Onlajn registar neporeskih dažbina obuhvatio je više od 2.000 neporeskih dažbina (takse i naknade za korišćenje javnih dobara) sa republičkog, lokalnog i pokrajinskog nivoa i to je dosad najsveobuhvatnija evidencija obaveza koje građani i privreda imaju prema državi mimo poreza. Registar je svečano predstavljen danas na završnoj konferenciji „Projekta za reformu neporeskih prihoda“, a kreirali su ga Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin, uz podršku USAID-a.
Takse, naknade i druge dažbine propisane su kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata. Uvođenje registra imalo bi veliku praktičnu korist jer bi građani i privreda na jednom mestu imali jasan uvid šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu, iznose dažbina, brojeve računa za uplatu i druge korisne informacije, a do kojih danas teško dolaze. Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju.
– Verujem da smo napravili dobru osnovu na kojoj možemo dalje da radimo i rezultat bi trebalo da bude novi zakonski okvir u ovoj oblasti. To znači i veliku odgovornost Ministarstva finansija da registar bude funkcionalan i dobar alat za građane, privredu i ministarstvo – izjavila je državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić.
Na skupu je istaknuto da bi reforma neporeskih prihoda i uspostavljanje registra kao javne evidencije mogla da se realizuje fazno tako što bi se u registru prvo našle sve takse, a potom i ostale dažbine. Registar bi funkcionisao uz poštovanje principa da nijedna neporeska dažbina, propisana zakonom ili podzakonskim aktom, ne može da bude naplaćena ako nije uneta u registar.
Netransparentnost neporeskih dažbina
Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG, istakla je da je netransparentnost neporeskih dažbina ključni problem koji treba rešiti, kao i pitanje parafiskalnih nameta. To su dažbine gde se za istu uslugu, sproveden postupak ili radnju naplaćuju različiti iznosi ili se plaća duplirani namet, a čest je slučaj i da se pod nazivom taksa ili naknada zapravo plaća porez (parafiskal). Reklasifikovanje, spajanje srodnih nameta ili ukidanje parafiskala važan je korak ka uspostavljanju transparetnog sistema.
– Osim što ih je teško prebrojati i nije izvesno šta sve treba da se plati i kome, problem s neporeskim nametima je i to što je nepoznato koliko ukupno koštaju građane i privredu. Tokom projekta smo popisali čak 1.200 dažbina na republičkom nivou za koje je u jednoj godini naplaćeno oko 160 milijardi dinara. Iako su takse najbrojnije i čine dve trećine ukupnog broja nameta na republičkom nivou, najviše novca je izdvojeno za dažbine koje su po svojoj prirodi porezi, čak 62 milijarde, kao i za naknade – 56,5 milijardi – dok su takse bile najmanje izdašne – rekla je Bisić.
Takse imaju još manji značaj za gradove i opštine jer u proseku donose svega 0,2% prihoda lokalnih budžeta, a predstavljaju veliko administrativno opterećenje kako za građane i privredu tako i za same lokalne samouprave. Zato je drugo važno postignuće projekta izrada modela po kojem bi sve lokalne samouprave uskladile nazive taksa koje naplaćuju i grupisale ih u odgovarajuće oblasti. Osim što bi lakše upravljali naplatom, gradovi i opštine bi olakšali život privrednicima, naročito onim koji posluju u više opština.
