beneficija koje imaju zaposleni u Lidlu.

Foto: Lidl Srbija

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Hemofarm „Najbolji poslodavac“ u 2026. godini

by bifadmin

Kompanija Hemofarm proglašena je petu godinu zaredom Najboljim poslodavcem u Srbiji od strane nezavisne organizacije Top Employers Institute, koja ocenjuje kompanije širom sveta u pogledu njihove posvećenosti u oblasti ljudskih resursa.

Osim u Srbiji, STADA grupa, u okviru koje posluje Hemofarm, je prepoznata po svojoj jedinstvenoj korporativnoj kulturi i izuzetnoj posvećenosti svojim zaposlenima u još nekoliko zemalja, i zahvaljujući tome je proglašena Najboljim poslodavcem u Evropi za 2026. godinu (Top Employer Europe 2026).

Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarm grupe, izrazio je svoje zadovoljstvo dobijanjem nagrade „Najbolji poslodavac“ petu godinu zaredom.

„Iz godine u godinu pokazujemo da snaga Hemofarma leži u našim ljudima, njihovoj energiji, znanju i posvećenosti. Naša zajednička misija je da stvaramo okruženje u kojem svako ima priliku da raste, da se razvija i da bude ponosan na ono što radi. Verujem da nas upravo ova kultura saradnje i podrške vodi ka još većim uspesima,“ rekao je Zeliger.

Organizacija Top Employers Institute je posebno pohvalila Hemofarm u oblastima Svrhe i vrednosti, Održivog razvoja, Strategije, Liderstva, Regrutacije i Employer brendinga.

„Izuzetno sam ponosna što je kompanija STADA, još jednom, prepoznata kao Najbolji poslodavac u Srbiji i širom Evrope. Ovo priznanje odražava ono što je zaista važno u kompaniji STADA: naši ljudi. Njihova strast, saradnja i posvećenost našoj svrsi stvaraju radna mesta na kojima svako može da raste i zaista ima osećaj pripadnosti,“ izjavila je Simone Berger, izvršna direktorka za ljudske resurse STADA grupe.

Ukupno gledano, prosečan rezultat grupe STADA se poboljšao, zahvaljujući značajnom napretku u oblastima svrhe i vrednosti, privlačenja talenata i radnog okruženja, kroz inicijative koje podstiču preduzetnički duh i agilnost. Snažni poslovni i finansijski rezultati kompanije STADA u poslednjih nekoliko godina zasnovani su na dobro uspostavljenoj kulturi rasta, čiji se dokazi mogu videti kroz redovne ankete o angažovanosti zaposlenih. Učešće u ovim anketama kontinuirano je raslo, dostigavši 88% u 2025. godini. Pored toga, ova kultura ogleda se u sastavu zaposlenih grupe, koju čini 95 nacionalnosti, donoseći raznovrsno bogatstvo iskustava, gledišta i talenata. Štaviše, u septembru 2025. godine, 52% rukovodećih pozicija u STADA grupi na nižim, srednjim i višim nivoima menadžmenta zauzimale su žene. Sa 3.877 zaposlenih u Hemofarmu u Srbiji, STADA je značajan lokalni poslodavac, koji obezbeđuje širok spektar radnih mesta.

Foto: Hemofarm

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

U jubilarnoj godini izabran novi predsednik Nemačko – srpske privredne komore (AHK Serbien)

by bifadmin

Nemačko – srpska privredna komora (AHK Serbien), najveća bilateralna privredna komora u zemlji i organizacija sa preko 460 članova, u godini u kojoj obeležava 25 godina intenzivne nemačko – srpske privredne saradnje, započinje novo poglavlje imenovanjem novog predsednika.

Na poslednjoj sednici Upravnog odbora, za novog predsednika izabran je gospodin Filip Simović, generalni direktor kompanije M&M Militzer&Münch Srbija. Kompanija M&M Militzer&Münch deo je renomirane nemačke grupacije sa 145 godine poslovanja, a gospodin Simović je vodi od 2019. godine, nakon što je završio školovanje u Beču. Njegovo medjunarodno poslovno iskustvo i vizija predstavljaju značajan potencijal za dalji razvoj Komore i unapređenje usluga za članstvo.

Istovremeno, Nemačko – srpska privredna komora izražava iskrenu zahvalnost dosadašnjem predsedniku, gospodinu Milanu Grujiću, direktoru kompanije ZF, na četvorogodišnjem odgovornom, posvećenom i uspešnom mandatu. Tokom njegovog predsedavanja, Komora je dodatno ojačala svoju poziciju, unapredila saradnju sa institucijama i nastavila rast broja članova.

Promena na čelu Komore odvija se u duhu kontinuiteta, stabilnosti i zajedničke vizije daljeg jačanja poslovnog okruženja i interesa članica.
Nemačko – srpska privredna komora ostaje snažan partner privredi i institucijama, oslonjen na 25 godina iskustva i usmeren ka budućnosti.

Foto: AHK

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Arsenij Dabah, Innotechnics: Kako pronaći novi Gugl dok je još startap

by bifadmin

„Ono što je karakteristično za ceo Balkan jeste da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite firme, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji“, kaže Arsenij Dabah, vlasnik kompanije Innotechnics, specijalizovane za analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima. Ruski konsultant i investitor koji posluje iz Beograda širom svijeta, smatra da od masovnog priliva ruskih preduzetnika Srbija ima više koristi nego štete, posebno Beograd.

Kompanija Innotechnics ima beogradsku adresu, ali većina njenih klijenata je rasuta širom svijeta, od Portugala do Indije. Njen vlasnik, ruski preduzetnik, konsultant i investitor, Arsenij Dabah, ne spada u kategoriju mladih i ambicioznih preduzetnika koji naseljavaju američku Silicijumsku dolinu i lokalne evropske kopije, niti mu je osnivanje kompanije za tržišne analize u Srbiji prvi pokušaj, jer se radi u suštini o već uhodanom poslu. Ruska kompanija DSight formirana je još 2014. godine, a Dabah je bio jedan od dvojice osnivača.

„Ja sam sa partnerom pokrenuo kompaniju DSight u Rusiji, koja se fokusirala na analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima i koja raspolaže i vlastitom bazom sa podacima o 100 hiljada kompanija u Euroaziji. Sada moj partner nastavlja da vodi taj posao na ruskom tržištu, dok sam se ja sa kompanijom Innotechnics fokusirao na tržišta izvan Rusije, prije svega na globalna tržišta u razvoju, poput Indije, Turske, Bliskog Istoka“, kaže Dabah za B&F.

„Nekoliko zadnjih godina mahom se bavim poslovnim savjetovanjem, ali sam i dio različitih grupa koje okupljaju ’angel investors’. Međutim, kada se radi o mom ličnom investiranju u startap kompanije, to mi je sada u drugom planu“, napominje Dabah.

Kako izgleda poslovanje u Srbiji viđeno očima ruskog investitora, pogotovu kada se radi o malim startapovima?

„Balkan generalno zaostaje za Rusijom, koja je više digitalizovana kada se radi o javnim uslugama bitnim za preduzetnike, poput onlajn bankarstva, otvaranja firme ili podnošenja poreske dokumentacije i to su sve stvari na koje su ruski preduzetnici navikli u Rusiji. U principu, stvari na Balkanu se rješavaju puno sporije, bilo da je riječ o dozvolama boravka, otvaranju računa u banci ili sličnim administrativnim postupcima. Naravno, shvatam da postoje procedure koje banke moraju ispoštovati poput ’KYC – poznavanja svojih klijenata’ , ali postojeće aplikacije banaka za onlajn bankarstvo svakako bi mogle biti bolje“, diplomatski iznosi Arsenij Dabah svoje viđenje trenutnog poslovnog okruženja u Srbiji.

O sebi malo, o konkurenciji sve

Na Balkanu u cjelini, izvori poslovnih informacija su ograničeni kada se radi o kompanijama, naročito startapovima i specifičnim tržišnim segmentima. Tako da je zanimljivo kako se svježe pristigla firma, kao što je Innotechnics, nosi sa ovim problemom.

„Do podataka dolazimo na različite načine, kroz razgovore sa ljudima, direktorima, konsultantima, analitičarima, slanje upitnika i prikupljanje svih ostalih raspoloživih podataka, od Linkedina pa do drugih specijalizovanih baza podataka. Ono što je karakteristično je da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite kompanije, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji. Tako da, vremenom, gradimo povjerenje sa poslovnim ljudima koji su onda spremniji da dijele informacije sa nama“, objašnjava Arsenij Dabah svoj način rješavanja ovog problema.

Prikupljanje sirovih podataka je jedna stvar, ali njihovo efektivno korištenje i „pakovanje“ u proizvod koji ima kupce je nešto drugo. Ono što svi traže je da se u moru novih kompanija na vrijeme uoči ona koja donosi nešto novo, po mogućnosti revolucionarnu promjenu.

AI u potrazi za iglom u plastu sijena

U slučaju Innotechnicsa, radi se o primjeni IT tehnologije „krojene po mjeri“. Iza scene masu podataka „žvaću“ različiti algoritmi, koji pokušavaju ukazati na ne tako jasno vidljive trendove i potencijale individualnih kompanija.

„Mi imamo naš vlastiti IT sistem, sa specijalizovanim bazama podataka i specijalizovanim AI alatima koji su razvijeni interno, od strane naših stručnjaka, kao rezultat našeg vlastitog ulaganja u istraživanje i razvoj. U suštini, da bi se razvio ovakav posao treba više od pet godina, i možda malo kraće uz korištenje vještačke inteligencije“, navodi Dabah.

Sam Balkan, uključujući Rumuniju i Bugarsku, sa nekih šezdesetak miliona stanovnika, u globalnim razmjerama nije preveliko tržište, ali bi investitorima mogao biti zanimljiv ako se pojave firme sa globalnim potencijalom u oblasti tehnologije. Međutim, i ovdje veličina jeste bitna. Tako da unutar Balkana, Rumunija i Bugarska su od primarnog interesa za strane investitore, koji pažljivo traže startapove sa potencijalom za eksplozivni rast, gdje se na kraju na svaki uloženi dolar dobija barem 20 do 30 dolara zarade.

Zbog toga i nije preveliko iznenađenje da Innotechnics i njegov vlasnik Arsenij Dabah ne očekuju da će im poslovanje samo na Balkanu omogućiti opstanak i dalji rast. Srbija je jednostavno baza, a posao se pravi na brzo rastućim tržištima, Indije, Bliskog istoka, Centralne Azije.

Zašto Rusi zapošljavaju Ruse

U Srbiji u isto vrijeme veliki broj građana vjeruje da su radna mjesta u ruskim kompanijama rezervisana za Ruse i da tu domaći nemaju puno šanse za posao. Odgovor na pitanje zašto većina ruskih preduzetnika, koji su otvorili svoje firme u Srbiji, mahom zapošljava Ruse je prilično banalan: jezička barijera ali i razlike u radnoj etici između Srba i Rusa, barem kako ih Rusi vide.

„U ruskim firmama u Srbiji zaposleno je i dosta lokalnih stručnjaka, ali jedan od razloga za češće zapošljavanje Rusa je i nepostojanje jezičke barijere, pošto za Ruse srpski jezik nije baš lagan. Druga strana medalje je da možda zbog kulture, raspoloženja ili klime, ali zaposleni u Srbiji fokusiraju se striktno na radno vrijeme od devet do pet. Sa druge strane, Bjelorusi i Rusi ostaju na poslu onoliko koliko je potrebno da se posao završi“, objašnjava Arsenij Dabah zašto ruski preduzetnici preferiraju da zapošljavaju Ruse.

Šta će biti sa svim ovim ruskim firmama i njihovim vlasnicima u Srbiji nakon završetka rata u Ukrajini i očekivanog ponovnog uključivanja ruskih banaka i firmi u međunarodni finansijski sistem, jedna je od nepoznanica.

„Procjena je da je od 2022. godine u Srbiju došlo između 200.000 i 250.000 Rusa, od kojih je većina osnovala svoje firme, mahom u oblasti IT. Otprilike jedna polovina se ili vratila ili se namjerava vratiti u Rusiju, ali će barem jedna trećina ostati u Srbiji, dok su se preostali preselili na druge evropske destinacije, poput Kipra ili Portugala. Vjerujem da će oni koji ostanu imati dugoročan pozitivan efekat na ekonomiju Srbije“, predviđa Dabah.

Innotechnics nije na prodaju

Dabah je svjestan i negativnih posljedica masovnog priliva ruskih preduzetnika, poput povećane potražnje stanova i pratećeg rasta cijena nekretnina i kirija. Ipak, vjeruje da su u cjelini Srbija, a posebno Beograd, imali više koristi nego štete, te da je otvaranje ruskih restorana i prodavnica popravilo i turističko-gastronomsku ponudu Beograda.

Innotechnics je praktično startap u fazi razvoja i nije isključena mogućnost da u budućnosti i sam završi u portfoliju nekog od velikih investitora. Arsenij Dabah tvrdi da mu prodaja firme trenutno nije prioritet, pogotovu ne za sitniš, već da mu je glavni cilj dalji rast firme, pri čemu mu je Beograd baza, a polje djelovanja ostatak svijeta.

Dražen Simić

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: Privatna arhiva

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako da prepoznate „lažni“ sir u prodavnicama

by bifadmin

U prodavnicama u Srbiji sir i zamene za sir uglavnom stoje u istim rafovima pa prilikom kupovine treba obratiti posebnu pažnju.

Kako Blic piše, „lažnim sirom“ mogu se nazvati proizvodi koji izgledaju kao sir, imaju čak i isti ukus, a zapravo su emulgirani proizvodi s biljnom masti, daleko slabijih nutritivnih vrednosti i sastojaka.

Prvi signal za potrošača da pakovanje u koje gleda nije sir je ako na njemu ne piše da je sir, budući da je to zakonom zabranjeno.

Naime, od prošle godine svi proizvodi koji umesto mlečne masti sadrže biljna ulja ili masti, moraju na prednjoj strani pakovanja imati istaknutu oznaku koja se sastoji iz dva dela:

  • Leva strana: žuti trougao sa crvenom linijom po ivici i crvenim uzvičnikom u sredini.
  • Desna strana: tekst na ćirilici – „НИЈЕ 100% МЛЕЧНИ ПРОИЗВОД – САДРЖИ ПАЛМИНО УЉЕ, ОДНОСНО ДРУГА БИЉНА УЉА“.

Oznaka mora biti visoka najmanje 10 milimetara i postavljena tako da ne može da promakne potrošaču.

Za proizvode koji nisu fabrički upakovani, kao što su oni koji se prodaju iz vitrine ili u restoranima, oznaka će biti istaknuta na policama, cenovnicima ili neposredno uz proizvod.

Ipak, proizvođači ovih namirnica imaju različite načine da privuku kupce, kao što je na primer korišćenje pakovanja i ambalaže koja veoma podseća na onu od sireva. Zato je i dalje moguće zbuniti se.

Proizvodi koji su nutritivno ne uporedivi sa sirom

Jutarnji list je na policama hrvatskih marketa „detektovao“ nekoliko zamena za sir, koje su najčešće među sirevima u listićima.

„Tamo smo, na primer, pronašli proizvod na kojem na prednjoj strani piše samo ‘sandwich’, a pozadi stoji informacija kako je reč o ‘namazu biljne masti i dodanih sastojaka’, među kojima se navodi i sir, ali se ne zna u kojoj meri“, navode oni.

Nutricionistkinja Diana Gluhak Spajić kaže da ovakvi proizvodi zbunjuju kupce i napominje da “ako ne piše sir onda on to i nije, iako izgleda kao sir”.

Ona podseća da se „pravi sir proizvodi isključivo od mleka i prirodno je bogat kvalitetnim proteinima, kalcijumom i drugim mineralima, uz masnoće koje su mlečnog porekla i sadrže vitamine topljive u mastima. S druge strane, ovi visoko procesirani namazi, koji uz mlečne sastojke sadrže i biljne masti, imaju niži udeo proteina, često viši udeo zasićenih masti, najčešće iz palminog ili kokosovog ulja, više soli i niz tehnoloških dodataka poput emulgatora i stabilizatora”. Zbog toga su nutritivno manje vredni i ne mogu se smatrati ravnopravnom zamenom za sir, posebno u ishrani dece, kaže ona.

Još jedan signal da je u pitanju “lažni sir” je ako on ima dugačak rok trajanja i ako je jeftiniji.

Izvor: Blic

Foto: schuetz-mediendesign, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

SAD prodale prvu venecuelansku naftu, vrednu 500 miliona dolara

by bifadmin
Detalji prodaje još nisu otkriveni, iako je zvaničnik rekao da se očekuje veća prodaja u narednim danima i nedeljama, prenosi CBS njuz.
Bela kuća je predstavila strategiju prodaje miliona barela sankcionisane venecuelanske nafte i kontrole prihoda, oslanjajući se na investicije američkih naftnih kompanija kako bi se oživela naftna infrastruktura zemlje.
Prihod od prodaje nafte biće podeljen između Venecuelanaca, američkih kompanija i američke vlade, po nahođenju savezne vlade, saopštila je ranije Bela kuća.
Tramp je najavio da će SAD prodati 30 do 50 miliona barela venecuelanske nafte, u partnerstvu sa američkim kompanijama.
On se prošle nedelje sastao sa vodećim rukovodiocima američkih naftnih kompanija u Beloj kući, sa kojima je razgovarao o njihovim potrebama i zabrinutostima, kao i mogućem ulaganju u Venecuelu.
Na tom skupu, izvršni direktor EksonMobila, Daren Vuds rekao je Trampu da je imovina njegove kompanije zaplenjena tokom dva prethodna talasa nacionalizacije u Venecueli, i da bi ponovni ulazak na tržište treći put „zahtevao neke prilično značajne promene“ u odnosu na ono što se „istorijski videlo“ u toj zemlji, „i kakvo je trenutno stanje“.
Vuds je nazvao Venecuelu „nepogodnom za ulaganje“, dok se ne izvrše promene u pravnom sistemu i komercijalnoj strukturi zemlje.
Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pavle Petrović: Motor privrednog rasta Srbije su strane direktne investicije, a one opadaju

by bifadmin

Prvi strukturni problem privrede Srbije je usporavanje stranih direktnih investicija, koje su jedan od osnovnih motora privrednog rasta do sada, rekao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Pavle Petrović u intervjuu za Insajder.

„Pad investicija je strukturni, temeljni, bazični problem u srpskoj ekonomiji. Investicije su bile privlačene jeftinom radnom snagom i ulazile su u niskotehnološke grane sa malom dodatnom vrednošću“, rekao je Petrović, nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta, prenosi Beta.

Dodao je da se u 2025. očekivao rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od više od četiri odsto – biće oko dva odsto – a razlog su međunarodne okolnosti, suša u poljoprivredi, ali postoje i dve fundamentalne stvari koje utiču na privredni rast i koje su uticale u 2025, i uticaće u 2026. i sledećim godinama, a to su obim investiranja, pre svega strane direktne investicije i drugo su tekući građanski, studentski protesti.

Strane direktne investicije, su prema njegovim rečima, gotovo prepolovljene u 2025. u odnosu na 2024.

U 2024. su, kako je naveo iznosile 4,6 milijardi evra, sada se procenjuje za 2025. da su oko 2,6 milijardi, a neke projekcije prve za ovu 2026. godinu jesu da će se one nešto popraviti, ali neće dostići nivo iz tih ranijih godina.

Investicije u „motanje kablova“ donose, prema njegovim rečima, male dodatne vrednosti iz koje je mogla da se plati jeftina radna snaga i još da se dobro zaradi.

„Sada ta radna snaga više nije toliko jeftina i mi tu više nismo konkurentni. Da je tako vidimo jer investicije koje su išle u te grane već odlaze. To je primer juga Srbije. To će da odbije i nove investicije“, rekao je Petrović.

Istakao je da ono što bi moralo da se promeni, da bi „Srbija i dalje privlačila strane direktne investicije, jeste da se promeni poslovno okruženje, obezbedi vladavina prava, da se poštuju ugovori, da se ne donose ad hoc neke druge mere“.

„Mi izvozimo dve trećine u Evropsku uniju, glavne investicije dolaze odatle i mogli bi da počnemo da privlačimo investicije koje su na višem tehnološkom nivou, koje imaju veću dodatu vrednost i mogu da plate radnu snagu. Te investicije će se smanjivati ako se ambijent ne promeni“, naveo je Petrović.

Dodao je da se taj model koji ekonomisti nazivaju „sirova snaga“, iscrpljuje pošto ne može dugo da „gura“ privredni rast.

„Često se pozivaju, pa kako je Koreja, Tajvan … Oni jesu imali jedan period državnog rasta, ali te zemlje su postale razvijene tek kada su kod njih uvedena pravila igre i kada su prešle sa relativno autokratskih režima na demokratske režime“, rekao je Petrović.

Na konstatciju da predstavnici vlasti tvrde da su za manji privredni rast krivi studenti, Petrović je rekao da upravo studenti zahtevaju da se zemlja vrati na putanju stabilnog privrednog rasta, baziranog na znanju, inovacijama, ili onome što se zove pametan rast, a to dovodi do rasta produktivnosti, rasta dohotka po glavi stanovnika, a to znači rast životnog standarda i ekonomski prosperitet.

„Ono što oni zahtevaju jeste fundament za naš dugoročni rast. Naravno, tu ima još dosta drugih mera, ali to su kratkoročnije, ali ako treba jednu polugu izvući, šta treba povući da bi se to obezbedilo, to je upravo ono što studenti zahtevaju“, naveo je Petrović.

Dodao je da je tačno da su građanski i studentski protesti imali neki efekat na usporavanje privrednog rasta u 2025, a imaće efekat na usporavanje privrednog rasta i u 2026. godini, ali da su građanski protesti koji izazivaju neizvesnost upravo zbog toga što se demokratija i građanske i političke slobode u Srbiji naglo urušavaju.

Odgovarajući na pitanje da li međunarodna izložba Ekspo može da „pogura“ privredni rast, Petrović je rekao da će imati efekat dok se grade ti objekti.

„Međutim, već sada postoje analize da je pitanje da li će to da se desi i dugoročno. Ja sam skeptičan da će to dati efekte kakvi se očekuju“, naveo je Petrović.

Istakao je da su neke alternativne investicije bile mnogo potrebnije i bolje – u zaštitu životne sredne, prečistače vode u Beogradu, u obrazovanje (škole, zgrade, opremu), lokalne i magistralne puteve koji su daleko slabiji od auto-puteva.

Dodao je da bi upravo te investicije stvorile ambijent za privredni rast.

Izvor: Insajder/Nova ekonomija

Foto: Mihaly Koles, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kinezi napravili „veštačko sunce“

by bifadmin
Kineski nuklearni fuzioni reaktor EAST uspešno je održao plazmu stabilnom pri ekstremnim gustinama, ostvarivši veliki iskorak u oblasti nuklearne fuzije i potencijalno približivši čovečanstvo korišćenju gotovo neograničene čiste energije, piše RTS.
Često nazivan i „veštačko Sunce“, kineski reaktor za nuklearnu fuziju probio je važnu granicu u fuziji ispaljivanjem plazme izvan uobičajenog operativnog opsega, čime je unapredio iovako spor napredak čovečanstva ka gotovo neograničenoj čistoj energiji.
Eksperimentalni napredni superprovodnički tokamak (EAST) održao je plazmu – visokoenergetsko četvrto agregatno stanje materije – stabilnom pri ekstremnim gustinama, što se ranije smatralo velikom preprekom u razvoju nuklearne fuzije, navodi se u saopštenju Kineske akademije nauka.
„Ovi nalazi ukazuju na praktičan i skalabilan put za proširenje granica gustine u tokamacima i fuzionim uređajima sledeće generacije sa zapaljenom plazmom“, rekao je koautor studije Ping Džu, profesor na Fakultetu za elektrotehniku i elektronsko inženjerstvo Univerziteta nauke i tehnologije Kine.
Nuklearna fuzija nudi potencijal gotovo neograničene čiste energije, odnosno energije bez velike količine nuklearnog otpada ili emisija gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Novi nalazi, objavljeni u časopisu Science Advances, mogli bi da približe čovečanstvo otključavanju ovog izvora energije.
Međutim, tehnologija nuklearne fuzije razvija se već više od 70 godina i još je u velikoj meri eksperimentalna nauka, pri čemu reaktori obično troše više energije nego što proizvode.
Fuzioni reaktori su projektovani da spoje dva laka atoma u jedan teži atom pomoću toplote i pritiska. Na taj način rekreiraju procese koji se dešavaju na Suncu. Međutim, Sunce ima daleko veći pritisak nego reaktori na Zemlji, pa naučnici to nadoknađuju zadržavanjem vrele plazme na temperaturama znatno višim od sunčevih.
Kineski EAST je reaktor sa magnetnim zadržavanjem, odnosno „tokamak“, osmišljen da održava kontinuirano sagorevanje plazme tokom dužih perioda. Reaktor zagreva plazmu i zadržava je unutar komore u obliku krofne koristeći snažna magnetna polja. Tokamak reaktori još nisu dostigli paljenje fuzije – tačku u kojoj fuzija postaje samoodrživa – ali je reaktor EAST povećavao vreme tokom kog može da održava stabilnu, snažno ograničenu, petlju plazme.
Jedna od prepreka za istraživače fuzije je granica gustine poznata kao Grinvaldova granica, iznad koje plazma obično postaje nestabilna. Ova granica predstavlja problem jer, iako veće gustine plazme omogućavaju češće sudare atoma i time smanjuju energetski trošak paljenja, nestabilnost prekida fuzioni proces.
Da bi prevazišli Grinvaldovu granicu, kineski naučnici pažljivo su upravljali interakcijom plazme sa zidovima reaktora kontrolišući dva ključna parametra pri pokretanju reaktora: početni pritisak gorivog gasa i grejanje putem elektronske ciklotronske rezonance, odnosno frekvenciju pri kojoj elektroni u plazmi apsorbuju mikrotalase. Time je plazma ostala stabilna pri ekstremnim gustinama od 1,3 do 1,65 puta iznad Grinvaldove granice, što je znatno više od uobičajenog operativnog opsega tokamaka od 0,8 do 1.
NIJE PRVI PUT DA JE GRINVALDOVA GRANICA PROBIJENA
Ovo nije prvi put da je Grinvaldova granica probijena. Na primer, tokamak Nacionalnog fuzionog postrojenja američkog Ministarstva energetike u San Dijegu probio je ovu granicu 2022. godine, a 2024. istraživači sa Univerziteta Viskonsin–Medison objavili su da su održali stabilnu tokamak plazmu na oko deset puta većoj vrednosti od Grinvaldove granice koristeći eksperimentalni uređaj.
Međutim, proboj ostvaren u EAST-u omogućio je istraživačima da prvi put zagreju plazmu do ranije teorijski predviđenog stanja nazvanog „režim bez ograničenja gustine“, u kojem je plazma ostajala stabilna kako se gustina povećavala. Istraživanje se zasniva na teoriji samorganizacije plazme i zida (plasma-wall self-organization, PWCO), koja predlaže da je režim bez ograničenja gustine moguć kada je interakcija između plazme i zidova reaktora pažljivo uravnotežena, navodi se u saopštenju.
Napredak ostvaren u Kini i u SAD-u uticaće na razvoj novih reaktora. Obe zemlje su članice programa Međunarodnog termonuklearnog eksperimentalnog reaktora (ITER), saradnje desetina zemalja na izgradnji najvećeg tokamaka na svetu u Francuskoj.
ITER će biti još jedan eksperimentalni reaktor osmišljen za stvaranje dugotrajne fuzije u istraživačke svrhe, ali bi mogao da utaba put ka fuzionim elektranama. Očekuje se da ITER počne da proizvodi fuzione reakcije punog obima 2039. godine.
Izvor: RTS/Nedeljnik
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci