Tag:

banka

Erste Banka klijentima omogućila razmenu eDokumenata putem servisa Moj-eRačun

by bifadmin 6. новембар 2020.

Usluga brze, jednostavne i bezbedne razmene elektronskih dokumenata snižava troškove poslovanja kompanija i omogućava im bržu naplatu i likvidnost, dok istovremeno povećava pravnu sigurnost, jer kompanije za svaki elektronski račun imaju vremensku potvrdu o njegovom primanju i slanju.

Erste Banka je u saradnji sa servisom Moj-eRačun pravnim licima, malim preduzećima i preduzetnicima omogućila najsavremeniju uslugu elektronske razmene i upravljanja izdavanjem, primanjem i arhiviranjem elektronskih računa i dokumenata (eRačuni i eDokumenti). Kako bi se korisnici upoznali sa načinom funkcionisanja i prednostima ove usluge, njeno korišćenje je besplatno za sve klijente Banke tokom promotivnog perioda, do 31. marta 2021. godine.

Brža naplata i likvidnost

Moj-eRačun je informacioni posrednik namenjen elektronskoj razmeni i upravljanju izdavanjem, primanjem i arhiviranjem eRačuna i eDokumenata između pošiljaoca i primaoca. Kao elektronski dokument koji u potpunosti zamenjuje papirni račun poslat poštom, eRačun je overen vremenskim žigom i sertifikatom, koji garantuju njegovu celovitost i validnost.

Osim jednostavnosti primanja i slanja računa, ova usluga snižava troškove poslovanja, jer umanjuje potrebu za papirom, kovertama, poštanskim markicama ili tonerom. Takođe, korisnici u svakom trenutku mogu da znaju tačan datum i vreme preuzimanja eRačuna, koji imaju status preporučene pošiljke. Pošto eRačuni stižu do primaoca u roku od nekoliko sekundi, usluga kompanijama omogućava i bržu naplatu i likvidnost.

„Navike klijenata banaka se menjaju, prateći tehnološke trendove i digitalizaciju, koja je u aktuelnoj situaciji još više dobila na značaju. Imajući to u vidu, sa željom da našim klijentima olakšamo svakodnevno poslovanje i pomognemo im da iskoriste sve prednosti digitalizacije za unapređenje svojih poslovnih aktivnosti, sa partnerima iz servisa Moj-eRačun ponudili smo uslugu bezbedne, jednostavne i brze elektronske razmene eDokumenata“, ističe Nikola Stamenković, direktor Sektora poslova sa pravnim licima u Erste Banci, i dodaje:

„Kako zakonske izmene predviđaju obavezno uvođenje eRačuna, klijentima smo omogućili da se upoznaju sa svim prednostima ovog servisa tako što će tokom promotivnog perioda bez naknade moći da šalju, preuzimaju i arhiviraju eRačune i eDokumenta i na vreme se pripreme za dalju digitalizaciju svakodnevnog poslovanja“.

Elektronska razmena dokumenata povećava i pravnu sigurnost

Servis obuhvata i Moj-eArhiv, elektronsku bazu dokumenata koja korisnicima omogućava automatsko arhiviranje eDokumenata. Uz pomoć elektronskog arhiva, mogu na brz i jednostavan način da pristupe i pretražuju potrebnu dokumentaciju. Jednom arhiviran elektronski dokument skladišti se 11 godina i dostupan je u svakom trenutku.

„Pored brojnih prednosti i ušteda, elektronska razmena dokumenata povećava i pravnu sigurnost, jer za svaki račun imate vremensku potvrdu o primanju i slanju. Prema podacima Eurostata, u EU je još pre 13 godina gotovo petina kompanija račune slala u elektronskom formatu. Kako bismo i u ovoj oblasti krenuli dalje putem digitalizacije, potrebno je da ispravni eRačuni budu overeni aplikativnim sertifikatom i vremenskim žigom”, istakla je Magdalena Bogdanović, direktorka kompanije „Doclop doo“, koja je partner Erste Banke i provajder servisa Moj-eRačun.

Ono što je značajno za međunarodno poslovanje je činjenica da je svaki eRačun poslat preko ovog servisa izrađen prema internacionalnom UBL 2.1 standardu, što ga čini prepoznatljivim bilo gde u svetu. Servis Moj-eRačun integrisan je u veliki broj računovodstvenih programa, više od 70 odsto najčešće korišćenih na teritoriji Republike Srbije, a ova mreža se svakim danom širi. Elektronska razmena dokumenata podrazumeva i da kompanije više neće biti u situaciji da izgube eDokumente, jer je moguće preuzeti ih neograničen broj puta.

Od 1. jula 2021. će pravna lica u Srbiji biti u obavezi da javnom sektoru dostavljaju eRačune, u skladu sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, dok Zakon o računovodstvu i Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju predviđaju obavezno uvođenje elektronskih računa od januara 2022. u poslovanju između pravnih lica.

6. новембар 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja

by bifadmin 3. септембар 2020.

Prethodne nedelje evropsku i svetsku ekonomiju je zatekla vest o rekordnom padu Euribora, kamatne stope po kojoj grupa izabranih evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac.

Ta stopa je već nekoliko dana u padu i ovih dana se kreće između -0,3 i -0,5%, u zavisnosti od vremenskog okvira pozajmljivanja. Ovo je znak da tržišta očekuju pad cena, odnosno deflaciju, uprkos politici nezapamćene emisije svežeg novca koje je Evropska centralna banka (ECB) sprovela od početka krize uzrokovane virusom korona, stoji u analizi Marka Obradovića, saradnika Centra za evropske politike koju prenosimo u celini.

Pad evropske kamate utiče i na cenu kredita i u Srbiji. Razlog je jer smanjenje Euribora generalno pozitivno deluje na dužnike, naročito ako su, kao što je slučaj sa većinom dužnika u Srbiji, zaključili kreditne ugovore sa bankama u kojima je kamatna stopa na pozajmljena sredstva izražena kao zbir marže banke i Euribora.

Što je manja marža ili Euribor, kamata koju plaća dužnik je manja. Kada Euribor “sklizne” u negativnu zonu, kamata koju dužnik plaća postaje niža čak i od osnovne marže banke. Direktna posledica pada Euribora je da će većina dužnika u narednom periodu mesečno plaćati niže rate.

U teoriji je moguće da Euribor toliko padne da bude ispod nivoa marže banke, što znači da bi vam banka svakog meseca plaćala za kredit koji ste uzeli.

U ekonomskim tokovima nešto ozbiljno nije u redu

Međutim, iako na kraće staze povoljnije za dužnike, odlazak Euribora u negativnu zonu znači da sa ekonomskim tokovima nešto ozbiljno nije u redu.

Deflacija uobičajeno motiviše učesnike na tržištu da odlažu kupovine, u očekivanju da će robe ili usluge još više pojeftiniti. Takvo ponašanje dalje deluje na smanjenje privredne aktivnosti i investicija, a potom i na smanjenje zaposlenosti, što dalje uzrokuje spiralu negativnih efekata na ekonomiju.Dobra strana smanjenja Euribora bi trebalo da bude motivisanje novih pozajmljivanja i investicija koje pri višim kamatnim stopama ne bi bile isplative i ekonomski opravdane.

Dakle, i oni projekti sa nižim očekivanim profitima u uslovima niže kamate, postaju ekonomski mogući. Na žalost, razlozi odlaganja investiranja danas nisu uzrokovani ekonomskim, već zdravstvenim faktorima koji ograničavaju poslovanje.

To je i razlog zašto je Euribor “pao” uprkos trudu ECB da se to ne desi – tržište je pod snažnim uticajem neekonomskih faktora. Vrlo je verovatno da će u narednom periodu ECB nastaviti sa politikom monetarne ekspanzije kako bi nekako podstakla ekonomsku aktivnost.

Negativna cena novca, dakle, iako u kratkom roku deluje da olakšava poslovanje i smanjuje teret dužnika, nije poželjna pojava već je posledica velikih problema sa kojima se suočavaju ekonomije Evrope i sveta.

Dugoročno, ostanak Euribora u negativnoj zoni bi značio ekstremno duboku krizu sa dubokim i razarajućim socijalnim posledicama. Ostaje nada da ekonomska kriza izazvana virusom korona neće trajati dugo i da će oporavak privredne i investicione aktivnosti u zoni evra i njenim trgovinskim partnerima biti snažan i brz.

Izvor:Nova S-Kamatica.com

3. септембар 2020. 0 komentar

Promo

EBRD i Banca Intesa omogućile bolji pristup finansiranju za preduzetnice

by bifadmin 7. август 2020.

Preduzeća kojima upravljaju žene u Srbiji imaće pristup novoj kreditnoj liniji od 8 miliona evra koju je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila Banca Intesa za finansiranje malih i srednjih preduzeća kojima rukovode žene.

Ovo je četvrta kreditna linija koju EBRD obezbeđuje za Banca Intesa u okviru svog programa Žene u biznisu (Women in Business), koji su podržali donatorski fondovi iz Švedske i Luksemburga.

Kao vodeća banka u Srbiji, Banca Intesa je ključni promoter ekonomske inkluzije žena i do sada je plasirala oko 15 miliona evra kredita preduzećima kojima upravljaju žene. Nova kreditna linija će pomoći banci da zadovolji rastuću tražnju nakon krize izazvane korona virusom i dodatno poboljšati pristup finansiranju za preduzetnice.

Suzana Hargitaj, regionalna direktorka EBRD-a za zapadni Balkan i šefica kancelarije u Srbiji, rekla je: „Danas se ponovo udružujemo sa našim dugogodišnjim partnerom, Banca Intesa Beograd, da podržimo preduzeća kojima rukovode žene u Srbiji. Ovo predstavlja važan korak napred u naporima da se podrži ekonomsko uključivanje žena u zemlji u periodu nakon krize izazvane korona virusom.”

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, izjavila je: „Banca Intesa, u saradnji sa EBRD, nastavlja da jača ekonomski potencijal ženskog preduzetništva, prepoznajući njegov značaj za održivi razvoj domaće privrede. Kao prva banka koja je u Srbiji započela realizaciju EBRD programa Žene u biznisu, do sada smo podržali više od 1.500 inicijativa ženskog preduzetništva, pomažući preduzetnicama da unaprede poslovanje i ostvare svoje razvojne ambicije. U okolnostima u kojima se čitava svetska ekonomija suočava sa negativnim posledicama pandemije, osetljivi segmenti privrede posebno su izloženi udarima krize, zbog čega je neophodno da im i u ovom trenutku olakšamo pristup finansiranju, doprinoseći očuvanju radnih mesta i ukupnom privrednom oporavku naše zemlje.“

EBRD je vodeći institucionalni investitor Srbiji. Banka je do sada uložila više od šest milijardi evra u 267 projekata u zemlji, sa fokusom na razvoj privatnog sektora, unapređenje usluga javnog sektora i zelenu ekonomiju.

7. август 2020. 0 komentar

Promo

Sberbank proglašena za najbolju banku u Centralnoj i Istočnoj Evropi u kategoriji inovacija u digitalnom bankarstvu

by bifadmin 6. август 2020.

Britanski magazin „The Banker“, deo „Financial Times Group“, prepoznao je Sberbank kao najbolju banku u regionu Centralne i Istočne Evrope u kategoriji inovacija u digitalnom bankarstvu. Banka je osvojila nagradu za najbolju banku u Centralnoj i Istočnoj Evropi u kategoriji „Inovacije u digitalnom bankarstvu“ na događaju „Nagrade za inovacije u digitalnom bankarstvu 2020“ („Innovation in Digital Banking Awards 2020“). Banka je primila prestižnu nagradu za tri svoja projekta, uključujući biometrijske skenere na bankomatima, platformu za fakturisanje komunalnih usluga BRIS i alrgoritamske naloge u sistemu „Sberbank Markets E-Commerce“.

Sberbank aktivno uvodi biometrijske skenere na svojim bankomatima, što predstavlja tehnologiju koja klijentima omogućava da koriste samouslužne uređaje za vršenje plaćanja i prenos novca, povlačenje i deponovanje gotovine, bez kartice, pametnog telefona i bilo kog drugog dokumenta.

Ovakvim rešenjem, Sberbank je prva banka u Rusiji koja je svoje bankomate opremila. Biometrijsku uslugu aktivirate na praktičan način, na primer, preko Sberbank onlajn sistema, koristeći bankomat ili u ekspozituri banke, potom birate opciju „Biometrijska usluga“ („Biometric Service“) i sledite uputstva za korišćenje ove opcije. Algoritam ne možete prevariti tako što ćete staviti jaku šminku ili podmetnuti fotografiju, pošto identifikuje klijente čak i ako imaju novu frizuru, bradu ili su našminkani.

Platforma za fakturisanje komunalnih usluga BRIS, omogućava klijentima da obračunaju naknade za komunalne usluge, generišu račune za klijente, uključujući i u elektronskom formatu, automatizuju proces obrade plaćanja i dodatne radnje sa pružaocima komunalnih usluga.

Pored inovacija u poslovnim procesima, platforma za fakturisanje usluga BRIS omogućava komunalnim kompanijama da optimizuju troškove IT usluga i infrastrukture zahvaljujući klaud tehnologiji (SaaS). Kao rezultat toga, plaćanje je ubrzano, a transparentnost komunikacije između korisnika, kompanija za upravljanje i pružalaca komunalnih usluga je poboljšana. Platforma je integrisana u Vladin informacioni sistem stanovanja i komunalnih usluga (GIS HPU), u skladu je sa ruskim propisima o javnim komunalnim službama i kompatibilna je sa savremenim platnim uslugama Sberbank.

Robotski algoritmi — algoritamski nalozi — dostupni su klijentima platforme “Sberbank Markets” za vršenje deviznih transakcija. Takvi nalozi pomažu u unapređenju automatizacije kontrole i transparentnosti određivanja valutnih pozicija. Platforma podržava vršenje kupoprodajnih transakcija sa glavnim svetskim valutama, kao i valutama rastućih tržišta, kursne transakcije sa datumom vrednovanja danas, sutra i prekosutra, valutne svop transakcije za period do dve godine, isporučive i neisporučive terminske ugovore i usklađivanje stopa za deponovanje sredstava, kao i minimalan bilans za period do tri godine. Minimalna vrednost valutne transakcije nije ograničena.

“Sberbank nastoji da omogući jedinstveno korisničko iskustvo kroz proaktivno uvođenje savremenih informacionih tehnologija u svoje poslovanje. Naš cilj je da klijenti koji koriste naše usluge mogu da vrše radnje koje žele brzo i da pri tom budu zadovoljni rezultatima, a biometrijski skeneri u bankomatima, BRIS platforma za račune za komunalne usluge i algoritamski nalozi imaju upravo to za cilj. Drago nam je da su prednosti ovih usluga prepoznali i naši klijenti, kao i priznati svetski stručnjaci magazina „The Banker“”, izjavio je Aleksandar Vedjahin, prvi potpredsednik Izvšnog odbora Sberbank.

6. август 2020. 0 komentar

Promo

Intesa Sanpaolo usvojila konsolidovane rezultate na dan 30. jun 2020.

by bifadmin 5. август 2020.

Upravni odbor Intesa Sanpaolo, internacionalne bankarske grupe u čijem sastavu posluje Banca Intesa, odobrio je konsolidovani polugodišnji izveštaj na dan 30. jun 2020.

Rezultati ostvareni u prvoj polovini 2020. potvrđuju sposobnost Intesa Sanpaolo da se efikasno suoči s izazovnim posledicama epidemije virusa COVID-19. Oni odražavaju održivu profitabilnost Grupe zasnovanu na snažnoj kapitalnoj bazi i visokoj likvidnosti, kao i na otpornom i dobro diversifikovanom poslovnom modelu i strateškoj fleksibilnosti u upravljanju operativnim troškovima. Rezultati takođe odražavaju podršku koju Grupa pruža Italiji i njenu opredeljenost da postane primer održivosti i društvene i kulturne korporativne odgovornosti.

„U posebno izazovnom periodu koji su obeležile posledice pandemije COVID-19, Intesa Sanpaolo je ponovo demonstrirala sposobnost da postigne svoje ciljeve i ispuni svoje obaveze“, rekao je Karlo Mesina (Carlo Messina), generalni i izvršni direktor Intesa Sanpaolo i dodao da Grupa sada otvara novo poglavlje u svojoj istoriji. „Prošle nedelje uspešno smo okončali ponudu datu akcionarima UBI banke. Ponosni smo što su akcionari UBI banke koji poseduju 90,2% akcijskog kapitala odlučili da postanu deo Intesa Sanpaolo. Intesa Sanpaolo i UBI imaju slične poslovne modele i dele sličnu korporativnu kulturu i vrednosti. Zajedno možemo da osnažimo Grupu koja je nacionalni šampion i lider u Evropi, sa više od 1,1 biliona finansijske imovine klijenata. Zajedno smo jači i imamo veći potencijal za rast. Zahvaljujući ovoj transakciji, nalazimo se na vrhu bankarskog sektora evrozone: naša kombinovana grupa je druga po tržišnoj kapitalizaciji, 6. po operativnom prihodu i 8. po ukupnim sredstvima“, istakao je Mesina.

Snažna neto dobit:

2.566 miliona evra u prvom polugodištu 2020, što predstavlja povećanje od 13,2% u odnosu na 2.266 miliona evra u prvom polugodištu 2019.
Bruto dobit porasla 7,1% u odnosu na prvo polugodište 2019.
Operativna marža porasla 2,8% u odnosu na prvo polugodište 2019.
Operativni prihodi stabilni u poređenju sa prvim polugodištem 2019.
Operativni troškovi smanjeni 2,8% u odnosu na prvo polugodište 2019.

Poboljšanje kvaliteta kredita:

Smanjenje nenaplativih kredita, postignuto bez dodatnih troškova za akcionare.
Smanjenje bruto iznosa nenaplativih kredita: oko 23 milijarde evra od decembra 2017. i oko 36 milijardi evra od septembra 2015. (oko 10 milijardi evra i oko 22 milijarde evra, respektivno, ako se izuzme prodaja kompaniji Intrum i kompaniji Prelios)
Smanjenje stanja nenaplativih kredita za 4,6% bruto i 1,5% neto u odnosu na kraj 2019. (5,7% bruto i 3,6% neto kada se izuzmu nova pravila definisana novom definicijom „default-a“ (neispunjenja ugovornih obaveza)); odnos nenaplativih kredita prema ukupnim kreditima od 7,1% bruto i 3,5% neto.
Anualizovan trošak rizika u prvoj polovini 2020. od 46 baznih poena ne računajući uticaj prilagođavanja kredita zbog budućih posledica COVID-19 (jednak 43 bazna poena, od čega je 36 baznih poena za pokrivenost opštim prilagođavanjima za kreditni rizik naplativih kredita i 7 baznih poena za pokrivenost specifičnim prilagođavanjima za kreditni rizik problematičnih kredita)

Solidan osnovni kapital, daleko iznad regulatornih zahteva:

Racio pokazatelj kapitala CET1 na dan 30. jun 2020. nakon što se odbije 1.925 miliona evra u dividendama obračunatim za prvu polovinu 2020. na nivou od
14,9% pro-forma „fully loaded“
14,6% „phased-in“

5. август 2020. 0 komentar

Promo

OTP banka omogućila plaćanje putem Apple Pay-a

by bifadmin 22. јул 2020.

OTP banka Srbija je od 21. jula 2020. godine, uz podršku kompanije Mastercard, omogućila svojim klijentima da plaćaju putem Apple Pay-a. Uz veću sigurnost, bezbednost i zaštitu podataka prilikom plaćanja putem Apple uređaja, klijenti OTP banke sada mogu da plate na prodajnom mestu bez razmene platne kartice ili gotovine sa prodavcem i bez dodirivanja POS terminala rukama.

Dovoljno je da klijent koji koristi iPhone ili Apple Watch prinese svoj prenosni uređaj POS terminalu i na taj način obavi beskontaktno plaćanje. Klijent može biti siguran da jedino on ima mogućnost plaćanja Apple Pay aplikacijom jer svoj uređaj otključava ili biometrijskom autentifikacijom kao što su otisak prsta i prepoznavanje lica vlasnika, ili ukucavanjem svog koda za otključavanje uređaja.

OTP banka nastavlja da pomera granice

Na taj način Apple Pay pruža mogućnost plaćanja robe i usluga uz održavanje fizičke distance i minimalnog kontakta sa drugim ljudima, na svim prodajnim mestima gde je omogućeno beskontaktno plaćanje platnim karticama.
Pored plaćanja na prodajnom mestu, olakšana je i kupovina na internetu. Bilo da se onlajn plaćanje vrši unutar neke od aplikacija ili na pretraživaču Safari, korisnici iPhone-a, iPad-a ili Mac-a koji kupovinu obavljaju Apple Pay-om ne moraju da kreiraju nalog niti da ponovo unose podatke svoje platne kartice i podatke o mestu dostave.

Sigurnost i zaštita podataka predstavljaju srž saradnje OTP banke sa kompanijama Mastercard i Apple. Uvek kada koristite svoju Mastercard® platnu karticu OTP banke u okviru Apple Pay mobilnog novčanika, stvarni broj vaše kartice se ne čuva ni na uređaju niti na Apple serverima. Umesto toga, za dati uređaj se dodeljuje jedinstveni broj koji je enkriptovan i bezbedno sačuvan u sigurnom elementu na sertifikovanom čipu uređaja koji je kreiran da bezbedno čuva informacije, što predstavlja industrijski standard.

Sve što klijenti OTP banke treba da urade, je da u svom iPhone-u pokrenu aplikaciju Wallet, izaberu znak “+” i prate dalje korake za dodavanje Mastercard® kreditne ili debitne kartice. Čim korisnik doda svoju karticu na svoj iPhone, Apple Watch, iPad ili Mac, odmah može da počne da koristi uslugu Apple Pay na svom uređaju. Pritom, korisnici će i dalje imati pristup svim promocijama i pogodnostima koje im i inače omogućavaju OTP banka ili Mastercard.

OTP banka nastavlja da pomera granice u uvođenju inovacija po meri svojih klijenata, a Apple Pay uslugu mogu da koriste svi klijenti Banke koji imaju iPhone i jednu od Mastercard® platnih kartica Banke.

22. јул 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Stigao zahtev za preuzimanje Komercijalne banke

by bifadmin 17. јул 2020.

Posle gotovo četiri meseca od objave da Nova Ljubljanska banka – NLB kupuje Komercijalnu banku, realizacija ove transakcije približava se kraju! Narodnoj banci Srbije je konačno stigao zahtev za preuzimanje.

U naredna dva meseca trebalo bi da NBS donese rešenje kojim daje saglasnost za preuzimanje, a NLB će do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja, morati da peuzme vlasništvo ili saglasnost prestaje da važi.

Kako u NBS kažu, NLB grupa je podnela zahtev za sticanje direktnog vlasništva, koje će joj omogućiti više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci. Objašnjavaju, za „Novosti“, da je u toku obrada ovog zahteva i dostavljene dokumentacije.

Prema ranijim najavama, NLB bi trebalo da preuzme vlasništvo nad našom bankom do poslednjeg kvartala ove godine. Kako stručnjaci i Zakon kažu, do finalizacije transakcije moraju biti pribavljene obavezne regulatorne dozvole i saglasnosti koje daju, između ostalih, Evropska centralna banka, Banka Slovenije i Narodna banka Srbije.
– Svaka promena vlasništva u banci sa sedištem u Srbiji, koja bi omogućila sticanje od pet odsto i više glasačkih prava u toj banci, podleže pribavljanju prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije – kažu u NBS.

NBS odlučuje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva

U narednim mesecima, NBS će nakon podnošenja zahteva ceniti njegovu i urednost prateće dokumentacije.

– Nakon toga, ocenjuje se ispunjenost propisanih uslova koji se odnose na finansijsko stanje, poslovnu reputaciju i strateške ciljeve potencijalnog sticaoca vlasništva u banci, kao i procenu ispunjenosti svih propisanih uslova u skladu sa Zakonom o bankama, propisima NBS donetim na osnovu tog zakona, internim aktima, procedurama NBS, što predstavlja pravni okvir za odlučivanje o podnetom zahtevu – objašnjavaju za „Novosti“ u NBS.

O zahtevu za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva u banci, NBS odlučuje u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva i potpune propisane dokumentacije. Izdaje ili rešenje kojim se daje saglasnost ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi ili, u suprotnom, rešenje kojim se odbija zahtev.

– Određuje se i rok u kome podnosilac zahteva može steći vlasništvo za koje je data saglasnost, i to za pravna lica najkasnije do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja – objašnjavaju u NBS. – Ako podnosilac zahteva ne stekne vlasništvo u tom roku, data saglasnost prestaje da važi.

U nedavnoj izjavi predsednika nadzornog odbora NLB Primoža Karpe, preuzimanje Komercijalne banke teče u skladu sa planovima. Prema njegovim rečima, fokus NLB grupe ostaje na podršci sistemske uloge na svim tržištima na kojima posluje, pa će se tako izboriti i sa izazovima koje je doneo virus korona.

Dogovor o prodaji Komercijalne NLB banci je postignut krajem februara. NLB se obavezao da kontrolni paket od 83,2 odsto akcija u vlasništvu države plati 387 miliona evra, odnosno 27,65 evra po akciji. Do završetka transakcije Srbija će prihodovati i više od 450 miliona evra, jer će prihod steći i od kamate po stopi od 2 odsto godišnje za period od 1. januara 2020. koje je NLB u obavezi da isplati.

Profit

Podaci grupacije kažu da je NLB u 2019. godini ostvario neto profit od 193,6 miliona evra, a sve članice na tržištima jugoistočne Evrope poslovale su profitabilno, doprinoseći ukupnom rezultatu grupe sa 39 odsto. U našoj zemlji je lane profitirala sa 4,1 milion evra.

Zaposleni u strahu

KAKO se približava realizacija transakcije, zaposleni u Komercijalnoj banci strahuju od otkaza. A kako između sebe razgovaraju, da su im sumnje opravdane svedoči i nedavna izjava Blaža Brodnjaka, predsednika uprave NLB grupe, po kojoj oko 3.000 zaposlenih u našoj banci čeka reorganizacija. Naime, prema Brodnjakovim rečima, digitalizacija seli standardne transakcije na mobilne aplikacije, pa će se u poslovnicama sa klijentima razgovarati samo o kompleksnijim problemima. Doduše, pomenuo je veću potrebu za radom u kontakt-centrima.

17. јул 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Zatvaranje banke zbog lažiranih bilansa i pronevere

by bifadmin 16. јул 2020.

Austrijska banka „Commerzialbank Matersburg“ dobila je nalog da odmah obustavi rad zbog sumnje u lažiranje bilansa i pronevere.

„Ni ne razmišlja se o nastavku rada banke. Ta banka mora da se likvidira“, poručio je predsednik pokrajine Burgenland Peter Doskocil.
Šef regionalne banke iz pokrajine Burgenland Martin Puher je, nakon prvog saslušanja podneo ostavku, a podneo je protiv sebe prijavu. Visina nanete štete za sada ne može ni da se proceni, a Ustanova za nadziranje finansijskog tržišta (FMA) saopštila je da je situacija „dramatična“.

Brojna preduzeća i fizička lica, prema Doskocilu, zbog lažiranja bilansa najverovatnije će na kraju izgubiti mnogo novca.

Pokrajinska vlada uspostavila je „hotlajn“ na koji mogu da se jave svi klijenti banke, a angažovan je i pravnik koji će davati besplatne pravne savete. Pokrajina Burgenland nije pogodjena krahom banke, jer nije imala poslovne veze sa njom, dodao je Doskocil.

Međutim, elektroprivreda Burgenlanda u toj banci ima na računu oko pet miliona evra
FMA ukazuje da su ulozi do 100.000 evra po osobi osigurani i da do te sume građani ne moraju da strahuju.

Prilikom provere banke otkrivena je teška malverzacija, jer je godinama „friziran“ bilans, tako da je prikazan bilans od oko 800 miliona evra. Da bi se sprečila navala na banku, FMA je naložila zatvaranja svih devet filijala i centrale.

Od zatvaranja banke najteže pogođena je regionalna privreda i opštine, koje su imale kod nje žiro račune.

Izvvor: Blic

16. јул 2020. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci