Politika i društvo

Cene stanova još porasle

by bifadmin

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene stanova u Beogradu su do aprila meseca porasle za 5,31 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a u celoj zemlji za 5,17 odsto.

Novogradnja, odnosno kupovina od investitora, imala je veći međugodišnji rast koji je iznosio 5,55 odsto. Tokom prvog kvartala 2025. broj ugovora kojima su prometovani stanovi iznosio je 11.293, odnosno 7,2 odsto više nego lane, uz ukupnu vrednost od 1,028 milijardi evra ili 21,8 odsto više nego prošle godine.

Međutim, agenti za nekretnine za portal Nova.rs kažu da je sada tražnja za nekretninama manja, pre svega zbog njihovih nerealnih cena ali i političke nestabilnosti.

Rusi podigli vrednost nekretnina u Beogradu

Prema rečima agenata, cene stanova su skočile još pre godinu dana i da se od tada drže, iako stanove gotovo niko ne kupuje već mesecima.

Naime, taj talas kupovine stanova u Beogradu dogodio se kada je veliki broj građana Rusije došao u našu zemlju. Do prošle godine cene su konstantno rasle, a kupovina je opadala, kažu podaci sa terena.

“Cene stanova u Beogradu su nerealne za budžet koji građani imaju i za situaciju u kojoj se naše društvo nalazi, a koja je vrlo nestabilna. One su prošle godine skočile i stoje od tada. Kada su Rusi došli svašta se prodavalo i izdavalo, ali sad stoji već mesecima. Kad cene jednom skoče, teško se vraćaju, odnosno spuštaju. U pojedinim delovima grada stanovi su i po pola miliona evra, pa ko to danas može da plati? A ovi što imaju novac, investiraju ga u nekretnine u Dubaiju, ovde neće niko više da rizikuje”, objašnjava Katarina Lazarević, agentkinja za nekretnine.

Pada prodaja u najskupljim delovima Beograda

Prema rečima ove agentkinje, ali i oglasima za prodaju stanova, najskuplje nekretnine su u Beogradu na vodi, Vračaru, Novom Beogradu.

“Ljudi danas ne mogu ili neće da daju pola miliona evra za stan. Najjeftiniji su, a i najbolje se prodaju stanovi u naseljima Medaković, Veljko Vlahović, Braće Jerković, Višnjička banja. Tamo se cene kvadrata kreću oko 2.000 do 2.500 evra, ali sve mora da bude uknjiženo. Najskuplja je novogradnja u Beogradu na vodi gde kvadrat košta i do 10.000 evra a zatim na Vračaru, Dorćolu, Novom Beogradu, gde su cene od 4.000 do 5.500 evra po kvadratu. Cene garaža su takođe previsoke, kreću se od 35.000 evra pa naviše. Kod novogradnje nema spuštanja cena, na to investitori nisu spremni”, objašnjava ona.

Prema njenim rečima, takva situacija odrazila se na pad prodaje upravo u najskupljim delovima prestonice. Tako je prodaja stala i u Beogradu na vodi, gde su ranije u velikoj meri kupovali ljudi iz dijaspore ili poslovni ljudi koji su bili u poslu sa firmom “Beograd na vodi”.

Katastar u kvaru

S obzirom da Katastar nepokretnosti ne radi više od mesec dana, ističe Lazarević, pitanje je šta će biti sa stanovima.

“Ovaj haos sa Katastrom će se sigurno odraziti na tržište nekretnina. Ne radimo normalno više od mesec dana, neshvatljivo je da sve stoji. Kako možemo da očekujemo bilo šta na tržištu kad nema uopšte prometa”, pita se ona.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Nova.rs

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Šta je ’Pikasov paradoks’

by bifadmin

Postoji nekoliko verzija čuvene anegdote iz života Pabla Pikasa, velikog umetnika prve polovine prošlog veka, u kojoj on za svoj crtež traži nerazumno mnogo novca. Mit ili ne, ova anegdota je ušla u stručnu poslovnu literaturu kao ’Pikasov paradoks’.

Pikaso prodaje

Zajedničko u svim verzijama ovog događaja iz Pikasovog života je da je slikaru prišla gospođa iz visokog društva pruživši mu salvetu. Zamolila je Pikasa da joj nešto na salveti nacrta. Rekla je da će joj biti zadovoljstvo da plati koliko slikar kaže, piše Bonitet.

Pikaso je izvadio olovku iz džepa i na ponuđenom papiru nacrtao kozu za nekoliko trenutaka.

„To će vas koštati 10 hiljada dolara“, rekao je i pružio gospođi nalogodavcu iscrtanu salvetu.

„Ali, to ste nacrtali za manje od 30 sekundi!“, zapanjena iznosom gospođa se pobunila.

„Ne“, mirno je odreagovao Pikaso.

„Trebalo mi je 40 godina da ovo nacrtam“, dodao je.

Manje vremena isto novca

Biografije velikih umetnika beleže mnogo sličnih detalja. Tako je i američki slikar Džejms Meknil Visler na jednoj od sudskih parnica sa likovnim kritičarem Raskinom potvrdio da je jednu svoju sliku naplatio 100 gvineja (stari britanski zlatnik).

„Oho! Dva dana! Sliku koju ste izradili za dva dana naplatili ste 100 gvineja!“, optuživali su Vislera.

„Ne, naplatio sam životno znanje“, odgovorio je Visler.

Priča o bravaru koju navodi Džef Hejden u razgovorima o motivaciji nosi istu poruku – uloženo vreme, rad i iskustvo koštaju i moraju se naplatiti.

„Početnik bravar završi posao za sat vremena i naplati 100 dolara. Mušterija je zadovoljna. Nekoliko godina kasnije, taj isti bravar radom stiče veštinu i znanje i dolazi na poziv kod stare mušterije. Ovoga puta on popravlja bravu za 15 minuta i naplaćuje isti iznos.

Odlično, ali radio je samo 15 minuta za isti novac. Kako može da naplati istih 100 dolara?!“, piše Hejden.

Baš kao i u ’Pikasovom paradoksu’, bravar nudi isti rezultat za isti novac samo ulaže manje vremena i korisnik usluge njenu vrednost doživljava potpuno drugačije. ’Kako možete da naplatite isti iznos za posao u koji ste uložili mnogo manje vremena?’.

Šta je vrednost?

Džef Hejden ovim primerom poziva na razmišljanje o krajnjim rezultatima koji su daleko važniji od novca i utrošenog vremena.

„Ne treba da se bavite satima koje vaši zaposleni potroše da bi završili svoj posao ili mestom odakle ga obavljaju. To je sve nebitno. Broje se razultati. Ako brinete o tome koliko rade i gde rade, trebaće vam za to mnogo mentalne energije i vremena, a to sebi ne možete da priuštite“, napisao je Hejden.

Ako želite da rešite Pikasov paradoks, moraćete da razvojite ’sate’ i ’trošak’.

Ono što vredi je da je korisnik vaše usluge zadovoljan, a koliko je vama trebalo vremena, nebitno je. Možda ste uložili u softver ili bilo koju vrstu automatizacije koje će vam značajno uštedeti vreme u poslu. To se ne tiče vašeg klijenta, to je vaše ulaganje koje će takođe ući u cenu. Tako je i Pikaso naplatio svoje vreme, rad, talenat i ime i prezime, na kraju.

Naplaćuje se ono što je krajnji rezultat – Pikasova koza na salveti ili brava koja besprekorno radi.

„Ako ste zaista dobri u nečemu, možda je vaših sat vremena nečijih 10 sati da biste na kraju ponudili isti prizvod koji predstavlja vrednost“, dodao je savetnik Džef Hajden.

Izvor: Bonitet

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Smanjenje marži banaka trebalo da pomogne stanovništvu sa najnižim primanjima

by bifadmin

Mere koje Narodna banka Srbije priprema za smanjenje marži banaka trebalo bi pre svega da pomognu slojevima stanovništva sa najnižim primanjima.

To je izjavio finansijski konsultant Vladimir Vasić i ocenio da je neophodno raditi na jačanju konkurencije među bankama.

„Mi imamo bankarsko tržište koje je bankocentrično. To znači, da sav novac koji kruži oko nas, nekih 90 do 92 odsto se nalazi u bankama, tako da mi hteli ne hteli, ako imamo novac nosimo ga kući i stavimo u slamaricu ili u banku. Neko treće rešenje baš i nemamo, možda kupimo neku nekretninu i tu se završava naša opcija gde ćemo sa novcem. Bankari kao i svi drugi koriste priliku, i ako je gužva na vratima, formiraju cenu spram nje tako da su cene novca koje sada imamo rezultat činjenice da je naše tržište bankocentrično i da nema dovoljno konkurencije između banaka, ali i nekih drugih međusektorskih rešenja koja su vezana za tržište kapitala“, rekao je on.

Govoreći o učestalom uzimanju kredita, on je izneo stav da kada se novac uzima on bi trebalo da radi za onoga ko ga uzima.

„Ako vi stalno, pod znacima navoda, krpite rupe, onda taj novac ne radi za vas. Vi onda samo izlazite iz jednog duga u drugi i stalno vrtite taj dug i onda se naravno pitate gde su vam novci. Kada dobijete kredit od banke, osećaćete se sjajno, kupovna moć vam je porasla, idete na letovanje ili ste kupili garderobu, dobar telefon i tome slično, ali onda dođe prvi sledeći mesec i skida vam se rata, recimo 20.000 dinara pa kažete to je mnogo, da li sam baš to morao“, rekao je on.

Istakao je da uzimanje kredita mora da se planira i da bi pritom trebalo da znamo zašto uzimamo kredit i da ako to radimo samo da dodamo novac našem budžetu onda to nema smisla.

Suština je u sposobnosti zarađivanja

„Međutim ako uzimate kredit, recimo da upišete neki dodatni kurs, ne znate Excel, pa daj da naučim Excel, pa možda bih ja mogao Excel da prodajem nekom drugom posle, ili kurs kuvanja, onda vi zapravo novac koji ste pozajmili delimično koristite zarad snaženja vaše budućnosti u smislu, pa ja više vredim, bolje ću se prodati na tržištu, naučiću jezik ili dva. To su elementi gde vi zapravo novac koristite tako da vam on kreira buduću vrednost„, naglasio je on.

Ocenio je da je bolje da čoveku poraste prihod, pa da iz tog prihoda vraća rate, nego da ostaje na istom prihodu, a da vraća rate za kredit.

Prema njegovim rečima kod vraćanja kredita suština je u sposobnosti zarađivanja. Zato je njegov savet onima koji zarađuju manje da primanja ne opterećuju kreditima.

„Ako imate platu od 60.000 dinara, nikada je ne bi trebalo opteretiti sa više od 30 odsto, jer vam u tom slučaju ostaje samo 40.000 dinara, sa kojima morate dosta toga da pokrijete“, rekao je on i dodao da je onima koji imaju veće plate lakše da funkcionišu sa dva-tri kredita.

Prema njegovim rečima najavljene mere Narodne banke mogu da budu administrativnog karaktera, i da se suštinski mora raditi na dugoročnosti, s jedne strane kako da se poboljša ponuda opcija za one koji žele da pozajme novac, bilo kao fizička bilo kao pravna lica, a s druge strane bi Narodna banka trebalo da radi na pojačanoj konkurenciji kako bi svako ko prodaje nešto osetio i znao da ima konkurenciju.

Pojasnio je da kada je tražnja za kreditima velika, a ponuda ograničena ili vezana isključivo za banke, onda cena novca ide nagore.

„To je mehanizam tržišta“, istakao je Vasić.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zemljoposednici od seljaka hoće i subvencije i novac od zakupa

by bifadmin

Poljoprivrednici koji uzimaju zemlju u zakup našli su se u problemu pošto vlasnici poljoprivrednog zemljišta ne žele da im daju ugovore o zakupu, kako bi sami uzeli novac za subvencije. Tako bez subvencija ostaju oni koji poljoprivredno zemljište zaista i obrađuju i u njega ulažu.

Poljoprivrednici su pokrenuli akciju „Prijavi vlasnika koji neće da ti da ugovor“ kojom pozivaju zakupce zemljišta da se udruže i javno objave imena onih vlasnika koji odbijaju da potpišu ugovore.

Poljoprivrednik iz Simićeva u Opštini Žabari Ljubiša Mladenović protivi se toj akciji i kaže da nije na poljoprivrednicima da prijavljuju vlasnike zemlje sa kojima decenijama žive, već da tim problemom treba država da se pozabavi.

– A problem je u subvencijama po hektaru. Oni smatraju da je zemlja njihova i da imaju pravo na subvencije i neće da im daju u zakup. To bi država trebalo malo da reši to pitanje, a ne mi međusobno da se prijavljujemo i svađamo – kazao je poljoprivrednik iz Simićeva za N1.

On dodaje da problem postoji već nekoliko godina I da se više puta pričalo o tome.

– Da hoće, mogli bi da reše. U e-agraru sve piše, da provere malo ko ima upisane parcele, malo da vide promet preko računa. Imamo slučajeve da mnogi ljudi koji nisu poljoprivrednici kupuju zemlju i konkurišu za subvencije – objašnjava Mladenović šta se dešava u praksi.

Kako kaže, vlasnici zemlje koji konkurišu za subvencije potom daju zemlju u zakup i tako bez subvencije ostaju oni koji zemlju zaista i obrađuju.

– I to svi mi znamo. Ako se svađamo, mi ćemo ostati bez te zemlje od koje živimo – zaključio je.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko operatora ima u Srbiji koji se bave SMS porukama koje se naplaćuju

by bifadmin

Tri operatora sa najvećim prihodom od pružanja usluga sa dodatom vrednošću i usluga prenosa poruka u 2024. godini su novosadski Parking servis, Komtrejd i NTH Media, pokazuju podaci koje je objavio RATEL.

Usluge sa dodatom vrednošću i usluge prenosa poruka koje su pružali operatori, prema nameni, možemo podeliti na usluge glasanja telefonom, poslove marketinga, zabavni sadržaj, sadržaj za decu, humanitarnu pomoć, sadržaj za odrasle, igre na sreću, prenos SMS obaveštenja, bulk poruke (masovno slanje SMS ili MMS poruka na veliki broj korisnika odjednom) koje se šalju u marketinške svrhe, zatim plaćanje robe i usluga i ostalo, objašnjava RATEL.

Operatori su od ovih usluga proteklih godina ostvarivali ukupne prihode od 1,1 do 1,6 milijardi dinara godišnje.

„U 2024. godini, prema dostavljenim podacima, prihod na ovom tržištu je iznosio oko 1,5 milijardi dinara, što znači da su prihodi operatora veći za oko 26 odsto u odnosu na prošlu godinu“, navodi RATEL.

Koji su najveći operateri

Tri operatora sa najvećim prihodom od pružanja usluga sa dodatom vrednošću i usluga prenosa poruka u 2024. godini su: JKP Parking servis Novi Sad, Komtrejd i NTH Media, koji zajedno zauzimaju 45 odsto tržišta usluga sa dodatom vrednošću.

Parking servis Novi Sad ima tržišno učešće 28 odsto, Comtrade devet odsto, a NTH media osam procenata.

Slede operatori One Click Solution sa tržišnim udelom od sedam odsto, pa eNgY Solution sa pet procenata udela.

Ostali operatori (trebalo bi da je reč o 29 preostalih) imaju pojedinačno manje udele od pet odsto, a zajedno drže 43 odsto tržišnog „kolača“.

Izvor:Ratel

Brojevi i minuti

„Za potrebe pružanja usluga prenosa glasa sa dodatom vrednošću, operatori su raspolagali sa 280 brojeva, što je za 60 manje nego prošle godine“, navodi RATEL u godišnjem Pregledu tržišta elektronskih komunikacija.

 

Usluge prenosa glasa sa dodatom vrednošću u 2024. godini su realizovane u obimu od oko 1,272 miliona minuta.

U 2024. usluge prenosa poruka (bulk poruke) i prenosa poruka sa dodatom vrednošću su realizovane u obimu od 1,059 milijardi poruka, od čega 95 odsto čini prenos poruka (bulk poruke), a pet odsto prenos poruka sa dodatom vrednošću.

Kategoriji Parking servis pripada 41 odsto poruka, dok je 33 odsto poruka iz kategorije ostalo.

„Veliki procenat poruka iz ove kategorije je posledica činjenice da jedan broj pružalaca usluga u statistikama svojih platformi ne kategorišu uslugu po nameni, već ih sve svrstava u kategoriju ostalo“, navodi se u izveštaju.

Broj bulk poruka po kategorijama je na nivou prošlogodišnjeg, a porast je zabeležen samo u kategoriji e-bankinga, za oko četiri odsto.

Kada je reč o prihodima, od usluge prenosa glasa sa dodatom vrednošću prihodi su tokom 2024. godine bili veći od 93 miliona dinara, a najveći deo, 61 odsto, odnosi se na takozvani sadržaj za odrasle.

Prihodi od usluga prenosa poruka (bulk poruke) i prenosa poruka sa dodatom vrednošću su oko 1,4 milijarde dinara, od čega 53 odsto čine prihodi ostvareni u prenosu poruka sa dodatom vrednošću, a 47 dosto ostvareni prihodi od prenosa poruka (bulk poruke).

„U prethodne dve godine je došlo do smanjivanja razlike ostvarenih prihoda u ove dve kategorije poruka, što je posledica drastičnog porasta bulk poruka iz kategorije „ostalo“ u pomenutom periodu“, objašnjava RATEL.

Izvor:Ratel

Šta su usluge sa dodatom vrednošću – VAS poruke

Usluge sa dodatom vrednošću (Value Added Services – VAS) je usluga koja se pruža putem javnih komunikacionih mreža i usluga korišćenjem posebnih brojeva ili kodova koji se koriste direktno ili indirektno preko aplikacije, i koja se tarifira na poseban način, a u svrhu pribavljanja unapred određenih dodatnih sadržaja i/ili usluga i naplaćuje preko računa za elektronske komunikacione usluge, stoji u Pravilniku.

Ove takozvane VAS poruke najlakše se mogu prepoznati po tome što, po pravilu, pristižu sa brojeva koji sadrže četiri cifre, a cena im često premašuje stotinu dinara.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će se ukinuti kazneni penali za prevremeno penzionisanje građane

by bifadmin

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije prihvatio je inicijativu Sindikata i UGS „Nezavisnost“ za ukidanje kaznenih penala za prevremeno penzionisanje građana koji napune 65 godina života. Prema predlogu, u penziju otišli pre tog reza više ne bi imali trajna umanjenja po mesecu prevremenog odlaska, već bi 65. godina predstavljala granicu posle koje umanjenje prestaje.

Šta kažu sindikati i stručnjaci?

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Duško Vuković, ocenjuje da su penali – i do 20,4% smanjenja mesečne penzije, neprihvatljivi i socijalno nepravedi jer kažnjavaju radnike koji su godinama ulagali u PIO fond.

Sindikati podsećaju da su penali uvedeni 2014. godine bez javne rasprave i protivno želji velikog broja zaposlenih. Zahtevi za izmenu Zakona o PIO ponavljaju se kod svake nove vlade, ovo je već sedmi put kako se inicijativa upućuje vlastima.

Kako funkcioniše penal sada?

Prema važećim propisima, penzija za mesec prevremenog penzionisanja se smanjuje za 0,34%, što na najviše pet godina pre penzionisanja znači umanjenje do 20,4% ukupne sume. Iznos penzije koja se prima zavisi od starosne granice i staža osiguranja, ublažavanje penzije se primenjuje dok pojedinac ne napuni 65 godina života.

Šta će se promeniti?

Prema usvojenoj inicijativi, penali bi važili samo do 65. rođendana. Nakon toga, korisnik dobija pun iznos penzije stečen tokom radnog veka. Ova izmena odnosi se i na sadašnje i buduće korisnike prevremene starosne penzije.

Fiskalni savet upozorava da bi ukidanje penala najviše pogodovalo zaposlenima u javnom sektoru, dok bi fizički radnici s teže stavljenim stažom ostali bez zaštite. Stručnjaci smatraju da bi povećani troškovi za budžet mogli ugroziti stabilnost fonda PIO.

Kada bi sve moglo stupiti na snagu?

Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja najavilo je da bi izmene Zakona o PIO mogle biti finalizovane do kraja ove godine, nakon što državni organi sprovedu neophodne ekonomske analize. Očekuje se da Vlada uskoro donese konačnu odluku.

Izvor: Mondo

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta kažu Ustav i zakoni: Može li država da privatizuje nacionalne parkove, reke…

by bifadmin

Usvajanje Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije ponovo je u centru pažnje, pošto je država otpočela proces prevođenja javnih preduzeća u formu društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Zakon je pre dve godine povučen iz skupštinske procedure „na predlog predsednika Vučića“, da bi se sada ponovo postavilo pitanje da li država Srbija priprema teren za prodaju svojih najvrednijih resursa.

Promena pravne forme

Ukupno 10 javnih preduzeća, uključujući „Srbijašume“, „Srbijavode“ i nacionalne parkove „Fruška gora“ i „Đerdap“, menja pravnu formu u DOO, saznao je portal N1.

„Istina je sasvim suprotna – cilj zakona je da se očuvaju nacionalni i strateški interesi zemlje. Mogli smo i prethodnim zakonom da ih privatizujemo i nismo za to morali da donosimo novi zakon“, izjavila je tadašnja premijerka Ana Brnabić u julu 2023. godine.

Da li se prirodna bogatstva mgu prodati

Na pitanje da li država može prodati prirodna bogatstva, odgovori leže u Ustavu i Zakonu o javnoj svojini.

Ova transformacija je direktna posledica zakona usvojenog pre dve godine, a predstavnici Vlade su tada uporno tvrdili da cilj nije privatizacija.

Razlika između javnog preduzeća i doo

Ključna razlika leži u tome što zakon ne predviđa posebne garancije za očuvanje javnih dobara kojima ova preduzeća upravljaju nakon transformacije.

Na primer, član 21 zakona omogućava da državno preduzeće slobodno menja pravnu formu i sprovodi restrukturiranje bez dodatnih ograničenja.

Uz to, član 22 dopušta da se udeo ili akcije takvog društva prenesu na drugo lice uz odluku Vlade, ali bez obaveze da se prethodno zaštite javna dobra.

Zbog toga stručna javnost ukazuje na potrebu za dodatnim pravnim zaštitama.

Izvor: Nedeljnik

Foto:Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Svuda u svetu u julu poskupela hrana

by bifadmin

Indeks cena hrane FAO, koji predstavlja globalni reper za cene prehrambenih sirovina, u julu je povećan u odnosu na jun za 1,6 odsto, saopštila je Organizacija za poljoprivredu i hranu Ujedinjenih nacija.

U julu je ovaj indeks cena hrane i dalje bio za 18,8 odsto niži od maksimuma zabeleženog u martu 2022. godine.

Međutim, cene hrane su povećane za 7,6 odsto u odnosu na jul 2024. godine.

Globalne cene hrane su povećane pre svega zbog poskupljenja mesa i biljnih ulja, anulirajući pad cena žitarica.

Indeks cena žitarica FAO iznosio je u julu 106,5 poena, što je pad od 0,8 odsto u odnosu na jun. Pad cena pšenice i sirka nadmašio je porast cena kukuruza i ječma.

Svež sezonski rod pšenice na severnoj hemisferi oborio je cene, iako su loši uslovi za pšenicu u delovima Severne Amerike donekle imale suprotan efekat na cene. Indeks cena pirinča pao je za 1,8 odsto, usled obilnih izvoznih zaliha i slabe uvozne tražnje, prenosi Danas.

Indeks cena biljnih ulja iznosio je 166,8 poena u julu, što je nagli rast od čak 7,1 odsto u odnosu na prethodni mesec. To je i najviši nivo cena u poslednje tri godine. Porast cena odnosi se na višu cenu palminog, sojinog i suncokretovog ulja.

Cena palminog ulja porasla je zbog jake globalne tražnje, dok je cena sojinog ulja podržana očekivanjima snažne tražnje za biogorivom u Amerikama.

Cene suncokretovog ulja porasle su zbog smanjenih izvoznih zaliha iz crnomorske regije. Suprotno tome, cene ulja uljane repice pale su dolaskom nove žetve u Evropi.

Indeks cena mesa iznosio je u julu 127,3 poena, što je porast od 1,2 odsto u odnosu na jun i to je novi rekordni nivo. Porast su predvodile više cene govedine i ovčetine, podržane snažnom uvoznom tražnjom, posebno iz Kine i SAD.

Cene živinskog mesa takođe su blago porasle nakon što je Brazil ponovo dobio status slobodnog od ptičjeg gripa, što je omogućilo nastavak uvoza. Nasuprot tome, cene svinjskog mesa pale su zbog obilnih zaliha i smanjene globalne tražnje, posebno u EU.

Indeks cena mlečnih proizvoda blago je pao za 0,1 odsto u odnosu na jun. To je prvi pad cena mlečnih proizvoda od aprila 2024. godine. Cene putera i mlečnih prahova opale su zbog obilnih izvoznih zaliha i slabe uvozne tražnje, naročito iz Azije.

Međutim, cene sira nastavile su da rastu podstaknute snažnom tražnjom iz Azije i Bliskog istoka, kao i manjom izvoznom ponudom iz EU.

Indeks cena šećera iznosio je 103,3 poena, što je smanjenje od 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Globalne cene šećera padaju peti mesec zaredom.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Rezultati MOL Grupe za prvo polugodište 2025: Usporavanje regionalne privrede utiče na rezultate poslovanja

by bifadmin

MOL Grupa danas je objavila finansijske rezultate za drugi kvartal i prvo polugodište 2025. godine. U drugom kvartalu, dobit pre oporezivanja iznosila je 236 miliona dolara, što je pad od 56% u odnosu na isti period prethodne godine. Usporavanje regionalne privrede imalo je negativan uticaj na rezultate poslovanja, ali su visoka proizvodnja u sektoru Upstream, snažan obim prodaje u Downstream segmentu i rast Usluga za potrošače pomogli u ublažavanju tog uticaja.

Zsolt Hernádi, predsednik Upravnog odbora i generalni direktor, izjavio je: „Geopolitičke tenzije i regionalni makroekonomski izazovi značajno su uticali na naše rezultate, ali nam je naš integrisani poslovni model omogućio da te efekte ublažimo. Na osnovu rezultata za prvo polugodište, potvrdili smo naše finansijske smernice za 2025. godinu, iako su se rizici za njihovo ostvarenje povećali zbog rastuće spoljne nestabilnosti od februara, kada smo izneli početna očekivanja.

Na globalne izazove odgovaramo pažljivim planiranjem, posvećenim radom i strategijom koja je usmerena na dugoročne ciljeve. Takođe, svesni smo da je neophodno dodatno unaprediti efikasnost, te smo pokrenuli sveobuhvatan program u Downstream segmentu koji ima za cilj da godišnje generiše uštede od 500 miliona dolara. Ovaj program ne samo da ublažava uticaj nepovoljnog makroekonomskog okruženja, već će, kroz dodatne mere koje još nisu deo zvanične strategije, doneti i 200 miliona dolara dodatne EBITDA vrednosti posle 2027. godine.

Nastavljamo da produbljujemo stratešku saradnju sa partnerima iz Azerbejdžana i Kazahstana, čime pravimo značajne korake u zajedničkom istraživanju i proizvodnji, kao i u diverzifikaciji izvora sirove nafte. Takođe, postali smo strateški investitor u obnovu Tehničkog univerziteta u Budimpešti, što nam omogućava da ojačamo naše inovacione kapacitete i obrazujemo nove generacije inženjera sa vrhunskim znanjem – što je ključno za budućnost MOL Grupe.“

Sektor Upstream zabeležio je slabije rezultate u odnosu na prethodni kvartal, usled dvocifrenog pada cena nafte i gasa. Proizvodnja je ostala na visokom nivou, sa prosekom od 93,5 hiljada barela ekvivalenta nafte dnevno (mboepd), što je gornji deo planiranog raspona od 92 do 94 mboepd. Blagi pad u odnosu na prethodni kvartal rezultat je slabijih performansi međunarodnih projekata. Istovremeno, potpisani su ključni ugovori sa kompanijom SOCAR o ulasku u kopnena istraživanja u regiji Šamahi-Gobustan u Azerbejdžanu, gde MOL preuzima ulogu operatera sa 65% udela.

Sektor Downstream zabeležio je pad u odnosu na prethodnu godinu zbog usporene potražnje i nižih cena, ali su snažna proizvodnja i prodaja – najveći u poslednjih deset godina – u velikoj meri kompenzovali pad marži. Petrohemija je i dalje poslovala sa gubitkom zbog nastavka negativnih trendova u potražnji, koji još ne pokazuju znake oporavka.

U cilju povećanja operativne i finansijske otpornosti u promenljivom okruženju, pokrenut je novi program pod nazivom „Tomorrow Downstream“, koji treba da donese 500 miliona dolara godišnjih ušteda nakon 2027. godine. Program je osmišljen da ublaži negativne efekte makroekonomskog okruženja i dodatno doprinese ostvarivanju strateškog cilja – EBITDA od 1,2 milijarde dolara godišnje za Downstream segment.

Sektor Potrošačkih usluga nastavio je stabilan rast, zahvaljujući snažnoj sezoni u segmentima goriva i ne-goriva, i pored izazova koje predstavlja makroekonomska situacija u ključnim zemljama. Marže na gorivo nastavile su da rastu na tržištima Rumunije i Hrvatske, dok je rast ponude van goriva zadržao dobar tempo. Proširenje koncepta Fresh Corner nastavilo se na železničkim stanicama i u vagon-restoranima, a mreža je do kraja drugog kvartala 2025. dostigla 1.356 jedinica, što je povećanje od 1% u odnosu na prethodni kvartal i 7% na godišnjem nivou.

Sektor cirkularne ekonomije zabeležio je negativan EBITDA rezultat od 10 miliona dolara, usled sezonski viših operativnih troškova. Glavni investicioni prioritet ostaje razvoj Sistema povratne ambalaže (Deposit Return System – DRS), koji je sada dostupan na gotovo 5.000 lokacija. Broj vraćenih ambalažnih jedinica porastao je za 34% u odnosu na prethodni kvartal i sada iznosi oko 8,7 miliona komada dnevno.

Sektor Gas Midstream zabeležio je pad EBITDA rezultata u odnosu na prethodnu godinu, iako je zabeležena snažna tražnja za prenosnim uslugama, što je u skladu sa nižim tarifama koje trenutno važe.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Prvo e-vozilo za čišćenje kanalizacije u Austriji koje reciklira vodu

by bifadmin

U glavnom gradu Austrije odnedavno je u upotrebi prvo vozilo za održivo čišćenje kanalizacione mreže „E-FLUSH“. Kamion se pokreće isključivo na električni pogon i ima električni usisivač sa inovativnim sistemom za reciklažu vode. Ovo visokotehnološko vozilo štedi vodu, smanjuje buku i istovremeno povećava efikasnost rada.

„Sa E-FLUSH vozilom svakog dana se uštedi do 265 kilograma CO₂ i ujedno poboljšava kvalitet života smanjenjem buke“, ističe gradski većnik za zaštitu klime, Jirgen Černohorski. Ono što je posebno kod ovog električnog kombinovanog usisivača je to što se materijal usisan tokom čišćenja kanalizacije (mešavina vode, šljunka i taloga) direktno prerađuje u samom vozilu. Tečne komponente se odvajaju od čvrstih ostataka i vraćaju u rezervoar za vodu, a reciklirana voda se potom ponovo koristi za čišćenje kanalizacije.

„Tako nema potrebe da se uzima sveža voda sa hidranta, što štedi vreme i resurse, a to je velika prednost kada su u pitanju uske gradske ulice“, objašnjava direktor Bečke kanalizacije, Andreas Ilmer. Još jedna prednost električnog pogona jeste značajno smanjenje buke, budući da nema motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Tokom radova u kanalizaciji buka se smanjuje za oko 80 decibela. „To je veliko olakšanje za stanovnike, posebno kada se radi noću“, ističe Ilmer. Električni kombinovani usisivač ima rezervoar za vodu zapremine 2.700 litara, a rezervoar za mulj 9.200 litara. Zahvaljujući sistemu za reciklažu vode, dnevno se može uštedeti do 10 kubnih metara vode.

U glavnom gradu Austrije je 99,9% domaćinstava priključeno na gradsku kanalizacionu mrežu dugu 2.500 kilometara, koja se i dalje svake godine proširuje za 10 kilometara.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci