Zabrane kupanja na dunavskim plažama uopšte nisu retke, ali se njima ne pridaje sistemski, državni značaj. Ni kupališta na Dunavu u Srbiji nisu imuna na realnost njegovog zagađenja, a na nekima od njih kupanje je bilo zabranjeno i prošle godine.
Od neimenovanih peščanih sprudova u močvarnim predelima Gornjeg Podunavlja do Kusjačke plaže nadomak graničnog prelaza „Đerdap 2“ sa Rumunijom, duž obale Dunava nižu se plaže: Plava ruža u Apatinu, Gradska plaža u Bačkoj Palanci, Štrand u Novom Sadu, Lido na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, Bela stena na adi kraj Pančeva, podseća portal Klima 101.
Kako se dodaje, tu spada i rastući broj divljih kupališta koja niču širom raznolike, razuđene obale Dunava, kao što je ona na Ostrvu na Dunavu u blizini Sremskih Karlovaca, koje je u poslednje vreme zbog peščane plaže poznato i po nadimku „Ko Čang“ (po čuvenom ostrvskom letovalištu na Tajlandu).
Samo prošle godine, na plaži Plava ruža u Apatinu – gradu od kojeg se i uzvodno i nizvodno širi posebni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“, kupanje je bilo zabranjeno zbog povećanog broja fekalnih enterokoka. Sličnu sudbinu bila je doživela i plaža Bela stena u blizini Pančeva.
Beogradski Lido je posebna tema
Gradski zavod za javno zdravlje u Beogradu je do pre nekoliko godina bio izričito i konzistentno protiv kupanja u Dunavu na ovoj lokaciji, zbog manjka bezbednosti ali i zbog zagađenja, da bi se vremenom ta preporuka svela samo na decu i osetljivu populaciju, sve dok na kraju nije potpuno nestala.
Danas, zvanične preporuke Zavoda nam kažu: „Okrepimo um i telo… na javnim kupalištima u Beogradu”, ali uz stalnu napomenu da na beogradskim rečnim kupalištima ne treba roniti niti gutati vodu, i uz obavezno tuširanje nakon kupanja. U medijima se gotovo svake godine mogu čitati lična svedočenja o fekalijama u vodi, uključujući i oko pontonskog mosta ka Lidu.
Ovakve vesti, nažalost, počinju i završavaju svoj život u lokalnim medijima i na retko čitanim stranicama gradskih i regionalnih Zavoda za javno zdravlje.
U međuvremenu, ređaju nam se naslovi o „srpskim morima“, „plažama iz snova“ i „netaknutoj prirodi“, a šira slika nam ostaje sasvim van vidika
Zagađenje ne utiče samo na kvalitet vode za piće i kupanje, ono ugrožava ekosisteme, doprinosi širenju patogena, pa i pojačava emisije gasova staklene bašte.
Jedan zajednički sadržalac svih vidova i posledica zagađenja jeste da su one gotovo pa nevidljive. Oni žive i postoje i svakodnevno utiču na Dunav, ali se o njima možemo informisati samo sporadično, u dokumentima koji nisu namenjeni široj publici, kao što su zvanični izveštaji ili naučni članci.
Zdravstvene posledice zagađenja reka istovremeno su poznate ali i teško uhvatljive, u Srbiji ne postoji njihovo sistematsko praćenje, niti studije koje bi pratile zdravstvene posledice kao što su trovanje ili povećane incidentnosti određenih tipova raka u krajevima u kojima ljudi žive blizu zagađenih voda.
Ali neke druge posledice zagađenja su daleko lakše za praćenje.
U posebnoj publikaciji „Status površinskih voda 2017-2019”, SEPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je merila tzv. ekološki status, odnosno potencijal vodotokova u Srbiji na istih deset lokacija na kojima se meri kvalitet vode, a gde su se za ocenu stanja naših reka koristili i parametri koji se tiču stanja rečnih ekosistema (ribe, beskičmenjaci, mikroorganizmi…).
U ovoj publikaciji, vode Dunava su po ekološkom statusu ocenjene u najboljem slučaju kao „umerene“, a ocena na stanicama Bezdan, Zemun, Tekija i Brza Palanka „slabe“, a na stanici u Radujevcu, što je poslednje naseljeno mesto na Dunavu u Srbiji, ekološki status vode je „loš“, dobio je najgoru moguću ocenu.
Najgore ocenjena kategorija je – ekološki status ribe, pa zatim vodenih makrobeskičmenjaka.
U otpadnim vodama nalaze se naši virusi i bakterije, ali i farmaceutici, antibiotici i pesticidi, koji se ne mere u tradicionalnim monitoring stanicama, a koji mogu imati raznolike posledice po ljudsko zdravlje i rečne ekosisteme. Neka novija istraživanja pokazuju da zagađenje pospešuje i (inače pozamašnu) sposobnost reka da emituju gasove staklene bašte.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay
Korito je očišćeno i popunjeno čistom vodom koja je doticala iz izdani, sa preko 120 metara dubine. Tako stvorena živa maketa druge po veličini evropske reke nazvana je „Mali Dunav“.
Posetioci mogu da plove drvenim čamcima, odmore za stolovima u „debelom hladu“ ili na ležaljkama okačenim o drveće, ili da se osveže u „kafiću ispod lipe“. Deci je na raspolaganju i brod-pentralica sa toboganima i zidnom površinom za friklajmbing, a onima koji žele da u prirodi organizuju slavlja, poput rođendana, za određenu svotu novca dostupni su i posebni prostori sa autentičnim sedećim nameštajem.