EY Preduzetnik godine

„Kada sam preuzela porodični posao, mene je sve zanimalo, prošla sam kroz celu firmu i sve sam naučila – građevinu, tehnologiju, pravo, finansije i trenutno ’polažem’ rudarstvo“, kaže Jelena Popović Bujić. To je samo jedna od sposobnosti zahvaljujući kojima je od stručnjaka za marketing izrasla u uspešnu preduzetnicu, sposobnu da i najteže situacije preokrene u prednosti.

“Rođena sam u Africi, moj životni san je bio da odem za Ameriku, ali mi se to nije dalo“, počinje priču Jelena Popović Bujić o tome kako u životu planiramo jedno, a život nam isplanira nešto sasvim drugo. Danas upravlja porodičnom firmom Iceberg Salat Centar koja se bavi uzgojem glavičastih salata, rukole i spanaća, preradom povrća i voća, trgovinom do krajnjeg kupca, izvozom, kao i proizvodnjom i prodajom plastenika.

Ali pre nego što je počela da dokazuje kako jedna žena iz grada može da „urbanizuje“ poljoprivredu, zasnovanu na modernoj organizaciji i profesionalnom upravljanju, Jelena je „prepešačila“ različite profesije i poslove, koji su vodili u sasvim drugom pravcu od njive. Na kraju se pokazalo da je svo to znanje i iskustvo koje je donela sa sobom kada se priključila porodičnom poslu, omogućilo da i najteže okolnosti za firmu pretvori u prednosti i postane uspešna u onome što pre toga nije radila.

Sve je počelo kada se Jelenin otac, Predrag Popović vratio iz Libije gde je sa porodicom boravio zbog posla i počeo u porodičnoj bašti da gaji zelenu salatu. Ovu malu biljku, koja će postati krupan zalogaj u Jeleninoj budućoj preduzetničkoj karijeri, prodavao je na pijaci, da bi krajem osamdesetih dobio posao za McDonald‘s, počevši da proizvodi Iceberg salatu za taj multinacionalni lanac. Ovaj pejzažni arhitekta preduzetničkog duha, dao je otkaz u Gradskom zelenilu, otvorio firmu sa nekoliko partnera i krenuo da isporučuje pakovanja sa već iseckanom salatom, spremnom za trpezu i trgovinskim lancima, što je u to vreme bio pionirski proizvod na našem tržištu.

Jelena je, kaže, radila u porodičnoj firmi za džeparac, ali je srcem i dušom bila preko okeana, uverena da je njena sudbina u Americi. Ali kad god je bila na korak da ode, pa i onda kada je dobila stipendiju za MBA studije u Atlanti, uvek bi iskrsla neka okolnost koja bi odložila odlazak. U pauzama od prilike do prilike da ode za Ameriku, završila je Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, a potom i specijalističke studije iz marketinga po britanskom programu i sa engleskim predavačima „koji su me naučili da razmišljam“.

Dolazak strane konkurencije i prekretnica

Jelena ističe da je videla sebe upravo u marketingu, pa je „pekla“ zanat u različitim industrijama, od advertajzinga, preko dobrovoljnog penzijskog osiguranja, do IT industrije, gde se upustila u novi posao – prodaju. „Boravila sam po četiri dana nedeljno van Srbije, kako bih nalazila kupce za skupe štamparske mašine“. Ispostavilo se da joj otvaranje novih tržišta toliko dobro ide od ruke, da je dobila ponudu od jedne poznate američke IT multinacionalke da bira gde će da radi za njih u svetu. Ali upravo tada je svetska finansijska kriza krenula da ruši sve pred sobom, desetkujući i IT industriju.

Nesuđeni američki poslodavac je „zamrznuo ponudu do daljnjeg“, pa je Jelena opet ostala u Srbiji i odlučila da se izbori sa svetskom krizom – sama. „Krenula sam da iz svoje kuće razvijam ono u čemu sam najbolja – marketing“, priča Jelena kako je došlo do toga da osnuje svoju firmu uz pomoć supruga koji je takođe radio u IT industriji i koleginice koja je bila stručnjak za ljudske resurse. „Jako brzo smo postali poznati po organizaciji događaja i po tome da kada hoćeš da uradiš nešto potpuno drugačije za najmanje novca – tu smo mi. I zaista smo dobijali jako velike klijente“, kaže Jelena, od kozmetičke, modne i IT industrije, do farmaceutskih kuća. Među njima je bio i jedan klijent sa mnogo manjom finansijskom moći, ali sa velikom upornošću da promeni navike domaćih potrošača u ishrani – Jelenin otac.

Popović sa jedne i Popović sa druge strane, pokazali su se kao dobar tim, posebno kada su zahvaljujući potpuno drugačijoj promociji Iceberg salate napravili bum na domaćem tržištu. Taman kada je posao počeo da napreduje krupnim koracima, stigla je nova prekretnica – ukrajinska kriza 2014. godine, koja je nenadano zapretila i već dobro razrađenom poslu sa Iceberg salatom u Srbiji. Naša zemlja je u situaciji kada je Rusija na sankcije EU uzvratila kontrasankcijama, iznenada postala atraktivna kao teritorija sa koje se moglo izvoziti za Rusiju.

„I tako 2015. godine, kada je Iceberg imao izuzetan rast, stiže strani konkurent. Oni su ponudili da otkupe Iceberg Salat Centar, analizirali su njegov posao do detalja i nakon toga dali ponudu za kupovinu koja je bila uvredljiva“, ističe Jelena. Premda je bila svesna da konkurent proizvodi sveže namirnice već tri decenije na tržištu od 60 miliona ljudi „koji su odrasli na takvoj ishrani i jeli maslinovo ulje u vreme kada smo ga mi koristili samo za plažu“, nagovorila je oca da odbije ponudu italijanske kompanije.

„Država je podržala dolazak strane konkurencije kroz subvencije i ostavila mog oca da se bori sa njima na ’slobodnom’ tržištu. Nisam mogla da dozvolim da tolike decenije truda koje je moj otac uložio odu tek tako“, komentariše Jelena situaciju u kojoj su se našli.

Snašla sam se

To je bio trenutak kada je Jelena prelomila i prešla da radi u očevoj firmi. „Nisam znala da li ću se snaći, jer sam do tada radila potpuno drugačije poslove, ali snašla sam se“. Znala je da konkurenciji treba vremena da napravi fabriku i krene punim kapacitetom, da su ogroman sistem ali baš zato spor, „dok smo mi naučili da brzo reagujemo, da budemo jako prilagodljivi jer nam je takva situacija na tržištu i u zemlji već decenijama. Pored toga, dok stigne njihova roba iz Italije, ona je bar pet dana stara, a ovo je roba kod koje je presudno to koliko je proizvod svež. Naša prednost je bila i to“, dodaje Jelena, „što smo poznavali tržište u dušu“.

Napravili su potpuno nov brend „da izgleda baš svetski“, potencirali su da su domaća firma, a potom i organizovali kampanju „Mali poljoprivrednici“ za besplatnu edukaciju dece iz vrtića, koja su sadeći salatu na njivi učila sve o zdravoj ishrani. Za samo dve godine, radionice je pohađalo deset hiljada dece, a dobar glas se širio i preko društvenih mreža i drugih inventivnih načina za promociju. Jelena kaže da je za nju bilo ključno da postavi procese u firmi, pa je napravila novu organizaciju i uvela informacioni sistem koji je omogućavao sve potrebne podatke. Počela je da radi i na diversifikaciji kupaca, „jer sam htela da imamo što raznovrsnije klijente, da ne zavisimo od nekolicine velikih kupaca, kako bismo se pripremili za eventualni udarac ako nekoga od njih preotme konkurencija“.

To se i desilo 2019. godine, kada im je zbog prelaska kod konkurencije otkazao saradnju jedan od najvećih trgovinskih lanaca sa kojim su radili godinama i koji je tada činio 30% njihove prodaje. Preko noći su ostali bez milion evra prometa, sa gomilom prerađenih proizvoda i kupljenih sirovina.

„Sutradan dolaze naši zaposleni kao da su došli na sahranu, a ne na posao“, priseća se Jelena, „i vi sad treba da ohrabrite te ljude. Tada sam im rekla da je ovo najbolja stvar koja je mogla da nam se desi, jer će nas naterati da budemo još bolji. Mi smo znali da će se to desiti, doduše ne tako brzo i ne na takav način. Ali naša firma je nastala prvo iz ideje, mi smo inovativni, prilagodljivi, mi smo izdržljivi jer smo preživeli sve – od raspada Jugoslavije, sankcija, do bombardovanja. Zato sam podelila zaposlene u grupe i dala im zadatak da svaka od njih osmisli šta je to novo što bismo mogli da radimo“. Zaposleni su došli sa novim idejama, i preduzeće je krenulo još snažnije u razvoj.

Jelena je preuzela celokupno poslovanje od oca, rešena da preokrene organizacionu kulturu u firmi. „Okupili smo se u kafiću sa imenom ’Druga priča’, da bih i tako prenela poruku, i tada sam rekla zaposlenima da ćemo razvijati firmu s ciljem da stignemo do nivoa kada nijedan kupac neće imati više od 15% udela u prometu. Drugo, mi ćemo diktirati pravila igre, nećemo više dozvoliti da nas uslovljavaju. Treće, razvijaćemo projekte u kojima ćemo zarađivati više sa manje uložene energije. Četvrto, htela sam da imam najbolji kadar u firmi, da imamo sve potrebne podatke i radimo planove unapred. I zarekla sam se da ćemo postati izvoznici“.

Iz korone u izvoz

Preduzeće se taman oporavilo, kad je 2020. stigla korona, ali koliko god da je to u početku bio šok, desile su se i neke iznenađujuće dobre stvari, priča Jelena. Firma je pre pandemije razvila prodaju u restoranima, kojima su i tokom korone isporučivali kompletan asortiman bez obzira što su morali da čekaju na naplatu. Zahvaljujući tome dobili su lojalne kupce, istovremeno su pojačali svoje prisustvo na tržištu organske hrane, a dobili su i nov kadar koji je iz konkurentske kompanije prešao kod njih.

Jelena je potom počela da planira kako da posao prošire na izvoz rukole i spanaća za Rusiju. Uradili su kompletan projekat za poljoprivrednu proizvodnju, sa kojim je krajem 2020. otišla u banku „da u jeku korone tražim kredit od preko dva miliona evra. Kada sam predstavila ciljeve i ceo plan, uspeli smo da dobijemo kredit i u januaru 2021. smo ušli na njivu. To je bio prostor od 47 hektara, sav u detelini, nema ničega. Za godinu dana smo uspeli da sagradimo četiri kilometra infrastrukturnih puteva, postavimo sisteme za navodnjavanje, sagradimo 11 hektara plastenika, da kupimo kompletnu mehanizaciju, zaposlimo i obučimo kadar i da krenemo sa izvozom u Rusiju u septembru prošle godine“.

Preduzeće je završilo 2021. sa godišnjim rastom prometa od 13%, dok je neto dobit povećalo više nego duplo. Pored jačanja posla na tržištima Crne Gore i BiH, ove godine planiraju da višestruko povećaju izvoz u Rusiju, i u toku su pregovori o izvozu u Rumuniju i Dubai. Trenutno posluju sa 300 restorana, a cilj je da ih bude još više, kao i da svoju ponudu od 180 artikala u segmentu voća i povrća prošire i na druge stvari.

„Moja želja je da razvijemo zdrave i ukusne namaze od povrća, i da ’napadnem’ američko tržište i konačno se dokopam Amerike“, smeje se Jelena. Nimalo ne sumnja da će u tome uspeti, jer kako zaključuje: „Naučila sam da u životu ništa nije nemoguće, i da ništa nije slučajno. Kada nam život umesto naših, nametne svoje planove, poenta je kako ćete se u tome snaći i da razumete zašto je to za vas dobro“.

Jelena Popović Bujić je u međuvremenu ponela i prestižnu titulu EY Preduzetnik godine koju dodeljuje revizorsko-konsultantska kompanija EY.