EkonomijaVesti

RGZ: Najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra

by bifadmin

Vrednost tržišta nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu ove godine bila je 4,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 10,1 odsto u odnosu isti period 2025, saopštio je danas Republički geodetski zavod, dodavši da je najskuplji stan prodat u beogradskoj opštini Stari grad – za 2,6 miliona evra.

Zavod je dodao je to ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra.

Najskuplja kuća prodata je na teritoriji beogradske opštine Savski venac za 2,1 milion evra, a najskuplje garažno mesto je plaćeno 77.000 evra na teritoriji gradske opštine Stari grad.

Prosečna cena stanova u prvom polugodištu 2026. godine u Srbiji je iznosila 100.157 evra, a prosečna cena kuća 39.334 evra.

Prema podacima Zavoda, broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu ove godine iznosio je 61.343, što je neznatno povećanje od 0,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Tržište stanova zabeležilo je porast vrednosti tržišta u odnosu na prvo polugodište 2025. godine od 11,4 odsto, dok je broj ugovora smanjen za 1,9 odsto.

Osim stanova, tržišna vrednost poslovnih prostora porasla je 30 odsto, uz rast broja ugovora od 6,4 odsto. Tržište garažnih prostora takođe pokazuje porast vrednosti za 16,8 odsto i rast broja ugovora za 9,6 odsto, a povećanje broja ugovora za 14,9 odsto i vrednosti za 3,2 odsto zabeleženo je i u segmentu građevinskog zemljišta.

Kod tržišta kuća uočen je rast vrednosti od 7,5 odsto, uz smanjenje broja ugovora od 2,2 odsoto. Tržište poljoprivrednog zemljišta je zabeležilo smanjenje broja ugovora od 14,1 odsto, dok je vrednost porasla za 18,8 odsto.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 2,5 milijardi evra i udelom od 61 odsto ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 328 miliona evra, za građevinsko zemljište 282,8 miliona evra, za poslovne prostore 212,9 miliona evra, a za poljoprivredno zemljište 125,6 miliona evra.

Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 55 odsto. Beograd ima i najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68 odsto), kao i u vrednosti poslovnih prostora (51 odsto) i građevinskog zemljišta (50 odsto).
Region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća (43 odsto) i vikendica (57 odsto).

Kreditno finansiranje zabeleženo je u 14 odsto ugovora o prometu nepokretnosti, što predstavlja porast od jednog procentnog poena u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

UniCredit Banka za privredu Srbije: Trade Finance Gate donosi potpuno digitalno upravljanje akreditivima

by bifadmin

UniCredit Banka omogućila je kompanijama da akreditive, instrument koji kupcima i dobavljačima pruža dodatnu sigurnost u međunarodnoj trgovini, koriste potpuno digitalno kroz platformu Trade Finance Gate (TFG). U okviru svoje inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, po prvi put je klijentima na jednom mestu dostupno podnošenje zahteva, razmena dokumentacije, praćenje statusa transakcija i komunikacija sa bankom, čime se značajno pojednostavljuje upravljanje ovim važnim i kompleksnim instrumentom trgovinskog finansiranja.

U međunarodnoj trgovini brzina i efikasnost procesa često imaju direktan uticaj na realizaciju posla. Trade Finance Gate zato objedinjuje sve ključne korake u radu sa bankarskim akreditivima i garancijama kroz jedinstveno digitalno okruženje, omogućavajući kompanijama uštedu vremena, laku reprodukciju zahteva i već jednom realizovanih transakcija, kao i lakše upravljanje dokumentacijom.

„Međunarodna trgovina danas zahteva istovremenu sigurnost, brzinu i transparentnost. Iako akreditiv ostaje jedan od najsigurnijih instrumenata u međunarodnoj trgovini, procesi koji ga prate često mogu biti administrativno zahtevni. Zato smo kroz Trade Finance Gate, u okviru inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, omogućili potpuno digitalno upravljanje akreditivima, uz jasan pregled svih koraka i brže postupanje. Na taj način kompanijama ne pružamo samo veću efikasnost, već i veću kontrolu nad poslovima koje realizuju na međunarodnim tržištima“, izjavio je Filip Stikić,  član Izvršnog odbora i direktor za Korporativno bankarstvo UniCredit Banke.

U okviru inicijative UniCredit Banka za privredu Srbije, platforma je nedavno predstavljena odabranom delu klijenata UniCredit Banke, uz prisustvo prvih korisnika platforme koji su učestvovali u poslednjoj fazi razvoja i ispitivanju njene funkcionalnosti u svakodnevnom poslovanju. Među njima je i kompanija Comtrade, čiji su zaposleni kroz rad sa akreditivima prvi u Srbiji imali priliku da koriste novo digitalno rešenje.

„Trade Finance Gate nam pruža bolju kontrolu nad procesima i omogućava da brže i jednostavnije upravljamo transakcijama. Sve relevantne informacije i komunikacija sa bankom nalaze se na jednom mestu, što nam pojednostavljuje svakodnevni rad i omogućava da brže reagujemo kada je to potrebno. Verujemo da će sa daljim korišćenjem platforme ove prednosti biti još izraženije i dodatno doprineti našoj operativnoj agilnosti“, izjavila je Radmila Hrkalović iz kompanije Comtrade.

Digitalni proces izdavanja akreditiva predstavlja još jedan primer kako inicijativa UniCredit Banka za privredu Srbije spaja stručnost i ekspertizu banke sa realnim potrebama kompanija, stvarajući rešenja koja prate način na koji biznis danas posluje. Kroz kontinuiran dijalog sa privredom, UniCredit Banka nastavlja da razvija usluge koje odgovaraju na konkretne izazove kompanija i podržavaju njihov održiv rast i razvoj.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Rođendan sa svrhom: 30 kućica za ptice povodom 30 godina brenda

by bifadmin

Trideset ručno izrađenih kućica za ptice, koje su na PARKSIDE događaju u Surčinu sklopili i oslikali zaposleni kompanije Lidl Srbija, influenseri i predstavnici medija sa svojim porodicama, biće donirane organizaciji Animal Rescue Serbia (ARS). Kućice, koje će tokom zime pružati sigurnost i zaštitu pticama, nastale su na proslavi kojom je PARKSIDE obeležio 30 godina postojanja – simbolično, po jedna za svaku godinu brenda.

Proslava jubileja protekla je u znaku prave slavljeničke, ali i radne atmosfere, gde su se tokom dana ukrštale veštine iskusnih i onih koji su se prvi put oprobali u „uradi sam“ poduhvatima. Gosti, podeljeni u timove i opremljeni PARKSIDE alatom, kućice su izradili prema smernicama organizacije Animal Rescue Serbia, kako bi bile funkcionalne i bezbedne za ptice koje se gnezde u našem podneblju. Završnu fazu preuzela su deca prisutnih, koja su ih oslikala vodenim bojama.

„Trideset godina PARKSIDE-a smo, pored prilike za slavlje, iskoristili kao povod da nešto zaista i napravimo. Posebno nas raduje što je ova proslava spojila kreativnost, timski duh i društvenu odgovornost, jer svaka napravljena kućica nosi poruku da zajedničkim radom i pravim alatom možemo stvoriti trajno dobro za zajednicu u kojoj poslujemo“, poručila je Marija Kojčić, rukovodilac Korporativnih komunikacija kompanije Lidl Srbija.

Sva izrađena skloništa za ptice biće predata organizaciji Animal Rescue Serbia, koja se već godinama bavi spasavanjem i brigom o životinjama. Kućice će biti postavljene na lokacije gde su pticama u urbanim sredinama najpotrebnije.

“Ovakve akcije imaju dvostruki značaj – s jedne strane pružamo realnu zaštitu pticama tokom hladnih dana i perioda razmnožavanja, a s druge strane edukujemo zajednicu i najmlađe o važnosti suživota sa životinjama u gradskim sredinama. Zahvalni smo brendu PARKSIDE i kompaniji Lidl Srbija na ovoj donaciji i divnom primeru kako se jubileji mogu proslaviti na društveno odgovoran način”, izjavio je Aleksandar Gavrić, predsednik organizacije Animal Rescue Serbia.

Događaj je deo evropske kampanje pod motom „SLAVIMO PUNOM SNAGOM!“, kojom PARKSIDE ove godine obeležava tri decenije postojanja. Brend je osnovan 1996. godine, a danas je, prema istraživanju Euromonitor International, najprodavaniji „uradi sam“ brend u Evropi.

Jubilarnu godinu obeležio je i poduhvat „THE ROTATION“, u kojem je akumulatorska bušilica-odvrtač PARKSIDE PERFORMANCE od 20 V pokrenula London Eye i oborila Ginisov svetski rekord. Do kraja septembra PARKSIDE u Lidl prodavnicama nudi limitirana izdanja proizvoda u jubilarnom dizajnu.

Foto: Nenad Dimić

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Rast poverenja u investicione fondove u Srbiji

by bifadmin

Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest, osnovano od strane Banca Intesa, članice međunarodne bankarske grupacije Intesa Sanpaolo, ostvarilo je značajnu poslovnu prekretnicu – imovina pod upravljanjem premašila je milijardu evra. Time je Intesa Invest, najveće društvo u delu upravljanja alternativnim investicionim fondovima u Srbiji sa tržišnim učešćem većim od 41%, dodatno potvrdilo status jednog od ključnih učesnika na domaćem tržištu upravljanja imovinom.

Dostizanje ove vrednosti predstavlja važan trenutak ne samo za Intesa Invest, već i za celokupno tržište investicionih fondova u Srbiji, koje poslednjih godina ubrzano raste. Razvoju tržišta doprinose sve veća finansijska pismenost, rast interesovanja građana i privrede za investiranje, kao i potreba za dugoročnim i odgovornim planiranjem finansijske budućnosti.

Od osnivanja 2018. godine, Intesa Invest kontinuirano razvija svoju ponudu investicionih rešenja, oslanjajući se na ekspertizu grupacije Intesa Sanpaolo i iskustvo Eurizon Capital, jedne od vodećih evropskih kompanija za upravljanje imovinom. Za relativno kratko vreme, društvo je izraslo u jednog od lidera domaćeg tržišta. Neto prilivi dostigli su 125,6 miliona evra u prvih osam meseci 2026. godine, potvrđujući rastuće poverenje desetina hiljada klijenata koji investicione fondove vide kao važan instrument za dugoročno upravljanje imovinom i potencijalni rast vrednosti kapitala.

„Dostizanje milijardu evra imovine pod upravljanjem predstavlja snažnu potvrdu naše dugoročne strategije zasnovane na profesionalnom upravljanju, inovacijama i, iznad svega, poverenju naših klijenata. Posebno nas raduje što sve veći broj građana i kompanija investicione fondove prepoznaje kao važan instrument odgovornog finansijskog planiranja i dugoročnog očuvanja vrednosti kapitala. Ovaj rezultat nije samo značajan poslovni uspeh, već i pokazatelj postepenog sazrevanja domaćeg tržišta kapitala i promene u načinu na koji građani i kompanije razmišljaju o upravljanju svojom finansijskom budućnošću. To je naročito važno u vremenu kada duži životni vek i potreba za dugoročnom finansijskom sigurnošću postaju jedno od ključnih ekonomskih i društvenih pitanja savremenog doba. Investiciona kultura i pravovremeno planiranje zato imaju sve značajniju ulogu u stvaranju finansijske otpornosti pojedinaca, porodica i privrede u celini“, izjavio je Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, u okviru koje posluje i Intesa Invest.

Ovo dostignuće ne predstavlja samo potvrdu ukazanog poverenja, već i odgovornost da nastavimo da podižemo standarde profesionalnog upravljanja imovinom i dalje podstičemo razvoj investicione kulture u Srbiji.

U narednom periodu Intesa Invest će nastaviti da unapređuje svoju investicionu ponudu, razvija nova rešenja i ulaže u finansijsku edukaciju tržišta, sa ciljem da savremeni investicioni proizvodi i stručna podrška budu dostupni još većem broju građana i kompanija.

Zahvaljujući razvijenoj poslovnoj mreži Banca Intesa, usluge ulaganja u investicione fondove Intesa Invest, kao i stručna podrška, dostupne su fizičkim i pravnim licima u više od 130 ekspozitura banke, u preko 70 gradova širom Srbije.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Život u kamp-prikolici: S druge strane američkog sna

by bifadmin

Za razliku od dobrostojećih digitalnih nomada i penzionera koji se šepure u skupim kamperima na društvenim mrežama, život u kamp-prikolici je poslednja opcija za sticanje krova nad glavom za stanovnike SAD sa niskim primanjima, od koje je jedino gore „stanovati“ na ulici. Otkako su veliki investitori nanjušili da naselja pokretnih kuća mogu biti dobra prilika za zaradu, došlo je do eksplozivnog rasta kirija i ucenjivanja stanara, što je 22 miliona ljudi koji životare u ovakvim objektima dovelo u još bezizlazniju poziciju.

Kako bi bilo živeti u sopstvenoj kućici na točkovima? To zvuči kao ostvarenje američkog sna, kada bismo verovali da je život zaista ono što se objavljuje na društvenim mrežama. One su prepune sadržaja koje postavljaju digitalni nomadi, hvaleći se kako istovremeno rade i uživaju putujući u svojim vozilima za stanovanje širom Sjedinjenih Država.

Za vrat im dišu vitalni penzioneri, koji švrljaju američkim nacionalnim parkovima u kamperima vrednim od 100.000 dolara pa naviše, rešeni da dokažu kako godine nisu prepreka ako vam je duša mlada. I ako ima čvrst oslonac na podgojenoj ušteđevini za penziju.

U svetlu ovakvih objava na društvenim mrežama, podatak američkog Biroa za popis stanovništva da se zbog rastuće potražnje poslednjih godina proizvodi više od 100.000 „kuća na točkovima“ godišnje, deluje kao da Amerikanci ponovo proživljavaju svoj san o slobodi. Ali, pošto se pravi život odvija van društvenih mreža, taj podatak se odnosi na rast broja ljudi koji životare s druge strane američkog sna, odnosno nisu imali nijedan drugi izbor da obezbede osnovni krov nad glavom izuzev da se presele u kamp-prikolicu.

Od luksuza do očaja

Prve kamp-prikolice pojavile su se još dvadesetih godina prošlog veka, tokom zaleta u razvoju američke automobilske industrije i predstavljale su igračke za bogate, namenjene luksuznom putovanju širom zemlje. Stvari su se preokrenule tokom Drugog svetskog rata, kada je savezna vlada kupila desetine hiljada prikolica da bi napravila stambene zajednice za fabričke radnike.

Po završetku rata, ovakva naselja su namenski građena kako bi se brzo obezbedio pristupačan smeštaj za veliki broj ratnih veterana. Pored toga, prikolice su mogle da se premeštaju sa mesta ne mesto, tamo gde bi njihovi stanari našli posao.

Međutim, pedesetih godina prošlog veka pokretne kuće postaju ogledalo socijalnog raslojavanja. Amerikanci sa većim prihodima kupovali su prave kuće, dok su u prikolicama ostali da žive oni sa oskudnim primanjima. Širom SAD pojavile su se takozvani parkovi pokretnih kuća, mesta gde su ljudi parkirali svoje prikolice mesecima, godinama, pa i trajno, sve do svoje smrti. Ovakva naselja stekla su glas jeftine i poslednje opcije za sticanje krova nad glavom, od koje je jedino gore „stanovati“ na ulici.

Pokretne kuće se zakopale u mestu

Danas u kamp-prikolicama živi 22 miliona Amerikanaca. Prema podacima Nacionalne koalicije za stanovanje sa niskim prihodima, više od polovine svih vlasnika pokretnih kuća u SAD zarađuje manje od 50.000 dolara godišnje, srednji prihod ne prelazi 35.000 dolara, a jedna trećina je starija od 60 godina. Mada su pokretne kuće znatno pristupačnije, činjenica da većina stanara izdvaja trećinu svojih primanja za troškove stanovanja ukazuje da oni i dalje predstavljaju preveliki teret za domaćinstva sa niskim prihodima.

Preko 30% prikolica za stanovanje nalazi se u parkovima pokretnih kuća. Trenutno postoji oko 43.000 ovakvih naselja u SAD, koja čine nešto više od 6% celokupnog stambenog fonda u zemlji.

Prikolice za stanovanje danas se najčešće nazivaju „montažnim kućama“. Sklapaju se u fabrikama i retko se sele nakon što ih pojedinac kupi i parkira. Štaviše, preko 90% proizvedenih pokretnih kuća nikada se ne seli sa svoje prvobitne lokacije, jer je premeštanje postalo preterano skupo. Velikom broju prikolica su odavno uklonjeni točkovi i kuke, a osim toga, mnogi vlasnici su uložili novac u gradnju tremova ili dodatnih soba, što je premeštanje učinilo još težim, objašnjava Kesi Pauel, profesor prava na Univerzitet u Ričmondu.

To daje vlasnicima parkova veliku moć da povećavaju zakupnine po svojoj volji. Naime, u ovakvim naseljima stanovnici obično poseduju samu prikolicu, ali iznajmljuju parcelu na kojoj se ona nalazi. Stanari su odgovorni za održavanje svoje prikolice, a vlasnici naselja su zaduženi za infrastrukturu parka, uključujući održavanje ulica i kanalizacionog sistema.

Investitori nanjušili zaradu

Ranije je vlasništvo nad ovakvim naseljima bilo porodični posao, koji se nije smatrao naročito isplativim. Vlasnici se nisu otimali da ulažu u infrastrukturu, ali kirije su bile niske, cene se nisu često menjale i zakupci su poznavali svoje stanodavce. Situacija se preokrenula kada su veliki investitori nanjušili da parkovi pokretnih kuća mogu biti dobra prilika za zaradu.

Američki profesor navodi de je udeo institucionalnih investitora u vlasništvu parkova za pokretne kuće porastao sa 13% u 2019. na 23% 2021. godine, a sada 23 privatne investicione kompanije poseduju više od 1.800 ovakvih naselja u SAD.

Nastojanja institucionalnih investitora da što pre povrate ulaganja i maksimalno uvećaju zaradu dovela su do eksplozivnog rasta kirija, koje su tokom protekle decenije porasle za 45%, dostigavši u proseku preko 800 dolara. U nekim slučajevima, novi vlasnici su udvostručili ili utrostručili zakupnine nakon kupovine parkova, pa one u pojedinim naseljima iznose od 1.000 do 1.200 dolara mesečno. S druge strane, to se često ne odražava na kvalitet infrastrukture jer se štedi na održavanju. Stoga, stanari ovakvih naselja imaju problema sa prilaznim putevima i još češće sa kanalizacijom, strujom, internetom…

Uhvaćeni u zamku

Pauel ukazuje da sa takvim trendom, mnogi vlasnici pokretnih kuća ostaju zarobljeni između dva podjednako loša izbora – prekomernih troškova za preseljenje svog doma ili plaćanja nepristupačne zakupnine za parcele. Neki, na kraju, nemaju drugu opciju nego da prodaju svoju prikolicu, ali su najčešće primorani da je ustupe za bagatelu.

Problem sa pokretnim kućama je u tome što one nisu napravljene za život „sa punim radnim vremenom“, već za rekreativne aktivnosti. Stoga se mnoge stvari nakon svakodnevne upotrebe učestalo kvare, što zahteva skupe popravke. Još veći rizik kod ovakvih objekata je u tome što oni ne mogu da se porede sa tradicionalnim kućama kada je u pitanju izdržljivost na ekstremne vremenske uslove, pa štete od poplava i oluja mogu biti ogromne.

Iz tih razloga, prikolice brzo gube vrednost. Cena nove prikolice u najskromnijem izdanju, sa jednom prostorijom, kreće se u proseku oko 75.000 dolara. Ali, može se desiti da vlasnik još nije otplatio kredit a da ga mesečna rata košta više nego što njegova prikolica u tom trenutku vredi, jer se polovne na tržištu prodaju za 10.000 do 25.000 dolara. A kada je stanar primoran da proda svoju prikolicu vlasniku parka pokretnih kuća, često se dešava da za nju dobije tek oko 2.500 dolara, tvrdi američki profesor.

Univerzitet za predatore

Frenk Rolf je jedan od pet najvećih vlasnika parkova za pokretne kuće u SAD. Njegova firma poseduje više od 250 parkova u 25 država, a svoj uspeh je dodatno unovčio osnivanjem Univerziteta za pokretne kuće, koji služi podučavanju drugih kako da investiraju u ovu industriju. Rolf je postao zloglasan po svojim lekcijama, koje, između ostalog, sadrže i ovakve savete: „Svake godine povećajte kiriju bar za 10%, jer činjenica da zakupci ne mogu da priušte 5.000 dolara koliko je potrebno za preseljenje pokretne kuće, olakšava povećanje zakupnine bez gubitka stanara. Zakupci su zaglavljeni i jedini način da se usprotive povećanju vaše kirije je da odu i ostave prikolicu. U tom slučaju, ona postaje napuštena imovina, a vi je malo popravite i smestite drugog stanara u nju. Dakle, zaista držite sve karte u svojim rukama.“

Zorica Žarković

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: dm9.it, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kupovna moć utiče na prag bogatstva u Evropi – Srbija na začelju

by bifadmin
U Evropskoj uniji su primanja od 71.000 evra neto godišnje prosek iznad kojeg se tročlano domaćinstvo smatra bogatim.
Konkretan iznos se, međutim, jako razlikuje od zemlje do zemlje, a snažan korektiv predstavlja kupovna moć stanovnika neke države, piše Frankfurter rundšau (FR).

Luksemburg ima najviši prag koji označava bogato domaćinstvo, sa ukupnim primanjima od čak 175.000 evra neto godišnje, u Norveškoj je to 117.139 evra, a u Danskoj 105.365 evra.

Na samom začelju sa srazmerno niskim pragom za ulazak u društvo dobrostojećih su Turska, (19.000 evra), Srbija (20.518 evra) i Rumunija (25.117 evra).

Međutim, kupovna moć u pojedinim zemljama u potpunosti menja sliku, piše FR, pozivajući se na raspoložive podatke statističke agencije EU Eurostat i sopstvenu analizu.
U Nemačkoj prag bogatstva za tročlano domaćinstvo znače primanja od 93.000 evra neto godišnje, čime je ona na sedmom mestu.

Ipak, bogati Nemci za životne troškove imaju na raspolaganju više novaca od inače nominalno bogatijih Danaca ili Holanđana, što ih stavlja na četvrto mesto.

Sa druge strane, u Turskoj primanja od 19.000 evra godišnje zbog niskih cena odgovaraju u evropskom proseku iznosu od oko 46.000 evra. Ipak, na začelju su i po kupovnoj moći Srbija, čijih 20.518 evra odgovara kupovnoj moći od 30.000 evra, Slovačka (31.000 evra) i Mađarska (33.000 evra).

Savetnica za upravljanje bogatstvom Maksin Šnajder izjavila je za FR da se „bogatstvo ne meri samo po primanjima, nego i po tome koliko se sa njima može postići“.

„Ako ekonomske razlike ostanu ovako velike, Evropa na duže staze neće moći da razvije zajedničko poimanje blagostanja“, ocenila je Šnajder.

Izvor: Beta
Foto: Shutter_M, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Otvoren konkurs za kampanju sa svrhom 2026: Odgovorna komunikacija za dobrobit ljudi i planete

by bifadmin

Otvoren je konkurs za šesto izdanje Festivala KAMPANJE SA SVRHOM, prvog i jedinog festivala društveno odgovorne komunikacije u Srbiji i regionu. Kompanije, institucije, fondacije, organizacije civilnog društva i agencije mogu do 19. oktobra da prijave kampanje realizovane tokom 2025. i 2026. godine, dok će priznanja najboljima biti dodeljena 20. novembra, na Međunarodni dan deteta.

Pokrenut 2021. godine, Festival KAMPANJE SA SVRHOM nastao je iz uverenja da komunikacija nije samo podrška poslovanju, već snažan društveni alat koji može da utiče na stavove, ponašanje i odluke. U svojoj suštini, Festival ostaje posvećen dobroj i kreativnoj komunikaciji koja važne društvene i ekološke teme čini vidljivim, otvara dijalog i pokreće pozitivne promene za dobrobit ljudi i planete.

Održivost je najširi okvir koji objedinjuje ova pitanja. Sedamnaest Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija postavlja zajedničke globalne prioritete za dobrobit ljudi i planete, dok ESG principi pomažu organizacijama da pitanja životne sredine, društva i upravljanja ugrade u poslovne odluke, prate svoje uticaje i odgovornije doprinose tim ciljevima. Time se menjaju i očekivanja od komunikacije: poruke treba da budu autentične, odgovorne i povezane sa stvarnim delovanjem organizacije. Komunikacija, međutim, ne bi trebalo da se svede samo na predstavljanje već ostvarenih rezultata i sprovedenih aktivnosti.

U svom najboljem izdanju, komunikacija može i da prethodi delovanju – da učini problem vidljivim, postavi važnu temu na dnevni red, pokrene razgovor, podstakne odluke i usmeri poslovanje ka odgovornijim praksama. Zato Festival želi da neguje kampanje koje imaju uporište u stvarnosti, ali istovremeno poseduju kreativnost, hrabrost i snagu da tu stvarnost menjaju.

Festival pritom uvažava činjenicu da se domaće tržište postepeno prilagođava globalnim trendovima, standardima i profesionalnim praksama, ali i specifičnosti lokalnog konteksta u kojem kampanje nastaju. Njihov doprinos zato se ne sagledava isključivo kroz kvantitativne pokazatelje, već i kroz relevantnost teme, kvalitet uvida, ostvarene rezultate i sposobnost kampanje da promeni stavove, pokrene dijalog i stvori dugoročnu vrednost za zajednicu.

O odnosu između odgovornog delovanja i odgovorne komunikacije platforma Kampanje sa svrhom razmatrala je i u martu, na stručnom programu WARM UP HUSH UP 2026, posvećenom greenwashingu, greenhushingu i donošenju odluka u komunikaciji održivosti. Taj razgovor čini deo šireg razvoja platforme, dok Festival ostaje otvoren za celokupno polje društveno odgovorne komunikacije – od društvenih pitanja i zaštite životne sredine do rodne ravnopravnosti.

„Festival “Kampanje sa svrhom” ostaje inspiracija i podsticaj za kreiranje novih kampanja koje donose pozitivne promene. Počeli smo od kampanja za dobrobit deteta, pojedinca i društva, a vremenom smo otvorili prostor za čitav spektar tema važnih za dobrobit ljudi i planete. Verujemo da održivi razvoj mora da bude i podrživi razvoj – podržan odgovornim odlukama, konkretnim delovanjem i komunikacijom koja važne teme čini vidljivim i okuplja ljude oko promena. Nastavićemo da vrednujemo ostvarene rezultate i nagrađujemo kampanje koje su ostvarile najveći uticaj, sa željom da ohrabrimo i druge da budu još hrabriji, kreativniji i odgovorniji“, izjavila je Tijana Adamov Ignjatović, osnivačica Festivala KAMPANJE SA SVRHOM i inicijative Žute Patalone.

TRI KATEGORIJE DRUŠTVENO ODGOVORNE KOMUNIKACIJE

Priznanja će i ove godine biti dodeljena u tri kategorije, kroz koje su teme 17 Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija grupisane prema dominantnom društvenom, ekološkom ili rodnom fokusu:

  • YELLOW/SOCIAL, za kampanje usmerene na dobrobit dece, pojedinca, zajednice i društva;
  • GREEN/ECO, za kampanje posvećene zaštiti životne sredine, klime i prirodnih resursa, kao i odgovornoj proizvodnji i potrošnji;
  • RED/GENDER, za kampanje koje doprinose rodnoj ravnopravnosti i unapređenju položaja žena.

Najbolje kampanje u svakoj kategoriji biće nagrađene priznanjima Grand Prix, dok će najbolja kampanja u celokupnoj konkurenciji poneti Zlatni Grand Prix Festivala.

STRUČNI ŽIRI KAMPANJE SA SVRHOM 2026

O prijavljenim kampanjama odlučivaće Tim počasnih selektora – stručni žiri koji okuplja predstavnike kompanija, fondacija, civilnog sektora, akademske zajednice, medija, kreativne industrije i međunarodne stručnjake za odgovornu komunikaciju.

Žirijem će predsedavati prof. dr Milica Kostić-Stanković, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i šef Katedre za marketing menadžment i komunikacije.

Članovi žirija su:

  • Marija Beslać, direktorka za komunikaciju i partnerstva, Nordeus fondacija;
  • Željka Ćirić Jakovljević, Head of Communication, UniCredit Bank Srbija;
  • Sonja Dragojević, Chief Collaboration Officer, New Startegy;
  • Suzana Đorđević, direktorka Hemofarm fondacije;
  • Thomas Kolster, Mr. Goodvertising;
  • Tijana Koprivica, direktor održivog poslovanja, Delta Holding;
  • Marko Maršićević, osnivač MARSH Creative Production;
  • Marija Mitrović, direktorka programa filantropije, Trag fondacija;
  • Jelena Šarenac, direktorka korporativnih komunikacija, Henkel Adriatics;
  • Maja Vidaković, Beyond Business;
  • Draga Živojnović, urednica, Kulturno-obrazovni program, RTS;
  • dr Maja Petrašinović Nikolić, šefica Jedinice za marketing i odnose s javnošću, NALED.

Konkurs je otvoren do 19. oktobra 2026. godine. Pravilnik i uslovi učešća dostupni su na sajtu Festivala, a prijava se podnosi putem Prijavnog formulara za 2026. godinu.

Zlatni sponzor Festivala je GRAND kafa, Žuti sponzor NLB, dok je kompanija Coca-Cola sa brendom Rosa sponzor svečane dodele priznanja.

Svečana dodela priznanja biće održana 20. novembra 2026. godine, na Međunarodni dan deteta, u Marsh Open Space-u.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Treća ruta za kamione između Srbije i Mađarske

by bifadmin

Mađarska vlada odobrila je proširenje prelaza Hercegsanto–Bački Breg, koji će postati treća ruta za teški teretni saobraćaj između Srbije i Mađarske.

Ovaj projekat predstavlja stratešku prekretnicu za teretni saobraćaj na Balkanu, s obzirom na to da trenutni kapaciteti ne mogu da izdrže pritisak tokom saobraćajnih špiceva, kada kroz Horgoš prođe između 30 i 40 hiljada vozila dnevno, stvarajući kilometarske kolone.

Kamioni će prolaziti 24 sata dnevno

Za razliku od trenutnog režima, gde prelaz Bački Breg mogu da koriste samo putnička vozila i teretnjaci lakši od 3.5 tona, modernizovani prelaz biće otvoren za najteže kamione i to neprekidno odnosno 24 sata dnevno.

Projekat predviđa radikalno proširenje kapaciteta – posebne trake za teretni saobraćaj i autobuse, čime će se ubrzati procedure, poširenje kapaciteta za putničke automobile kako bi se smanjila zadržavanja, zatim, novi parking prostor koji može da primi između 40 i 42 kamiona istovremeno i bezbedne staze namenjene isključivo pešacima i biciklistima.

Spajanje sa „Osmehom Vojvodine“ i auto-putem M6

Nova ruta će direktno povezati Vojvodinu sa južnim delom Mađarske i auto-putem M6 preko novog mosta na Dunavu kod Mohača.

Sa srpske strane granice radovi su takođe u punom jeku. Srbija radi na izgradnji brze saobraćajnice poznatije pod nazivom „Osmeh Vojvodine“.

Kako se navodi, prva deonica ovog puta, koja spaja Bački Breg i Sombor u dužini od 22,8 kilometara, trebalo bi da bude završena za otprilike dve godine.

Racionalizacija projekta zbog Šengenskih granica

Zanimljivo je da je mađarska vlada donela odluku da delimično modifikuje prvobitni plan za prilazne saobraćajnice. Umesto ranije planiranog profila sa četiri trake (2×2), deonica od glavnog puta 51 do Mohača biće izgrađena sa dve trake (2×1).

Ministar Viteži je objasnio da saobraćajne prognoze ne opravdavaju skuplju varijantu. S obzirom na to da Srbija nije članica Evropske unije i da će verovatno ostati van Šengenskog prostora još neko vreme, same granične kontrole će prirodno limitirati maksimalni protok vozila.

Uštede ostvarene ovom racionalizacijom biće preusmerene direktno u rekonstrukciju samog graničnog prelaza i obnovu okolne putne mreže.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nove takse za usluge MUP-a od 12. septembra – koliko će koštati tablice i dokumenti

by bifadmin
Vlada Srbije donela je Uredbu o izmeni Uredbe o vrstama usluga koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova i visini taksi za pružene usluge, a novi iznosi primenjivaće se od 12. septembra, objavljeno je u „Službenom glasniku“, a preneo je RTS.
Prema novoj uredbi, od 12. septembra važiće novi iznosi troškova izrade javnih isprava, ličnih dokumenata i registarskih tablica.

Za putnu ispravu koja se izdaje u skladu sa propisima o azilu i privremenoj zaštiti troškovi izrade iznosiće 5.880 dinara. Za dozvolu za privremeni boravak stranaca, jedinstvenu dozvolu i ličnu kartu za strance iznosiće po 2.028 dinara.

Troškovi izrade vozačke dozvole biće 444 dinara, probne vozačke dozvole 468 dinara, saobraćajne dozvole 858 dinara, a potvrde o privremenoj registraciji 60 dinara. Za registracionu nalepnicu za unutrašnju i spoljašnju upotrebu plaćaće se po 342 dinara.
Za par registarskih tablica za teške četvorocikle, putnička vozila, autobuse, trolejbuse i teretna vozila izdvajaće se 1.380 dinara. Duplikat registarskih tablica za ta vozila koštaće 2.730 dinara.

Registarske tablice po izboru građana za vozila od istorijskog značaja – oldtajmere – koštaće 13.344 dinara za par, dok će isti iznos biti i za posebnu zadnju tablicu po izboru građana za oldtajmer.

Par tablica za vozila kojima se obavlja auto-taksi prevoz, sa oznakom „TX“, koštaće 1.380 dinara.

Kada je reč o motociklima, teškim triciklima, mopedima, lakim triciklima i lakim četvorociklima, jedna registarska tablica koštaće 696 dinara.

Cena za traktore, probne dozvole i legitimacije
Za traktore i radne mašine plaćaće se 960 dinara za par tablica, dok će tablica za priključno vozilo koštati 780 dinara.

Probne kartonske tablice za privremeno označavanje vozila „Proba“ koštaće 462 dinara za par, dok će par crvenih registarskih tablica za motorna vozila koštati 1.380 dinara.

Novi iznosi odnose se i na pojedine isprave iz oblasti privatnog obezbeđenja i oružja.

Legitimacija službenika privatnog obezbeđenja i detektivska legitimacija koštaće po 1.020 dinara, dok će oružni list sa ugrađenim mikrokontrolerom i dozvola za nošenje oružja koštati po 1.080 dinara.

Kolekcionarska dozvola plaćaće se 360 dinara.

Posebno je propisano da će se taksa od 1.920 dinara, koja predstavlja troškove izrade lične karte za lice kojem je odobreno pravo na azil, primenjivati od 1. oktobra.

Izvor: RTS
Foto: deagreez1, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

ECB sprema novo povećanje kamata

by bifadmin
Kamatne stope na evropskom međubankarskom tržištu dodatno su porasle. Šestomesečni Euribor porastao je sa 2,1 na 2,8 odsto tokom 2026. godine. To ukazuje na očekivanja daljeg povećanja referentnih kamatnih stopa ECB-a u narednim mesecima. Do kraja godine, nakon povećanja u četvrtak, očekuje se još jedno povećanje od 0,25 procentnih poena, što bi podiglo referentnu kamatnu stopu na 2,75 odsto.
Inflacija je dobila na zamahu nakon što je prošle godine izgledalo da je obuzdana. Tome su doprinela ulaganja u infrastrukturu, odnosno centre podataka za napajanje usluga veštačke inteligencije, zatim ulaganja u odbrambene kapacitete i energetsku nezavisnost, dok su cene nafte ove godine već porasle za 60 odsto. Najnovije merenje u evrozoni pokazalo je godišnju stopu inflacije od 3,3 odsto.
Još je zanimljiviji pogled na inflaciju od početka iranskog sukoba i zatvaranja Hormuškog moreuza: u evrozoni je inflacija u poslednjih šest meseci iznosila više od šest odsto, kada se obračuna na godišnjem nivou. To je već nivo koji opravdano zahteva reakciju ECB-a.
Izvor: CNBC/Blic
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci