Mnogi su se na početku pandemije šalili da će zbog karantinskih mera, odnosno prinudnog boravka građana u svojim kućama, Evropa doživeti bebi bum. No, desilo se sasvim suprotno, u mnogim evropskim zemljama porodilišta su bila praznija nego ranije.
Devet meseci posle uvođenja prvih karantinskih mera Francuska, Italija i Španija zabeležile su veliki pad broja novorođenčadi u poređenju sa proteklim periodom.
Francuska, koja tradicionalno ima najveći natalitet u EU, krajem prošle godine doživela je najveći pad u broju novorođenčadi još od 1975. godine. Taj pad je iznosio 13 odsto u odnosu na januar 2020.
I za Španiju je kraj 2020. bio najgori u poslednjih 80 godina, dakle od početka merenja. U ovoj zemlji je u decembru, dakle devet meseci nakon uvođenja strogih antiepidemijskih mera, broj novorođenih bio za 20 odsto manji u odnosu na isti period godinu dana ranije. Sličan pad, od 21,6 odsto, u decembru je zabeležila i Italija, koja je bila i prvo žarište korona virusa u Evropi.
Razlog za to je, kažu analitičari, verovatno ekonomske prirode jer se u razvijenim ekonomijama ljudi koji su zabrinuti za svoju egzistenciju teže odlučuju da imaju potomstvo. A najzabrinutiji za svoju egzistenciju su upravo tokom velikih kriza.
U nekim zemljama su ipak “rode” bile aktivnije
Međutim, prema pisanju Fajnenšl Tajmsa, ovo nije globalni trend. Nisu čak ni sve evropske države beležile pad nataliteta. Primera radi, Holandija i Finska su zabeležile rast broja novorođenčadi. Ipak, njihov doprinos ne može značajno da popravi celokupnu statistiku razvijenih zemalja, u kojima su osobe koje se nalaze u reproduktivnim godinama tokom krize mnogo opreznije pristupale planiranju porodice.
U zemljama u razvoju situacija je pak bila nešto drugačija. Bilo je onih koje su doživele pravi bebi bum, poput Filipina, države koja je prošle godine imala ogroman skok broja novorođenčadi, a ove očekuje još 214.000 neplaniranih beba, bar prema projekcijama Instituta za stanovništvo sa Filipinskog univerziteta i Fonda za stanovništvo Ujedinjenih nacija. Razlog za to su delimično i stroga ograničenja kretanja tokom kojih žene nisu imale pristup kontracepciji.
Sličan razlog za rast broja beba pripisuje se i Indoneziji i Indiji. U normalnim okolnostima ovo bi bila lepa vest, ali nažalost mnoge od „pandemijskih trudnoća“ su neplanirane i dešavaju se u siromašnim domaćinstima u kojima ima odveć mnogo usta koja treba nahraniti. A ekonomska situacija je daleko od dobre i pitanje je koliko će se još pogoršavati.
Foto: Pixabay