Home Tags Posts tagged with "istraživanja"
Tag:

istraživanja

Politika i društvo

Istraživanje spovedeno u Srbiji: Vakcinisani imaju 50 puta manju šansu da završe u bolnici

by bifadmin

Prema prvim rezultatima istraživanja efikasnosti vakcina na našoj populaciji, rizik da revakcinisane osobe tri nedelje posle primljene druge doze završe u bolnici zbog kovida manji je za 50 puta nego kod onih koji nisu vakcinisani. Takođe, mogućnost dobijanja pneumonije je do 15 manja.

Pomenuto istraživanje je rađeno u Kragujevcu, ali se zbog broja obuhvaćenih građana može slobodno smatrati reprezentativnim i na nivou cele Srbije.

Podaci su prikupljeni iz kragujevačkog Doma zdravlja, preko kog se registruju svi vakcinisani i oboleli u ovom gradu. Istraživanjem je obuhvaćen period od 1. januara do pre oko dve nedelje 31. marta, a u istraživanje je uključeno 28.630 vakcinisanih i preko 100.000 nevakcinisanih.

Istraživanjem je praćeno da li se i koliko vakcinisani građani razbolevaju u odnosu na opštu populaciju odnosno, nevakcinisane. Analizirane i stope oboljevanja i klinička slika vakcinisanih i nevakcinisanih građana, učestalost pneumonije i broj hospitalizacija. Jednostavno rečeno, kako je vakcinacija ali i svaka vakcina posebno – odradila posao.

Efikasnost vakcina 92 odsto

Prema rezultatima ovog istraživanja od ukupnog broja nevakcinisanih obolelo je 8,11 odsto, a od vakcinisanih jednom dozom 2,03 odsto. Broj se smanjuje s revakcinacijom na 1,17 odsto, a tri nedelje nakon revakcinacije iznosi 0,57 odsto. Efikasnost vakcina tri nedelje nakon revakcinacije je 92 odsto. Ovi, poprilično ohrabrujući podaci nastavljaju se i kroz analizu koliko je vakcinisanih u odnosu na one koji nisu primili vakcinu dobilo upalu pluća ili moralo na bolničko lečenje.

Tako je od 8.272 obolela koji se nisu vakcinisali (8,11 odsto) pneumoniju dobilo 1,57 odsto, a u bolnicu je moralo od ukupnog broja njih 1,23 odsto. Upalu pluća među vakcinisanima je dobilo 0,56 odsto, među revakcinisanima 0,25 dosto i tri nedelje posle revakcinacije 0,11 odsto. Praktično: tri puta je manja verovatnoća da se dobije pneumonija samo s jednom dozom, šest puta manji je rizik kod revakcine, a tri nedelje posle revakcinacije je za 15 puta manji nego kod nevakcinisanih.

Od ukupnog broja obolelih, a koji nisu vakcinisani, 1,23 odsto je moralo u bolnicu. Vakcinisanih je smešteno u bolnicu 0,16 odsto, revakcinisanih 0,06, a tri nedelje posle revakcinacije svega 0,02 odsto. Precizno: od 28.630 vakcinisanih, u bolnicu je moralo šestoro građana koji su se razboleli tri nedelje posle revakcine.

Dejan Baskić, rukovodilac istraživanja, profesor na Medicinskom fakultetu i specijalista mikrobiologije, kaže za “Blic” da posle prvih rezultata istraživanja nema sumnje – treba li se vakcinisati ili ne treba.

„Vakcina smanjuje broj obolelih, težu kliničku sliku i broj hospitalizovanih. Da li se neko razboleo? Da, jeste, ali treba uzeti u obzir kakva je bila klinička slika. Ne posmatramo samo broj onih koji su se razboleli, već i koliko je pacijenata moralo u bolnicu, a taj podatak koji je dobijen neoborivo svedoči lakšoj slici razboljevanja vakcinisanih“, poručuje profesor Baskić.

Najmanje bolesnih među vakcinisanima Fajzerom

Istraživanjem su dobijeni i podaci za svaku vakcinu korišćenu u Srbiji.

Razlika između vakcinisanih i nevakcinisanih je drastična. Kada je reč o odnosu među vakcinama, iako ima razlike u obolevanju – dobijanju kovida – ispostavilo se da nema drastične razlike u klinčkoj slici.

Najmanje obolelih među vakcinisanima je kod građana koji su primili Fajzerovu vakcinu. Od ukupnog broja vakcinisanih kovid je dobilo 2,3 odsto onih koji su primili Astrazenekinu, 2,2 odsto onih koji su dobili kinesku vakcinu, 1,8 odsto onih koji su primili rusku i 1,1 vakcinisanih Fajzerovom vakcinom. Pneumonija se razvila kod 0,7 onih koji su primili kinesku, iste vrednosti, 0,3 odsto, imaju vakcinisani ruskom i Astrazenekinom i 0,1 odsto Fajzerovom. U bolnicu je primljeno 0,2 odsto građana koji su primili kinesku, 0,1 rusku i nijedan pacijent koji je primio Fajzerovu ili Astrazenekinu vakcinu.

Profesor Baskić kaže da je kineska vakcina pokazala da sporije razvija zaštitu, ruska i Astrazenekina je razvijaju podjednakom brzinom, dok je Fajzerova praktično najbrža.

Ovi podaci poklapaju se sa istraživanjima koja su sprovedena u zemljama koje su još brže od nas izvele masovnu imunizaciju. 

Izvor: B92

Foto: MasterTux, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Istraživanje USAID-a:Uticaj koronavirusa i rast E-trgovine obeležili prethodnih godinu dana

by bifadmin

USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj predstavio je u četvrtak 12.novembra na online konferenciji, nalaze devetog godišnjeg istraživanja “1.000 preduzeća”. Rezultati ankete pokazali su stavove privrede o poslovnom okruženju, prihodima i profitu firmi, broju zaposlenih i mogućnostima za pristup adekvatnim izvorima finansiranja. Nalazi su pokazali i snažan uticaj krize izazvane pandemijom koronavirusa na srpsku ekonomiju.

Polovina privrednika obuhvaćenih istraživanjem zabeležila je pad prihoda i neto dobiti u poslednjih godinu dana. Firme u Srbiji pokazale su otpornost na krizu, pošto tri četvrtine onih koji su učestvovali u anketi nije promenilo broj zaposlenih, a čak 12 odsto je povećalo broj radnika.

Pandemija je dovela do znatno boljeg razumevanja značaja elektronske trgovine. Mnoge kompanije su prepoznale šansu da “online” putem dođu do korisnika svojih usluga. Više od 80 odsto firmi koje poseduju internet prodavnicu veruje da je prodaja putem interneta danas jednako važna, ako ne i važnija od tradicionalne prodaje.

Istraživanje je potvrdilo da se domaća privreda kao i u prethodnih deset godina, suočava sa nedostatkom izbora za adekvatno finansiranje poslovanja. Čak 69 odsto ispitanika izjasnilo se da im nedostaju odgovarajuće mogućnosti za finansiranje.

“Najbolji način da Srbija osnaži svoj ekonomski razvoj je digitalizacija ekonomije, državne uprave i društva u celini. Srećom, Srbija ima puno potencijala i izuzetnih talenata, kao i podršku Vlade Republike Srbije da to zaista i učini. Srbija se već prilagođava globalnoj digitalnoj revoluciji”, izjavio je Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

“Udar pandemije je upravo pokazao koliko je važno da smo digitalno pismeni, kao pojedinci i kao društvo, kako bismo uspešno nastavili da funkcionišemo, obavljamo svakodnevne poslove i zadatke i ne dozvolimo da situacija sa aktuelnom pandemijom uspori naš lični i profesionalni razvoj. Zbog toga je važno sistemski i strateški se baviti oblašću razvoja digitalnih veština, što je prioritet Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. U cilju osnaživanja malih i srednjih preduzeća, resorno ministarstvo i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj pripremaju vodič za trgovce u elektronskoj trgovini, namenjen svim firmama koje žele da započnu elektronsko poslovanje i ponudu plasiraju na internet”, izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma, telekomunikacija u Vladi Republike Srbije.

“Nedostatak adekvatnih izvora finansiranja i nedovoljno poznavanje finansijskog menadžmenta utiču na konkurentnost domaćih kompanija, posebno mikro, malih i srednjih preduzeća u poslednjih deset godina. Ventu.rs, prva “crowdinvesting” platforma, koja je uz podršku USAID-a, nedavno počela sa radom, pomoći će da se deo izazova prevaziđe. Verujemo da će ova platforma “otvoriti vrata” i drugim “fintech” proizvodima, koji će pomoći malim i srednjim preduzećima da ubrzaju rast poslovanja”, izjavila je Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.

Uzorak preduzeća u istraživanju predstavlja srpsku privredu po regionima, veličini i sektoru delatnosti. U anketi je učestvovalo 95 odsto mikro i malih preduzeća, 3 odsto srednjih i 2 odsto velikih kompanija. Svega 12 odsto firmi ima više od 20 zaposlenih, a 54 odsto ima samo jednog menadžera. Svaka četvrta kompanija je izvoznik. Više detalja o anketi na http://saradnja.rs.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Posledice pandemije drastično uticale na karijere mladih

by bifadmin

• Mnogi ispitanici navode da su najveći deo vremena bili pod stresom, brinuli o dobrobiti porodice, finansijama i poslu.
• Životna sredina je ovim generacijama i dalje glavna briga, kao i strah da su pojedina oštećenja izazvana klimatskim promenama nepopravljiva, ali pozitivne promene tokom pandemije im ulivaju optimizam.
• Milenijalci i generacija Z aktivno podržavaju kompanije koje ostvaruju pozitivan uticaj na društvo, iako njihovo poverenje u poslovno okruženje nastavlja da opada.

Novo Deloitte-ovo istraživanje Millennial Survey 2020 otkriva da milenijalci i generacija Z pokazuju odlučnost i viziju da izgrade bolju budućnost, uprkos zdravstvenom i ekonomskom kolapsu koji je izazvala pandemija Кovid 19. Deveto izdanje ovog globalnog istraživanja, koje ispituje stavove milenijalaca, otkriva da obe generacije ostaju otporne pred nevoljama i odlučne su da pokrenu pozitivne promene kako u svojim zajednicama tako i širom sveta.

Mlade generacije su bile posebno pogođene

Ovogodišnje istraživanje sastoji se iz dva dela: „primarno“ istraživanje je obuhvatilo 18.426 milenijalaca i pripadnika Generacije Z i sprovedeno je u periodu od novembra 2019. do januara 2020, i „kratko“ istraživanje koje je obuhvatilo 9.102 pojedinca iz više od 13 zemalja u aprilu i maju ove godine, tokom svetske pandemije. Mnoga pitanja iz prve studije su ponovljena kako bi se izmerio uticaj pandemije na stavove.

„Pandemija Кovid 19 je iz korena promenila naš način života – kako radimo, družimo se, kupujemo – mlade generacije su bile posebno pogođene“, kaže Ivan Stefanović, rukovodilac u Deloitte-ovom Sektoru za konsalting. „Međutim, uprkos nesigurnim i obeshrabrujućim uslovima, mladi su pokazali impresivnu otpornost i rešenost da poboljšaju svet. Dok obnavljamo ekonomiju i društvo, mladi ljudi će imati ključnu ulogu u oblikovanju tog sveta koji nastaje“.

Izveštaj pokazuje da su posledice pandemije drastično uticale na karijere mladih. U vreme anketiranja, 30% pripadnika Generacije Z i gotovo četvrtina mlađih milenijalaca (između 25 i 30 godina) ostali su bez posla ili su dobili privremeno, neplaćeno odsustvo. Samo trećina milenijalaca i 38% pripadnika Generacije Z su izjavili da pandemija nije uticala na njihovo zaposlenje i prihode.

Slika koja je nastala iz ovogodišnjeg istraživanja je komplikovana, ali optimistična: čak i usred krize, milenijalci i Generacija Z insistiraju na poboljšanju društva, zalažući se za svet u kome kompanije i vlade ispunjavaju svoje obaveze prema zajednici.

Stres i mentalna dobrobit ostaju kritična pitanja

Pre pandemije, 52% pripadnika Generacije Z i 50% milenijalaca iz 13 zemalja, koji su dva puta anketirani, rekli su da su bili pod stresom sve vreme ili najveći deo vremena. Ispitanici su kao primarne izvore stresa naveli brigu za porodicu, dugoročne finansije i izglede za posao. Zanimljivo je da je nivo stresa opao za obe generacije u drugom delu istraživanja, čemu je verovatno doprinelo usporavanje života u karantinu.

To se može potkrepiti i nedavnom studijom Deloitte-a u Velikoj Britaniji u kojoj je učestvovalo 2.000 britanskih radnika, a koja je otkrila da 48% zaposlenih i samozaposlenih stanovnika Londona smatra da je karantin imao pozitivan ili vrlo pozitivan uticaj na njihov život.

Uprkos neznatnim padovima koji su uočeni u drugom istraživanju, stres i mentalna dobrobit ostaju ključne teme za mlade generacije i te teme se ispoljavaju i u radnom okruženju. Otprilike jedna trećina milenijalaca i pripadnika Generacije Z je uzela slobodne dane zbog stresa pre pandemije, iako je oko polovine navelo druge razloge odsustva svojim poslodavcima.

Finansijska nesigurnost je posebno stresna

Ohrabrujuće je da poslovna fleksibilnost uvedena tokom pandemije, može biti jedno od rešenja. Oko 69% milenijalaca i 64% pripadnika Generacije Z smatraju da ih opcija rada od kuće u budućnosti može osloboditi stresa.

Finansijska nesigurnost je posebno stresna za milenijalce, od kojih su mnogi započeli karijeru u jeku svetske ekonomske krize i sada se suočavaju sa drugim ekonomskim udarom. U prvom delu istraživanja, više milenijalaca (50%) smatra da će se njihova finansijska situacija pogoršati ili stagnirati nego poboljšati (42%).

Кada su analizirali rezultate iz samo 13 zemalja uključenih u drugi deo istraživanja, 61% milenijalaca je pokazao isti nedostatak optimizma tokom pandemije, skok od 7 procentnih poena u odnosu na glavno istraživanje. Ipak, postoji određeni kratkoročni optimizam jer je više od polovine milenijalaca u drugom delu istraživanja, i skoro polovina pripadnika Generacije Z, reklo da ima ušteđevinu od otprilike tri plate što im može pomoći da podnesu finansijske posledice pandemije.

Odlučnost da se poboljša svet u kome živimo – i očekivanje da drugi slede taj model

Mlađe generacije pitanje društvene svrhe shvataju kao ličnu obavezu. U drugom delu istraživanja, ispitanici su naveli da preduzimaju „društveno osvešćene“ akcije kako bi pomogli planeti i društvu. Кriza Кovid 19 je možda pojačala njihove težnje, jer je skoro tri četvrtine reklo da ih je pandemija učinila empatičnijim za potrebe drugih, i da će preduzeti aktivnosti kako bi pozitivno uticali na zajednicu.

Usredsređenost milenijalaca i Generacije Z na činjenje dobra ogleda se i u njihovim kupovnim navikama. Oko 60% je reklo da planiraju da kupuju proizvode i usluge od velikih kompanija koje su se pobrinule za svoje zaposlene i imale pozitivan uticaj na društvo tokom pandemije. Oko tri četvrtine će uložiti dodatni napor i kupovati proizvode i usluge od malih, lokalnih proizvođača.

Кlimatske promene su opet kritična tema za milenijalce i Generaciju Z pre i tokom krize Кovid 19. Pre pandemije, polovina ispitanika je izjavila da smatra da je previše kasno za popravljanje štete koja je nastala usled klimatskih promena i samo 40% je izrazilo optimizam da će budući napori u vezi sa zaštitom životne sredine imati rezultate. Međutim, četiri meseca kasnije, u 13 zemalja u kojima je urađen drugi deo istraživanja, procenat milenijalaca koji veruju da smo dosegli tačku bez povratka pao je za osam poena, što možda pokazuje da je uticaj smanjene aktivnosti na životnu sredinu tokom pandemije dao nadu da još uvek možemo nešto da promenimo.

Velika većina (80%) misli da vlade i kompanije moraju da ulože veće napore u zaštitu životne sredine, a svejedno su zabrinuti da bi ekonomski uticaj pandemije mogao ovo učiniti manje prioritetnim.

Poverenje u poslovno okruženje i dalje opada iako raste lojalnost poslodavcu

Poverenje u kompanije i njihovo poslovanje generalno širom sveta nastavlja da opada. U prvom delu istraživanja, 51% milenijalaca je rekao da kompanije i dalje imaju uticaja, ali je to pad u odnosu na 76% pre tri godine i 55% u 2019. U drugom delu istraživanja, ovi brojevi nastavljaju da opadaju do 41% milenijalaca i 43% ispitanika iz Generacije Z (Generacija Z je imala 52% u prvom delu istraživanja).

Da li poslodavci konačno počinju da izlaze u susret potrebama zaposlenih ili milenijalci sve više osećaju potrebu za stabilnošću? Prvi put otkad je postavljeno pitanje pre 4 godine, više milenijalaca je u prvom delu istraživanja reklo da žele da ostanu kod poslodavca pet ili više godina nego da ga napuste posle dve godine. Procenat onih koji bi otišli za dve ili manje godina smanjio se sa 49% na 31%, dok je broj onih koji žele da ostanu dugoročno skočio sa 28% na 35%. Ispitanici iz Generacije Z su i dalje zainteresovani za promenu posla, ali samo polovina je rekla da bi želela da promene posao u naredne dve godine, što je pad u odnosu na 61% prošle godine.

Kompanije moraju učiniti više kako bi pokazale da pozitivno utiču na zaposlene i društvo

Ispitanici su takođe u velikoj meri zadovoljni kako su se njihovi poslodavci poneli tokom pandemije Кovid 19 – dve trećine je reklo da su zadovoljni brzinom i načinom kako su poslodavci postupili. Oko 60% veruje da je to doprinelo želji da ostanu kod svojih poslodavaca dugoročno.

„Ovi rezultati dokazuju da kompanije moraju učiniti više kako bi pokazale da pozitivno utiču na zaposlene i društvo. Lojalnost zaposlenih raste ako kompanije izlaze u susret njihovim potrebama, počev od poštovanja različitosti i inkluzije do održivosti i prekvalifikacija“, dodaje Ivan Stefanović. „Za poslodavce je poruka jasna – mladi ljudi veruju u kompanije čije poslovanje ima pozitivan efekat na društvo i zajednicu. To su kompanije koje će biti lideri u budućnosti posle pandemije.“

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Sahara je nekada bila močvara, prepuna dinosaurusa

by bifadmin

Horde ogromnih grabljivaca vladale su na tlu, u rekama i na nebu današnjeg Maroka pre 100 miliona godina, pokazala je nova studija, prenosi u najnovijem broju američki tromesečnik „Popjular sajens“.

Tu gde je sada pustinja, bio je veliki sistem reka koje su proticale i kroz današnji Alžir, jezera i močvara.

Najopasnije mesto u istoriji planete Zemlje

Čudno je što su tokom decenija istraživanja tog mesta paleontolozi našli vrlo malo fosila dinosaurusa biljojeda koji su tada lutali većim delom sveta. Umesto toga, tamo su identifikovali mnoge fosile dinosaurusa mesoždera, letećih gmizavaca zvanih „pterosaurusi“ i džinovskih predaka današnjih krokodila.

„Bilo je to sigurno najopasnije mesto u istoriji planete Zemlje, jer je tu bio dom toliko mnogo različitih vrsta grabljivaca svih oblika i veličina“, rekao je Nizar Ibrahim, paleontolog sa američkog Univerziteta Detroit Mersi.

„Ta povorka divova nije bila ni nalik bilo kojem sadašnjem ekosistemu, a bila je i prilično jedinstvena u poredjenju s drugim ekosistemima iz doba dinosaurusa“, rekao je on.

Ibrahim i njegove kolege su brižljivo razmotrile ostatke životinja i geologiju tog ekosistema čiji su ostaci sačuvani u formacijama stena u istočnom Maroku, nazvanim „Kem Kem“.

Njihov izveštaj, objavljen 21. aprila u časopisu „ZooKeis“, zasnovan je na nalazima dve decenije istraživanja u tom području i na analizi zbirki muzeja širom sveta.

To je prva detaljna sinteza svih prethodnih radova o tom mestu i prvi pokušaj rekonstrukcije životne sredine u toj zoni Severne Afrike pre 100 miliona godina, rekao je Andrea Kau, istraživač koji je radi prikupljanja podataka i komparacije saradjivao s muzejima i univerzitetima.

Nadjeni fosili su veoma raznoliki: „od sitnih vodozemaca i nežnih biljaka, sve do masivnih dinosaurusa“, rekao je Ibrahim.

Nekoliko tih fosila su ostaci dinosaurusa biljojeda, poput „sauropoda“, s dugačkim vratovima. No, čini se da ih je tamo bilo znatno manje nego njihovih rodjaka mesoždera, što su paleontolozi primetili na severu Afrike još 1930-ih.

Nekoliko tih fosila su ostaci dinosaurusa biljojeda, poput „sauropoda“, s dugačkim vratovima

Medju tim zastrašujućim zverima bila su bar četiri velika dinosaurusa grabljivca. Jedan je iz grupe „abelisaurida“ koji je, zbog kratke njuške i relativno sitnih zuba, izgleda bio strvinar.

Paleontolozi su otkrili i fosile „spinosaurusa“, uske njuške i zuba specijalizovanih za probijanje krljušti i ubijanje riba. Taj, kako izgleda brzonogi grabljivac, bio je dugačak osam metara, masivan lovac s posebnim, testerastim zubima, kakve imaju ajkule, ali veličine noževa.

„Pterosaurusi“ s četiri do šest metara raspona krila leteli su im iznad glava, a džinovske ajkule i stvorenja u obliku krokodila dužine čitavog autobusa, vrebala u vodi.

„Na tom mestu čovek nigde ne bi bio siguran, mogao bi da pogine na bezbroj načina“, rekao je Ibrahim.

Problem za naučnike je bio da shvate čime se hranilo toliko „neverovatno obilje“ grabljivaca na tom ipak ograničenom prostoru.

Istraživači su primetili da se lobanje mesoždera iz „Kem Kema“ prilično razlikuju. To ukazuje da su bili specijalizovani za razne vrste plena što bi sprečilo istrebljujuću konkurenciju medju njima u borbi za hranu.

Izgleda i da su u mnogim slučajevima jeli morske životinje i da su najbogatiji izvor hrane u to vreme bile ribe, neke veličine terenskih vozila.

Za razliku od tog mesta, gde su u to vreme mesožderi bili u velikoj većini, stanje u prirodi je danas sasvim obrnuto: grabljivaca-vukova i lavova, neuporedivo je manje nego biljojeda jelena, divljih koza, antilopa.

Ekosistemi kao „Kem Kem“, u kojima dominira toliko glomaznih grabljivaca, bili bi retki čak i tokom perioda Srednje Krede, kada je severna Afrika bila prekrivena ogromnim spletom reka, jezera i močvara.

Tako podvodan, tamošnji teren u to vreme nije mogao da dovoljno vegetacije izdrži dovoljno dugo da bi opstao veliki broj dinosaurusa biljojeda, rekao je Ibrahim.

Šta sve naša planeta ima i koliko mnogo se može promeniti tokom vremena

Ipak, pošto su ostaci fosila fragmentarni, te ih nije lako identifikovati, moguće je da je odnos broja mesoždera i biljojeda na tom mestu bio drugačiji, a raznolikost vrsta veća.

Sve u svemu, za Ibrahima, „Kem Kem“ je pokazatelj da su drevni ekosistemi mogli biti veoma različiti od onih kakvi su danas.

To ne iznenadjuje, rekao je on, imajući u vidu da je više od 99 odsto svih organizama koji su ikada postojali na Zemlji, izumrlo davno pre geološki kratkog perioda postojanja ljudi.

„Sahara oduzima dah svakome ko je danas vidi, ali kada se na tom suvom i negostoljubivom mestu nadju džinovske krljušti riba i ogromni zubi krokodila, to zaista daje osećaj onog što mi zovemo dubokim vremenom“, rekao je Ibrahim.

„Tada stvarno shvatate šta sve naša planeta ima i koliko mnogo se može promeniti tokom vremena“, a zbog promene klime to se dešva i sada zaključio je on govoreći za „Popjular sajens“.

Izvor:Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail