Home Tags Posts tagged with "Izvoz"
Tag:

Izvoz

EkonomijaVesti

Manje stranih investicija za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu

by bifadmin

Izgleda da je to plan uzevši u obzir izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se manji rast bruto domaćeg proizvoda, usled smanjenja izvoza, jer je manja tražnja iz evropskih zemalja zbog pandemije, može nadomestiti velikim stranim investicijama.

„Pregovaramo sa velikim brojem stranih investitora, najviše iz Nemačke, ali i iz Japana i drugih zemalja“, rekao je on najavljujući skori početak gradnje fabrike automobilskih guma japanske kompanije Tojo tajers.

Za prvih osam meseci priliv stranih direktnih investicija u Srbiji je iznosio je 1,6 milijardi dolara što je dvadesetak odsto manje nego u istom periodu prošle godine, koja je inače bila rekordna sa 4,3 milijarde dolara.

Do kraja godine Vučić predviđa ukupne prilive od dve milijarde evra. Prema podacima UNCTAD-a pandemija je žestoko pogodila tokove investicija na globalnom nivou, pa je prema podacima za prvu polovinu godine njihov iznos smanjen sa čak 49 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Izvoz u prvih osam meseci za šest odsto mani nego prošle godine

Što se tiče izvoza u prvih osam meseci on je za šest odsto mani nego prošle godine. Iako su svetski investicioni tokovi nepovoljni, Vlada Srbije će izgleda ozbiljno krenuti u privlačenje investicija.

Nedavnim rebalansom budžeta za ovu godinu povećana su izdvajanja za subvencije investitorima za 50 miliona dinara na ukupno 9,8 milijardi dinara, odnosno oko 83 miliona evra. Sledeće godine, prema rečima ministra finansija Siniše Malog biće izdvojeno čak 14 milijardi dinara ili skoro 120 miliona evra.

Iako stvari deluju nepovoljno za investiranje profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ističe da je sve pitanje procene i isplativosti.

„Ako nekom date dovoljno podsticaja koji će mu omogućiti zaradu on će doći. Sada nije problem nedostatka sredstava za investiranje, niti nedostaje investitora. Problem je rizik. U krizi neki se začaure i čekaju, a neki su spremniji da rizikuju. Međutim, kada imate dogovor sa vladom neke zemlje onda je i rizik manji, jer možete očekivati pomoć ako stvari krenu loše. Srbija se pokazala kao kredibilna u ispunjavanju obaveza prema investitorima i oni zato i dolaze“, napominje Savić dodajući da ni to nisu neke prevelike investicije koje mogu da ugroze kompaniju, već one od nekoliko desetina miliona evra, sa niskim nivoom tehnologije.

Ni smanjena globalna tražnja zbog krize ne pogađa manje fabrike toliko, posebno ako su im uslovi takvi da su cenovno konkurentni, a u Srbiji zbog povlastica i jeftine radne snage jesu, podseća Savić.

Najbolje rešenje da se manji prihodi nadomeste stranim direktnim investicijama

I Ivan Nikolić, direktor istraživanja na Ekonomskom institutu smatra da, iako će zbog izazovnih uslova za investiranje, posebno u Evropi, moći da se održi visok nivo priliva stranih direktih investicija od pet do sedam odsto BDP-a.

„Gledano sa platnobilansnog aspekta, ukoliko se projektuje manji izvoz, onda je najbolje rešenje da se manji prihodi nadomeste stranim direktnim investicijama. Iako je smanjen nivo investicija ove godine one i dalje pokrivaju deficit tekućeg računa. S druge strane, SDI kao deo bruto fiksnih investicija doprinose i BDP-u. S tog aspekta svaka podrška, a pogotovo kvalitetnijim investicijama sa višim nivoom vrednosti je opravdana i investicije treba privlačiti“, ocenjuje Nikolić.

Poslednjih godina dobar deo investicija je dolazilo iz auto-industrije koja je na najvećem udaru u ovoj krizi.

Opet, i dalje se govori o velikim investicijama iz ove oblasti, a nedavno je obavljeno da su pri kraju pregovori o ogromnoj investiciji od 1,9 milijardi dolara sa japanskom kompanijom Nidec za gradnju fabrike elektromotora za električne automobile.

Nikolić ističe da veliki investitori imaju malo dugoročniji horizont sagledavanja ekonomije i očekuju da će se tržište vratiti na normalu.

„Period aktivacije investicije je dve, tri godine i oni verovatno očekuju da će se u tom roku situacija vratiti u normalne tokove. Što se tiče naredne godine treba imati u vidu da još nije realizovana akvizicija Komercijalne banke i ako ne stigne odobrenje ECB, ona bi mogla biti preneta u narednu godinu“, podseća Nikolić.

Takođe su neke investicije planirane za ovu godinu pomerene, kao što je na primer nemački MTU koji je u julu pomerio realizaciju za šest meseci.

U prvih šest meseci ove godine, prema pdoacima Razvojne agencije Srbije zaključeno je 19 ugovora sa stranim investitorima vrednih 1,1 milijardi evra.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Rast izvoza iz Kine premašio je očekivanja analitičara

by bifadmin
To se poklapa s većom potražnjom medicinske opreme i tehnologije neophodne za rad ljudi od kuće usred porasta broja inficiranih koronavirusom širom sveta.

Ali, to je i najnoviji znak da brzi ekonomski oporavak Kine nastavlja da jača njenu ulogu u globalnoj trgovini, pišu svetski mediji, a prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Premašena očekivanja analitičara

Izvoz iz Kine porastao je u oktobru 11,4 odsto u odnosu na godinu ranije, nakon rasta od 9,9 odsto u septembru, kada je zabeležen i porast uvoza od 13,2 odsto, dok je u oktobru povećan 4,7 odsto, izvestio je Rojters.

Brojke izvoza su premašile očekivanja analitičara koji su za Rojters prognozirali rast kineskog izvoza u oktobru od 9,3 odsto u odnosu na godinu ranije.

Kineski izvoz u oktobru širio se brže nego što se očekivalo, podupirući oporavak ekonomije i potičući sve veću potražnju za uvozom, koji je takođe rastao drugi mesec zaredom, ukazuje Blumberg i ističe da rani podaci pokazuju kontinuiranu ekspanziju u proizvodnji i rast u uslužnoj industriji.

Neočekivano povećanje izvoza u oktobru sugeriše da je kineski izvoz otporniji usred drugog talasa koronavirusa širom sveta, ocenjuje Blumberg. Blago usporavanje uvoza može pak odražavati sezonski uticaj, dok podatak o rastu drugi mesec zaredom sugeriše nastavak oporavka domaće potražnje.

Povećanje izvoza u oktobru zabeleženo je najpre kod elektonike koja uključuje prodaju novih ajfona (iPhone), kaže Sing Žaopeng, ekonomista iz australijske i novozelandske bankarske grupe.

Kineski izvoz medicinske opreme rastao je brže od bilo koje kategorije, ukazuje Blumberg i dodaje da je u prvih 10 meseci izvoz veći za 43 odsto u odnosu na godinu ranije. Sledili su tekstil, tkanine i ostala srodna roba, koji su porasli gotovo 32 odsto.

Uvoz mesa povećao se za više od 75 odsto u prvih 10 mjeseci, dok je kupovina kozmetike i kozmetičkih proizvoda porasla za oko 26 odsto. Uvoz žita porastao je za 21 odsto.

Pitanje inostrane tražnje

Kineski trgovinski suficit i izvoz u SAD i ostatak sveta, čiji oporavak potiče potražnju proizvoda iz Kine, prkosi očekivanjima tržišta već sedam meseci, ukazuje Volstrit žurnal.

Poslednjih meseci inostrana prodaja medicinske opreme povezane s pandemijom i kompjuterskih proizvoda za rad od kuće ostala je iznenađujuće fleksibilna, ukazuje list ističući da je to pomoglo drugoj najvećoj svjetskoj ekonomiji da odbaci očekivanja o sužavanju inostrane prodaje.

Uprkos tome, naglašava Volstrit žurnal, viši zvaničnici u Pekingu smatraju globalno okruženje sve nesigurnijim zbog porasta geopolitičkih napetosti i novog talasa slučajeva koronavirusa, postavljajući pitanja o sposobnosti vanjske potražnje da nastavi da podstiče kineski rast.

U predlogu za sledeći petogodišnji plan Kine, objavljenom prošlog mjeseca, kineski čelnici obavezali su se povećati domaću potrošnju. Nova strategija ima cilj da nadoknadi rastuću geopolitičku konkurenciju sa Zapadom, kažu ekonomisti.

Kineski izvoz u Sjedinjene Države – treći najveći trgovinski partner – u oktobru je porastao za 22,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su pošiljke zemljama jugoistočne Azije i Evropskoj uniji – kineskim prvim partnerima – porasli za sedam odsto, napisao je Volstrit žurnal.

Snažan industrijski rast

Podaci o porastu kineskog izvoza u oktobru ukazuju na sve veću ulogu Kine u globalnoj trgovini tokom COVID-19, piše Fajnenšel tajms napominjući kako je izvoz iz druge najveće svetske ekonomije zabeležio najveću stopu rasta od marta 2019.

U vreme kada se druge ekonomije još uvek bore s uticajem pandemije, trgovinska aktivnost pridonela je bržem oporavku Kine, gdje je bruto domaći proizvod u trećem tromjesečju povećan 4,9 odsto.

Oporavak Kine potaknut je snažnim industrijskim rastom, čiji je udeo u proizvodnji čelika dostigao rekordne nivoe početkom ove godine. Kina je, ukazuje Fajnenšl tajms, u prvih deset meseci 2020. uvezla gotovo milijardu tona železne rude, što je 11,2 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

Izvor: B92

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

RZS: U uvozu i izvozu dominiraju mala preduzeća

by bifadmin

U 2019. godini iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti od 17.524 miliona evra a uvezeno u vrednosti od 23.710 miliona, saopštava Republički zavod za statistiku. To je rast u odnosu na 2018. kada je bilo izvezeno 16.282 miliona evra robe, a uvezena je bila roba ukupno vredna 21.918,7 miliona. 

U izvozu je prošle godine učestvovalo ukupno 16.503 preduzeća od čega je najveći broj iz oblasti Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima (4.680), što čini 28,4% svih učesnika u izvozu.

Na drugom mestu su preduzeća iz oblasti Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina (1.391), sa 8,4%, a treći po broju preduzeća u izvozu su učesnici iz oblasti Proizvodnja prehrambenih proizvoda (804), sa učešćem od 4,9%.

Ako se podatak od 16.503 preduzeća, svih učesnika u izvozu, posmatra iz ugla veličine preduzeća prema broju zaposlenih radnika, dolazi se do zaključka da 55,5% od ukupnog broja preduzeća u izvozu „otpada“ na ona koja imaju do devet zaposlenih. Slede preduzeća koja imaju od 10 do 49 zaposlenih, sa učešćem od 25,4% u ukupnom broju preduzeća. Na trećem mestu su preduzeća sa brojem zaposlenih između 50 i 249 i učešćem od 8,3%, a poslednju grupu čine preduzeća sa 250 i više zaposlenih, kojih je najmanje bilo na strani izvoza, a u ukupnom broju preduzeća učestvuju sa 2,6%.

I uvoz predvode mala preduzeća

U uvozu Republike Srbije 2019. godine učestvovalo je ukupno 25.704 preduzeća, od čega je najveći broj iz oblasti Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima (7.782), što čini 30,3% svih učesnika u uvozu.

Na drugom mestu su preduzeća iz oblasti Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima (1.886), sa 7,3%, a treći po broju preduzeća u uvozu jesu učesnici iz oblasti Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina (1.208), sa učešćem od 4,7%.

Ako se podatak od 25.704 preduzeća, svih učesnika u uvozu, posmatra iz ugla veličine preduzeća prema broju zaposlenih radnika, dolazi se do zaključka da 56,4% od ukupnog broja preduzeća u uvozu „otpada“ na ona koja imaju do 9 zaposlenih. Slede preduzeća koja imaju od 10 do 49 zaposlenih, sa učešćem od 22,4% u ukupnom broju preduzeća. Na trećem mestu nalaze se preduzeća koja imaju između 50 i 249 zaposlenih i učešće od 7,5%. Poslednju grupu čine najveća preduzeća (250 i više zaposlenih), kojih je najmanje bilo na strani uvoza i koja učestvuju sa 2,3% u ukupnom broju uvoznika.

Izvor: RZS

Foto: Schwoaze, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Američke sankcije na izvoz sirovina SMIC-u usporavaju razvoj kineske tehnologije

by bifadmin

Nove američke spoljnotrgovinske restrikcije zahtevaju od proizvođača tehnološke opreme izvozne licence za prodaju robe kineskom poizvođaču čipova SMIC. O njihovom uvođenju piše CNBC iako još nisu zvanično potvrđene.

SMIC inače ima veliku ulogu u kineskim planovima za masovniji razvoj savremenih tehnoloških uređaja, pre svega pametnih, uključujući i automobile. Međutim, njeni američki snabdevači ubuduće će morati da zahtevaju dozvolu za izvoz od američkog Ministarstva trgovine, koje će prvo ispitivati da li bi ta oprema mogla biti upotrebljena za vojne svrhe pa tek onda izdavati licence. Mnogi smatraju da neće biti velikodušno prilikom izdavanja istih.

Time bi mogao biti usporen razvoj kineske industrije poluprovodnika, koji se masovno koriste u proizvodnji elektronskih uređaja. Drugim rečima, Amerika će ovim potezom ograničiti razvoj kineskog tehnološkog proizvodnog sektora.

Iako je najjača azijska ekonomija, Kina i dalje nema dovoljno kompanija koje bi mogle popuniti rupu nastalu onemogućavanjem uvoza robe potrebne za proizvodnju elektronskih uređaja. To bi, sasvim sigurno, moglo izazvati usporavanje razvoja njenih tehnoloških kompanija.

Ova vest oborila je vrednost akcija kineske kompanije SMIC na Šangajskoj berzi za šest odsto.

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Jačanje evra pravi probleme evropskim izvoznicima

by bifadmin

Evro je porastao 10 odsto u odnosu na dolar od marta, a što osim poverenja stvara velike probleme evropskim izvoznicima. Njihovi proizvodi automatski postaju skuplji za kupce koji plaćaju u drugim valutama, što ih dovodi u nepovoljan položaj u odnosu na strane rivale kada je prodaja već depresivna i kada je konkurencija jaka.

Za Evropsku centralnu banku, koja se sastala u četvrtak kako bi razgovarala o monetarnoj politici, jači evro još je jedna glavobolja. Upravno veće banke nije unelo nikakve promene u svoj program podsticaja, koji je ionako već ogroman, ili na kamatne stope. Ali Kristin Lagard, predsednica centralne banke, signalizirala je da su kreatori politike zabrinuti zbog porasta evra.

Upravno veće “pažljivo će nadgledati” kurs evra, rekla je novinarima nakon sastanka. – Očito apresijacija naše valute utiče na inflaciju, rekla je, napominjući da su članovi veća opsežno raspravljali o kursu.

Ako je Lagard pokušavala rečima da oslabiti evro, nije uspela. Valuta je porasla na 1,19 dolara nakon što je progovorila, sa 1,18 dolara na početku dana. Ulagači su zaključili da Evropska centralna banka nije na rubu velikog političkog poteza koji bi oslabio valutu.

“Čini se da je ECB zabrinuta zbog jačeg evra, ali još uvek ne previše zabrinuta”, rekao je Karsten Brzeski, glavni ekonomista za evrozonu u holandskoj banci ING.

Dilema sa kojom se suočavaju Lagard, kao i vladini kreatori politike, jeste da bi se svaka otvorena akcija slabljenja valute mogla protumačiti kao kršenje faktičkog pakta o nenapadanju među najvećim svetskim ekonomskim silama. Dogovorili su se da neće manipulisati kursevima valuta, što se smatra igrom nulte sume koja pomaže jednoj ekonomiji na štetu druge.

Nepovoljan kurs jedini je problem zbog kojeg centralni bankari ne smeju ništa preduzimati – barem ne otvoreno.

Pretnja deflacijom

Filip Lejn, glavni ekonomista Evropske centralne banke, doveo je do slabljenja evra, kada je na internet forumu koji je sponzorisalo Udruženje za istraživanje Centralne banke rekao da je kurs “važan” za kreatore politika. Iako je bio očigledan i naglasio da Evropska banka ne cilja na određeni kurs, naizgled bezazlene izjave mogu imati nenamernu moć kada dolaze od vrhunskog centralnog bankara.

Čini se da snažni evro već utiče na izvoz. Nemačka, čija ekonomija pokreće Evropu, pretrpela je pad izvoza izvan Evropske unije u julu za 12,5 odsto u poređenju sa godinom ranije, pokazuju podaci objavljeni u utorak.

Evropa je već bila na ovoj tački. Evro je 2011. vredeo 1,49 američkih dolara, kada je snažni rast podstakao Evropsku centralnu banku da poveća kamatne stope. No, najnoviji talas evra, koji je iznosio 1,07 dolara kada je pandemija došla u Evropu u martu, dogodio se tokom najvećeg zabeleženog pada. Prema revidiranim podacima objavljenim u utorak, proizvodnja u evrozoni pala je za 11,8 odsto od aprila do juna.

Ekonomisti očekuju snažan oporavak tokom tromesečja koje je u toku, ali kažu kako će ekonomska aktivnost ostati znatno ispod onoga koliko je bila pre nego što su blokade započele. U četvrtak ekonomisti Evropske centralne banke predvideli su da će se ekonomija evrozone ove godine smanjiti za osam odsto, a zatim će se sledeće godine vratiti sa rastom od pet odsto.

Ako se ekonomski izgledi pogoršaju, centralna banka mogla bi odlučiti da učini još više na snižavanju tržišnih kamatnih stopa. To bi takođe moglo oslabiti evro. Pretnja deflacijom – destruktivan pad cena – pružiće još jedno opravdanje za delovanje centralne banke. Snažan evro pridonosi riziku deflacije jer uvezena roba postaje jeftinija za evropske kupce.

Kupovali evre da bi ulagali u evropske deonice

Godišnja inflacija u evrozoni bila je u avgustu minus 0,2 odsto, prema službenim podacima. No, Evropska centralna banka već se obavezala da će upumpati u ekonomiju čak 1,35 biliona evra, kao deo programa za borbu protiv učinaka pandemije. Postoje ograničenja koliko više to može učiniti.

Lagard je rekla u četvrtak da jedan mesec negativne inflacije nije nagovestio početak deflacije. – Suprotno tome, deflatorni rizici koji su bili malo veći u junu povukli su se u septembru, rekla je.

Evro je delom rastao jer ulagači misle da se Evropa dobro oporavlja od ekonomskih učinaka pandemije, a oni su kupovali evre da bi ulagali u evropske deonice.

Istovremeno, dolar slabi zbog smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi i percepcije ulagača da se Sjedinjene Države teže bore s pandemijom. Neizvesnost oko ishoda predsedničkih izbora u novembru također može biti opterećenje dolaru.

Izvor: Indikator.ba

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za prvih pet meseci za 9,5% manji izvoz

by bifadmin

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do kraja maja ove godine iznosila je 15,34 milijade evra i manja je za 8,1 odsto nego u istom periodu prošle godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Vrednost izvezene robe bila je 6,42 milijarde evra, što je za 9,5 odsto manje nego u prvih pet meseci 2019. godine, dok je uvoz smanjen za 7,1 odsto, na 8,92 milijarde evra.

Deficit u trgovini sa svetom iznosio je 2,5 milijardi evra, što je za 0,5 odsto manje nego sa istim periodu prošle godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je bila 72 procenta i manja je nego u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 73,8 odsto.

Zemlje članice Evropske unije imale su udeo od 60,1 odsto u ukupnoj razmeni, a najveći pojedinačni spoljnotrgovinski partner bila je Nemačka, u koju je izvezeno robe u vrednosti od 819,3 miliona evra, a uvezeno je za 1,14 milijardi evra.

Drugi po važnosti partner su bile zemlje CEFTA, u koje je iz Srbije izvezena robu za 1,03 milijarde evra, a uvezeno je u vrednosti 317,1 miliona evra.

Izvor:Beta

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza

by bifadmin

Ulaganje u proizvodnju gljiva može da bude isplativ posao i pozivaju se zainteresovani građani da ulažu u proizvodnju gljiva i da se udruže u specijalizovane zadruge za gajenje gljiva, koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“Prema informaciji Privredne komore Srbije, Republički zavod za statistiku Republike Srbije ne prati proizvodnju pečuraka u zaštićenom prostoru.

Na osnovu grube lične procene magistra Ivanke Milenković, bazirane na proceni proizvodnje komposta za proizvodnju šampinjona, godišnja proizvodnja u Srbiji, iznosi 3.500 – 4.000 tona šampinjona.

Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u 2017. godini je, zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima, sakupljeno 9.441 tona pečuraka iz prirode, a 2018. godine 9.203 tone, što je tri puta više u odnosu na 2015. godinu, kada je sakupljeno svega 2.896 tona.

U periodu od 2015 do 2019. godina, Republika Srbija je prosečno godišnje izvozila pečuraka u vrednosti od oko 5,2 miliona evra i to na tržišta Italije, Nemačke, Švajcarske, Austrije…Najveći udeo u izvozu imaju pečurke koje se sakupljaju iz prirode i to lisičarke sveže i rashlađene, vrganji sveži, rashlađeni i sušeni. Uvoz pečuraka je neoporedivo manji. Srbija na godišnjem nivou uveze oko 20 tona pečuraka. U 2019. godini za uvoz pečuraka je plaćeno više od 70.000 evra.

Šansu za zasnivanje isplative proizvodnje gljiva, budući i sadašnji proizvođači mogu da uvećaju ako se udruže u zadruge.

Podaci da je izvoz pečuraka Srbije veći za čak 75 puta od uvoza deluje optimistički. Ali, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu u zavisnosti od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima

Održiva proizvodnja na površini od 400 kvadrata

Da proizvodnja jestivih gljiva u kontrolisanim uslovima, koja nije radno zahtevna delatnost, može da bude isplativa za poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji, smatra i magistar Ivanka Milenković, visokospecijalizovani stručnjak za gljive, koja je znanje sticala na univerzitetu Vagenigen u Holandiji. Milenkovićeva kaže da četvoročlano poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji u postojećem prostoru može da ima održivu proizvodnju šampinjona na površini od najmanje 400 kvadrata, za šta je neophodno uložiti oko 67.000 evra.

Oko 16.000 evra je potrebno investirati u sisteme za ventilaciju i klimatizaciju, koji moraju da budu instalirani na jednom mestu, zatim oko 10.000 evra u stalaže čija visina zavisi od visine objekta, te oko 4.000 evra za izolaciju, osvetljenje i sitne građevinske radove – čime ukupna investicija za opremanje objekta iznosi oko 30.000 evra. Na to treba dodati i varijabilne troškove – za obezbeđivanje neophodnih 200 tona komposta godišnje potrebno je uložiti još oko 20.000 evra, čime ulaganja prve godine dostižu oko 50.000 evra.

Još 17.000 evra neophodno je za kupovinu 80 metara kvadratnih pokrivke, električnu energiju, vodu i rad četiri radnika. Za kupovinu dehidratora neophodno je uložiti još 30.000 evra.

Cena u maloprodaji oko 1,8 evra za kilogram

Od 400 kvadratnih metara, u pet turnusa godišnje koji se obnavljaju na dva do dva i po meseca, može se očekivati godišnja proizvodnja oko 40 tona šampinjona.

Domaćinstvo svoj optimalni model poslovanja može naći ako šampinjon prodaje samostalno na zelenim pijacama ili maloprodajama, čime može da ostvari cenu od oko 1,8 evra za kilogram – veću cenu za oko 0,5 evra po kilogramu u odnosu na veleprodajne.

Prema rečima Ivanke Milenković realno je očekivati vraćanje uloženog za oko tri godine.Po kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede (IEP), varijabilni troškovi u proizvodnji šampinjona iznose 19,79 evra po kvadratnom metru, dok su ukupni prihodi 41,38 evra po kvadratnom metrui. Bruto zarada je 21,59 evra po kvadratnom metru, što na površini od 400 kvadrta iznosi 8.636 evra.

Iyvor: RTS-Kamatica.rs

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Korona podstakla svetske lidere na razmišljanje o redefinisanju spoljnotrgovinskih partnerstava

by bifadmin

U prva dva meseca ove godine kineski izvoz pao je za 17,2 odsto u poređenju sa istim periodom lane. To je pokrenulo lidere razvijenih zemalja da počnu da razmišljaju o značajnijem oslanjanju na svoje i okolne ekonomije, za slučaj da dođe do nove ovakve krize.

Svetski ekonomski forum objavio je da pomenuti spoljnotrgovinski rezultati Kine nisu pogodili sve njene partnere podjednako. Izvoz u EU je smanjen za 29,9 odsto a uvoz iz nje za 18,9 odsto. Izvoz Kine u SAD pao je za 27 odsto, a uvoz iz ove zemlje za osam procenata. Razlog za to je velika međuzavisnost između ovih ekonomskih aktera.

Naime, u 2019. godini Amerika je u spoljnoj trgovini najviše zavisila od Kine, koju su sledili sedam evropskih zemalja i Japan. Pojedine evropske države su još više zavisne od robe iz najjače azijske ekonomije.

Zato je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila da Evropa ubuduće mora manje zavisiti od stranih trgovinskih partnera. I francuski predsednik Emanuel Makron sada tvrdi da treba ojačati „evropski suverenitet“ investiranjem u razvoj domaćih tehnoloških i medicinskih kompanija.

Jedna u nizu ovakvih inicijativa sprovodi se ovih dana i u Africi.

Kinezi uvozili meso tokom pandemije

Zanimljivo je da se među kineskom robom čiji izvoz je najviše pogođen pandemijom nalaze i nuklearni reaktori, metali poput gvožđa i nameštaj.

Korona-kriza je najviše štete nanela uvozu hemikalija, mašina i luksuzne robe u Kinu. Tamošnja srednja klasa je naime naprasno izgubila interesovanje za skupocenu robu. S druge strane, građani Kine su više tražili meso, pa je njegov uvoz porastao.

Foto: MichaelGaida, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Vesti

Nemačka doživela najveći pad izvoza u poslednjih 30 godina

by bifadmin

Izvoz nemačke robe u martu je pao za 11,8 odsto, što je najveći zabeležen pad još od ujedinjenja 1990. godine. Analitičari su inače prethodno predviđali pad od pet odsto.

Ukupno je u inostranstvu prodato nemačke robe u vrednosti od 108,9 milijardi evra, dok je uvezena roba stajala 91,6 milijardi evra. I uvoz je pao, doduše “samo” za 5,1 odsto.

Razlog za to je blokada privrede, jer u martu mnoge fabrike u Nemačkoj nisu radile zbog koronavirusa. Osim toga, njeni glavni trgovinski partneri, poput Kine i Italije su takođe bili u blokadi, pa su manje i naručivali robu.

Nemačka privreda, logično, sada stoji mnogo gore nego u prošloj godini, ali ni u 2019. ona nije briljirala.

Foto: Ganossi, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kineski izvoz porastao za 3,5%, uvoz pao za 14,2%

by bifadmin

Kina je objavila neočekivani rast izvoza u aprilu, ali i pad uvoza. Prema zvaničnoj statistici, kineski izvoz je porastao za 3,5 odsto u odnosu na isti period lane. Uvoz je pak pao za 14,2 odsto.

Izvozni rezultat je dobar imajući u vidu da je samo mesec dana ranije, u martu, on bio niži za 6,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Tada je pad uvoza bio samo 0,9 odsto.

Ovo je, smatraju ekonomisti, znak da su kineske fabrike počele da rade punom parom kako bi završile porudžbine koje nisu stigle da izrade zbog krize. Međutim, u narednom periodu ne očekuje se ovakav rast jer bi, zbog usporavanja globalne ekonomije, tražnja mogla svuda da padne.

Foto: 46173, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci