Home Tags Posts tagged with "budućnost"
Tag:

budućnost

EkonomijaVesti

Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za budućnost

by bifadmin

Naučnici širom sveta intenzivno rade na snažnijim baterijama. Traže se rešenja koja ne bi nužno uključivala retke metale poput kobalta, nikla, mangana i litijuma. Iz nemačkih laboratorija stižu ohrabrujuće novosti, piše tportal.

Postlitijumski istraživački klaster u Ulmu, Karlsrueu i Gisenu sa 120 naučnika najveći je klaster te vrste u Evropi. Baterija sutrašnjice trebala bi se temeljiti na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fičner iz laboratorije u Ulmu.

‘Budući da potražnja ubrzano raste, moramo da postavimo tehnologiju na širu materijalnu osnovu kako ne bi bilo uskih grla u proizvodnji’, naglašava Fičner.

Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’

Fokus je na pitanjima poput ekološkog otiska, veka trajanja, troškova proizvodnje i efikasnosti novih tehnologija. Prema Fičnerovom mišljenju, natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’. Gotovo je jednako snažna kao litijum-jonska baterija, kaže, ali je bolja u drugim područjima.

‘Natrijum-jonska baterija ima tu prednost da se za nju ne koriste kritične sirovine, ima bolja svojstva pri niskim temperaturama i može se brzo puniti’, kaže istraživač te predviđa da će baterije u budućnosti postati još snažnije i jeftinije.

Istraživački klaster na univerzitet Ulm nije jedini koji se bavi budućnošću baterija, piše tportal. Proizvođači iz privatnog sektora i javni laboratoriji takođe naporno rade na pronalaženju novih rešenja.

‘Verujem da je, posebno u početnim fazama, kada su mnoge stvari još vrlo neizvesne, važno pratiti lance snabdevanja, sirovine te na taj način identifikovati potencijale različitih opcija’, kaže Anegret Stefan s Instituta Fraunhofer ISI u Karlsrueu.

Noviji tipovi baterija još uvek nisu toliko tehnološki zreli

Stefan i njen tim objavili su novu studiju o budućnosti alternativnih baterijskih tehnologija. Njihov rad jasno pokazuje da postoji mnogo potencijala u alternativnim baterijskim tehnologijama, ali nužan je njihov dalji razvoj.

Noviji tipovi baterija još uvek imaju manju gustoću energije i još nisu toliko tehnološki zreli kao litijum-jonske verzije koje se uglavnom koriste u električnim automobilima.

Kad je reč o odabiru baterije za električne automobile, važno je nekoliko karakteristika, poput odnosa njenog kapaciteta i težine te gustoće. Manje i lakše baterije tako su poželjnije zato što smanjuju težinu vozila i time mu omogućuju bolji performans.

‘Naša studija pokazuje da neke alternativne tehnologije baterija imaju veliki potencijal, naprimer za niže troškove ili veću održivost, ali nemaju isti raspon primena kao litijum-jonske baterije’, kaže Stefan. Stoga ona smatra da će litijum-jonske baterije i dalje dominirati tržištem. Međutim postupno bi mogle biti zamenjene alternativama u određenim područjima.

Za budućnost baterija tehnologija je ključna

Prema studiji, nove vrste baterija postaju sve efikasnije i mogle bi jednog dana čak premašiti gustoću energije litijum-jonskih varijanti – i sve to uz nekritične resurse.

‘Na primer, u bliskoj budućnosti natrijum-jonske baterije mogu se sve više koristiti u malim automobilima. Ili litijum-sumporne baterije u manjim električnim avionima. Ili natrijum-sumporne ili cink-jonske baterije u stacionarnim aplikacijama.’

Pre svega, Stefan poziva donositelje političkih odluka da ulože više napora u području istraživanja i razvoja u Nemačkoj i EU. Istraživači se slažu da je tehnologija baterija ključna da bi Nemačka kao tehnološka sila mogla održati korak s globalnom konkurencijom, piše tportal.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Budućnost plaćanja

by bifadmin

Kompanija Mastercard objavila je novi izveštaj „Budućnost plaćanja“ koji pokazuje da ćemo do kraja ove decenije videti značajne inovacije koje će preoblikovati trgovinu i ekonomiju uvesti u narednu fazu razvoja.

Transformativne promene koje predstoje uključuju redefinisanje pojma novca, nove načine za razmenu vrednosti, pametna iskustva koja obuhvataju kako fizičko tako i digitalno okruženje, kao i više standarde u pogledu inkluzije i održivosti, što će menjati način na koji kreiramo, izrađujemo i isporučujemo proizvode.

Redefinisanje pojma novca

Definicija novca se proširuje i uključivaće netradicionalna sredstva kao što su podaci, kriptovalute i digitalna dobra, a samim tim će se menjati način na koji razmenjujemo vrednost.

• Tokenizovani svet – Tokenizacija omogućava pristup širom rasponu sredstava, istovremeno promovišući poverenje i sigurnost u samoj razmeni. Kako se krećemo ka tokenizovanom svetu, potrošači i kompanije će moći da koriste, kombinuju i razmenjuju nove oblike vrednosti, a takav pristup kreira i nove poslovne modele.

• Plaćanja koja se mogu programirati – Aplikacioni programski interfejs (API), smart contract programi i veštačka inteligencija će se kombinovati kako bi se omogućilo da se poslovni tokovi koji se obično izvršavaju pre ili posle plaćanja, uključe u samo plaćanje. Plaćanja koja je moguće programirati će stvoriti novu vrstu efikasnosti i pružiti unapređeno korisničko iskustvo.

• Sveprisutni novčanici – Digitalni novčanici sledeće generacije biće od vitalnog značaja kada je u pitanju naše upravljanje ličnim identitetom i sredstvima, uključujući široku paletu tokenizovanih vrednosti. Oni će biti sve važniji deo naše svakodnevice, i omogućiće pristup uslugama i plaćanjima u bilo kom okruženju.

Pametna iskustva

Iskustvo potrošača će se transformisati jer će se fizičko i digitalno okruženje sve više preplitati i biti povezaniji i pametniji, a sve sa idejom da korisnicima pružaju hiperpersonalizovana iskustva.
• Povezane finansije – Baš kao što je omnichannel trgovina (prodaja putem više trgovačkih kanala) transformisala način na koji kupujemo, tako će nove tehnologije proširiti načine i mesta na kojima plaćamo u prodavnicama, sportskim i kulturnim lokacijama, železničkim stanicama, onlajn igrama, super-aplikacijama, pametnim gradovima, metaverzumima itd. Mastercard API program omogućio je kompanijama kao što su Allstate, Adyen i Accelya da isporuče nova rešenja svojim klijentima.

• Neograničeni kanali za plaćanje – Kanali za plaćanje i mreže povezivanja koje omogućavaju kretanje novca će probiti postojeće barijere koje ograničavaju razmenu dobara, usluga i podataka preko geografskih granica i digitalnih tržišta.

• Neograničeni prihvat – Nove tehnologije i šire mogućnosti izbora drastično menjaju i iskustvo plaćanja na prodajnom mestu. Trgovci će biti fleksibilniji kod prihvata, a potrošači će imati koristi od znatno unapređenog iskustva i šireg obima usluga. Shodno tome, Mastercard je radio s Payfaceom i brazilskim maloprodajnim centrom St. Marche na pilot projektu biometrijske potvrde plaćaja na pet lokacija u okolini Sao Paula u 2022.

Održiva budućnost

Promene u društvu i životnoj okolini će imati značajan uticaj na to kako interesne strane vrednuju kompanije, kao i prema tome kako su ESG strategije primenjene u kreiranju, izgradi i isporuci proizvoda.

• Inkluzivne finansije– Globalno će se pojaviti nova tržišta i usluge kako bi se obezbedilo finansiranje odnosno osnažili ljudi i zajednice koji trenutno nemaju pristup zvaničnim tokovima novca da postanu finansijski uključeni.

• Osvešćeni konzumerizam – Potrošači će sve više nagrađivati kompanije koje u praksi podržavaju njihove lične društvene, etičke i ekološke ciljeve. S tim u vezi, Mastercard je sarađivao sa kompanijom Doconomy na razvoju Kalkulatora ugljeničnog otiska, koji omogućava finansijskim institucijama i trgovcima da ugrade metriku za praćenje ugljeničnog otiska u svoje aplikacije kako bi potrošači mogli u realnom vremenu da imaju uvid u procenjeni CO2 otisak svih svojih kupovina.

• Izgrađeno poverenje – Razvoj novih tehnologija i pojava sve više tačaka interakcije ljudi sa tehnologijama, znači i da se povećava rizik od prevara i krađe identiteta, što znači da će sigurnost i poverenje postati ključni faktori za diferencijaciju kompanija. Oni koji osvoje i zadrže poverenje potrošača, preuzeće značajniji deo tokova plaćanja.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Gde ulagati u narednih 20 godina?

by bifadmin

Ulaskom u treću deceniju ovog veka već su postale jasne tendencije koje će važiti i narednih 20 godina. Veštačka inteligencija (AI) preuzima poslovnu i ostale realnosti i u narednom periodu svi će biti svedoci ubrzanog napetka ove grane industrije. Jedna od posledica biće i promena u potražnji za poslovima i profesijama.

U koje oblasti je pametno ulagati? Koji poslovi će doživeti dupliranu potražnju?

Futuristi rekli svoje

Kako pišu futuristi i analitičari budućnosti, u narednih 20 godina desiće se eksplozija poslova u pojedinim industrijama.

Zanimljivo je da jedna futuristička struja predviđa da će dve decenije koje dolaze biti poslednje kada će se ljudi masovno zapošljavati. Predviđanja su da će veštačka inteligencija dovoljno napredovati da zameni veći deo tržišta rada.

Dovoljno je samo uporediti kompanije koje su danas najveće, sa najvećim prihodima, a pri tom na platnom spisku zaposlenih imaju mali broj ljudi.

Google, na primer, sa 250 milijardi dolara prihoda broji oko 170 hiljada zaposlenih.

Meta (Facebook, Instagram, WhatsApp) prihoduje oko 86 milijardi dolara i trenutno zapošljava 72 hiljade ljudi.

Ako se ovi podaci uporede sa General Motors kompanijom (prihodi 127 milijardi, zaposlenih 157 hiljada), očigledno je bitno drugačiji raspored snaga. Recimo, 2014. godine GM je prihodovao 3 milijarde a na spisku je bilo 200 hiljada zaposlenih.

U kompanijama koje se zasnivaju na AI očigledan je ’disbalans’ među snagama prihoda i broja ljudi. I, kako stvari stoje, ’disbalans’ će biti sve veći u korist prihoda. Biće potrebno sve manje ljudi jer će veštačka inteligencija preuzimati poslove.

Gde ulagati?

Analitičari narednih 20 godina navode spisak oblasti u kojima očekuju najveći rast radnih mesta i navode da će to biti poslovi koji neće zahtevati posebne specijalizacije. Biće to navala poslova ’osrednjih’ stručnosti.

Obnova infrastrukture

Ako se pogleda svet u globalu, mostovi, brane, mreže puteva, vodovodne i kanalizacione mreže kao i električni sistemi ostavština su od pre 50 godina. Razumno je, a i potreba, da se infrastruktura obnovi. Ovo je sektor kome će u narednih 20 godina preko biti potrebni projekti i zaposleni.

Promena klimeKlimatske promene su neizbežne i, hteli ne hteli, prilagođavanje je neminovno. Ovo podrazumeva rad na zaštiti čitavih gradova, na prilazima velikim vodenim površinama, preseljenju čitavih naseljenih kompleksa, proizvodnji i primeni novih materijala koji bolje podnose visoke temperature, recimo. Možda zvuči ekstremno, kako to piše Dejvid Tal futurista, ali već se velike klimatske promene dešavaju u pojedinim delovima sveta i iz godine u godine biće sve prisutnije. Ovde se uključuju čitavi projekti uštede energije, od izolacije zgrada do ventilacija, gde će biti potrebni novi zaposleni i nova ulaganja.

Energija nove generacije

Pitanje aktuelno više godina unazad – hoće li se ugalj i nafta kao izvori energije zameniti vetrom i suncem? – traži ne samo odgovor već i nove snage, ideje i radna mesta. Ovde se postavlja čitav niz pitanja i problema. Ne samo da je zagađenje na listi argumentacija već i dotrajalost instalacija, zavisnost od napada, ratova i sukoba.

Masovna izgradnja

Futuristi posećaju da će na planeti 2040. živeti oko 9 milijardi ljudi. Postojaće velika potreba za mestima za stanovanje. A, isto tako, analitičari u potencijalnom talasu nezaposlenosti vide povećanu potražnju za prostorima za život koji se iznajmljuju. Stvoriće se potreba za brzim, efikasnim i ekonomičnim zidanjem.

Nega starijih osoba

Bejbi bumersi ulaze u poslednje dane života. Milenijalci ulaze u doba zrelosti pred penziju. Ljudski život je duži. Ovo je sasvim dovoljno razloga koji najavljuju potrebu za zdravstvenim kadrom i razvijanje oblasti koja se bavi negom starih. Zanimljivo je i zapažanje Tala da će porast broja bogatih pojedinaca koji će sebi moći da priušte posebnu negu u starosti, otvoriti nove projekte.

Peer-to-peer

Peer-to-peer pružanje usluga i dobara će nastaviti rast. Predviđa se značajan skok razvijanja i upotrebe ovakvih servisa. Najbolji primeri su Airbnb, Amazon, eBay, Uber, KupujemProdajem koji beleže porast transakcija.

Proizvodnja hrane

Kako statistika kaže, od 60-ih godina beleži se pad učešća stanovništva u proizvodnji hrane. Sada je na manje od 1%. Ovaj procenat će vrlo moguće biti veći, pišu analitičari, čak se očekuje iznenađujući porast. Svet će sigurno postati topliji i suvlji što će otvoriti prostor za inovacije u proizvodnji hrane. Recimo, mnoge biljne vrste koje se proizvode za ishranu ljudi i stoke, donosiće manje ploda upravo zbog toplijih dana i suše i moraće da se zamene otpornijim sortama. Poljoprivreda je sigurna prilika za ulaganje u narednih 20 godina, kažu i futuristi i analitičari.

Izvor: Bonitet.com

Foto; Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Šta ljudi najviše priželjkuju od tehnologije u narednoj deceniji?

by bifadmin

Pametna odeća koja će nas učiniti snažnijima, odbrana od digitalnog špijuniranja, robot savetnik za lična ulaganja, društvene mreže koje će nam naći pravog prijatelja… To su neki od „top deset“ tehnoloških trendova koje ljudi očekuju ili priželjkuju u narednoj deceniji. Lista je napravljena na osnovu stavova 50 miliona korisnika naprednih tehnologija.

Navikli smo da tehnološke trendove predviđaju stručnjaci, ali šta očekuju potrošači u deceniji koja sledi? Odgovor na ovo pitanje je ponudila istraživačka kuća „ConsumerLab“, koja prati potrošačke trendove na tržištu i istovremeno ispituje njihova očekivanja u budućnosti.

Na osnovu istraživanja 50 miliona korisnika najnovijih tehnologija, iz 15 najvećih svetskih gradova, analitičari su napravili listu deset vodećih tehnologija za koje potrošači prognoziraju da će biti realnost do 2030. godine.

Robotsko odelo i odbrana od „elektronskog njuškanja“

Oko 76% anketiranih veruje da ćemo uskoro nositi „robotska odela“, odnosno da će biti dostupna pametna odeća koja će moći da uvećava ljudsku snagu.

Tri četvrtine ispitanika očekuje da će uznapredovati tehnologija koja će korisnicima omogućiti da zaštite privatnost, počev od zavaravanja nadzornih kamera, do odbrane od ostalih vidova digitalnog špijuniranja.

Komšijska solidarnost

Takođe, 78% ispitanika smatra da će uređaji za alarmiranje biti međusobno povezani unutar gradskih četvrti, što će obezbediti da komšije jedni druge upozoravaju na potencijelne pretnje.

Još veći procenat, 82% anketirarnih prognozira da će pametni uređaji u bliskoj budućnosti biti osposobljeni da upozoravaju na nadolazeće poplave, grad, i slične vremenske nepogode.

Bolje da robot upravlja našim budžetom

Nešto manje, 79% anketiranih veruje da će pametni zvučnici oko kuće uskoro projektovati zidove koji sprečavaju buku.

Skoro svaki deseti ispitanik predviđa da će veštačka inteligencija napredovati do nivoa koji će obezbediti da imamo ličnog digitalnog savetnika za upravljanje našim ulaganjima.

Konozole koje same prave igrice

Razvoj pametnih lokatora koji će nas automatski upozoravati na izbegavanje gužvi očekuje 82% anketiranih.

Istovremeno, 62% strasnih ljubitelja video igara se nada konzoloma koje će biti u stanju da samostalno kreiraju računarsku igricu na osnovu ukusa pojedinca, prateći kakve igrice je prethodno birao.

Nađi mi pravog prijatelja

Svaki sedmi ispitanik gaji nadu da će društvene mrerže uskoro moći da nam preporučuju prave prijatelje, koji će poboljšati naše psihičko zdravlje.

S druge strane, 37% anketiranih predviđa kako će se vrlo brzo roboti zloupotrebljavati za kriminalne ciljeve, poput pljački i krađe.

Foto: simisi1, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail