Ekonomija

Koga će u Srbiji najviše pogoditi američke carine od 35%?

by bifadmin

Srbija nije uspela da postigne dogovor sa SAD o visini novih carina pa će one od 7. avgusta iznositi 35%.

Prema pisanju eKapije, mi se nalazimo među zemljama čiji izvoz u Sjedinjene Američke Države će biti među najskupljima, imajući u vidu da čak i američki najveći rival Kina ima carine od 30%. S druge strane, Evropska unija je uspela da postigne dogovor za carine do 15%.

Pogođeno oko 700 kompanija

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je odluka SAD da uvede carinu od 35% izazvala zabrinutost među domaćim privrednicima, naročito jer dolazi uprkos prethodnim argumentima koje je naša država iznela tokom pregovora sa SAD.

Prema njegovom mišljenju, još postoji mogućnost pregovora u preostalim danima do stupanja odluke na snagu. Izvesno je, kaže on, da postoji mogućnost da u nekoj fazi nakon 7. avgusta takođe dođe do izmena, s obzirom na to da je ova američka administracija poznata po tome da menja odluke.

Dodaje da ako nam carine ostanu tako visoke to će ugroziti poziciju srpske robe na američkom tržištu jer će ona osetno poskupeti u odnosu na konkurentsku robu.

Na pitanje koliko je domaćih kompanija direktno ugroženo, Stanić ističe da u SAD izvozi oko 700 firmi. Sektori koji će najviše biti pogođeni su: proizvodnja automobilskih guma, gde dominiraju kineske firme koje će, kako kaže, lakše pronaći alternativna tržišta, zatim vojna industrija, hrana za kućne ljubimce, kao i delovi prerađivačke industrije poput građevinskih konstrukcija i metalne opreme.

Navodi da će i Evropska unija, pogođena carinom od 15%, izgubiti deo konkurentnosti, što će se preliti i na Srbiju.

Neke firme razmatraju premeštanje proizvodnje

Direktorka kompanije Testeral iz Jagodine Sanja Stanimirović ističe da je uvođenje prethodnih američkih carina od 50% na proizvode od aluminijuma već ozbiljno ugrozilo poslovanje firme, koja se bavi proizvodnjom aluminijumske i staklene stolarije i fasada.

Prema njenim rečima, američko tržište činilo je čak 70% ukupnog izvoza firme, a sada je to tržište gotovo neodrživo za kompaniju.

– Poslovanje ide jako loše. Prodaja u Americi je praktično stala, i to ne samo zbog nas kao izvoznika, već i zato što su naši kupci i klijenti iz SAD čekali da vide šta će se desiti. Svi su znali da bi novi ugovori uključivali klauzulu po kojoj se trošak carine prebacuje na njih – objašnjava Stanimirović.

Podseća da su već izdržali jedan ozbiljan carinski udar, dodajući da je ovo sada dodatni.

Stanimirović ističe da već imaju carinu od 50% na aluminijum, uz postojeću od 5,7%. Takođe, dodaje, na ostale proizvode, poput stakala i okova, sada imaju novih 35% plus još 5,7%.

“Kad izvučemo prosek, to znači da naši proizvodi sada ulaze u SAD sa carinama koje iznose oko 46%. To je jednostavno neodrživo”, kaže ona.

Zbog toga, u kompaniji već razmatraju alternativne modele za nastavak izvoza, a jedna od mogućnosti je i preseljenje proizvodnje.

“Možda nećemo odmah moći da preselimo proizvodnju, izvesno je da nam je sada isplativije da angažujemo partnere u Poljskoj ili Turskoj, da oni pod našom kontrolom proizvedu i izvezu proizvode u SAD, nego da mi to radimo iz Srbije”, objašnjava Stanimirović.

Na pitanje da li su razmišljali o promeni tržišta, dodaje da se firma brzo reorganizovala i okrenula domaćem tržištu.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Analize stručnjakaB&F PlusEkonomija

Poslovanje u skladu sa zakonom: Kaznena odgovornost preduzeća

by bifadmin

Onog trenutka kada se preduzeće registruje, ono stiče i kaznenu odgovornost. Da li će se određena radnja kvalifikovati kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup zavisi od toga koliku opasnost ona predstavlja za društvo. To mogu biti kaznena dela iz oblasti privrede, finansija, rudarstva, računovodstva, zaštite životne sredine, radnih odnosa, deviznog poslovanja, platnog prometa i mnoga druga krivična dela, a sankcije koje se izriču nisu nimalo zanemarljive.

Za razliku od neprofitnih pravnih lica, privredna društva se osnivaju radi sticanja dobiti. Osnivanje određenih privrednih društava nije posebno komplikovano i za njih nije potreban prevelik kapital. Prema Zakonu o privrednim društvima osnovni kapital društva iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos osnovnog kapitala za društva koja obavljaju određene delatnosti.

Sa druge strane, osnivanje, na primer, banke je pravno složeno i zahteva veći kapital. Prema Zakonu o bankama, banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da osnovni akcijski kapital banke uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom srednjem kursu.

Kada se pravno lice osnuje, odnosno upiše u odgovarajući registar, ono stiče i kaznenu odgovornost. U našoj državi postoje tri vrste kaznenih dela: krivična dela, prekršaji i privredni prestupi. Da li će se određena radnja kvalifikovati kao krivično delo, prekršaj ili privredni prestup zavisi od toga koliku opasnost ona predstavlja za društvo. Pravna lica mogu da odgovaraju za sva kaznena dela.

Nedoumice zbog neusaglašenih propisa

Pravno lice mora da uskladi svoje poslovanje sa važećim propisima. Ovih propisa, bilo da je reč o zakonima ili aktima niže pravne snage, ima mnogo i pritom se često menjaju. Samo u tekućoj godini usvojena su 43 zakona. Mada se svi ovi zakoni ne odnose na poslovanje pravnih lica, treba imati u vidu da tu oblast uređuju i podzakonski akti, akti koje donose autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Pored mnoštva propisa, situaciju dodatno komplikuje to što su oni neretko neusaglašeni, tako da se ponekad u dva propisa mogu naći različita rešenja kojima se uređuje isto pravno pitanje. U takvim situacijama, za pravilno tumačenje propisa potrebna je pomoć stručnjaka koji zaista dobro poznaje tu materiju.

Pravno lice koje ne posluje u skladu sa propisima ulazi u kriminalnu zonu, a to znači da čini jedno od kaznenih dela. To mogu biti kaznena dela iz oblasti privrede, finansija, rudarstva, računovodstva, zaštite životne sredine, radnih odnosa, deviznog poslovanja, platnog prometa i mnoga druga krivična dela.

Sankcije koje se mogu izreći pravnim licima nisu nimalo zanemarljive i zavise od toga koje kazneno delo je učinjeno.

Novčane kazne za učinioce kaznenog dela

Sankcije koje se najčešće izriču učiniocima kaznenih dela su novčane kazne. Na primer, za privredni prestup koje učini pravno lice može se izreći novčana kazna od 3.000.000 dinara, ali ona može biti i veća. Pravnom licu, učiniocu prekršaja može se izreći novčana kazna u visini od 2.000.000 dinara. Pravnom licu, učiniocu krivičnog dela može se izreći novčana kazna u iznosu od petsto miliona dinara.

Propisane novčane kazne možda nisu preveliki finansijski teret za velike, ekonomski moćne kompanije, ali zato mogu ozbiljno pogoditi manje firme, pa i primorati njihove vlasnike da „stave ključ u bravu“. Ne treba zaboraviti da se pravnom licu može izreći i kazna „prestanak pravnog lica“ – u tom slučaju jasno je kakva je dalja sudbina preduzeća.

Zaštitne mere/mere bezbednosti

Kako će određena sankcija pogoditi pravno lice zavisi od mnogih okolnosti. Dok je za jedno pravno lice najstroža sankcija novčana kazna, za drugo to može biti javno objavljivanje sudske odluke.

Pravnom licu mogu se izreći i zaštitne mere/mere bezbednosti koje po posledicama možda mogu biti i strože od novčane kazne. Koje zaštitne mere mogu da se izreknu, po pravilu, zavisi od vrste učinjenog kaznenog dela. Na primer, pravnom licu zbog učinjenog krivičnog dela mogu se izreći sledeće mere bezbednosti: 1) zabrana obavljanja određenih registrovanih delatnosti ili poslova; 2) oduzimanje predmeta; 3) javno objavljivanje presude.

Javno objavljivanje sudske odluke

Za sve vrste kaznenih dela ukoliko se pravno lice osudi/kazni, pravnosnažna presuda može javno da se objavi. Tako, presuda može da se objavi putem sredstava javnog informisanja. Na taj način javnost saznaje da je pravno lice učinilo kazneno delo.

Javna objava presude može negativno da utiče na dalje poslovanje pravnog lica, jer u tom slučaju druga preduzeća možda neće želeti da sarađuju sa firmom koja nije radila u skladu sa propisima.

Zabrana vršenja određenih delatnosti

Pravnom licu se može izreći i mera bezbednosti/zaštitna mera koja mu zabranjuje da obavlja određenu delatnost. Ukoliko je pravno lice osuđeno zbog učinjenog privrednog prestupa, ova mera može da traje deset godina. Ako je pravno lice osuđeno za krivično delo ili kažnjeno zbog učinjenog prekršaja, onda zabrana može da traje tri godine.

Dakle, pravnom licu se zabranjuje da vrši samo određene delatnosti, ali ponekad i to može dovesti u pitanje celokupno poslovanje, ako je delatnost koju ne sme da obavlja neraskidivo vezana sa delatnostima koje može da obavlja. Posebno je pitanje šta će biti sa zaposlenima u toj delatnosti koju pravno lice ne sme da obavlja.

Upis u kaznene evidencije

Svako pravno lice koje se osudi/kazni upisuje se u odgovarajuću kaznenu evidenciju. U koju se evidenciju upisuje zavisi od vrste učinjenog kaznenog dela. Upis u evidencije znači da određeni organi ili lica imaju pravo da pod uslovima koja su zakonom propisana saznaju da li je jedno pravno lice osuđivano/kažnjeno.

Naime, ukoliko se pravo lice osudi/kazni, ono može da trpi i određena pravne posledice osude. To su, recimo, gubitak određenih dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija, zabrana učešća u postupku javnih nabavki, zabrana učešća u postupku privatizacije privrednih subjekata.

Radi ostvarivanja određenih prava potrebno je da pravno lice nije osuđivano/ kažnjeno, a ta činjenica se utvrđuje putem uverenja i kaznene evidencije. Pravno lice koje je upisano u evidenciju briše se iz nje nakon određenog broja godina, pod uslovom da ne učini novo delo. Međutim, u pojedinim slučajevima pravno lice se nikada ne briše iz kaznene evidencije.

Neophodna pomoć pravnih stručnjaka

Imajući u vidu posledice koje mogu pretrpeti preduzeća ukoliko ne rade u skladu sa važećim propisima, za njihovo poslovanje je od presudnog značaja da u svom timu imaju pravnike koji su dobri poznavaoci ne samo materije u oblasti privede, već i materije u oblasti kaznenog prava. Jer, možda ono što na prvi pogled deluje kao dobro rešenje za firmu i prilika da stekne finansijsku dobit, kasnije može dovesti do kaznene odgovornosti i velikih posledica po pravno lice.

Kada se protiv učinioca kaznenog dela vodi krivični postupak za privredni prestup ili prekršajni postupak, potrebno je da se utvrdi da je to delo zaista učinjeno i da je pravno lice odgovorno za to delo. U tom postupku, dobar poznavalac propisa iz različitih oblasti može pravno da pomogne da se utvrdi da privredno društvo nije odgovorno za delo koje mu se stavlja na teret. Takođe, vrstan pravnik može da pomogne da se preduzeću ne izreknu stroge sankcije.

Ivan Milić, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu

Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.

Foto: konradbak, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako ostaviti dobar utisak na razgovoru za posao?

by bifadmin

Kada je u pitanju razgovor za posao, govor tela može biti jednako važan kao i vaš CV. Način na koji se ponašate, sedite, gledate i pružate ruku ostavlja snažan prvi utisak, često još pre nego što progovorite, prenosi Bizlife.

Prema rečima Benjamina Grenžera, glavnog psihologa za radno okruženje u softverskoj kompaniji Qualtrics, naši izrazi lica, držanje i pokreti otkrivaju mnogo više nego što mislimo, piše CNBC Make It.

„Kada upoznamo nekoga prvi put, naš mozak automatski analizira njegov izgled, lice, telo, koliko deluje otvoreno ili zatvoreno“, objašnjava Grenžer. Ti neverbalni signali, tvrdi on, podsvesno utiču na to kako doživljavamo sagovornika.

U okviru kursa How to Ace Your Job Interview, koji je deo platforme Smarter by CNBC Make It, Grenžer deli četiri ključna saveta o govoru tela koji vam mogu pomoći da ostavite najbolji mogući utisak na sledećem intervjuu.

Počnite sa osmehom

Možda zvuči kao kliše, ali osmeh zaista može mnogo da doprinese. „Jednostavan osmeh stvara pozitivnu atmosferu i gradi poverenje“, kaže Grenžer.

Ljudi uglavnom mogu da prepoznaju da li je vaš osmeh iskren ili veštački. Pravi osmeh prepoznaje se po sitnim borama oko očiju, ako ih često imate, to je dobar znak da ste topla i iskrena osoba.

Otvoreno držanje tela

Način na koji sedite ili stojite šalje jasnu poruku. Grenžer preporučuje da tokom intervjua zauzmete „otvorenu“ pozu: ramena unazad, ruke razdvojene, bez prekrštanja.

Ovakav govor tela pokazuje da ste angažovani i spremni za razgovor. S druge strane, ukrštene ruke ili noge mogu delovati defanzivno, zatvoreno ili čak kao da nešto skrivate.

Takođe, važno je da trup i noge budu okrenuti ka sagovorniku, ako su noge usmerene ka izlazu, to može odavati utisak da biste najradije otišli.

Čvrst, ali izbalansiran stisak ruke

Stara izreka kaže da rukovanje otkriva karakter – i Grenžer se slaže s tim.

Postoje tri osnovna tipa rukovanja:

  • Izbalansirano – dlanovi paralelni, čvrst stisak, poruka jednakosti. Ovo je najbolji izbor za poslovne prilike.
  • Dlan dole (nadjačavajuće) – pokušaj dominacije.
  • Dlan gore – podložnost, pokoravanje.

Ne možete kontrolisati kako će vas sagovornik pozdraviti, ali vi uvek možete ponuditi rukovanje koje prenosi samopouzdanje i ravnotežu: ramena unazad, glava i brada podignute – jasna poruka da ste sigurni u sebe.

Budite autentični

„Najvažniji savet koji mogu da dam jeste: budite svoji“, ističe Grenžer. Mnogi kandidati imaju osećaj da moraju da „glume“ na intervjuu. Ali i najbolja maska lako pada kada govor tela ne prati ono što izgovaramo.

„Ako folirate – oni će to primetiti“, upozorava. „Možda ne svesno, ali osećaj da nešto nije u redu biće prisutan.“

Umesto toga, pristupite razgovoru s pozitivnim stavom i željom da upoznate nekoga s kim biste potencijalno radili godinama.

„Zamišljajte intervju kao uzbudljivo iskustvo – priliku da upoznate svog budućeg kolegu“, poručuje Grenžer. „Tako ćete ući u prostoriju sa pravim, iskrenim osmehom – i ostaviti snažan prvi utisak.“

Izvor: BIZLife

Foto: styles66, Pixabay

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Na platformi “Temu” mogu se naći i nelegalni proizvodi

by bifadmin

Među proizvodima koji se mogu naći na onlajn platformi „Temu“, a koji nisu u skladu sa EU legislativom, su i igračke za bebe.

Kineska platforma za elektronsku trgovinu “Temu” krši Zakon o digitalnim uslugama jer nije pravilno procenila rizike nelegalnih proizvoda koje prodaje na svojoj vebstranici, saopštila je Evropska komisija.

Ona je prošle godine u oktobru otvorila istragu o “Temuu” s ciljem da se suprotstavi nelegalnom ilegalnom sadržaju i proizvodima.

Prema prikupljenim dokazima, postoji mogućnost da potrošači u EU pronađu nelegalne proizvode na “Temuu”, kao što su igračke za bebe i mala elektronika.

U slučaju da bude utvrđeno kršenje, Komisija može da izrekne kaznu do šest odsto godišnjeg prometa kompanije širom sveta.

Portparol kompanije “Temu” rekao je za “Juronjuz” da će u potpunosti nastaviti da sarađuju sa Evropskom komisijom.

Istraga EU se nastavlja u vezi sa drugim sumnjivim kršenjima Zakona o digitalnim uslugama na platformi “Temu”.

Izvor: Capital, Srna

Foto: matthiasboeckel, Pixabay

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIZDVAJAMOPolitika i društvo

Nesvakidašnje lobiranje za kinesku investiciju u SAD: Progutaću bateriju da dokažem da nije otrovna!

by bifadmin

Pokušaj kineskog proizvođača baterija za električna vozila da otvori fabriku u malom, siromašnom mestu Big Rapids u Mičigenu, pretvorio se u politički skandal u SAD. Za razliku od lokalnih vlasti koje su bile oduševljene projektom i ponudile subvencije kineskom investitoru, stanovništvo je pobesnelo, tvrdeći da će buduća fabrika zatrovati Ameriku komunizmom i uništiti životnu sredinu. Građane u suprotno nije ubedilo ni to što je američki direktor nesuđene fabrike Čak Telen na očigled svih popio litijum fosfat, hemijsko jedinjenje za proizvodnju baterija kako bi dokazao da nije otrovno.

Džen Li, građevinski preduzetnik, odlučio je 2006. godine da stečeni kapital uloži u industriju koja je u to vreme tek nastajala u Kini. Osnovao je preduzeće Gotion u gradu Hafeju i angažovao desetak istraživača da razviju litijum-gvozdene fosfatne baterije (LFP) za električna vozila. Gotionove baterije u početku su pokretale samo električne bicikle, a kompanija se borila da ostvari makar i minimalnu zaradu.

Ali, Li je imao sreće, kada je 2009. kineska država odlučila da uloži velika sredstva u revitalizaciju domaće automobilske industrije, s ciljem da se u naredne dve godine izgrade kapaciteti za proizvodnju pola miliona električnih i hibridnih vozila. Istovremeno, Peking je obezbedio i izdašne subvencije za gradove koji su podsticali korišćenje električnih vozila u javnom sektoru, među kojima je bio i Hafej.

Gotion je sklopio ugovor za proizvodnju baterija za prvu seriju električnih autobusa u javnom saobraćaju. U to vreme, bio je to gotovo nezamisliv poduhvat, ali preduzetniku se rizik isplatio.

Šezdesetogodišnji Džen Li sada upravlja sa deset fabrika u Kini, koje proizvode baterije za autobuse i putničke automobile, a u međuvremenu se proširio i na strana tržišta. Procenjuje se da njegov posao vredi oko šest milijardi dolara, a lično bogatstvo 1,2 milijarde. Kinesko preduzeće ima istraživački centar u Frimontu u Kaliforniji, nedaleko od fabrike kompanije Tesla. Gotion trenutno zapošljava oko 23.000 ljudi širom sveta i ima udeo od 1,9% na globalnom tržištu.

Idealna prilika

Pokušavajući da opstane među sve većom konkurencijom kod kuće, kineski preduzetnik se okrenuo stranim tržištima. U sklopu globalne ekspanzije, Gotion je 2021. godine doveo Folksvagen kao svog najvećeg akcionara i počeo da planira otvaranje fabrika u Nemačkoj, Vijetnamu, Tajlandu i Indoneziji.

Otprilike u isto vreme, Bajdenova administracija je ponudila milijarde dolara subvencija kako bi pokrenula revoluciju električnih vozila u Americi, s ciljem da SAD nadmaše Kinu. Inostrani proizvođači baterija mogli su da koriste sredstva iz tog programa, pod uslovom da otvore fabriku u Sjedinjenim Državama. Budući da je trgovinski rat između Amerike i Kine bio u punom jeku, nijedan kineski proizvođač baterija nije pokušao da izgradi sopstvenu fabriku u SAD, ali Li je upravo u tome video svoju priliku. Odlučio je da probije led i započne proizvodnju baterija na američkom tržištu.

Za taj posao angažovao je Čaka Telena, Amerikanca sa decenijama iskustva u automobilskoj industriji, koji je prethodno radio za proizvođače vozila u Evropi, Aziji, Južnoj Americi, Australiji i Africi. Telen je počeo da traži lokaciju za kinesku fabriku i na kraju je odabrao mali univerzitetski grad Big Rapids, u američkoj saveznoj državi Mičigen. Big Rapids se nalazi u pretežno ruralnoj sredini, iz koje se mladi masovno iseljavaju zbog nedostatka posla. Stopa nezaposlenosti u tom okrugu je na kraju 2024. iznosila 6,7% u poređenju sa nacionalnim prosekom od oko 4%, a približno 7.300 ljudi, ili 18% stanovništva, živelo je ispod granice siromaštva.

Telen je bio ubeđen da je Big Rapids odličan izbor za buduću fabriku, jer je imao obilje radne snage i lokalni univerzitet koji je mogao da vodi programe obuke. Zauzvrat, kineska kompanija bi obezbedila nova radne mesta u sredini gde izuzev poljoprivrede, i nije imalo bog zna šta drugo da se radi.

A onda je prilika postala neprilika

Džen Li je na Telenovo insistiranje došao u Big Rapids i na prvi pogled nije bio oduševljen onim što je video. Jedva se dokotrljao prašnjavim i neravnim seoskim putevima do mesta gde je zatekao prodavnice čokolade, nakita i marihuane u starim viktorijanskim kućama, male fabrike za proizvodnju vojničkih čizama i delova za kućne aparate i stanovnike koji uglavnom uzgajaju piliće i love jelene.

Kineski preduzetnik je smatrao da je mesto „previše ruralno“, ali na kraju je popustio, verovatno podstaknut subvencijama koje je ponudila vlada države Mičigen i prilikom da bude blizu „velike trojke“ proizvođača automobila iz Detroita.

U septembru 2022. godine, vlasti u Mičigenu su obećale kompaniji Gotion paket podsticaja koji je uključivao grant od 125 miliona dolara i industrijsko zemljište po povlašćenoj ceni za gradnju fabrike. Ugovor je predviđao da kineski investitor uloži 2,3 milijarde dolara i zaposli 2.350 ljudi, koji bi u proseku imali za 50% veću platu od srednjeg prihoda lokalnog domaćinstva. Planirano je da fabrika počne sa radom krajem 2024. godine.

Zvaničnici nisu krili oduševljenje ovom investicijom, priznajući da je „doslovno pala s neba“. Ali, pokazalo se da lokalno stanovništvo ne deli tu radost. Naprotiv, građani su pobesneli. Protestovali su na ulici, blokirali saobraćaj i pokrenuli lavinu optužbi preko društvenih mreža. Tvrdili su da buduća fabrika predstavlja kineskog „trojanskog konja“ sa zadatkom da zatruje Amerikance komunizmom i uništi životnu sredinu toksičnim hemikalijama, „jer je revolucija sa električnim vozilima čista prevara“.

Čaka Telena su proglasili izdajnikom, a neki republikanski političari su ga optužili i da je povezan sa talibanima u Avganistanu.

„Tramp ti nikada neće dozvoliti da ovde gradiš!“

Telen, međutim, nije hteo da odustane tek tako. Vodio je rasprave sa protivnicima na lokalnim i nacionalnim medijima, lobirao kod privrednih udruženja, predstavnika civilnog društva, vukao za rukav političare sa manje ekstremnim stavovima… Na kraju se toliko iznervirao, da je organizovao nesvakidašnji skup u javnosti, na koji je pored stanovnika Big Rapidsa pozvao i predstavnike referentnih regionalnih i nacionalnih laboratorija.

Doneo je teglu napunjenu litijum-fosfatom, i prvo je zatražio od prisutnih stručnjaka da deo sadržaja izdvoje u epruvete i testiraju, kako bi se potvrdilo da to jeste ta hemikalija. Zatim je preostali sadržaj popio na očigled svih, da bi dokazao da ovo jedinjenje nije otrovno.

Njegov potez je izazvao senzaciju u medijima, ali nije ubedio lokalne stanovnike, koji su tvrdili da je sve to nameštaljka „onog prokletog komunističkog agitatora Čaka“. Protesti su nastavljeni, što je dovelo do smene lokalnih čelnika koji su podržavali izgradnju kineske fabrike u Big Rapidsu, a projekat je zaustavljen.

Džen Li je pokrenuo tužbu i mada mu je u maju 2024. sud odobrio da nastavi sa izgradnjom fabrike, zemljište koje je za to predviđeno je i dalje avetinjski pusto, a ispred njega je poboden plakat sa natpisom: „Tramp ti nikada neće dozvoliti da ovde gradiš!“

Li se u međuvremenu okrenuo drugom pokušaju da osnuje fabriku u SAD, u saveznoj državi Ilinois. Sa nadležnima se dogovorio da će izgraditi postrojenje za proizvodnju baterija za skladištenje energije, uz ulaganja od dve milijarde dolara i obavezu da zaposli 2.600 ljudi. Država Ilinois je ponudila daleko veće podsticaje od Mičigena u vrednosti od 536 miliona dolara, a projekat predvodi Lijev sin Čen Li, koji je studirao na američkim univerzitetima Perdju i Kolumbija i vatreni je obožavalac Ilona Maska.

Ipak, kineski preduzetnik i njegov sin odbijaju da daju intervjue za američke medije, uz obrazloženje da ne mogu da govore o tome sa kakvim predrasudama se susreću kineski investitori u SAD, „jer Gotion nije kineska, već globalna kompanija“.

Zorica Žarković

Biznis i finansije 235/236, jul/avgust 2025.

Foto: SashaMagic, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Da li Jugoistočna Srbija po klimi postaje slična Španiji i Grčkoj?

by bifadmin

Julske kiše mahom su zaobišle jugoistok zemlje, što je obrazac koji bi mogao da bude sve češći u budućnosti. Kako izgleda sadašnjost i budućnost ovog regiona, i kako će sve ovo uticati na poljoprivredu, u autorskom tekstu za portal Klima101 pojašnjava dr Nikola M. Milentijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini.

Nakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Ali kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), uočavaju se velike regionalne razlike.

Kada su u pitanju padavine, od početka jula je u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Loznica palo preko 50 mm kiše, što je okvirno u granicama normale za mesec jul.

Međutim, pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna, imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje.

Jugoistok postepeno dobija polu-sušnu klimu

Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća, Istočna i Jugoistočna Srbija je inače izrazito kontinentalni predeo, i to je posledica njegove znatne udaljenosti od Atlantskog okeana i Jadranskog mora, ali i utvorenosti uticaju kontinentalnih vazdušnih masa.

Zato ovaj rejon predstavlja područje koje je posebno osetljivo na sušu i aridnost, što je termin za konstantan nedostatak vlage a ne zapovremene suše. Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 mm: Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina.

Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, ovo su neki od krajeva u kojima će u narednim godinama doći do promene opštih klimatskih izgleda: klima će do sredine 21. veka ovde postati polu-sušna.

Aridnost i njene posledice

Ovaj profesor i njegove kolege su nedavnou renomiranom međunarodnom časopisu Theoretical and Applied Climatology objavili istraživanje o prostorno-vremenskoj varijabilnosti aridnosti u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, koje nudi detaljne uvide u sadašnjost, ali i budućnost ovog područja.

U njemu stoji kako savremena naučna saznanja, uključujući i Svetski atlas dezertifikacije, potvrđuju da će u godinama koje dolaze širi region Južne Evrope sve više imati semi-aridne uslove, kakvi su trenutno karakteristični uglavnom u delovima Španije, Grčke i Turske.

Pomenuti rezultati ukazuju na obrazac klimatske varijabilnosti: Jugoistočna Srbija, odavno među najsušnijim krajevima zemlje, u narednim decenijama izmeniće se još više, krećući se ka aridnosti. A u aridnim i semi-aridnim predelima toplog klimata, deficit vlage dovodi do značajnih socio-ekonomskih posledica (npr. povećane potrebe lokalnog stanovništva za vodom).

Poljoprivreda mora da se prilagodi novim klimatskim uslovima

„Smatram da intenziviranje i veća frekvencija aridnosti može biti očekivana u budućnosti, što će imati negativan efekat na poljoprivredu, kao tradicionalnu delatnost koja je najraširenija u području Jugoistočne Srbije”, piše Milentijević.

Stoga bi, nastavlja on, država i lokalne samouprave morale implementirati mere i planove adaptacije sektora poljoprivrede kako bi osigurali održivost, posebno poljoprivrednih kultura koje se oslanjaju na padavine u letnjoj polovini godine.

Dva su vrlo bitna faktora koja čine današnju poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji neodrživom: a) zastarelost, zanemarivanje ili čak nedostatak sistema za navodnjavanje i b) odsustvo metodologije za prognozu prirodnih nepogoda, prevencija i redukcija štete nanete poljoprivredi.

Popis poljoprivrede iz 2023. godine ukazuje da ovaj rejon poseduje najmanje navodnjavanih površina u komparaciji sa ostalim regionima u Srbiji (svega 5,2%), dok su moguće navodnjavane površine daleko veće (8,5%).

Glavni izvori vode za potrebe navodnjavanja u Srbiji poreklom su od podzemnih (51%) i površinskih voda (25%). Zato se nameće opravdana bojazan za način funkcionisanja sistema za navodnjavanje u eri klimatskih promena i sve češćih i učestalijih suša.

Prognoze ukazuju da neće biti dovoljno vode u Republici Srbiji pa bi navodnjavanje trebalo zasnivati na primeni redukovanog i interventnog režima zalivanja sa ciljem uštede vode. To praktično znači smanjenje norme zalivanja do vrednosti koja neće značajno smanjiti visinu i kvalitet prinosa i zalivanje samo u kritičnim fenofazama razvoja biljaka.

Koje poljoprivredne kulture će biti najugroženije?

Klimatskim promenama će naročito biti pogođene tradicionalne poljoprivredne kulture koje se gaje na jugoistoku naše zemlje, što znači povrtarske kulture poput paradajza, paprike, krastavca, žitne kulture itd.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Klima101

Foto: khw80, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Zabava

Potražnja za mača čajem je tolika da uskoro neće moći da se zadovolji

by bifadmin

Japanske farme zelenog čaja ne mogu da postignu da isporuče onoliko mača čaja koliko se traži širom sveta, piše portal Japanorama.

Maćća ili matcha, kako ga zapadnjaci pišu latinicom, zapravo znači “smrvljeni čaj”. To je fino mleveni prah zelenog čaja od listova uzgajanih u hladu. Gajenje u hladu obezbeđuje ovoj vrsti čaja karakterističnu jarko zelenu boju i jak umami ukus (pored slatkog, slanog, kiselog i gorkog, postoji i takozvani UMAMI ukus, što je japanski termin koji se prevodi kao “prijatan, mesnat, pun”). U pitanju je ukus koji pojačava ukupni doživljaj hrane, a posebno ga izazivaju namirnice bogate mononatrijum glutamatom (MSG), kao što su parmezan, morske alge, miso ili neke vrste pečuraka.

Ekonomska šansa za Japan

Prema istraživanju Grand View Research, tržište mača čaja u 2023. vredelo je 4,3 milijarde dolara, a prošle godine već 4,7 milijardi. Prognozira se da će do 2030. njegova vrednost porasti na 7,43 milijarde dolara.

Najdominantniji svetski proizvođač ovog čaja je Japan jer u njemu postoje najoptimalniji klimatski i geografski uslovi za njegov uzgoj. Slede ga Kina i Vijetnam ali u poređenju sa zemljom izlazećeg sunca one na tržište plasiraju male količine mača čaja.

Mača čaj zato važi za veliku ekonomsku šansa za Japan jer je, primera radi, prošle godine činio više od polovine od 8.798 metričkih tona zelenog čaja izvezenog iz ove zemlje, što je dvostruko više nego pre deset godina.

“Nemamo dovoljno čaja za sve kupce”

Kolika je tražnja za ovim čajem najbolje pokazuju priče iz običnog života. Tako je naprimer ove godine u Los Anđelesu otvoren specijalizovani lokal “Kettl Tea”, sa čak 25 vrsta mača, u kom se japanski čaj u prahu priprema sa preciznošću izvežbanih majstora, ali osoblje često posetiocima mora da se izvini, jer nemaju neku od traženih vrsta. “Jedna od stvari sa kojima se borimo jeste da objasnimo kupcima da zaista nemamo ono što žele”, rekao je novinarima Žak Mangan, vlasnik lokala.

Popularnost ovog zelenog čaja eksponencijalno je rasla u poslednjoj deceniji, a najveći rast zabeležen je u poslednje dve do tri godine, napominje ovaj ugostitelj.

Mangan smatra da je tržište zelenog čaja mača skoro udvostručeno za godinu dana. Sada je ovaj čaj, kaže, “kulturna tačka dodira u zapadnom svetu” i nudi se svuda – od Starbaksa do sladoledžija.

Hiljadama kilometara dalje, u japanskoj prefekturi Saitama, Masahiro Okutomi, inače 15. generacija koja vodi porodični posao sa čajem, preplavljen je narudžbinama na koje ne može da odgovori. „Morao sam da na našem vebsajtu objavim da više ne primamo porudžbine za zeleni čaj mača“, tvrdi on.

Kako ublažiti nestašicu mača čaja?

Da postoji jednostavan odgovor na ovo pitanje, ove vesti na našem sajtu verovatno ne bi ni bilo. Međutim, ipak postoje neki pokušaji da se ublaži deficit mača čaja na tržištu.

Japanska vlada uvela je podsticaje za njegove proizvođače kako bi podstakla rast njegove proizvodnje. Ali posledica toga može biti žrtvovanje kvaliteta čaja, a “uostalom u malim ruralnim područjima to je gotovo nemoguće sprovesti”, misli Okutomi.

Broj plantaža čaja u Japanu je pao na četvrtinu onoga što je bio pre 20 godina, jer poljoprivrednici stare i ne mogu da obezbede naslednike, kaže on i dodaje: “A obuka nove generacije zahteva vreme… Ne može se improvizovati”.

Osim smanjenja broja poljoprivrednika, veliki problem u ovoj delatnosti su i klimatske promene. Procenjuje se da će zbog rekordno visokih temperatura ove godine u Japanu rod mača čaja biti manji od očekivanog.

Zbog toga bi njegove cene mogle još rasti iako ni sada mnogima nisu pristupačne. Primera radi, na internetu se najjeftiniji mača čaj može pazariti za 105 dolara po kilogramu, dok ista količina čaja od kamilice košta 32 dolara. Dok stigne do krajnjih potrošača vrednost mu se multiplikuje pa tako u Srbiji 100 grama ovog čaja košta najmanje 1.200 dinara.

Izvor: Japanorama, Bif

Foto: dungthuyvunguyen, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Srbija zabeležila rast spoljnotrgovinske razmene, ali i deficita

by bifadmin

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-jun 2025. iznosila 37.406,5 miliona evra, što je rast od 10,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno nam je porastao spoljnotrgovinski deficit i to za čak 12,9%, objavio je Republički zavod za statistiku.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije izražena u dolarima u istom periodu iznosila je 40.816,3 miliona dolara i bila je veća za 11,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvezeno je robe u vrednosti od 18.046,0 miliona dolara, što čini povećanje od 11,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 22.770,3 miliona dolara, što je za 11,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 16.534,7 miliona evra, što čini povećanje od 10,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 20.871,8 miliona evra, što predstavlja povećanje od 10,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Rast deficita

Deficit iznosi 4.724,3 miliona dolara, što čini povećanje od 12,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 4.337,1 miliona evra, što je povećanje od 12,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 79,3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 odsto.

Sa kim najviše trgujemo

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 57,9 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su kada je reč o izvozu Nemačka – 2.569,6 miliona evra, zatim BiH 1.005,4 miliona evra, Italija 993,2 miliona evra, Kina 982,8 miliona evra i Mađarska 778,4 miliona evra, a kod uvoza Kina 2.990,8 miliona evra, Nemačka 2.418,4 miliona evra, Italija 1.364,9 miliona evra, Mađarska 1.083,3 miliona evra i Turska 1.029,8 miliona evra.

Izvor: RZS

Foto: PublicDomainPictures, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

MOL Serbia i Agencija za bezbednost saobraćaja pokreću novu fazu projekta „Igra je za decu, dečiji život nije igra“

by bifadmin

Kompanija MOL Serbia, u saradnji sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, pokreće novu fazu višegodišnjeg projekta „Igra je za decu, dečiji život nije igra“, posvećenog unapređenju saobraćajne bezbednosti dece i dece putnika u vozilu.

Projekat, koji se već sedmu godinu zaredom sprovodi širom Srbije, ima za cilj da edukuje roditelje o pravilnoj upotrebi i postavljanju dečijih auto-sedišta, kao i da ukaže na značaj odgovorne vožnje kada su deca u vozilu.

Tokom prethodne sezone, aktivnosti su sprovedene na 20 MOL servisnih stanica. Na svakoj lokaciji, roditelji su imali priliku da uz pomoć sertifikovanih trenera Agencije za bezbednost saobraćaja dobiju personalizovane savete, prisustvuju demonstracijama pravilnog postavljanja auto-sedišta i provere da li je njihovo sedište ispravno i bezbedno montirano.

Nova sezona projekta odvijaće se tokom avgusta i septembra i ponovo će obuhvatiti 20 lokacija na MOL servisnim stanicama širom Srbije. Besplatne radionice biće organizovane u Obrenovcu, Beogradu, Odžacima, Pančevu, Nišu, Ubu, Čačku, Leskovcu, Kraljevu, Novom Sadu, Šapcu, Subotici, Kragujevcu i Kruševcu.

Građani će na tim lokacijama moći da obave proveru dečijih sedišta, dobiju stručne savete i učestvuju u nagradnim kvizovima, uz mogućnost osvajanja vrednih i korisnih nagrada.

Statistika pokazuje da pravilna upotreba dečijih sedišta smanjuje smrtnost dece u saobraćajnim nezgodama za više od 50%, a kod novorođenčadi i do 70%. Imajući to u vidu, MOL Serbia i Agencija za bezbednost saobraćaja intenziviraju svoje napore kako bi još veći broj porodica dobio podršku, informacije i pomoć u zaštiti svoje dece u saobraćaju.

„Kompanija MOL Serbia se već sedam godina zalaže za sigurnost dece u saobraćaju. Kroz saradnju sa Agencijom za bezbednost saobraćaja kontinuirano radimo na edukaciji roditelja i podizanju svesti o važnosti pravilne upotrebe dečijih sedišta. Cilj nam je da doprinesemo stvaranju kulture odgovorne vožnje u kojoj nijedna greška ne sme ugroziti dečiji život“, izjavila je Biljana Mališić Jut, direktorka maloprodaje MOL Serbia.

Branko Stamatović, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, istakao je da najveći broj dece koja stradaju u saobraćaju, stradaju kao putnici u automobilima. To znači da su u trenutku nezgode sa svojim roditeljima, starateljima, upravo sa onima koji ih najviše vole, ali često nisu svesni koliko je važno da sedište bude pravilno postavljeno, a dete u njemu pravilno vezano.

„Po podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, procenat upotrebe sigurnosnih sistema za decu (od 0 do 12 godina) je tek 60%, dok je upotreba sigurnosnog pojasa kod dece od 4 do 12 godina – 47%! Veliki broj roditelja ne koristi auto-sedišta na potpuno ispravan način.

Upravo je to razlog zašto je važno uključivanje društveno odgovornih kompanija u sprovođenju i realizovanju Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja“, naglasio je Stamatović i dodao da su sve aktivnosti koje zajednički realizujemo usmerene ka ostvarenju Vizije 0 poginule dece u saobraćajnim nezgodama od 2030.godine.

Zato i ove godine, u saradnji sa kompanijom MOL Serbia, realizujemo kampanju „Igra je za decu, dečiji život nije igra“, na 20 lokacija širom Republike Srbije. Stručni timovi Agencije za bezbednost saobraćaja proveravaće kako su auto-sedišta postavljena i kako su deca u njima vezana. Roditelji će dobiti konkretan savet, smernicu i podršku – jer ne postoji važnija misija od zaštite života deteta. Svaka radionica, svaka brošura koji stigne do roditelja, može da napravi razliku i doprinese bezbedosti saobraćaja“, naglasio je Stamatović.

Pored edukativnog dela, kampanja uključuje i interaktivne aktivnosti za posetioce. Svi vozači koji na odabranim MOL Serbia servisnim stanicama provere da li je dečije auto-sedište pravilno postavljeno i učestvuju u kratkoj proveri znanja, imaju priliku da osvoje vredne nagrade. Agencija za bezbednost saobraćaja dodeljuje dečije auto-sedište (kategorije 9–36 kg), dok MOL Serbia nagrađuje MOL poklon karticom za gorivo u iznosu od 4000 RSD. Za učestvovanje je potrebno popuniti flajer sa tačnim odgovorima i ubaciti ga u predviđenu kutiju, nakon čega će sa svake lokacije biti izvučeni dobitnici. Na ovaj način kampanja ne samo da podiže svest o važnosti pravilne upotrebe dečijih sedišta, već i omogućava praktičnu primenu znanja u svakodnevnom životu.

MOL Serbia poziva sve roditelje da iskoriste priliku, informišu se, dobiju stručnu podršku i učine jedan važan korak ka bezbednijoj vožnji svoje dece.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Zašto Srbija dobija novi zakon o statistici?

by bifadmin

Republički zavod za statistiku (RZS) objavio je Nacrt zakona o zvaničnoj statistici. Javna rasprava u vezi nacrta tog zakona trajaće od 30. jula do 19. avgusta. U tom periodu mogu da se pošalju primedbe, predlozi i sugestije na predložena rešenja, piše Forbes.

Već neko vreme stručnjaci kritikuju zvaničnu statistiku u Srbiji upozoravajući da ona ne pruža realni uvid u stanje domaće ekonomije i životni standard stanovništva, odnosno da se podaci “kreativno” obrađuju u nečijem interesu.

Međutim, novi zakon neće biti donet zbog ovih kritika nego, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, radi “usaglašavanja statističkog sistema Srbije sa Evropskim statističkim sistemom, kako bi se uspešno i što pre okončao proces pristupnih pregovora radi ulaska u Evropsku uniju“.

Taj zakon bi trebalo da reguliše pitanja organizacije sistema zvanične statistike, plana i programa statistike, prikupljanja podataka. Takođe, on se bavi i obradom i čuvanjem podataka, te pitanjem statističke poverljivosti.

Slabosti srpske statistike

Kao jedan od razloga za donošenje novog propisa navodi se i zaključak Peer Review misije koju je angažovao Evrostat u decembru 2017. U tom zaključku stoji da pravni okvir statističkog sistema Srbije pokazuje izvesne slabosti i da su izmene Zakona o zvaničnoj statistici neophodne.

Neke od preporuka Peer Review misije bile su da proces izbora i postavljanja direktora Zavoda treba da bude transparentniji, a da razlozi zbog kojih njegova funkcija prestaje budu jasno predviđeni zakonom.

Tako je u nacrtu zakona i član koji predlaže niz uslova koje lice mora da ispuni da bi bilo postavljeno za direktora RZS-a.

Takođe, preporuka ove misije je bila da se u Zakonu o zvaničnoj statistici predvide kazne za kršenje odredaba poverljivosti.

Javno „zavrtanje ušiju“

Predloženo je i pravo obrađivača zvanične statistike (RZS, NBS) da javno interveniše u slučajevima pogrešnog tumačenja ili zloupotrebe statističkih podataka. Neophodno je da to pravo bude eksplicitno utvrđeno novim zakonom o zvaničnoj statistici.

U nacrtu zakona postoje i članovi koji kažu da direktor (zavoda za statistiku) ima pravo da javno reaguje u slučaju pogrešnog tumačenja ili zloupotrebe rezultata zvanične statistike. Isto se navodi i za NBS, i ostale odgovorne proizvođače zvanične statistike.

Svi koji žele da učestvuju u javnoj raspravi o ovom zakonu mogu dostaviti primedbe, predloge i sugestije RZS-u na imejl adresu javna.rasprava@stat.gov.rs. Ti predlozi se dostavljaju putem posebnog obrasca koji se može preuzeti sa zvaničnog sajta RZS-a.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Forbesa

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci