Sve veća svest kompanija o značaju ulaganja u zelene tehnologije i održiva rešenja jasno se ogleda u rastućoj potražnji za zelenim finansiranjem. Ovakav tržišni trend potvrđuje i izuzetno uspešna realizacija prve tranše inovativnog zelenog kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koji UniCredit Leasing koristi kao snažan podsticaj za podršku održivim investicijama.

EBRD je prošle godine predstavio novi Program za finansiranje, čiji glavni cilj jeste unapređenje rezultata zelene tranzicije za Zapadni Balkan (WB GOLD). U okviru prve tranše ovog kredita, UniCredit Leasing je realizovao 10 miliona evra sredstava, od čega je čak 57% usmereno ka investicijama u održive tehnologije. Ovakav rezultat ne samo da značajno prevazilazi zahteve EBRD programa, već i potvrđuje da domaća mala i srednja preduzeća sve jasnije prepoznaju ekonomske i ekološke benefite prelaska na zelena rešenja.

Pored cilja da podstakne finansijski sektor da poveća obim zelenog finansiranja za MSP, Program je osmišljen da unapredi praksu zelenog kreditiranja, istovremeno stavljajući fokus na ispunjenje opštih potreba MSP za finansijskom podrškom. Kroz program se podržavaju glavni prioriteti EBRD na Zapadnom Balkanu: ekonomski rast kroz razvoj privatnog sektora i ubrzana tranzicija ka zelenijim i otpornijim ekonomijama.

WB GOLD takođe ima za cilj da osnaži lokalna preduzeća da ulažu u održive tehnologije, bilo da se radi o finansiranju elekričnih i hibrdinih vozila, energetski efikasnim mašinama, ili sistemima za obnovljive izvore energije i da obezbedi direktne benefite po životnu sredinu, uz jačanje konkurentnosti. Sredstva iz ove linije finansiranja su pre svega podržala potrebe za lizingom malih i srednjih preduzeća (MSP), pomažući im da razvijaju svoje poslovanje i istovremeno ih podstičući da povećaju ulaganja u ekološki održiva rešenja.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji, sa više od 10 milijardi evra investiranih kroz 382 projekta. Fokus Banke u Srbiji je na konkurentnosti privatnog sektora, tranziciji ka zelenoj ekonomiji i održivoj infrastrukturi.

Foto: Unicredit 

Hemofarm je pustio u rad solarnu elektranu snage 4 MW na krovu svog proizvodnog kompleksa u Vršcu, što predstavlja značajnu prekretnicu u strategiji dekarbonizacije kompanije i dugoročnoj tranziciji ka poslovanju sa niskim emisijama ugljenika. Investicija, koja premašuje tri miliona evra, spada među najveće industrijske solarne projekte na krovovima u Srbiji i dodatno potvrđuje posvećenost Hemofarma integraciji održivosti u svoju fundamentalnu poslovnu strategiju.

Ova instalacija, koja se prostire na 21.000 kvadratnih metara, na 15 zgrada i obuhvata približno 8.000 solarnih panela, godišnje će proizvoditi oko pet miliona kWh obnovljive električne energije i značajno ojačati energetsku otpornost poslovanja, smanjujući potrošnju električne energije iz elektrodistribucijske mreže na lokaciji za oko 12 procenata. Tokom letnjih meseci, kada je potrošnja najveća, očekuje se da elektrana obezbedi do 50 procenata potreba objekata za električnom energijom, na taj način pomažući stabilizaciji troškova energije i smanjenju izloženosti nepredvidivim tržišnim kretanjima.

Očekuje se da će projekat sprečiti emisiju približno 3.000–3.500 tona CO₂ godišnje, što je ekvivalentno uklanjanju skoro 2.000 automobila sa puteva svake godine. Ovo podržava šire ambicije Hemofarma u domenu poslovanja u skladu sa ESG principima i pozicionira kompaniju među regionalne lidere u industrijskoj energetskoj tranziciji.

„Ova investicija predstavlja naš strateški fokus na izgradnju postojanog poslovanja, spremnog za budućnost. Proširivanjem korišćenja obnovljive energije smanjujemo naš karbonski otisak, jačamo energetsku sigurnost i stvaramo održiviju osnovu za dugoročni rast“, izjavio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma.

Projekat, realizovan po principu „ključ u ruke“, obuhvatio je strukturno ojačanje krovne konstrukcije i implementaciju naprednog sistema za praćenje, dizajniranog da optimizuje performanse i obezbedi operativnu pouzdanost.

„Solarna elektrana prvenstveno je namenjena za sopstvenu potrošnju, omogućavajući veću predvidljivost i stabilnost troškova u snabdevanju energijom za lokaciju u Vršcu, koja je jedan od ključnih proizvodnih centara unutar STADA Grupe,“ izjavio je Vladan Stanojević, direktor lokacije Vršac.

Solarna elektrana će raditi tokom cele godine, a najveću proizvodnju ostvarivaće u periodima povećane potrošnje električne energije, dodatno podržavajući efikasnu proizvodnju i unapređujući plan dekarbonizacije kompanije.

Tokom očekivanog veka trajanja, instalacija bi mogla da spreči emisiju više od 80.000 tona CO₂, pokazujući kako ciljane energetske investicije mogu istovremeno da unaprede konkurentnost i ubrzaju klimatske akcije.

Posvećenost smanjenju emisije gasova

Ova investicija je jedan od najboljih dokaza posvećenosti STADA grupe smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte (GHG) u okviru opsega 1 i 2 (Scope 1, Scope 2) GHG protokola, za -42% (2020. – 2030.) u skladu sa Pariskim sporazumom i Inicijativom za naučno zasnovane ciljeve (SBTI).

Foto: Hermofarm

Podrška pravima građana, reformama i otpornosti zajednica

U okviru regionalnog programa SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, od 2022. do februara 2026. godine dodeljena su bespovratna sredstva za 51 organizaciju civilnog društva u Srbiji. Tokom četvorogodišnjeg ciklusa, podržane su inicijative u oblastima od ključnog značaja za razvoj demokratskog društva i kvalitet svakodnevnog života građana – od vladavine prava i dobrog upravljanja, preko borbe protiv korupcije i jačanja integriteta institucija, do slobode medija, rodne ravnopravnosti, uključivanja mladih, zaštite životne sredine i digitalnih prava.

Program je omogućio i fleksibilan, brz odgovor na aktuelne društvene i krizne izazove, čime je dodatno ojačana otpornost civilnog sektora u Srbiji.

Raznovrsni grantovi za dugoročan i održiv uticaj

Podrška je bila strukturisana kroz više tipova grantova, sa ciljem da se istovremeno obezbede stabilnost ključnih aktera i fleksibilnost reagovanja na nove potrebe:

• 8 institucionalnih (core) grantova za jačanje organizacionih kapaciteta i strateškog planiranja;
• 19 grantova za nacionalne intervencije (u dva ciklusa), usmerenih na sistemske reforme i unapređenje javnih politika;
• 9 grantova za lokalne inicijative, koje su omogućile direktan rad sa zajednicama i lokalnim vlastima;
• 2 medijska granta za jačanje stabilnosti, sigurnosti i dobrog upravljanja kroz kvalitetan medijski sadržaj i unapređenje profesionalnih standarda;
• 2 kreativna granta za razvoj inovativnih i građanima razumljivih sadržaja koji podstiču angažman prema društveno-političkim temama;
• 11 ad-hoc grantova za brze i ciljane reakcije na aktuelne izazove u oblastima upravljanja, bezbednosti i zaštite prava.

„Ovakav model podrške omogućio je da istovremeno jačamo organizacije koje nose dugoročne procese i obezbedimo brze intervencije kada je to najpotrebnije, u oblastima integriteta institucija, medijskih sloboda, rodne ravnopravnosti, mladih i digitalnih prava“, izjavila je Marija Risteska, izvršna direktorka Centra za istraživanje i kreiranje politika (CIKP).

Jačanje kapaciteta i održivost nakon završetka projekta

Podrška kroz SMART Balkans program prevazilazila je finansijsku komponentu i bila usmerena na dugoročnu održivost i profesionalizaciju organizacija civilnog društva.

Poseban iskorak ostvaren je osnivanjem akreditovane Finansijske akademije, razvijene u saradnji sa nacionalnim partnerima, koja je priznata od strane Agencije za kvalifikacije u okviru sistema obrazovanja odraslih u Srbiji. Akademija je obučila predstavnike 16 organizacija kroz više od 120 sati praktične i strukturirane nastave, uz mentorsku podršku i konkretne alate za unapređenje finansijskog upravljanja, usklađenosti sa propisima, internih kontrola, javnih nabavki i upravljanja projektnim ciklusom.

Program se realizuje u kombinovanom formatu, kroz module uživo i onlajn sesije, u strukturiranom tromesečnom ciklusu koji uključuje mentorsku podršku i završnu sertifikaciju, čime se obezbeđuju dostupnost i visoki profesionalni standardi. Razvijeni modeli i alati nastaviće da se primenjuju i nakon završetka projekta.

Zbog velikog interesovanja i postignutih rezultata, uskoro će biti objavljen poziv za drugu generaciju polaznika Finansijske akademije, čime se nastavlja sistemsko ulaganje u otpornost i održivost civilnog sektora u Srbiji.

Konkretni rezultati i vidljiv uticaj

SMART Balkans grantovi dali su merljiv i strateški doprinos reformskim procesima i unapređenju javnih politika u Srbiji kroz kombinaciju zagovaranja zasnovanog na dokazima, direktne podrške građanima i jačanja institucionalnih kapaciteta organizacija civilnog društva. Kroz dugoročnu i fleksibilnu podršku, organizacije su sprovodile inicijative koje su unapredile zaštitu životne sredine, promovisale inkluzivno i odgovorno upravljanje, jačale medijske slobode i profesionalne standarde, te podsticale participaciju građana kroz javne kampanje i dijalog sa donosiocima odluka.

Jedan od istaknutih rezultata ostvaren je u oblasti životne sredine, gde su podržane inicijative doprinele unapređenju sistema upravljanja otpadom i uključivanju socijalno osetljivih grupa u formalne procese, čime je stvoren temelj za održiviji i inkluzivniji pristup. U oblasti omladinske politike razvijen je inovativan alat za procenu uticaja javnih politika na mlade, koji omogućava sistemsko uključivanje njihove perspektive u procese donošenja odluka.

Podrška je takođe omogućila organizacijama da ojačaju svoje interne kapacitete, kroz unapređenje procedura, digitalnih sistema i programa obuka, kao i jačanje kompetencija zaposlenih u oblastima zagovaranja, pregovaranja i učešća u kreiranju politika. Time je dodatno unapređen kredibilitet, otpornost i dugoročna održivost organizacija.

Na nivou zajednice ostvareni su vidljivi rezultati: pružena je kontinuirana podrška ranjivim grupama, razvijeni su pravni i istraživački resursi u oblastima pristupa informacijama, zaštite podataka i evropskih integracija, čime je unapređen kvalitet javnih politika, transparentnost i aktivno učešće građana. Pored toga, podrška je omogućila kontinuirano osnaživanje mladih i osoba sa posebnim potrebama kroz programe edukacije, savetovanja i razvoja veština.

Ostavština četvorogodišnjeg programa

Završetkom programa u februaru 2026. godine, SMART Balkans u Srbiji ostavlja iza sebe ojačane organizacije, unapređene mehanizme finansijskog upravljanja i konkretne doprinose javnim politikama. Rezultati ostvareni tokom četvorogodišnjeg ciklusa potvrđuju da strateška i dugoročna podrška civilnom društvu donosi merljive i održive društvene promene.

Program SMART Balkans – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan sprovode Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Institut za demokratiju i medijaciju (IDM) i Centar za istraživanje i kreiranje politika (CIKP), uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Foto: Smart Balkans

Izbor internet domena često deluje kao tehnička odluka, ali u praksi predstavlja jedan od ključnih elemenata digitalnog identiteta kompanije. Upravo toj dilemi biće posvećen jedan od najzanimljivijih segmenata konferencije Dan internet domena Srbije DIDS 2026, koja će biti održana 17. marta u Domu omladine Beograda.

U fokusu programa nalazi se interaktivni fireside chat „.RS vs .COM“, osmišljen kao dinamičan dvoboj na bini, u kojem će se direktno “sukobiti” argumenti za nacionalne i globalne domene. Format nije zamišljen kao klasična panel diskusija, već kao energična razmena stavova uz aktivno uključivanje publike, što ovoj temi daje dodatnu težinu i praktičnu vrednost.

Perspektivu nacionalnih .RS domena zastupaće Mladen Savić, osnivač i direktor kompanije True-False Hosting, koji iza sebe ima više od 20 godina iskustva u IT industriji. Njegova karijera obuhvata rad na internet i mrežnoj infrastrukturi, razvoj web aplikacija i serverskih sistema, kao i dugogodišnje iskustvo u projektovanju serverske arhitekture i administraciji produkcionih sistema.

Kompanija koju vodi danas se ubraja među ovlašćene registre nacionalnih domena u Srbiji, a u kratkom periodu ostvarila je najbrži rast u svojoj kategoriji, što potvrđuje i priznanje RNIDS-a. Fokus njegovog rada je na pouzdanosti i performansama internet servisa, kao i podršci digitalnom poslovanju malih i srednjih preduzeća, što njegovu perspektivu čini posebno relevantnom za domaće tržište.

Sa druge strane, globalni pogled na domene predstaviće Zoran Buhavac iz kompanije Gama Electronics, stručnjak sa višedecenijskim iskustvom u telekomunikacijama i IKT sektoru. Profesionalni put započeo je u Telekomu Srbija, gde je radio na održavanju sistema i radu sa velikim poslovnim korisnicima, a od 2004. godine aktivno je uključen u razvoj i prodaju internet usluga.

Njegova dugogodišnja uključenost u rad Fondacije RNIDS, uključujući i funkcije predsednika Upravnog odbora i predsednika Konferencije suosnivača, donosi dodatnu dimenziju diskusiji, jer povezuje tehnički, poslovni i strateški pogled na razvoj domena u Srbiji i šire.

Ova razmena stavova dolazi u trenutku kada podaci jasno pokazuju promene na tržištu. .RS domen od 2008. godine beleži kontinuiran rast, od prvih desetina hiljada registracija do više od 160.000 aktivnih domena danas, dok istraživanja pokazuju da čak 69,8% firmi u Srbiji koristi .RS domen, naspram 25,6% koje koriste .COM.

Upravo ovi trendovi otvaraju ključna pitanja za kompanije: da li je lokalni domen postao podrazumevani izbor, kako utiče na poverenje korisnika i prepoznatljivost brenda, i gde se u toj slici nalazi globalni .COM kada je reč o širenju poslovanja van granica domaćeg tržišta.

Konferenciju organizuje Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“, a DIDS 2026 se održava pod sloganom „Novi horizonti“, sa fokusom na budućnost digitalnog identiteta i razvoj internet prostora. Tokom jednodnevnog programa biće predstavljena najnovija istraživanja, panel diskusije i keynote predavanja, koja dodatno osvetljavaju ulogu domena u savremenom poslovanju.

DIDS već godinama okuplja ključne aktere internet zajednice, a ovogodišnje izdanje donosi još izraženiji fokus na strateške odluke koje direktno utiču na digitalno prisustvo kompanija.

Zbog velikog interesovanja i ograničenog broja mesta, organizatori preporučuju da se zainteresovani prijave putem zvaničnog sajta konferencije. Za sve koji neće biti u mogućnosti da prisustvuju uživo, obezbeđen je i prenos putem RNIDS-ovog Jutjub kanala.

Kada kompanija kaže: “Uveli smo Kaizen”, često misli na kutiju za predloge, tablu u proizvodnji ili obrazac koji ljudi popunjavaju. I posle nekoliko meseci dođe isto pitanje: “Zašto to ne živi?” Zato što Kaizen nije projekat niti alat. Kaizen je način rada, a način rada uvek počinje i završava se na ljudima.

Kaizen nije aktivnost. Kaizen je navika

Najčešća greška je da se kontinuirano unapređenje posmatra kao program: krene kampanja, održi se obuka, odštampaju se posteri, uvede se KPI i očekuje se promena. Ali kultura se ne ponaša kao projekat. Kultura je ono što se dešava kada nema sastanka, kada nema posete menadžmenta, kada nema audita. Kultura je ono što tim radi svakog dana, pod pritiskom rokova i odstupanja.

Zato je suštinsko pitanje Kaizen kulture jednostavno: da li je u ovoj organizaciji normalno da se problemi vide, imenuju i rešavaju, ili se prećutkuju i “gase” da se dan pregura? Ako je normalno da se problemi prećutkuju, možete imati sve Lean alate, ali nećete imati Kaizen. – poručuju iz Tecor consluting-a, vodećeg Kaizen implementatora na ovim prostorima.

Ljudi ne odbijaju Kaizen. Ljudi odbijaju rizik.

Otpor promenama se često prevede u “ljudi neće”. U praksi je preciznije reći: ljudi neće da rizikuju. Rizikuju da ispadnu nestručni ako kažu da nešto ne radi. Rizikuju da budu prozvani ako ukažu na odstupanje. Rizikuju da ih niko ne čuje. U takvom okruženju Kaizen nije prilika za napredak, nego potencijalna kazna. Zato Kaizen kao kultura počinje od jedne “tvrde” stvari: da li tim ima psihološku sigurnost da kaže istinu o procesu, bez posledica po sebe.

Kaizen živi u ponašanju lidera, ne u porukama koje govore

Ako želite Kaizen kulturu, ključ nije da lideri pričaju o Kaizenu. Ključ je da lideri Kaizen rade kroz svakodnevne navike.

To se vidi u malim situacijama:

kako lider reaguje kada se prijavi problem: pita ili optužuje
da li se traži uzrok ili krivac
da li se predlog rešenja testira ili se “odloži”
da li se standard poštuje ili relativizuje čim postane tesno
da li se greška tretira kao podatak ili kao sramota
Kaizen kao kultura se gradi tako što lider svakog dana pokazuje da je normalno: videti odstupanje, razumeti uzrok, probati rešenje, pa standardizovati bolje.

Kaizen ima cenu: vreme

Još jedna česta zabluda je da Kaizen treba da se dešava “usput”, bez uticaja na operativu. U realnosti, kontinuirano unapređenje traži resurs koji je najteži: vreme. Ako tim radi stalno na ivici kapaciteta, ako je sistem u režimu gašenja požara, Kaizen postaje luksuz. Ljudi tada rade ono što moraju: da isporuče danas. U tom stanju kompanije često uvedu kutiju predloga i kažu “sami smišljajte poboljšanja”. Ali bez prostora da se stane, pogleda i uči, nema kontinuiteta.

Kaizen kultura znači da organizacija svesno odvaja vreme za kratke dnevne razgovore o problemima, učenje iz odstupanja i standardizaciju boljih rešenja. Bez toga Kaizen ostaje slogan.

Kaizen ne kreće od ideja. Kreće od standarda.

Mnogi Kaizen zamišljaju kao “davanje ideja”. U Lean logici, Kaizen prvenstveno kreće od standarda: dogovorenog načina rada. Ako nema standarda, nema odstupanja. Ako nema odstupanja, nema učenja. Ako nema učenja, nema Kaizena.

Kada standard postoji, onda je Kaizen prirodan tok:

posmatramo šta se stvarno dešava
prepoznajemo odstupanje
ne tražimo krivca, nego uzrok
testiramo poboljšanje
menjamo standard i obučavamo tim

Ovo je Lean baza Kaizena. A ljudski deo je ono što odlučuje da li će se ovo zaista desiti ili će standard ostati papir. Kaizen kao kultura ne izgleda spektakularno. Izgleda disciplinovano i ponavljajuće.

U praksi to znači:

Lideri provode vreme na mestu rada da razumeju odstupanja i uče sa timom, a ne da “kontrolišu”
Problemi se beleže i rešavaju po prioritetu, ne po glasnoći
Ljudi dobijaju brzu povratnu informaciju: šta je prihvaćeno, šta testiramo, šta nije i zašto
Unapređenje ne završava “idejom”, nego standardizacijom: ažuriran standard, obuka, vizuelni prikaz, odgovornosti
Lideri se ne mere time koliko oni lično gase probleme, već koliko razvijaju tim da probleme rešava sam
Dakle, Kaizen nije kutija za predloge, nije tabla i nije KPI. Kaizen je dogovor da se problemi ne skrivaju, da se traže uzroci, da se testira bolje rešenje i da lideri svakog dana stvaraju uslove da ljudi smeju i umeju da unapređuju svoj rad.

Ako je to prisutno, alati će doći prirodno. Ako toga nema, alati će ostati forma…

Tekst priredio: Nikola Jerotijević, Tecor consulting