Građani još nisu odstali od kupovine čekovima na odloženo, ali se njegova upotreba smanjuje iz godine u godinu, dok korišćenje kartica beleži rast.
Prema podacima Narodne banke Srbije u prvih šest meseci ove godine realizovano je 3,3 miliona čekova, čija je ukupna vrednost iznosila oko 15,4 milijarde dinara. Od tog broja 99,91 odsto činila su plaćanja robe i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca.
– U poslednjih pet godina godina primetno je smanjenje njihove upotrebe – kažu za „Novosti“ u NBS. – Tako je, na primer, ukupan broj realizovanih čekova u 2022. manji za 21 odsto u odnosu na 2018. godinu, dok je njihova vrednost u istom periodu niža za 18 procenata.
U Centralnoj banci navode da je važan motiv za korišćenje čekova to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje. Ipak, kako dodaju, poslednjih godina su implementirani i savremeniji instrumenti.
Prema rečima Predraga Manojlovića iz poznatog trgovinskog lanca tehničke robe, učešće čekova u ukupnom prometu u njihovim prodajnim objektima, u odnosu na period pre korone, duplo je manje.
– Supstitut za to su kartice koje daju mogućnost kupovine na rate, a koje izdaju neke od najvećih banaka – kaže Manojlović za naš list. – Suštinski, kupac dobija isto, a korišćenje je jednostavnije.
Najviše se kupuje za keš
Kako navodi Milica Popović iz jednog poznatog trgovinskog lanca robe široke potrošnje, čekovi imaju najniže, ali stabilno učešće u sredstvima plaćanja. Kartice se više koriste, a dominantno se kupuje za keš.
– Naša analiza pokazuje da čekovi održavaju nepromenjen procenat tokom godina, dok istovremeno beležimo porast korišćenja platnih kartica – kaže Popovićeva. – Preovlađujući trend i dalje ostaje plaćanje gotovinom pri kupovini robe.
Mišljenja potrošača sa kojima smo razgovarali su podeljena. Ivana Janković iz Beograda ne pazari na čekove, jer je to, kako ističe, otežava kupovinu zato što mora da ih popunjava na kasi, što dugo traje. Ona koristi kartice, jer je to jednostavniji i brži način plaćanja i odmah dobije evidenciju o potrošnji. S druge strane, Snežana Marković iz Novog Sada ističe da su i danas čekovi jedan od najpovoljnijih vidova plaćanja, zbog mogućnosti kupovine na odloženo bez kamate.
– Dok ček stigne na naplatu, ako se uzima od šest do 12 rata, obično ga je pojela inflacija – navodi Markovićeva. – Često ih koristim za vrednije stvari, kao što je tehnika. Kada kupujem hranu na čekove, onda idem u markete koji daju odloženo na što duži period, na primer sedam meseci.
Marijani Jokić smeta što se za prosečnu platu od svoje banke dobija mali broj čekova na godišnjem nivou.
– Ranije su korišćeni za velike kupovine, poput nameštaja, bele tehnike, a sada uglavnom služe za nabavku hrane – ističe Marijana. – Maksimalan iznos po čeku za današnje vreme je mali, a u mojoj banci ih daju „na kašičicu“.
Limit, odnosno maksimalan iznos koji se može upisati po jednom čeku, 5.000 dinara, nije se menjao gotovo 16 godina, odnosno od 1. januara 2008, a usaglašen je na nivou Udruženja banaka Srbije. U suštini, trgovcima bi odgovoralo da čekovi izađu iz upotrebe, zato što oni finansiraju to odloženo plaćanje. Osim toga, kako imaju rokove dospeća tokom cele godine, to im predstavlja veliki papirološki posao.
Izvor: Novosti
Foto: Pixabay
