Home Tags Posts tagged with "hrana"
Tag:

hrana

EkonomijaVesti

Novi sistem označavanja rokova trajanja proizvoda u EU

by bifadmin

Strategija EU predlaže i novi sistem označavanja rokova trajanja proizvoda.

Ukiseljene i konzervirane namirnice, keks i drugi konditorski proizvodi, kakao, čokolada, kečap, senf, slane grickalice, testenina, pirinač, čaj, kava, so, brašno, šećer, začini…, samo su neke od namirnica koje mogu trajati puno duže od oznake „najbolje upotrebiti do“ na ambalaži.

Kako je nerazumevanje te oznake upravo najčešći krivac što hiljade tona još jestive hrane godišnje u EU završi u đubretu, Evropska komisija će do kraja 2022. predložiti novi sistem označavanja rokova trajanja.
Još nije poznato kako će on izgledati, piše Večernji list, ali izmene rokova trajanja deo su velike reforme sistema označavanja hrane kao i porekla i sastava prehrambenih proizvoda u EU, koja proizlazi iz evropskog Zelenog plana, odnosno strategije „Od polja do stola“.

Prepoloviti bacanje do 2030.

Sve države članice EU do 2030. trebalo bi, naime, da prepolove količine bačene hrane, s tim da će polazna količina za, na primer, Hrvatsku, biti 286.379 tona otpada od hrane godišnje ili 71 kg po stanovniku, koliko je izmereno prošle godine.

I nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane u Hrvatskoj potvrdilo je ono na što se upozorava već nekoliko godina – veliki deo građana ne razume oznake rokova trajanja hrane i to je jedan od glavnih razloga ogromnih količina bačene hrane u Hrvatskoj i Evropi. Pola građana EU ne razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, a hrvatsko istraživanje pokazalo je da jedna četvrtina ispitanika baca hranu odmah po isteku ovog drugog roka, iako je još sigurna za jelo.

Naime, „najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo nakon isteka roka.

Jedna od opcija o kojoj se razgovara je i da se istovremeno stave obe oznake na proizvod – i „upotrebiti do“ koja građanima kaže do kad je hrana sigurna za jelo – i „najbolje upotrebiti do“ do kad zadržava optimalni kvalitet.

Ima i ideja da se potpuno ukine „najbolje upotrebiti do“, da ostane samo rok do kad je hrana sigurna za jelo. U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do, ali upotrebljivo nakon“. Ako novi sistem za samo nekoliko postotaka smanji bacanje u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spasene hrane.

Severne zemlje EU sklone su da pojednostave sistem, dok se Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi sa predlogom da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.

Izvor: Večernji ist-B92

Foto: Pxabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Balkanska kuhinja u Vijetnamu: Sarma od kimčija i šopska salata od bugarskog sira

by bifadmin

Kada rešite da živite od pravljenja balkanskih specijaliteta u Vijetnamu, onda i bez aktuelnih nestašica sirovina na svetskom tržištu morate da budete dovitljivi kako da nabavite potrebne sastojke. Zato ovakvo kulinarsko preduzetništvo traži zaista kreativna rešenja i vodi do nesvakidašnjih saradnika, poput Vijetnamca koji je naučio da pravi sir u Bugarskoj. Balkanska kuhinja je dobro primljena u Vijetnamu, ali čini se da je najtopliju dobrodošlicu doživela rakija.

Malo ko je mogao da pretpostavi da će srpska jela sa roštilja biti tražena u ribarskom gradiću Mui Ne na obali Južnog kineskog mora, turističkoj atrakciji koja privlači kajtere i ostale ljubitelje sportova na vodi. Novosađanin Dragan Katona je to otkrio sasvim slučajno, kada je pre pet godina došao u ovo mesto sa planom da surfuje i „uživa u životu“.

No, pošto se od surfovanja ne živi, doneo je odluku da sa devojkom Vijetnamkom i jednim prijateljem otvori hostel i restoran srpske kuhinje, doduše ne baš srpskog imena – „Lolita“ – ali sa hranom koja opravdava opis onoga što se nudi. To je bila novost u malom ribarskom mestu čija hrana se bazira na supama, morskim plodovima i sirovom ili barenom povrću. „Vijetnamska hrana je mnogo zdravija od naše, i znatno manje začinjena, pogotovu solju. Verovatno zbog nje tako mnogo ljudi ovde doživi stotu”, kaže Dragan i kroz smeh dodaje: „Ja kao da sam došao da im ćevapima pokvarim taj prosek. Šalim se, naravno, i srpska hrana je dobra ako je od kvalitetnih sastojaka, samo nimalo nije nalik vijetnamskoj kuhinji“.

Kada je otvorio restoran, Vijetnamci su u njega bojažljivo ulazili, uglavnom na preporuku prijatelja, ali pošto bi jednom probali hranu, redovno bi se vraćali. Ipak, oni nikada nisu činili većinu posetilaca. Lokal su punili uglavnom stranci koji su došli tu da surfuju, ponajviše Rusi i Englezi, ali bilo je i Azijata koji su želeli da probaju nešto drugačije.

Da je još srpske rakije…

Najviše su tražili pljeskavice, ćevape i ražnjiće, ali bilo je i onih koji su hteli da probaju naša tradicionalna jela, poput sarme. „Za nju smo sirovine lako nabavljali, posebno kiseli kupus. Jer, ovde je veoma popularan kimči, korejski kiseli kupus koji je sličan našem, samo što je kiseljen sa drugačijim začinima. Ali kada ga isperete taman od njega možete napraviti ukusnu i pomalo egzotičnu sarmu“, objašnjava Dragan.

Dodaje da ipak nisu mogli da nabave sve što im je trebalo: „Hleb smo, na primer, sami pekli, a imali smo problem i sa mesom, jer je vijetnamska svinjetina potpuno nemasna, pa onda roštilj ne bi ličio na onaj koji mi jedemo u Srbiji. Zato smo odabrali govedinu, i pošto smo napravili dobar recept za pljeskavice i ćevape od onoga što imamo ovde, posao je počeo da raste“.

Dragan najviše žali što nisu uspeli da u svoju ponudu uvrste i srpska pića poput rakije, ali nije mogao da je nabavi po povoljnoj ceni. „Mislim da bi rakija ovde imala dobru prođu, ali bi papreno koštala zbog cene prevoza. Mnogo mi je žao zbog toga, jer sam je se i sam uželeo – ja prosto ne mogu da pijem njihovu rakiju sa mrtvom kobrom koja se raspada unutra“, živopisno opsuje mladi Novosađanin lokalnu varijantu ovog žestokog pića.

U narednih nekoliko godina su dobro poslovali, pa su zaposlili još naših ljudi, sa kojima su se i privatno družili. „Nikada mi od ovoga ne bismo postali milioneri, ali bismo sigurno dobro razradili posao da se nije desila pandemija“, uveren je Dragan.

U prvih nekoliko meseci pandemije ceo Vijetnam je bio „pod ključem“. Od ugostitelja su dozvolu za rad imali jedino dostavljači, a pošto „Lolita“ nije nudila ovu uslugu, ubrzo je zatvorena. Ipak, ovaj novosadski surfer je odlučio da ostane u Vijetnamu.

Foto: Lolita

„Veoma sam zavoleo ovu zemlju. I nisam jedini. Svaki stranac kojeg sam ovde upoznao je oduševljen njom, iz više razloga. Prvi su ljudi. Vijetnamci su prijatni i gostoprimljivi, uopšte nemaju zadršku prema strancima. Često se dešava da vas neko, čim ga upoznate, pozove kod sebe na ručak. Osim toga, zemlja je prelepa, ima more, planine, reke, jezera… Ali najviše me fascinira njihov mentalitet. Vijetnamcima je jedino bitno da budu srećni. Nisu materijalisti i ne obraćaju pažnju na površne stvari. Vrlo često ćete u istom lokalu naići na siromaha u pocepanoj odeći, dok za stolom pored sedi bogataš, kojem samo što ne ispada novac iz džepova“, priča Dragan, koji sada predaje engleski u jednoj vijetnamskoj osnovnoj školi dok čeka završetak pandemije i povratak turista, kako bi ponovo otvorio restoran i bar.

Restoran umesto metroa

„Gde ja stanem, ti produži“. Tako bi ukratko mogao da zvuči nastavak Draganove poslovne priče, jer otprilike u vreme kada je on zatvorio „Lolitu“, 200 kilometara dalje od njega, u Ho Ši Minu (nekadašnjem Sajgonu), njegov dobar drug je otvorio restoran balkanske kuhinje.

Marko Sacco, pola Italijan a pola Srbin, našao je svoju sreću hiljadama kilometara od Evrope. U Vijetnam je došao kako bi kao mašinski inženjer radio na izgradnji metroa, međutim pandemija korona virusa je smanjila obim posla, pa je morao da potraži drugo radno mesto. Povratak u Evropu uopšte nije razmatrao jer mu se, kao i njegovom drugu, veoma svidela ova zemlja: „Ako bih morao da izdvojim šta mi se najviše dopada, to bi bilo uvek toplo vreme i topli ljudi. Oni su otvoreni, neposredni i neverovatno opušteni. Sa njima nema stresa, osim, na primer, kada preterana opuštenost vaših kolega počne da usporava posao, ali i to se reši lepim rečima i dogovorom”.

Ovo je glavni razlog što je Marko ostao u Ho Ši Minu, gde je prošle godine upoznao još jednog čoveka sa Balkana sa kojim je poveo razgovor o tome kako bi za „naše ljude“, kojih u Vijetnamu ima više nego što bi se moglo pretpostaviti, bilo lepo da imaju neko svoje mesto za okupljanje, sa hranom koja ih podseća na rodni kraj. „Tako smo došli na ideju da on, njegova žena Vijetnamka i ja otvorimo restoran balkanske kuhinje. Nekoliko meseci smo razrađivali ovaj plan i tek kada su nam se ‘sklopile sve kockice’, u aprilu ove godine otvorili smo objekat. On se zove ‘Chevap Saigon – Taste of Balkan’. Za taj naziv smo se odlučili zato što i na vijetnamskom postoji reč ’Che Vap’, što znači da on njima nije težak za izgovor. Šta više, ponekad ih i zasmeje jer to na vijetnamskom znači spotaknuti se“, objašnjava Marko.

Naš sagovornik je sve vreme bio svestan da je izabrao najgori mogući momenat za otvaranje restorana, ali on i njegovi partneri su to zaista želeli i u datom trenutku su imali i sredstava i vremena za to. Takođe, saglasili su se da će ova situacija biti najbolji mogući test za njihov posao – ako restoran opstane u ovakvim uslovima, onda će sve preživeti.

Da „Chevap Saigon“ preživi otvaranje usred najgore pandemije koju pamtimo pobrinula se i brojna balkanska dijaspora, koja je širila priču o njemu i redovno ga posećivala. Na ruku im je išlo i to što je mesec dana pre otvaranja restorana održan „Mediteranski festival hrane“, na kojem su predstavili svoju ponudu i zainteresovali lokalce za ukuse Balkana.

Foto: Chevap Saigon

U prva dva meseca poslovanja broj gostiju je stalno rastao, ali vlasti su ubrzo ograničile kretanje i zabranile rad ugostiteljskih objekata, pa su se krajem maja preorijentisali na dostavu hrane. „Iskreno, nismo baš bili oduševljeni tom idejom jer više volimo da nam gosti dođu, da vide enterijer u kojem su okačene slike svih balkanskih prestonica i da razmenimo iskustva sa njima, ali nismo imali izbora. Srećom, vremenom su vlasti popustile mere, pa sada imamo i goste u restoranu i dostavu”, kaže Marko.

U njihovom jelovniku je raznovrsna hrana sa naših prostora, kao što su pljeskavice, ćevapi, gravče na tavče, prebranac i druga kuvana jela, ali i salate poput šopske. Povrće za nju je lako naći, ali sir moraju da nabavljaju od jednog Vijetnamca koji je nekada živeo u Bugarskoj i tamo naučio kako se pravi kravlji sir. Sada ga proizvodi u Vijetnamu i zove „bugarskim sirom“. Ono što pak ne mogu da nađu kod lokalaca, kuvari ovog restorana sami proizvode, poput ajvara ili bureka, za koji lično mese kore. „Ubacili smo u ponudu i baklave, tursku kafu, rakiju, dakle sve ono što je strancima prva asocijacija na Balkan. Ipak, moram da priznam da su uprkos našem insistiranju na raznovrsnosti, gosti gotovo uvek najzainteresovaniji za rakiju”, primećuje Marko.

Marija Dukić

Biznis i finansije 192/193, decembar 2021./januar 2022.

Naslovna fotografija: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Mađarska smanjuje cene osnovnih životnih namirnica

by bifadmin

U trenutku kada svuda rastu troškovi egzistencije, Mađarska će smanjiti cene osnovnih životnih namirnica poput brašna i šećera. To je juče objavio premijer ove zemlje Viktor Orban, kako novinari primećuju “u veoma zgodnom momentu”, pred izbore koji će, kao i kod nas, biti održani 3. aprila.

Orban je rekao da se cena brašna, šećera, suncokretovog ulja, mleka, svinjetine i pilećih prsa mora smanjiti na nivo od sredine oktobra. Dodao je da je inflacija posledica rasta cena energenata širom Evrope. A što se tiče energentike, i u toj oblasti Mađarska ima specifičnu politiku.

Cene energenata su naime u novembru zamrznute na tri meseca, a ovo tromesečno ograničavanje njihovog rasta moglo bi biti produženo nakon revizije u februaru.

Orban je, takođe, uveo gornju granicu kamatnih stopa na hipotekarne kredite do kraja juna kako bi zaštitio zajmoprimce od povećanja otplate kredita nakon što je porast inflacije primorao centralnu banku da poveća kamatne stope mnogo više nego što se ranije očekivalo.

Izvor: Capital.ba

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rekordna poskupljenja hrane će potrajati

by bifadmin

Faktori koji su doveli do ogromnog rasta cena žitarica i uljarica, od kojih zavise i cene ostalih prehrambenih proizvoda, ne mogu se otkloniti u kratkom roku. Zato će rekordna poskupljenja hrane potrajati. U Srbiji su zasejane veće površine pod žitaricama i uljaricama. Rod će, međutim, zavisiti od vremenskih uslova i mogućnosti ratara da ulažu u situaciji kada su neke vrste veštačkog đubriva poskupele i za preko 230 odsto, kažu u Novosadskoj produktnoj berzi.

Visoke cene žitarica i uljarica, od kojih zavise i cene ostalih osnovnih prehrambenih namirnica, mogle bi ostati na rekordno visokom nivou sve do naredne žetve krajem leta, predviđaju u Produktnoj berzi Novi Sad.

Cene žitarica i uljarica tokom prošle godine dostigle su rekordno visoke cene na svetskim berzama zbog niskog roda. Mali prinosi su bili izazvani sušom i klimatskim promenama na područjima koja predvode u svetu u proizvodnji ovih kultura. To je uz rast cena goriva i mineralnih đubriva, uticalo da brašno, ulje, hleb i stočna hrana poskupe tokom 2021. godine i za preko 100 odsto, a posredno i ostali poljoprivredni proizvodi poput mleka, sira, mesa, jaja…

Potpuno suprotan scenario u odnosu na predviđanja

Stručnjaci u Novosadskoj produktnoj berzi ističu da je jako teško prognozirati šta će se dešavati ove godine, ali da se na osnovu dosadašnjih kretanja na tržištu može donekle predvideti šta se očekuje.

„Situacija na tržištu, generalno, je izuzetno složena. Ako se samo podsetimo nekih očekivanja da će korona dovesti do pada potražnje, zatvaranja tržišta, pa time i obaranja svih cena – vidimo da se desio potpuno suprotan scenario. Skoro cele 2021. godine, sve robe, ne samo poljoprivredni proizvodi, beležile su ogroman rast cena“, kažu u Produktnoj berzi Novi Sad i dodaju:

„Globalna dešavanja, špekulacije, psihološka očekivanja, logistički problemi, štampanje novca – sve su to samo neki od faktora koji su doveli do globalne inflacije. Ti faktori se nisu brzo pojavili, pa se ne očekuje ni njihovo brzo ukidanje, odnosno očekuje se da cene svih roba ostanu na visokom nivou. Naravno, uvek je moguće da neka od država velikih proizvođača ili uvoznika donese neku odluku u cilju zaštite sopstvenog tržišta, a što može da se preslika na kompletna svetska kretanja“.

Vrtoglavi skok cena žitarica i uljarica

Prema njihovom izveštaju, tokom prošle godine u odnosu na 2020 godinu, zabeležen je rast cena svih primarnih poljoprivrednih proizvoda.

„Kukuruzom se trguje trenutno po ceni od 24,90 din/kg bez PDV-a (21 evro cent), dok je u istom periodu prošle godine cena iznosila 18,80 din/kg bez PDV-a (16 centi). Kada uporedimo sa prethodnom godinom to je rast od 32,5 odsto. Pšenicom se trguje po ceni od 30,50 din/kg bez PDV-a (25,8 centi), a pre godinu dana je cena iznosila 20,91 din/kg bez PDV-a (17,7 centi), što je rast za 45,9 odsto. Soja je imala svoj rekordni nivo u maju, kada je njome trgovano po 85,50 din/kg bez PDV-a (72,4 centa). Trenutno se ovom uljaricom trguje po ceni od 71,50 din/kg bez PDV-a (60,5 centi), dok je prošle godine u ovom periodu cena bila niža za 40,6 odsto, odnosno iznosila je 50,85 din/kg bez PDV-a (43 centa). U odnosu na 2019. godinu, cena kukuruza ima rast od 68,2 odsto, pšenice od 60,5 odsto, dok je soja poskupela 86,7 odsto”, naveli su iz Novosadske produktne berze.

U Srbiji posejane veće površine, ali to ne garantuje visoke prinose

Na pitanje da li se u Srbiji, najvećem regionalnom proizvođaču žitarica i uljarica, može očekivati bolji rod, iz Produktne berze kažu da su posejane veće površine. Rod će, međutim, zavisiti od vremenskih prilika kao i toga koliko su ratari uložili ili su spremni da ulože u poboljšanje prinosa zbog visokih cena mineralnih đubriva.

Cene inputa za setvu dostigle su veoma visoke nivoe, te je setva bila skuplja nego prethodnih godina“, ističu u Produktnoj berzi. Kao primer rasta troškova za mineralno đubrivo navode da je ruska UREA krajem prošle godine dostigla cenu od 106,39 din/kg bez PDV-a, (90 centi), što je godišnji rast od čak 232 odsto.

S druge strane, Srbija ima problema sa kvalitetom svojih žitarica i uljarica. „Ove godine smo imali dosta razgovora sa kompanijama iz regiona zbog širenja berze na tržište regiona. I upravo kao najveći problem srpskog tržišta, srpske pšenice, izdvajaju kvalitet“, kaže Miloš Janjić iz Produktne berze Novi Sad.

Ulaganja od 70 miliona evra u navodnjavanje

U 2021. poljoprivreda je zbog suše zabeležila pad proizvodnje od pet posto. Kako u narednim godinama nedostatak padavina ne bi desetkovao rod, država obećava da će nastaviti da ulaže u sisteme za navodnjavanje. Aktivni su projekti u vrednosti od 60 do 70 miliona evra, koji bi trebalo bi da omoguće zalivanje dodatnih 150.000 hektara, i tada bismo navodnjavali više od pet odsto ukupnih površina u zemlji.

„Oni su opremljeni da mogu da budu dvonamenski. Ne samo da mogu da budu za odvodnjavanje, nego i za navodnjavanje. Država pored toga daje i novac, 50 odsto povrata za sisteme za navodnjavanje. za tifone, pumpe, creva“, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Ceh plaćaju potrošači

Uprkos padu prinosa i manjem obimu izvozu od oko četiri odsto, od izvoza poljoprivrednih proizvoda zarađeno je više nego bilo koje godine u protekle dve decenije. To je isključivo rezultat skoka cene hrane u celom svetu.

„One čine polovinu – 52 odsto ukupnog izvoza. Pale su količinski za šest posto, dok je vrednost izvoza povećana za 23 odsto. Kada govorimo o voću, koje je druga kategorija po značaju, tu je još zanimljivija situacija: pad je bio oko tri posto, dok je vrednosno izvoz veći čak za 66 odsto. Ako govorimo o tome ko je najbolje prošao, delom su to proizvođači, delom trgovine. S druge strane, neko je to morao da plati – to su potrošači. Oni su podneli taj poremećaj koji je zabeležen lane“, ističe Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Međutim, sada su na udaru poskupljenja i poljoprivrednici. Procenjuju da će zbog visoke cene i nestašice mineralnih đubriva, polovinu dobiti iz prošle godine uložiti u repromaterijal za predstojeću setvu.

Izvor: vijesti.me/ RTS

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

UN: Cene hrane u 2021. porasle za 28 odsto

by bifadmin

Indeks cena hrane za 2021. godinu iznosio je u proseku 125,7 poena, što je za 28,1 odsto više nego prethodne godine, stoji u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) UN.

Iako su cene hrane pred kraj godine, tačnije u decembru, bile nešto niže, njihov ukupni rast u 2021. dostigao je desetogodišnji rekord.

Abdolreza Abasian, glavni ekonomista iz ove organizacije, rekao je tim povodom da je uobičajeno da posle ovako oštrog rasta cena uglavnom dođe do pojeftinjenja, kada se zadovolji tražnja za određenom robom na tržištu. Međutim ovaj put se zbog visokih troškova proizvodnih inputa, pandemije, ali i problema sa transportom i klimatskim promenama, ne očekuje pad cena hrane, bar ne u ovoj godini.

Ništa optimističnije nisu ni prognoze domaćih stručnjaka za naše tržište. Oni očekuju da će cene hrane u Srbiji rasti bar do sredine ove godine, ako ne i duže.

Izvor: FAO

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Izvoz organskih proizvoda: Zamrznuto iz Srbije

by bifadmin

Srbija će, prema zvaničnim najavama, ove godine prvi put ostvariti izvoz organske proizvodnje veći od 40 miliona evra, a pre dve decenije izvozila je manje od milion evra. Preko 80% organske hrane izvozimo u Evropsku uniju, gde u ukupnom uvozu ovakve vrste proizvoda imamo udeo od 0,6%. Iako izvoz organskih proizvoda iz Srbije godišnje raste za više od petine, problem je što već godinama čak 97% tog izvoza čini voće nižeg stepena prerade, zamrznuto i pasirano.

Proizvođači organske hrane u Srbiji moći će u 2022. godini da konkurišu za podsticaje u ukupnoj vrednosti od 380 miliona dinara. Država je za ove namene izdvojila skoro 62% više sredstava iz budžeta nego ove godine, pri čemu je 80 miliona dinara podsticaja planirano za organsku proizvodnju bilja, a preostalih 300 miliona za organsku proizvodnju u stočarstvu.

Uporedo sa ovom najavom, stigla je i izjava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da će organska proizvodnja u Srbiji ove godine prvi put imati izvoz veći od 40 miliona evra, što je gotovo devet puta više nego pre jedne decenije. „Površina na kojoj se u Srbiji trenutno gaje organski usevi iznosi ukupno 21.000 hektara, 2011. godine organska hrana se gajila na oko 4.500 hektara, a 2014. jedva na 10.000 hektara“, naveo je Nedimović.

Izvoz organskih proizvoda značajno raste, potvrđuje i analiza Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Srbija izvozi oko 90% organske proizvodnje, zbog toga što je potrošnja ovakvih namirnica na domaćem tržištu izrazito mala i procenjuje sa na svega oko dva evra po stanovniku godišnje. Izvoz raste u poslednjih nekoliko godina u proseku za oko 28% godišnje, a prema podacima u analizi, njegova vrednost je 2002. iznosila manje od milion evra, da bi prošle godine dostigla iznos od 37 miliona evra.

S druge strane, uvećava se i uvoz organske hrane u svetu. On je u poslednjih pet godina rastao po prosečnoj stopi od 18,5%, dostigavši vrednost od oko 7,2 milijarde dolara. Od toga, preko 54%, završava na tržištu Evropske unije, dok je na drugom mestu SAD, koje povlače petinu svetskog uvoza organskih proizvoda.

Nismo odmakli daleko od malina

Mada izvoz organskih proizvoda iz Srbije godišnje raste za više od petine, ono što se nije mnogo promenilo je loša struktura robe koju plasiramo na strana tržišta. Od svega što izvezemo pod etiketom „organsko“, čak 97% je voće nižeg stepena prerade, zamrznuto i pasirano, navode autori analize Branislav Vlahović i Dubravka Užar.

U ukupnom izvozu „organskog porekla“, ubedljivo preovlađuju zamrznute maline (58%), potom zamrznute kupine (10%) i koncentrat jabuke (8,5%). Među svežim voćem, organski proizvedena jabuka ima učešće od 87%, na drugom mestu je višnja sa 12%, a treća je sveža kruška sa udelom od 1%. Više od dve trećine izvezenih pečuraka se distribuira takođe u zamrznutom stanju, od lekovitog bilja najviše izvozimo korijander i koprivu, dok među povrćem dominira mlevena paprika sa učešćem od čak 90,5%, a preostalih 9,5% čini sušeni sremuš.

Plasman organskih proizvoda na strana tržišta je, međutim, potpuno drugačije orijentisan u poređenju sa izvozom konvencionalne poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. U potonjoj, dominantna izvozna tržišta su u CEFTA regionu, dok je izvoz organskih proizvoda u ove zemlje mali, zbog nižeg životnog standarda, pa time i male tražnje kao što je slučaj i u Srbiji.

Zato preko četiri petine ukupnog izvoza organske hrane plasiramo u Evropsku uniju. To je tržište sa najvećom tražnjom za organskim proizvodima u svetu, a zemlje članice podmiruju sopstvenom proizvodnjom u proseku tek oko polovine potreba. Mada „organsko“ tržište u EU poslednjih godina raste za skoro 25% godišnje, vrednost uvezene organske hrane od oko 3,9 milijardi evra čini tek 2% ukupnog uvoza poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda. Srbija zauzima 32. mesto među zemljama uvoznicama organskih proizvoda i ima udeo od 0,6% u ukupnom uvozu organske hrane u EU.

Skoro trećina izvoza odlazi u Nemačku

Posmatrano po zemljama, najviše organskih namirnica plasiramo u Nemačku, gde odlazi skoro trećina ukupnog izvoza. Potrošnja organske hrane po stanovniku u Nemačkoj je preko 48 puta veća nego u Srbiji, a za njihovu prodaju je registrovano više od 2.400 maloprodajnih objekata.

Nemačko tržište je, međutim, specifično po tome što se uvozom organske hrane bave samo specijalizovane kompanije, koje imaju detaljne informacije o zahtevima za uvozom, kao što su sertifikacija proizvoda, etiketiranje i pakovanje. Ovakvi, specijalizovani uvoznici obično obavljaju i otpremu, carinjenje, skladištenje i distribuciju proizvoda unutar zemlje.
Najbolji način da se sa nemačkim uvoznicima i veletrgovcima organskom hranom uspostavi kontakt su specijalizovani sajmovi koji imaju izuzetnu reputaciju u globalnoj industriji organske hrane, kao što je sajam „BioFach“ u Nirnbergu, navodi se u studiji novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Posle Nemačke, Srbija izvozi najviše poljoprivredno-prehrambenih namirnica proizvedenih na organski način u Holandiju, Austriju, Italiju, Kanadu i Poljsku, gde plasiramo oko 70% ukupnog izvoza. U Austriji, Belgiji, Francuskoj, Italiji i Holandiji potrošnja organske hrane raste u proseku za oko 10% godišnje, a nova potencijalna tržišta za izvoz su Danska i Švajcarska, koje takođe beleže visoku potrošnju organski proizvedenih namirnica po glavi stanovnika.

Iskorak ka biljkama bogatim proteinima

Prepreke za rast izvoza su, međutim, iste kao i u konvencionalnoj proizvodnji, pa i veće jer su uzgoj i prerada ovakvih proizvoda još usitnjeniji. Organsku poljoprivredu u Srbiji karakteriše mali obim proizvodnje, niska ekonomičnost i produktivnost, što ima za posledicu visoke proizvođačke cene. Asortiman primarnih i prerađenih proizvoda je skroman, sa izrazitom dominacijom proizvoda koji imaju malu dodatu vrednost.

Ipak, Srbija ima potencijal da uspešno konkuriše na stranim tržištima sa svojim organskim proizvodima, uz insistiranje na većem stepenu prerade, ujednačenom i prepoznatljivom kvalitetu, poštovanju rokova isporuke i na prilagođavanju zadatim standardima i propisima na izvoznim destinacijama.

Proizvođače koji imaju izvozni potencijal potrebno je finansijski i institucionalno pomoći prilikom osvajanja novih tržišta, uključujući i razvoj takozvanog „zelenog“ marketinga. Posebnu pažnju zaslužuju oni organski proizvodi čiji je nedostatak evidentan u svetu, kao što su biljne vrste bogate proteinima, pre svega soja, semena uljarica i visokokvalitetne žitarice, preporučuje se u studiji.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Poljska ukida PDV na hranu

by bifadmin

Poljska će verovatno u februaru srezati porez na dodatu vrednost (PDV) za osnovne životne namirnice na nulu u okviru paketa mera za ublažavanje udara rastuće inflacije na domaćinstva, izjavio je danas premijer Mateuš Moravjecki

„Postoje veoma velike šanse da ćemo od februara smanjiti PDV na osnovne prehrambene artikle na nulu, na najmanje šest meseci“, rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

Vladajuća poljska partija Pravo i pravda (PiS), koja je ranije donela paket mera kojim je smanjen porez na benzin, gas, grejanje i struju i najavljena jednokratna finansijska pomoć domaćinstvima, kaže da nije mogla da spusti PDV na hranu na nulu zbog pravila Evropske unije.

Poljska već neko vreme insistira u EU da se dozvoli prodaja hrane bez PDV-a, ali Moravjecki nije precizirao da li je blok odlučivao o tom pitanju.

Inflacija u Poljskoj je u novembru iznosila 7,8 odsto međugodišnje, prema podacima statistiškog zavoda.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

EU uvrstila skakavce kao hranu, uskoro i cvrčak na listi

by bifadmin

Skakavci su uvršteni na evropski popis hrane u sklopu nastojanja EU za održivom proizvodnjom i ishranom.
To je drugi put da je Brisel odlučio da su insekti sigurni za konzumaciju, nakon što je u junu odobrio suve larve brašnara.

Uskoro bi mogao uslediti i treći, cvrčak.

Evropska komisija je objavila da će skakavci biti označeni kao grickalica ili sastojak hrane u dehidriranom ili zamrznutom obliku nakon što im se uklone krila i noge ili pak kao prašak.

Evropska agencija za sigurnost hrane navodi da je skakavac locusta migratoria bogat proteinima i neškodljiv, iako može izazvati reakcije kod ljudi alergičnih na ljuskare i mekušce.

Organizacija za proizvodnju hrane ističe da su insekti vrlo hranjiv i zdrav izvor hrane bogat proteinima, vitaminima, vlaknima i mineralima.

Insekti, koje svakodnevno jedu milioni ljudi širom sveta, u novoj strategiji EU su navedeni kao alternativni izvor proteina koji bi mogao ubrzati zaokret prema održivijoj proizvodnji hrane.

Evropskom direktivom iz 1977. već su odobrene alge, novi biljni proteini i određene vrste hrane iz drugih zemalja.

Zahtevi su podneti za još devet vrsta insekata.

Izvor:Hina
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Proizvodnja pada, cene hrane na domaćem tržištu rastu

by bifadmin

Proizvodnja prehrambene industrije u neprekidnom je padu od januara, ističe se u novembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova, a osim u sektoru mlečnih proizvoda i pekarske industrije u svim ostalim segmentima beleži se pad.

Najveći pad proizvodnje, od osam odsto je u mesnoj industriji. Mesečni pad proizvodnje u prehrambenoj industriji je od početka godine bio u proseku 0,6 odsto, da bi u septembru proizvodnja pala za 2,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

U isto vreme, dok proizvodnja pada, cene hrane na domaćem tržištu rastu. Od početka godine, prema podacima RZS, hrana, piće i duvan su za gotovo 11 odsto bili skuplji nego u prvih devet meseci prošle godine. Poskupljenja su Išla od 0,2 odsto koliko je porasla cena ribe, do više od 15 odsto koliko je skočila cena ulja.

„Od početka pandemije prehrambena industrija, mesna pogotovo, imala je dosta izazova, restorani i hoteli nisu radili, smanjena je bila potrošnja mesa i prerađevina, pojava afričke kuge u svetu, ali i u Srbiji, smanjila je transport i proizvodnju, poskupele su komponente za hranu za životinje“, objašnjava za Danas Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije razloge zbog kojih je došlo da pada proizvodnje i rasta cena na tržištu.

Berzanske robe imaju istorijski visoke cene

Srbija, ističe on, ima samodovoljnost proizvodnje svinjskog mesa od 89 odsto, dok 11 odsto mora da se uvozi. Uvoz je zbog toga što je svaka država pokušavala da zadrži sopstvenu proizvodnju za svoje potrebe, kod nas smanjen za prvih šest, sedam meseci ove godine za 30 odsto.

„Kada govorimo o povećanju uvoza gotovih proizvoda, mesnih prerađevina, to je bila prilika za trgovce da odigraju na kartu povećanja cena“, napominje Budimović.

Naša izvozna tržišta su, s druge strane, ističe, svedena na nizak nivo, izvoz junećeg mesa u Tursku maltene nije ni realizovan zbog oscilacija turske lire i neisplativosti, dok svinjsko meso još ne možemo da izvozimo u EU.

„Dosta suštinskih parametara u proizvodnji živih svinja je uticala na oscilacije u trgovinskim radnjama“, kaže Budimović i napominje da je nezahvalno prognozirati šta će biti, ali da su globalne procene da žitarice kao osnovne komponente hrane za životinje verovatno neće pojeftiniti.

„Samim tim što one učestvuju sa 70 odsto u ceni proizvodnje teško je očekivati da će sve da se vrati na nivo od pre godinu dana“, naglašava Nenad Budimović.

Kriza potpuno promešala karte na tržištu hrane

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže za Danas da je kriza potpuno promešala karte na tržištu hrane.

„Okolnost da trenutno imamo pad proizvodnje i pad u mesnoj industriji, i u isto vreme rast cena hrane na tržištu nemaju toliko neposrednu vezu, ono što ima najneposrednije veze je rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda koji su generisani na globalnom nivou“, napominje Galetin.

Berzanske robe imaju istorijski visoke cene, a on kaže da ne pamti veće cene pšenice, da je cena soje na istorijskom maksimumu kao i kukuruza, da je suncokret takođe poskupeo značajno.

„Kada imate takvu situaciju, to mora vremenom da dovede do rasta cena u prehrambenom sektoru. Naš je problem što imamo pad, ali sa finansijskog aspekta visoke cene će to da „ispeglaju“, tako da finansijski nećemo proći lošije nego prošle godine“, ističe Galetin.

Najveći problem  inflacija

On kaže da je najveći problem u ovom trenutku inflacija kao globalni problem koji se preliva sa svetskog na naše tržište.

„Novčani i robni fondovi su u disparitetu u smislu da se povećava količina novca i tako se generiše inflacija. Tako da će i ovi efekti na unutrašnjem domaćem tržištu biti potpuno poništeni, umanjeni zbog inflacionog faktora, ali i zbog jedne okolnosti koja je sve više prisutna, ugrađivanja inflatornog očekivanja u sve cene robe široke potrošnje“, naglašava Galetin.

Na pad proizvodnje i rast cena uticale su, smatra analitičar Vojislav Stanković, strukturalne promene u primarnoj poljoprivredi koje se odražavaju i na prehrambenu industriju, ali i pandemija koja je ograničila kupovnu moć stanovništva.

„Cene primarnih poljoprivrednih proizvoda su u proseku otišle gore za 24 odsto, nema artikla koji nije značajno poskupeo, a kada govorimo o mesu cene su otišle do nebesa, jer je stočarska proizvodnja u lošem stanju“, ističe Stanković za Danas.

On kaže da je zbog male kupovne moći i tražnja smanjena, ali da poslednji podaci pokazuju da u ličnoj potrošnji hrana učestvuje sa preko 34 odsto.

„Moja procena je da je to otišlo i na 37 odsto. U industrijski razvijenim zemljama taj udeo je ispod 10 odsto, mi se merimo sa Rumunijom gde je to 34 odsto“, napominje Stanković. Pad proizvodnje je, kako kaže, relativno skroman i ne treba praviti paniku, jer je tržište dobro snabdeveno.
Kad dođe do rasta cena na unutrašnjem tržištu obično se, ističe, smanjuje izvoz zbog gubitka konkurentnosti, međutim, Srbija je duboko inkorporirana u svetsko tržište tako da rast cena ne utiče na izvoz. Ceh međutim, kaže, plaćaju potrošači, koji sa svojim platama i penzijama teško mogu da to prate i zato raste udeo hrane u ličnoj potrošnji.

Domaći stočari nisu konkurentni evropskim

Dugo smo tokom leta, kako kaže Žarko Galetin, imali skup kukuruz, skupu soja, jeftine svinje i relativno jeftino meso i sada dolazi do rasta cena mesa jer proizvođači ne mogu da izdrže da stoku hrane skupom hranom, a da cena ostane na relativno niskom nivou.

„Problem je što domaći stočari ne mogu da izdrže utakmicu sa svojim evropskim kolegama, Nemci su mnogo konkurentniji i kod nas i dešava nam se da to ne možemo da izdržimo. Osim toga, pada stočni fond, lošija je ponuda, rastu cene inputa i cene moraju da se podignu“, napominje Galetin.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Istraživanje pokazalo da je industrija hrane nespremna za buduće nestašice vode

by bifadmin

Industrija hrane, koja koristi oko 70% sveže vode na planeti, je nepripremljena za njene nestašice koje svetu tek predstoje, stoji u najnovijem izveštaju neprofitne organizacije Ceres. Ovo pitanje trebalo bi da bude prioritetno kompanijama zato što se, prema prognozi UN, do 2050. očekuje rast potrošnje vode od 20% do 30%.

U izveštaju su analizirani strategije i planovi 38 velikih proizvođača hrane i pića. Od mogućih 100 poena za pripremljenost za suočavanje sa ovim problemom, one su u proseku imale 45 poena.

Samo nekoliko kompanija se dobro kotiralo na ovoj listi. Najviši skor među njima imala je Koka-Kola (90 poena), a slede je Unilever i proizvođač pića AB InBev, sa po 83 poena.

Za ovakav rezultat Koka-Kola može da zahvali konstantnom radu na smanjenju potrošnje vode kroz njenu ponovnu upotrebu ali i ulaganje u unapređenje njenih izvora.

S druge strane, među onima koji su najmanje pripremljeni za nestašice vode nalazi se nekoliko proizvođača mesa, koji svi imaju ispod 12 poena. Ovo ne čudi, budući da proizvodnja mesnih i drugih životinjskih proizvoda u totalnoj potrošnji vode na planeti učestvuje sa 27% i čini se da se neće smanjivati.

Istraživači Ceresa su takođe došli do podatka da se ukupno 71% kompanija kroz svoje poslovne planove i investicije bavi rizicima povezanim sa nestašicom vode, ali mnogima od njih ovo pitanje nije prioritetno.

U izveštaju se zaključuje da su u ovoj oblasti najkritičniji poljoprivredni proizvođači, koji troše najviše sveže vode za negu biljaka i prehranu stoke.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci