EkonomijaVesti

Zašto je voće u Srbiji u 2025. godini imalo rekordno niske prinose

by bifadmin
Prošla, 2025. godina nije bila laka za voćnjake širom Srbije. Početkom godine, toplo vreme tokom februara i marta ubrzalo je kretanje ranih voćaka, pa su kajsije, breskve, nektarine i druge vrste ranije počele cvetanje nego što je to nekada bio slučaj. A onda ih je pogodio mraz, prvo u martu, zatim u aprilu, u ključnim, ranjivim fazama njihovog razvoja.
Posle mrazeva, Srbiju je zahvatio rekordno sušan jun, kada u velikom delu zemlje tokom čitavog meseca nije pala ni kap kiše, podseća Klima101. Iako su jul i avgust bili nešto kišovitiji, nedostatak iz juna nikada nije bio nadoknađen – a leto 2025. ostalo je zabeleženo kao četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.

Istovremeno, tokom leta bilo je više toplotnih talasa i perioda ekstremne vrućine, koji su zajedno sa nedostatkom padavina drastično uticali na razvoj kasnih voćki kao što su kruške i jabuke.

Konačni rezultat bio je – katastrofa. Tokom 2025, čak 10 od ukupno 16 vrsta voćki čije godišnje prinose beleži RZS imali su rekordno loše berbe.

Rekordno niski prinosi se ovde odnose na prinose u tonama po hektaru, od 2005. do 2025. godine.

Primera radi, prosečni prinosi nektarina tokom 2025. bili su 4,5 tona po hektaru voćnjaka.

U pitanju je gotovo polovina naših prosečnih prinosa, jer je desetogodišnja „normala” 8,3 tone po hektaru. Rekordno visoki prinosi nektarina zabeleženi su 2015. godine, kada su poljoprivrednici širom zemlje u proseku ubrali čak 14,2 tone nektarina po hektaru.

Naravno, nije sve u prosecima, nešto je i u apsolutnim količinama. Kada je u pitanju voćarstvo, u Srbiji vlada šljiva, a posle nje jabuka, višnja i malina; ove voćke se uzgajaju na gotovo 65% od ukupno preko 200.000 hektara voćnjaka u Srbiji.
I sve ove ključne kulture su podbacile prošle godine. Višnje i maline imale su najlošiji rod u najmanje 20 godina; jabuke i šljive najgore prinose od 2012. godine, inače najsušnije u istoriji merenja u Srbiji.

Godine kao što je 2025. nam pokazuju koliko nam vremenski uslovi – u kombinaciji sa nedovoljnim planiranjem, pre svega u pomoći poljoprivrednicima – uništavaju poljoprivrednu proizvodnju.

Ono što znamo jeste da će se ovakvi rizici, od mraza do toplotnog stresa i suše, povećavati u budućnosti usled klimatskih promena.

Ukoliko ne želimo da nam se ponavljaju ovakve godine, država Srbija mora aktivnije da se suoči sa rastućim problemima sa kojima se suočavaju ne samo voćnjaci, već celokupna naša poljoprivreda, zaključuje se u tekstu sa portala Klima101.

Izvor: Klima 101

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

LIDL NAJAVIO OTKUP MILION LITARA MLEKA OD DOMAĆIH PROIZVOĐAČA

by bifadmin

Kompanija Lidl Srbija pokrenula je otkup velikih količina mleka od domaćih proizvođača, kako bi pružila dodatnu podršku srpskim poljoprivrednicima i lokalnoj mlekarskoj industriji.

U saradnji sa dugogodišnjim partnerom, Mlekarom Ub, Lidl će u narednim nedeljama otkupiti oko milion litara mleka od domaćih farmera. Ova sirovina će se prerađivati u UHT (dugotrajno) mleko i plasirati na police širom Srbije pod prepoznatljivim brendom Pilos. Ovim potezom Lidl još jednom potvrđuje partnerski odnos koji godinama gradi sa lokalnim dobavljačima, posebno imajući u vidu da su svi artikli dugotrajnog i svežeg mleka u Lidlovom asortimanu domaćeg porekla, tj. od lokalnih dobavljača i proizvođača.

„Izuzetno smo zahvalni kompaniji Lidl Srbija na brzoj reakciji i podršci domaćim proizvođačima mleka. Mlekara Ub već godinama uspešno sarađuje sa Lidlom, a ovakvi potezi potvrđuju da zajedno gradimo stabilan i održiv sistem snabdevanja u kojem domaće mleko ostaje u domaćim pogonima i stiže do potrošača širom Srbije. Svakodnevno otkupljujemo mleko od 840 kooperanata, sa kojima smo izgradili stabilne poslovne odnose. Ponosni smo što se mleko prerađeno u našoj mlekari, u formi UHT mleka pod brendom Pilos, na tržištu prepoznaje kao kvalitetan proizvod domaćeg porekla“, izjavili su iz Mlekare Ub.

Osim širokog asortimana mleka, potrošači u Lidlu mogu pronaći i druge specifične mlečne proizvode srpskog porekla koji za Lidl proizvode domaći dobavljači. Među njima se izdvajaju: probiotski jogurt i kefir, grčki tip jogurta i domaći mileram mlekare Kruna, kao i jogurt, pavlaka i drugi mlečni proizvodi lokalnih partnera.

Ključna snaga kompanije Lidl Srbija oslikava se kroz snažnu saradnju sa lokalnim dobavljačima koji svoje sirovine nabavljaju sa srpskih pašnjaka i od domaćih poljoprivrednika.

„Podrška domaćoj privredi i lokalnim proizvođačima jedan je od temelja poslovanja kompanije Lidl u Srbiji. Zato smo odmah reagovali i kroz našeg pouzdanog partnera Mlekaru Ub pokrenuli otkup dodatnih količina mleka. Važno nam je da potrošači znaju da svaki put kada u Lidlu kupe dugotrajno mleko, grčki tip jogurta, kefir ili mileram, kupuju proizvod koji je proizveden u Srbiji, od srpskog mleka. Nastavićemo da ulažemo u razvoj lokalnih dobavljača, kako kroz prodaju na lokalnom tržištu, tako i kroz mogućnosti za izvoz na tržišta regiona“, izjavila je Marija Kojčić, rukovodilac Sektora korporativne komunikacije Lidl Srbija.

Pored mogućnosti za proširenje proizvodnih kapaciteta, sertifikacije i unapređenja kvaliteta proizvoda lokalnih dobavljača, značaj saradnje sa Lidlom za lokalne proizvođače često prevazilazi granice Srbije. Zahvaljujući širokoj prodajnoj mreži ovog internacionalnog trgovinskog lanca, lokalni dobavljači mlečnih proizvoda uspešno izvoze svoje artikle na tržišta Hrvatske, Mađarske, Slovačke, Bugarske i Češke. Na ovaj način, srpski mlečni proizvodi postaju prepoznatljivi širom regiona i Centralne Evrope, čime se dodatno jača konkurentnost domaće poljoprivrede.

Foto: Lidl Srbija

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

U januaru takođe pao broj živorođenih i porastao broj umrlih

by bifadmin

Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je da je u januaru 2026. godine u Srbiji živorođeno 4.848 beba, dok je 9.981 osoba preminula.

U odnosu na isti mesec prošle godine, pad broja živorođenih je iznosio 2,6 odsto, a rast umrlih 4,7 odsto.

Od 2012. do kraja 2025. godine Srbija je zbog negativnog prirodnog priraštaja ostala bez 580.000 stanovnika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u tom periodu je živorođenih bilo 888.622, a preminulo je 1.469.576 osoba.

Najveća smrtnost je zabeležena za vreme pandemije kovida, kada je 2020. i 2021. godine ukupno preminulo 253.473 osoba. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Srbija je, tokom pandemije, posle Bugarske, bila zemlja s najvećim brojem smrtnih slučajeva u odnosu na broj stanovnika.

Tokom prošle godine zabeležen je i najmanji broj živorođenih – 58.445, dok je preminulo 94.831 osoba.

Prema procenama Republičkog zavioda za statistiku, u Srbiji je 1. januara živelo 6.567.783 stanovnika.

Izvor: RZS

Foto: TerriC, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Orion AI Hub otvara novu fazu razvoja AI infrastrukture u Srbiji i regionu

by bifadmin

 Orion telekom je na konferenciji održanoj u svom sedištu u Beogradu, pred predstavnicima medija, partnerima i klijentima, zvanično predstavio Orion AI Hub, suverenu AI infrastrukturu nove generacije, namenjenu enterprise korisnicima, institucijama i partnerima u Srbiji i regionu. Ovaj projekat deo je šire investicione strategije Orion telekoma, koja obuhvata ulaganja veća od 200 miliona evra u razvoj suverene AI i digitalne infrastrukture u Srbiji i regionu.

Orion AI Hub predstavlja naprednu tehnološku platformu dizajniranu da podrži kompletan životni ciklus AI rešenja, od razvoja i treniranja modela do produkcione primene i inference servisa. Platforma je izgrađena u saradnji sa globalnim tehnološkim partnerima NVIDIA i NetApp, kombinujući visokoperformansnu računarsku infrastrukturu, enterprise softverski sloj i napredna rešenja za upravljanje i zaštitu podataka.

Govoreći o strateškom značaju ove inicijative, Slobodan Đinović, CEO Orion telekoma, istakao je: „Ovo nije samo još jedan proizvod u našem portfoliju. AI postaje nova infrastruktura, a Orionova ambicija je da bude pouzdana tehnološka osnova kompanijama koje žele da AI koriste kao realan poslovni kapacitet.“ On je naglasio da Orion AI Hub omogućava organizacijama pristup ozbiljnoj AI infrastrukturi uz kontrolu podataka, bezbednost i usklađenost sa regulatornim zahtevima.

Sa finansijskog i strateškog aspekta projekta, Anita Lazović, CFO Orion telekoma, poručila je: „Orion AI Hub nije izolovana investicija, već logičan nastavak razvoja Oriona. Od mrežne infrastrukture, preko data centara i cloud kapaciteta, do sloja veštačke inteligencije.“ Kako je istakla, AI infrastruktura danas postaje ključni element konkurentnosti, dok su poverenje, kontrola i održivost presudni faktori za enterprise korisnike.

O poslovnim prednostima i tržišnoj perspektivi platforme govorio je Goran Obradović, direktor poslovnog razvoja Orion telekoma: „Tržište više ne traži AI kao ideju, već kao kapacitet koji može brzo i pouzdano da se uključi u poslovne procese. Suverena AI infrastruktura donosi brzinu, predvidljivost i sigurnost koje su enterprise okruženjima neophodne.“ On je posebno naglasio značaj bezbednosti podataka, zaštite intelektualne svojine i usklađenosti sa regulativom.

Tehničke karakteristike Orion AI Hub platforme predstavio je Nikola Vurdelja, menadžer poslovnog razvoja za AI i Cloud servise: „Platforma je zasnovana na NVIDIA Blackwell B200 arhitekturi, koja donosi značajan iskorak u performansama i efikasnosti za moderne AI workload-ove, uključujući generativne modele i inference servise velikog obima.“ On je istakao da kombinacija NVIDIA DGX infrastrukture i NetApp rešenja omogućava visok throughput, nisku latenciju i enterprise-grade bezbednost, uključujući napredne mehanizme zaštite podataka i confidential computing tehnologije.

Foto: Tijana-Janković Jevrić/Orion telekom

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Sajber kriminalci se lažno predstavljaju kao Beogradska berza

by bifadmin

Beogradska berza objavila je da je uočen lažni sajt koji neovlašćeno koristi naziv i logotip BELEX i promoviše navodnu investicionu platformu.

Da podsetimo, Beogradska berza je ranije bila poznata kao BELEX ali je 2025. godine započela proces rebrendinga i prelaska na novi identitet pod nazivom BGDX. Danas je zvaničan internet domen Beogradske berze https://bgdx.rs.

Međutim, na internetu postoji platforma koja neovlašćeno koristi naziv i logotip BELEX i promoviše navodnu investicionu platformu. Ona nije povezana sa Beogradskom berzom i predstavlja pokušaj obmane korisnika i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka (ime, prezime, broj telefona).

Beogradska berza je istakla da ne nudi navedene „platforme“, „lične savetnike“ niti kampanje koje zahtevaju unos ličnih podataka putem nepoznatih linkova ili reklama na društvenim mrežama.

Izvor: Beogradska berza

Foto: Beogradska berza

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Problemi medija zbog nenamernog kršenja autorskih prava

by bifadmin

Za razliku od situacija kada novinari svesno kradu tuđe fotografije, postoje i brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu detaljno proverili ko ima vlasništvo nad fotografijom koju su objavili. Ali, nekada te provere nisu nimalo jednostavne. Događa se, na primer, da neka organizacija prosledi novinarima fotografiju za koju tvrdi da je njena, a onda se ispostavi da to nije tačno i po važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima ceh plati novinska kuća.

Poslednjih godina učestale su tužbe koje protiv novinskih kuća pokreću fotografi zbog neovlašćenog korišćenja njihovih fotografija, a naknade koje mediji plaćaju oštećenima zajedno sa sudskim troškovima mogu dostići i do nekoliko hiljada evra po fotografiji.

Na prvi pogled sve je jasno, autorska prava moraju da se poštuju i onaj ko prekrši zakon dužan je da snosi posledice. Međutim, u novinarskoj praksi javljaju se brojni primeri da mediji plaćaju naknade za povrede autorskih prava fotografa iako nisu namerno kršili zakon, već zato što nisu detaljno proverili ko ima vlasništvo nad fotografijom koju su objavili.

Biljana Stepanović, glavna urednica časopisa „Nova ekonomija“, navodi primer da su dobili tužbu kada su objavili naslovnu stranu knjige o bivšem srpskom premijeru Zoranu Đinđiću u tekstu koji je promovisao ovo izdanje, jer se pokazalo da je samo izdavač imao pravo da koristi tu fotografiju, o čemu novinari nisu bili obavešteni.

Stepanović ističe za B&F da je izričito protiv kršenja bilo čijih autorskih prava i priznaje da su tuženi s razlogom kada su u izveštaju o jednoj konferenciji objavili fotografiju Dušana Bajatovića, a tu fotografiju smeo je da koristi samo organizator konferencije, koji ju je unapred naručio i platio. „Ali iznenadila me je visina troškova koji su posle žalbe višem sudu sniženi na 460.000 dinara“, navodi Stepanović i pita se zašto se u takvim slučajevima ne primenjuje tarifa Udruženja likovnih umetnika Srbije.

„Ovako, kada znaju da će na sudu dobiti više, ne žele da pristanu na nagodbu”, tvrdi Stepanović. Prema njenim rečima, razlog što sve manje fotografa pristaje na vansudsko poravnanje može biti i činjenica da je sudska praksa u ovakvim sporovima ujednačena pa ih većinom dobijaju, za razliku od medija kojima je borba protiv krađe njihovih tekstova komplikovanija. Zbog toga je „Nova ekonomija“ iz svoje arhive obrisala sve fotografije, osim onih koje su napravili njeni zaposleni.

I scenografija može biti problem

Medijska kuća N1 emitovala je dokumentarac spoljne proizvodnje u čijoj scenografiji se pojavljivao poster pokojnog premijera Zorana Đinđića. „U tužbi je računato svako pojavljivanje postera na ekranu, kao i u najavama na sajtu, pa je izbrojano 165 neovlašćenih korišćenja na osnovu čega je traženo više od 6,9 miliona dinara. Sud u prvostepenoj presudi nije prihvatio tu brojku, ali u toku je novi postupak po žalbi”, kaže za B&F Jelena Petrović, izvršna urednica portala N1, koji se za nešto više od 11 godina rada suočio sa 13 mogućih tužbi, od kojih je šest rešeno vansudskim poravnanjima.

Petrović navodi primer da su dobili opomenu pred tužbu zato što su objavili tekst i fotografiju koji su promovisali koncert Konstrakte, a koje im je poslala jedna PR agencija. Srećom, PR agencija je priznala grešku i ušla u progovore sa fotografom.

N1 je dobio tužbu i kada je objavio uredno plaćenu sliku sa platforme Shutterstock jer nije potpisao autora, iako to nije bilo izričito navedeno kao obaveza. Isto im se desilo i sa Vikipedijom.

„Zato se trudimo da što više koristimo svoje ilustracije, a ako moramo da objavimo neku fotografiju koja nam je poslata, uvek pitamo pošiljaoca da nam da dozvolu za korišćenje“, ističe Petrović.

Danijela Nišavić, vlasnica portala „Plodna zemlja“, kaže za B&F da tokom tri decenije rada u novinarstvu nikada nije optužena da je neovlašćeno koristila tuđi sadržaj, „sve donedavno, kada mi je stigla opomena pred tužbu zato što sam na svom portalu objavila fotografiju moje rođene sestre uz tekst koji je napisala za moj sajt“. Spornu fotografiju ustupila joj je sestra. Fotografija je nastala pre pet godina kada je bolnica u kojoj radi unajmila fotografa da za njen sajt slika radni kolektiv.

Nišavić se sa autorom slike vansudski poravnala za iznos od 24.000 dinara. „Dakle, fotograf je dodatno zaradio od fotografije za koju mu je već plaćeno. To naravno nije nezakonito, ali nije ni ljudski, ni moralno”, smatra Nišavić.

Portal „Plodna zemlja“ sada uglavnom objavljuje svoje i po potrebi fotografije sa besplatnih stock sajtova, a kada ih dobije od PR agencija zahteva dodatne informacije o fotografijama. „Sve to usporava rad na portalu, ali nemam izbora”, zaključuje Nišavić.

Greške prave čak i marketinške agencije

I mnogi drugi mediji su bili u situaciji da objave fotografiju koju im je poslala neka institucija, državni organ, kompanija ili PR agencija, a da fotograf tuži njih a ne organizaciju koja je tu fotografiju prosledila u javnost, iako ona nije bila u njenom vlasništvu.

Na pitanje zašto je to tako, advokat Uroš Nedeljković koji se bavi zaštitom intelektualne svojine kaže za B&F da je po Zakonu o autorskom i srodnim pravima za „neovlašćeno saopštavanje“ sporne fotografije odgovoran onaj ko ju je objavio, a ne onaj ko je fotografiju poslao, makar to bilo i pravno lice.

Dešava se da greške prave čak i PR i marketinške agencije. „Iako bi one po prirodi svog posla morale dobro da poznaju oblast autorskih prava, dešava se da medijima često šalju fotografije čiju upotrebu regulišu ugovorima ‘skinutim’ sa interneta ili ugovorima koje su im pravila nestručna lica, pa onda medijima prosleđuju fotografije koje oni ne bi smeli da koriste“, ukazuje Nedeljković.

Prema njegovim rečima, jedino što novinska kuća u takvoj situaciji može da uradi je da zatraži regresiranje od agencije. „Ja do sada nisam imao takav slučaj, ali takva praksa postoji“, kaže on.

Ovaj beogradski advokat savetuje novinarima da svaki put kada dobiju fotografije od PR agencija ili nekog drugog pravnog lica, zatraže od njih da im dostave izjavu autora fotografije ili njegovu saglasnost da se njegovo delo može koristiti u određenu svrhu. Isto pravilo važi i kada je fotografiju novinarima poslalo fizičko lice.

Oprez je potreban i prilikom korišćenja stock sajtova ili Vikipedije. „Imao sam klijenta koji je tužen iako je fotografiju sa Vikipedije objavio pod navedenim uslovima. Pokazalo se da je tu sliku okačio korisnik koji nije imao vlasništvo nad njom“, navodi Nedeljković i upozorava da se fotografije ne smeju ni „seći“, niti obrađivati bez dozvole jer to predstavlja povredu integriteta autorskog dela.

Prema njegovom iskustvu, vansudska poravnanja i tužbe za neovlašćeno korišćenje fotografija su podjednako zastupljeni, a njihov broj u poslednje vreme stagnira ili čak opada. Tome su doprinele edukacije koje sprovode novinarska udruženja, ali i to što su se mnogi mediji „opekli“ na sudu.

Rasprave bez rezultata

Mada su do sada više puta vođene rasprave u javnosti o tome da li bi trebalo menjati postojeću regulativu kako bi se došlo do rešenja koje će omogućiti da se smanji broj sporova između fotografa i medija i koje bi zadovoljilo obe strane, one nisu dale konkretne rezultate.

Podsetimo da je tim povodom pre nekoliko godina reagovala i Dragica Popesku, tadašnji sudija Apelacionog suda u Beogradu. Ona je na skupu koji je organizovala Asocijacija medija u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu, ocenila da veliki broj sporova najviše ugrožava male medije slabe finansijske moći, kakvih je najviše u Srbiji, i da je utoliko važnije da se pomenuta oblast dodatno uredi.

Popesku je predložila da se osnuje organizacija za kolektivnu zaštitu prava fotografa, kao što je SOKOJ u muzičkoj delatnosti, koja bi naplaćivala tantijeme i isplaćivala autore. Međutim, sve je ostalo samo na predlogu.

Marija Dukić

Biznis i finansije 242, februar 2026. 

Foto: Gustavo_Andrade, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ispravljanje tehničkih grešaka za uspis prava na nepokretnosti do 10. mart

by bifadmin

Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić izjavio je danas da je rok za ispravljanje tehničkih grešaka za uspis prava na nepokretnosti do 10. marta, i da građani imaju pravo na prigovor.

„Mi imamo rok od osmog februara do 10. marta, gde mogu da se dopunjavaju predmeti, da se daju prigovori i eventualno da se ispravi neka tehnička greška“, rekao je Milić za Radio-televiziju Srbije.

Naveo je da su potvrde dokumenti na osnovu kojih se všri upis i koje se šalju direktno u katastar, da ih je izdato oko 1.000, i da se zahtevi rešavaju po redosledu prijavljivanja.

„Ne izdaju se rešenja, vrši se direktan upis, na osnovu potvrda koje izdaje agencija i mi sprovodimo vrlo odgovoran zadatak da konačno izvršimo te upise objekata koji nisu do sada iz nekih razloga bili upisani u Katastar“, kazao je on.
Dodao je da će građani koji su podneli zahteve dobiti obaveštenje putem mejla ili broja telefona za uplatu određene naknade, i da imaju rok od 30 dana da to učine.

„Potvrda ima izvšni karakter, to je interni dokument koji se šalje direktno Republičko-geodetskom katastru, ali vi dobijate obaveštenje da je izvršen upis kao neko ko je prijavio svoj objekat koji nije upisan, da treba da se uplati naknada“, izjavio je Milić.

Izvor: Beta

Foto: depositphotos.com

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Predstavljen revolucionarni BMW IX3

by bifadmin

BMW Srbija ekskluzivno je za predstavnike medija predstavila pionira nove BMW ere. Reč je o revolucionarnom, potpuno električnom BMW iX3. Evropa i svet za ovim modelom već pokazuje izuzetno interesovanje, a sada je stigao i na domaće tržište, simbolično u godini kada BMW Srbija obeležava 20 godina poslovanja.

Novi IX3 je početak nove faze razvoja brenda, tehnološki iskorak koji elektrifikaciju čini realno dostupnom i oslobađa vozače dileme „range anxiety“. Sa baterijom koja briše granice autonomije, naprednom povezanošću i snažnim BMW karakterom, iX3 donosi spoj odgovornosti i čistog uživanja u vožnji. BMW iX3 je pionir koncepta Neue Klasse. BMW Grupa planira da do 2027. godine predstavi čak 40 novih ili unapređenih modela zasnovanih na Neue Klasse tehnološkoj platformi, čime ova arhitektura postaje okosnica budućnosti brenda. Dolaskom iX3, Srbija postaje deo te globalne transformacije

IX3 predstavljen u globalno sertifikovanom BMW Trening centru

Ekskluzivna prezentacija održana je u najnovijem BMW Trening centru, objektu opremljenom po najvišim svetskim BMW standardima i sertifikovanom od strane BMW Grupe. Ovaj centar potvrđuje dugoročno poverenje koje BMW gradi sa partnerima u Srbiji, u ovom slučaju sa zvaničnim uvoznikom i distributerom, kompanijom Delta Motors.

Direktor brendova BMW i MINI, Zoran Mihajlović, istakao je značaj ovog trenutka za BMW brend, kao i značaj lokacije na kojoj je predstavljen potpuno novi IX3. Osvrnuo se i na činjenicu da je Delta Motors (BMW Srbije) među prvima počela da predvodi elektrifikaciju na našem tržištu. “Mi smo u Srbiji prvi u premium segmentu krenuli sa prodajom električnih vozila. Još 2017. predstavili smo BMW i3 i tada smo jasno pokazali u kom pravcu ide BMW. Nakon toga su došli iX, i4, i5, i7, i svaki od njih je pomerao granice u svom segmentu. Ali sa novim IX3 osećamo da je stigao novi početak izgrađen na temeljima onoga što je traje i vredi”.

Svaki treći poručeni električni BMW u Evropi je iX3

BMW iX3 je revolucionaran na više nivoa, a to potvrđuje i neverovatna potražnja koju je izazvao širom Evrope i sveta. Od svog debija prošlog septembra, novi iX3 čini čak 33% svih porudžbina električnih BMW modela u Evropi. Svaki treći naručeni električni BMW je upravo iX3.

Zbog značaja ovog trenutka, ali i njegove važnosti za naše tržište, događaju je prisustvovao i obratio se predstavnik BMW Grupacije, Cedric Martinez, koji je potvrdio da je iX3 od samog predstavljanja izazvao izuzetno interesovanje, sa razlogom. Prema njegovim rečima, iX3 predstavlja generacijski iskorak, važnu prekretnicu za BMW i početak nove faze u razvoju električne mobilnosti brenda. Reč je o modelu koji ne donosi samo unapređenja, već redefiniše standarde u pogledu tehnologije, dometa i digitalnog iskustva, postavljajući temelje za sve što sledi u Novoj eri BMW-a.

BMW iX3: 805 km slobode i potpuno nova digitalna logika vožnje

BMW iX3 je generacijski iskorak koji se najpre vidi tamo gde je najvažnije, u bateriji i dometu. Sa novom 800-volt arhitekturom i šestim generacijom električnog pogona, autonomija dostiže do 805 km (WLTP), dok samo 10 minuta punjenja donosi i do 372 km vožnje. U praksi, to znači manje razmišljanja o punjačima, a više o putu. Električna mobilnost više ne zavisi od stalnog planiranja. Sa ovakvim dometom, i gradske i duge relacije postaju jednostavne i dostižne.

Unutra, iX3 donosi nešto što do sada nismo videli: BMW Panoramic Vision. Informacije se projektuju duž cele donje ivice vetrobranskog stakla, prirodno u liniji pogleda vozača. Nema skretanja pažnje, nema pretrpanih ekrana, sve je tamo gde treba da bude. Centralni multimedijalni displej, vrhunske 4K rezolucije donosi savršenu jasnoću prikaza, a tu su i 3D Head-Up projekcija i Shy-Tech komande na volanu. Svi ovi segmenti rade kao jedinstven sistem.

U pozadini radi nova centralizovana arhitektura sa četiri “super-mozga”. Ona skraćuje i pojednostavljuje komunikaciju sistema, omogućavajući trenutne i precizne reakcije. Pogon, kočenje, upravljanje, asistencije i baterija povezani su u jedinstveni sistem, Symbiotic Drive. Na taj način sve funkcioniše usklađeno i neprimetno. Prelazak između asistirane i aktivne vožnje je gladak, upravljanje i kočenje sarađuju, a zaustavljanje je izuzetno prirodno.

Jedan od tih centralnih sistema posebno upravlja energijom i procesom punjenja. Upravo tu, između ostalog, iX3 „uči“ navike vozača, prepoznaje obrasce vožnje, rutine i učestalost punjenja, te u skladu sa tim optimizuje potrošnju i predlaže najefikasnije scenarije. Automobil se prilagođava vama, a ne obrnuto,

iX3 zadržava ono po čemu je BMW prepoznatljiv, ali kroz novu dizajnersku logiku Neue Klasse. Spoljašnjost diskretno, ali jasno upućuje na istoriju brenda, kroz  interpretaciju prednje maske, inspirisanu modelom iz 1961. godine, kada je Neue Klasse prvi put postavila temelj modernog BMW identiteta. Poruka je jednostavna: budućnost ima smisla samo ako je zasnovana na snažnoj tradiciji.

Čiste linije, osvetljena maska i velike staklene površine daju modelu prepoznatljiv i samouveren izgled. U enterijeru se nastavlja ista logika, gotovo trećina materijala dolazi iz održivih izvora, ali bez kompromisa u kvalitetu. Završna obrada, preciznost izrade i izbor materijala ostavljaju utisak čvrstine i dugotrajnosti. Kabina je svetla, prostrana i funkcionalna, sa fokusom na ono što je zaista važno, vozača i osećaj u vožnji.

 

Početak Neue Klasse u Srbiji

BMW iX3 je prvi serijski model zasnovan na arhitekturi Neue Klasse, koja predstavlja temelj nove generacije električnih vozila brenda. U okviru šire strategije transformacije, BMW Grupa je najavila da će do 2027. godine predstaviti više od 40 novih i unapređenih modela širom svoje game.

Srpska publika imaće priliku da novi BMW iX3 vidi uživo na Međunarodnom sajmu automobila, od 18. do 24. marta.

iX3 je već dostupan za naručivanje, a početna cena za naše tržište iznosi 78000 evra. https://www.bmw.rs/sr/all-models/x-series/ix3/bmw-ix3.html 

Foto: Delta auto

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
AnalizeAnalizeAnalize stručnjakaVesti

Veliki jezički modeli – koliko im zaista verujemo? Verujem – ne verujem!

by bifadmin

Тekst je deo serijala zasnovanog na istraživanju sprovedenom među 302 visokoobrazovana ispitanika u Srbiji o načinima korišćenja i stepenu poverenja u velike jezičke modele (Large Language Models – LLM) poput ChatGPT-a, Grok-a i Claude-a.

Cilj istraživanja odnosio se na ispitivanje učestalosti korišćenja velikih jezičkih modela u svakodnevnom životu i pri donošenju važnih odluka, iskustava korisnika sa netačnim odgovorima, navika provere informacija, kao i poređenje poverenja u AI sa poverenjem u stručnjake, porodicu i tradicionalne izvore informacija.

Dobijeni rezultati pružaju uvid u to kako visokoobrazovani korisnici u Srbiji koriste ove alate i koji činioci utiču na njihovo poverenje i oslanjanje na sisteme veštačke inteligencije.

Verujem – ne verujem!

Koliko smo zaista oprezni kada koristimo velike jezičke modele? Da li njihove odgovore prihvatamo “zdravo za gotovo” ili ih proveravamo kao i svaki drugi izvor informacija? Iako se često govori o nekritičkom oslanjanju na veštačku inteligenciju, rezultati istraživanja pokazuju složeniju sliku: korisnici istovremeno pokazuju visok nivo svesti o riziku, ali i određene obrasce ponašanja u kojima oprez popušta.

Velika većina ispitanika ne prihvata odgovore LLM-a bez dodatne provere. Velika većina anketiranih navodi da informacije proverava iz drugih izvora (85,1%), dok je tek svaki dvadeseti ispitanik izjavio da to ne čini.

Kada je reč o važnim temama (zdravlju, pravu, finansijama ili obrazovanju), oprez je i dalje izražen. Tri četvrtine ispitanika ističe da informacije dobijene od LLM-a proverava kod stručnjaka ili iz pouzdanih izvora, dok se samo retki sa tim ne slažu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na prvi pogled, dobijeni podaci ukazuju na visok nivo svesti o ograničenjima veštačke inteligencije. Ispitanici su svesni da LLM može pogrešiti i da je dodatna verifikacija nužna, naročito kada su u pitanju dobijne informacije na osnovu kojih korisnik donosi odluke koje mogu imati ozbiljne posledice.

Ovakav rezultat deluje ohrabrujuće. Uprkos popularnosti ovih alata, korisnici ih ne doživljavaju kao zamenu za proverene izvore znanja, već kao početnu tačku u procesu informisanja.

Gubimo li trku sa vremenom?

Iako većina ispitanika naglašava da informacije proverava, situacija se menja kada se odluke donose pod pritiskom. Više od trećine navodi da prihvata odgovore LLM-a bez dodatne provere kada žuri, dok isti broj ispitanika odluči da ipak proveri informacije koje je dobio, bez obzira na nedostatak vremena.

Brzina savremenog života i stalni pritisak svakodnevice bitno menjaju odnos prema informacijama. Kada je potrebno doneti odluku u vrlo kratkom roku, detaljna provera često postaje luksuz koji veliki broj ljudi jednostavno ne može da sebi priušti.

Među ispitanicima su uočene značajne razlike u odgovorima u zavisnosti od starosne grupe kojoj pripadaju. Najveći udeo onih koji priznaju da u takvim situacijama preskaču proveru zabeležen je u grupi od 35 do 54 godine (49,7%), zatim među mlađima od 18 do 34 godine (32%), dok je među starijima od 55 godina taj procenat minimalan (4,6%).

Navedena razlika proističe iz činjenice da stariji ljudi imaju više životnog iskustva. Mnogi su svedoci brojnih slučajeva u kojima je brzopleto prihvatanje informacija dovelo do ozbiljnih grešaka. Osim toga, oni često osećaju da raspolažu ograničenim vremenom za ispravljanje eventualnih propusta, pa insistiraju da informacije budu proverene i pouzdane već pri prvom koraku.

Nasuprot tome, mlađim korisnicima je prioritet da brzo reše problem, dok je apsolutna tačnost sekundarna. Veruju da eventualne netačnosti mogu naknadno ispraviti, budući da pred sobom vide dovoljno vremena i prilika za korekciju.

Može li nas zavarati forma bez suštine?

Gotovo polovina ispitanika navodi da je sklonija da prihvati odgovor LLM-a bez dodatne provere kada je on jasan i dobro strukturiran. Sa tim se ne slaže nešto više od četvrtine ispitanika.

Dobijeni podatak jasno pokazuje koliko način na koji je informacija predstavljena snažno utiče na to kako je doživljavamo. Jasno formulisan, pregledan i gramatički besprekoran tekst i dalje kod većine ljudi, budi osećaj pouzdanosti. Ako je sadržaj izložen logično strukturirano i bez jezičkih ili stilskih mana, automatski se pretpostavlja da iza njega stoji ozbiljno znanje i stručnost.

Razlike među starosnim grupama su i ovde izrazite. Najveći udeo pozitivnih odgovora zabeležen je među starijima od 55 godina (70,7%), zatim u grupi od 35 do 54 godine (43,4%), dok je među najmlađima (od 18 do 34 godine) taj procenat najniži (29,4%).

Zanimljivo, stariji više veruju jasnim odgovorima i strukturiranom testu bez provere, možda zbog manjeg iskustva sa tehnologijom i alatima veštačke inteligencije. Starije generacije su odrasle u vremenu gde je dobro i gramatički i stilski tačno napisan tekst (knjiga ili novinski članak) često bio znak pouzdanosti i kvaliteta. To kod starijih lako aktivira stari obrazac „ako je dobro i jasno napisano, verovatno ga je pisala obrazovana osoba koja zna o čemu piše“.

Mlađe generacije su opreznije. Odrastanje uz internet, reklame i manipulativne sadržaje učinilo ih je svesnijim da forma ne garantuje tačnost. Zato se kod njih ređe javlja spremnost da se odgovor prihvati samo zato što je jasno formulisan.

Ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?

Najupadljiviji obrazac vidi se upravo kod pitanja o tome da li korisnici proveravaju odgovore kada se oni poklapaju sa njihovim već formiranim stavovima. Većina ispitanika priznaje da ređe proverava odgovore LLM-a ako potvrđuju njihova uverenja, dok se tek svaki deseti ne slaže sa ovom tvrdnjom.

Ovi rezultati otvaraju ključno pitanje: da li granicu kritičkog pristupa informacijama određuju samo nivo znanja i digitalna pismenost, ili su tu presudni i duboki psihološki mehanizmi? Kada odgovor velikog jezičkog modela potvrdi ono što osoba već misli ili veruje, potreba za proverom se naglo smanjuje.

U psihologiji je ovaj obrazac poznat kao confirmation bias, sklonost da se traže, tumače i pamte informacije koje potvrđuju postojeća uverenja, dok se druge informacije, koje se možda kose sa onim što već znamo, zanemaruju ili doživljavaju kao manje važne. LLM u tom procesu može delovati kao pojačivač: kada daje odgovor koji se poklapa sa očekivanjima korisnika, on učvršćuje osećaj da je taj stav ispravan i time smanjuje potrebu za dodatnom proverom. Jednostavno je manje naporno zadržati postojeće uverenje nego priznati mogućnost da ono nije tačno.

Jedan od važnih faktora je i težnja ka izbegavanju kognitivne dissonance, odnosno unutrašnjeg konflikta. Detaljna provera tačnosti informacije može dovesti do pojave sumnje u sopstvena ranija uverenja i sumnje u sopstveni stav, a tu kognitivnu i emocionalnu nelagodu većina ljudi instinktivno izbegava.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Srpski barmen osvojio zlato za najbolju tehničku izvedbu

by bifadmin

Srpski barmen Zoran Budimirović osvojio je zlato za najbolju tehničku izvedbu koktela na Svetskom prvenstvu u Kolumbiji.

U susret 24. februaru, Svetskom danu barmena, Srbija ima poseban razlog za slavlje. Srpski barmen Zoran Budimirović osvojio je jedno od najprestižnijih individualnih priznanja na svetskoj miksologijskoj sceni, nagradu “Best Technical Award” za najbolju tehničku izvedbu koktela na 72. Svetskom prvenstvu u pripremi koktela u organizaciji International Bartenders Association (Međunarodna asocijacija barmena).

Takmičenje je održano krajem 2025. godine u Kartageni, u Kolumbiji, okupivši više od 65 nacionalnih udruženja barmena, 60 takmičara u Classic kategoriji, 30 u Flair disciplini, 250 delegata i stotine posetilaca iz celog sveta.

Zlatni standard tehnike

Nagrada “Best Technical Award” predstavlja zlatno priznanje za najviši nivo tehničke preciznosti, kontrole, metodologije rada i profesionalne prezentacije u pripremi koktela. U svetu profesionalnog bartendinga, to je jedno od najcenjenijih specijalnih priznanja, odmah uz titulu svetskog šampiona.

Ovo priznanje dodeljuje se takmičaru koji demonstrira apsolutnu kontrolu nad tehnikom: pravilno rukovanje alatima, precizno doziranje, čistu i efikasnu organizaciju radne stanice, besprekoran tajming, balans ukusa i vrhunsku prezentaciju.

U konkurenciji najboljih barmena sa svih kontinenata, Zoran Budimirović poneo je titulu najboljeg tehničara sveta u pripremi koktela.

Srbija na svetskom miksologijskom vrhu

Kao predstavnik Udruženja barmena Srbije i beogradskog Rakia Bara, Budimirović je Srbiji doneo jedno od najviših međunarodnih priznanja u oblasti miksologije. Ova nagrada predstavlja potvrdu da domaća bartending scena ravnopravno stoji uz najrazvijenija svetska tržišta koktel kulture.

Svetsko prvenstvo u organizaciji International Bartenders Association (IBA) već 72 godine postavlja profesionalne standarde industrije i smatra se najrelevantnijim globalnim takmičenjem u svetu koktela. Održavanje ovogodišnjeg prvenstva u istorijskom ambijentu Kartagene, uz podršku kolumbijskog udruženja barmena ACBAR, dodatno je naglasilo internacionalni značaj događaja.

Više od nagrade – potvrda profesionalizma

Uspeh Zorana Budimirovića nije samo individualno priznanje. To je potvrda sistemskog rada, edukacije, discipline i posvećenosti profesiji. U industriji u kojoj detalj odlučuje o pobedi, tehnička savršenost predstavlja najviši oblik majstorstva.

U susret Svetskom danu barmena, Srbija ne slavi samo nagradu, već znanje, preciznost i profesionalizam koji našu miksologiju pozicioniraju na svetskoj mapi.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci