Home Tags Posts tagged with "kamata"
Tag:

kamata

Ekonomija

Federalne rezerve SAD podigle referentnu kamatnu stopu zbog inflacije

by bifadmin

Američka centralna banka podigla je kratkoročnu referentnu kamatnu stopu za pola procentnog poena, što je njen najveći rast još od 2000. godine.

Najveći rast kamatne stope posledica je najveće inflacije zabeležene u SAD u poslednjih 40 godina. Naime, u martu ove godine potrošačke cene su bile za 8,5 odsto veće nego u istom periodu lane.

FED je doneo odluku da se protiv uporne inflacije bori podizanjem cene kredita i usporavanjem potrošnje u meri koja bi mogla da obuzda oštar rast cena.

Upravo zbog toga je podigao referentnu kamatu za pola procentnog poena. Posle tog povećanja ključna kamatna stopa Feda iznosiće između 0,75 odsto i jedan odsto, što je najviši nivo od početka pandemije korona virusa pre dve godine.

No, to nije kraj. Ekonomisti i analitičari prognoziraju dalje podizanje referentne kamatne stope u ovoj godini, sve dok ona početkom 2023. ne dostigne 2,9 odsto.

Izvor: Gardijan, Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Grubišić: Signal da poskupljuje evro

by bifadmin

Evropska centralna banka nije na zasedanju u četvrtak povećala referentnu kamatnu stopu, ali će to učiniti do kraja godine, nakon što bude okončan masivan program otkupa obveznica, koji je bio podsticaj za privredni rast u prethodnih nekoliko godina.

Ekonomisti su očekivali da će evropske monetarne vlasti zadržati kamatne stope na niskom nivou, a da će nove odluke uslediti u junu.

Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, ističe da je najava rasta evropske referentne kamatne stope signal da poskupljuje evro.

„To je signal da da poskupljuje evro, da će skočiti cela skala kamatnih stopa na evro. Biće skuplji svi bankarski proizvodi kreditnog karaktera izraženi u evrima, odnosno oni sa valutnom klauzulom“, istakao je Zoran Grubišić.

Za očekivati je da po rastu evropske kamatne stope – porastu i kamatne stope na kredite vezane za evro, navodi N1.

„Za koliko tačno će porasti – zavisi od poslovne politike banaka. Neke mogu da se odrede da ne poskupe novac“, pojašnjava Grubišić.

On ističe da, ipak, možemo da očekujemo da će verovatno u ovoj godini doći po povećanja skale kamatnih stopa – za naše tržište je najvažniji euribor za koji su vezani krediti u evrima – „za nekih par procenata“.

„Izgleda da je vreme jeftinog novca iza nas. Na to moramo da se naviknemo. Povećaće se trošak zaduživanja i servisiranja duga“, istakao je sagovornik Infobiza.

Ovu promenu možemo da očekujemo u ovoj godini, što će važiti i za zaduživanje građana, privrede, ali i države.

„Skočiće cela skala kamatnih stopa. Za očekivati je, kada dođe momenat da refinansiramo obaveze države – a to zavisi od dospeća naših evroobveznica – da ćemo to uraditi po nešto višim kamatnim stopama“, ukazao je Zoran Grubišić

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta nas istorija uči o razdoblju visokih kamatnih stopa

by bifadmin

Fed je prošle nedjelje započeo ciklus podizanja kamatnih stopa, a takođe se sprema da smanji bilans stanja koji je narastao na gotovo 9 biliona dolara.

U ovom trenutku čini se da će na svakoj od preostalih šest ovogodišnjih sednica podići kamatu jer je inflacija izmakla kontroli. Guverner Jerome Powell ponovio je u ponedeljak da inflacija preti inače snažnom oporavku.

“Tržište rada je vrlo snažno, a inflacija previsoka”, rekao je Powell, dodajući da bi Fed na sljedećem sastanku (3.-4. maja) mogao podići kamatne stope za 0,5 postotnih bodova umesto klasičnog “kvarta”. Tržišta već očekuju takav scenario s više od 50 posto verovatnoće.

“Moramo preduzeti odgovarajuće mere kako bismo ponovno osigurali stabilnost cena”, rekao je Powell, koji želi videti meko prizemljenje za ekonomiju.

Od 1970. bilo je 16 ciklusa monetarnog pooštravanja u SAD-u, Velikoj Britaniji i Evropi. Trinest ih je odvelo u recesiju, navodi Capital Economics. Jedan od razloga zašto su više kamatne stope izazvale recesiju je nekoliko. U nekim slučajevima centralne banke su prekasno reagovale na visoku inflaciju, a zatim bezuspešno pokušale da je ukrote agresivnim podizanjem kamatnih stopa.

To je najveći rizik u sadašnjoj situaciji i zato centralne banke trenutno imaju veliku odgovornost. S jedne strane ne smeju dopustiti visoku inflaciju, a s druge strane ne smeju nesmotrenim postupcima izazvati recesije.

Poznati investitor Carl Icahn rekao je u izjavi za CNBC da je razdoblje nižeg ekonomskog rasta verovatno na pomolu:

“Negativno sam raspoložen. Vjerovatno smo suočeni s recesijom ili nečim još gore”, rekao je Icahn.

Prema njegovim riječima, najveća opasnost je porast inflacije, koja je u SAD-u dostigla neslavni rekord od 7,9 posto u poslednjih 40 godina. Rusko-ukrajinski rat samo pogoršava neizvjesnost.

Icahn sumnja da će Fed uspeti da dovede američku ekonomiju do mekog sletanja. “Pitanje je hoćemo li zbilja vidjeti meko sletanje. Radije bih rekao suprotno. Inflacija može biti užasna kada sve ide u pogrešnom smeru.”

Marko Majić

Izvor: SEEbiz.eu

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Ruska centralna banka podigla referentnu kamatnu stopu sa 9,5 na 20 posto

by bifadmin

Ruska centralna banka je podigla danas referentnu kamatnu stopu sa 9,5 procenata na 20 posto na godišnjem nivou, kako bi se suprotstavila rizicima od depresijacije rublje i rasta inflacije

„Eksterne okolnosti za rusku privredu su se drastično promenile. Podizanje ključne stope omogućiće povećanje kamate na depozite do nivoa neophodnih za neutralisanje rizika od rastućih rizika od devalvacije i inflacije. Time će se podržati finansijska i cenovna stabilnosti i zaštiti štednja građana od devalvacije“, navodi se u saopštenju Banke Rusije, prenosi Tas s.

Kako navodi ruska agencija, ovo je najviši nivo referente kamate su Rusiji ikada. Prethodni rekordan nivo od 17 procenata zabeležen je u decembru 2014.

Pored toga, na predlog Ministarstva finansija i ruske centralne banke danas je doneta i odluka kojom se svim rezidentima u Rusiji koji se bave spoljnotrgovinskom delatnošću nalaže da prodaju 80 odsto svojih deviznih prihoda.

Banka Rusije je u nedelju najavila niz mera za podršku domaćem tržištu kapitala, kako bi stavila pod kontrolu sve šire posledice oštrih zapadnih sankcija uvedenih protiv Moskve zbog napada na Ukrajinu.

Rublja pala više od 8 odsto

Rublja je pala danas tokom glavne trgovinske sesije na Moskovskoj berzi za više od 8,0 posto prema dolaru i evru, javlja Tas s. Ruska valuta se trgovala prema dolaru u padu za 8,4 procenta, na nivou od 90 rubalja, dok je prema evru potonula za 8,8 posto i menjala se za čak 101,19 rubalja za evro.

Rojters izveštava da se na azijskom trgovanju rublja jutros stropoštala prema dolaru na najniži nivo od 119 rubalja, te da se kasnije blago oporavila. Prema poslednjim dostupnim podacima, ruska valuta je na azisjkim valutnim berzama trgovana po kursu od 109 rubalja za dolara, prenosi britanska agencija i dodaje da je pad rublje poslednih dana izazvan oštrim sankcijama zapadnih zemalja protiv Moskve zbog napada na Ukrajinu.

Izvor: Kamatica

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Menja se raspoloženje investitora za ulaganjem u srpske hartije

by bifadmin

Ni posle drugog pokušaja investitori nisu bili spremni da kupe celu emisiju državnih obveznica vrednu samo 60 milijardi dinara.

U međuvremenu, na domaćem tržištu dužničkih hartija nominovanih u evrima prolaze samo emisije sa relativno kratkim vremenom dospeća.

Unazad nekoliko godina ministar za finansije Siniša Mali se često i rado hvali kako država Srbija u svetu bankara ima mnogo viši rejting nego ranije, što se odlično vidi, smatra bliski saradnik predsednika Vučića, i na finansijskom tržištu. Zaista, Srbija je duže vreme lako dolazila do kredita, dok je potražnja za državnim hartijama od vrednosti dva do tri puta nadmašivala visinu ponude. Potvrda solidne pozicije u finansijskom svetu mogla se pre godinu-dve videti i u uspehu emisija na izrazito dug rok, sedam, pa i deset godina. Tako nešto decenijama je bilo nezamislivo za Srbiju.
Promenjeno raspoleženje

Međutim, u poslednje vreme uočavaju se promene ne baš ponajbolje po državu. Počelo je početkom poslednjeg kvartala prošle godine. U oktobru država je emitovala obveznice vredne stotinak milijardi dinara, ali kupci se nađoše jedva za osam odsto emisije.

Kako je budžet Srbije tokom cele prošle godine bio u izrazitom plusu u odnosu na plan, ovom neuspehu nije pridat veći značaj, pa je već u novembru usledila ambiciozna emisija obveznica. Ovog puta nominovanih u evrima, uz kamatu od 1,6 odsto i na rok od čak 12 godina. Interesovanja je ponovo bilo sasvim skromno, u visini tek 23,20 odsto emisije.

Krajem decembra država ponovo opipava finansijsko tržište i emituje petogodišnje dinarske obveznice u visini 150 milijardi i kamatu od 2,5 odsto. Interesovanja kupaca gotovo i da nije bilo, jedva da je uloženo 43 miliona dinara, tek 0,03 odsto ponude.

Država napokon prihvata činjenicu da se menja raspoloženje investitora za ulaganjem u srpske hartije, te za januarsko izlaženje na tržište prilagođava emisiju. Vraća se na dvogodišnji rok uz koji ide uočljivo niža kamata nego za dužu pozajmicu. No, Srbija, svesna trenda promena, kamatu podiže na 2,75 odsto.
Traljava prodaja

Sa hartijama nominovanim u evrima stvari su nešto povoljnije

No, ponovo sledi nelagodnost, od ponuđenih hartija u vrednosti od 60 milijardi dinara, investitori otkupljuju hartije u vrednosti samo deset milijardi. Napokon 8. februara na ponovljenoj prodaji iste emisije, kupci su državi pozajmili još 30 milijardi, tako da će 8. marta ostatak hartija iste emisije biti još jednom ponuđen.

Blago kazano, prodaja ide traljavo, za nama su ostali dani kada je Srbija dinarske obveznice prodavala kao alvu. Nailaze drugačija vremena.

Istina, sa hartijama nominovanim u evrima stvari su nešto povoljnije. Pošto su u ministarstvu za finansije shvatili da je kratak rok možda najbolji put uspešne realizacije, 26. januara emituju evroobveznice u visini 200 miliona evra, na dve godine i uz kamatu od 0,75 odsto.

Prodate su sve, interesovanja je bilo za 50 miliona iznad visine emisije. To je, svakako, najuspešnija emisija dužničkih hartija od vrednosti u poslednje vreme, ali ranije je za kupovinu dužničkih hartija na ovako kratak rok interesovanja obično tri puta nadmašivalo ponudu.

Inflacija visoka, kamata niska

Nije teško objasniti pad interesovanja za obveznicama. Kada je inflacija 7,1 odsto, gubitak je zajmiti novac po, recimo, 2,75 ili, čak, i 6,5 odsto. To je plasman novca sa negativnom kamatnom stopom, pa, ipak, bankari, istina nevoljno, ulažu. Odgovor je u tome što su kamate na štednju još niže, pa banke imaju izvor toliko jeftinog novca da ne baš male svote mogu da plasiraju i uz negativnu kamatnu stopu, a da u krajnjem bilansu ne budu na gubitku.

Sasvim je neuobičajena aktuelna situacija kada je inflacija visoka, a kamata niske. I tako je u celom svetu. Međutim, ne bi se trebalo ponašati tako kao da će ovakva situacija dugo potrajati. Naprotiv, na svetskom tržištu, posebno američkom, već je uočljiv, istina blag i kontrolisan, rast kamata.

Sve učestaliji glasovi da će tokom tekuće godine FED, američka centralna banka, referentnu kamatnu stopu uvećati ne tri, kako se do nedavno očekivalo, već pet puta u zbirnom postotku od najmanje 1,25 odsto, odraziće se na globalno finansijsko tržište. Naravno i da će kamate rasti.

Neugodan signal

Nastupa period kada će se novac teže, a naročito, skuplje pribavljati. Kako državi Srbiji svake godine pristiže oko četiri milijardi evra na naplatu, nešto u vidu kreditnih rata, nešto u vidu prispeća roka naplate obveznica, a što se isplaćuje novcem od neprestanog emitovanja obveznica, promene na tržištu hartija od vrednosti i rast kamatnih stopa su nešto što će se i te kako odraziti na ovdašnju finansijsku i ekonomsku politiku. Aktuelna otežana prodaja obveznica tek je neugodan signal vremena koje dolazi.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Emisije dinarskih i evro obveznica bile su poslednjih meseci izrazito neuspešne

by bifadmin

Ministar finansija Siniša Mali najavio je početkom godine da se država u 2022. neće zaduživati na stranom tržištu, već samo na domaćem. To može biti u domaćoj valuti, emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti, ali i u evrima. Ukoliko Ministarstvo finansija istraje u tome moraće radikalno da menja plan. Jer, emisije dinarskih i evro obveznica bile su poslednjih meseci izrazito neuspešne.

Pre nekoliko dana Uprava za javni dug ponudila je na prodaju dvogodišnje obveznice, u vrednosti od 60 milijardi dinara, po godišnjoj kamati od 2,75 odsto. Prodata je samo šestina, odnosno investitori su „dali” državi deset milijardi dinara, što znači da je procenat realizacije samo 16,54 odsto, piše na sajtu uprave.

Emisija petogodišnjih obveznica početkom decembra prošle godine bila je još neuspešnija. Na prodaju su bili ponuđeni papiri vredni 150 milijardi dinara, s kamatom od 2,5 odsto, a procenat realizacije bio je 0,08 odsto. Investitori su državi dali samo nešto više od 43 miliona dinara. Aukcija dinarskih dužničkih papira sa sličnim parametrima bila je i u oktobru, a procenat realizacije iznosio je 8,11.

Šta ovako nizak procenat prodaje obveznica pokazuje?

Krajem novembra država je emitovala i papire u evrima na domaćem tržištu. Reč je o dvanaestogodišnjim obveznicama, u vrednosti od 100 miliona evra, pri kamati od 1,6 odsto godišnje, dok je procenat realizacije bio 23,23 odsto.

Šta ovako nizak procenat prodaje obveznica pokazuje? Da su kamate niske i da je ulaganje u njih, pri godišnjoj kamati od 7,9 odsto, neisplativo. I da investitori ne veruju da će kamate ostati tako male i da čekaju da ih država poveća.
Istini za volju državi se prethodnih meseci nije žurilo da na ovaj način pribavi novac, jer je na računima imala dve milijarde evra, kako je saopštio ministar finansija nakon havarije u obrenovačkoj termoelektrani.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su ponuđene stope niže od prosečne očekivane inflacije u naredne dve godine i da će država morati da poveća kamate.

Inflacija visoka, kamate niske

A da li se sada nalazimo u nekoj čudnoj situaciji da je inflacija, uslovno rečeno, visoka, a kamate niske?

„To nije slučaj samo kod nas, već i u svetu i verovatno je posledica u kašnjenju prilagođavanja kamatnih stopa kretanju inflacije. One se ne prilagođavaju tako brzo, između ostalog i zbog toga što je doskora bilo široko rasprostranjeno uverenje da je inflacija kratkotrajna i privremena. Sa druge strane, takvu politiku olakšavaju i jeftini izvori finansiranja. Banke odobravaju kredite po realno negativnim kamatnim stopama, ali su još manje stope na štednju i kamate centralnih banaka po kojima se one zadužuju. Zato u državne papire plasiraju novac one banke koje imaju jeftine izvore zaduživanja. Sasvim je sigurno da će ove godine doći do povećanja kamata”, napominje Arsić.

Što se tiče plana da se 2022. ne izlazi na međunarodno tržište duga on smatra da, ako se ostane pri planiranom fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a, onda država ne mora da se zadužuje „spolja” imajući u vidu da je dosta sredstava preneto iz prethodne godine u ovu. I da se time može pokriti deo minusa ili duga. Međutim, nije sigurno da će minus u državnoj kasi ostati toliki, jer se najavljuju isplate dodatnih programa koji nisu predviđeni inicijalnim budžetom kao što su sto evra za mlade, a moguće je da će biti još nešto.

Dospeva na naplatu nekoliko milijardi evra duga

„Ako deficit bude veći od plana onda bi bilo opravdano da se država zaduži na međunarodnom tržištu i to iz dva razloga. Kamate su i dalje niske i još relativno jeftino možemo da se zadužimo. Drugi razlog je što banke, kad kupuju obveznice, istiskuju privatni sektor i umesto da odobravaju kredite privredi i građanima, one finansiraju državu”, navodi Arsić.

Ove godine dospeva na naplatu nekoliko milijardi evra duga, a već sada znamo da država ima na raspolaganju novac od MMF-a kao mogućnost za tu otplatu. Ministarstvo finansija već je najavilo da će 759,71 milion evra koji je Odbor direktora MMF-a još u avgustu dodelio Srbiji, odnosno 627,6 miliona specijalnih prava vučenja iskoristiti za tu namenu i to u prvom kvartalu kada stižu na naplatu.

Inače, na svetskom tržištu dolar jača u odnosu na evro pa se nameće pitanje kako će to uticati na nas. Manje nego ranije jer je udeo javnog duga u američkoj valuti smanjen sa preko 30 odsto na svega deset procenata.

„Jačanje dolara ima veze s bržim oporavkom američke privrede u odnosu na evropsku, ali i sa najavljenim rastom kamatnih stopa. Kada u SAD rastu kamate onda dolar jača i isplati se investirati u tu valutu. Evropa još nije najavila povećanje kamata, a za nju je problem što o tome odlučuje veliki broj zemalja u evrozoni. Takav način odlučivanja u Evropskoj centralnoj banci usporava način odlučivanja. To se videlo u svetskoj ekonomskoj krizi iz 2008–2009. kada im je trebalo nekoliko godina da primene ekspanzivnu monetarnu politiku. Tako je i sada. Neke zemlje su se oporavile i imaju nisku inflaciju, a druge sve suprotno. Jačanje dolara za nas je bitno zato što utiče na rast troškova uvoza energenata, jer su njihove svetske cene u dolarima”, kaže Arsić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto građani danas novac poveravaju bankama?

by bifadmin

Nedelja štednje je počela i to, čini se, sa još manje optimizma da bi se ove godine na tržištu kamata moglo nešto i da se promeni imajući u vidu da već duže vreme gledamo i više nego oskudne kamate na depozite.

I ove godine većina banaka gotovo i da ne izlazi sa „specijalnom ponudom“, a one koje su odlučile drugačije jednostavno nisu u situaciji da odstupe mnogo i da se pohvale kamatama iznad očekivanja. Tako ovih dana možemo da vidimo promocije kamate od oko 2,6 odsto godišnje za štednju u dinarima i oko jedan odsto za štednju u evrima.

U odnosu na regularne kamate na štednju koje su prethodile aktuelnoj promotivnoj nedelji to jeste nešto više, ali i daleko manje nego što smo gledali ranijih godina.
Trka za kamatnim stopama i dobrom zaradom na štednji očigledno je već postala davna prošlost.

Pre deset godina u nedelji štednje banke su davale kamatu i do osam odsto godišnje. U pojedinim bankama tada se na 10.000 evra za samo godinu dana moglo zaraditi do 900 evra, a danas tek 15 do 20 evra.

Kamatne stope na štednju i u Evropi su na minimalnom nivou

Praktično, na 1.000 oročenih evra čista zarada, koja uključuje porez od 15 odsto, iznosi u proseku nekoliko evra za godinu dana. U najvećem broju slučajeva kamata je oko 0,5 odsto, ali može da ide i manje. Za veće iznose, recimo 10.000 evra, kamata može da „dogura“ i do 0,8 odsto godišnje.

– Kamatne stope na štednju i u Evropi su na minimalnom nivou. Jeste da se povećala kreditna aktivnost, posebno kada govorimo o keš i potrošačkim kreditima, pa i stambenim kreditima i u Srbiji, ali banke i dalje imaju više sredstava nego što mogu da uposle. U takvoj situaciji kamata na štednju samo im je dodatni trošak. Takođe, banke trenutno imaju mogućnost da nabave novac za redovno poslovanje na drugoj strani, i to mnogo jeftinije – kaže nam sagovornik iz redova bankara.

Tako jedini odgovor na pitanje zašto građani danas novac poveravaju bankama jeste sigurnost.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dozvoljeni minus koristiti samo u krajnjoj nuždi 

by bifadmin

Ako početkom godine iskoristite ceo iznos dozvoljenog minusa od 50.000 dinara i ne vraćate ovaj dug, uz godišnju kamatu koja je u proseku oko 30 odsto, za godinu dana ćete banci platiti 15.000 dinara samo za kamatu.

Ovo je jedan od primera zbog kojih bankarski klijenti koji imaju iskustva sa dozvoljenim prekoračenjem po tekućem računu kažu da je jedan od najvećih problema to što je jako teško izaći iz začaranog kruga. Tačnije, kada jednom iskoristite minus, treba vam mnogo vremena da vratite pozajmicu i tako zaustavite kamatu koja teče svakog meseca.

Inače, dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu, popularni minus, najskuplji je vid pozajmice od banke. Istovremeno je i među najčešće korišćenim, a jedan od razloga je što za ovu vrstu usluge nije potrebno previše papirologije i odobrava se veoma brzo, a bankarskim korisnicima deluje kao novac koji je uvek nadohvat ruke. Malo ljudi istovremeno razmišlja i koliko ih taj luksuz košta.

Kamate koje za to sleduju idu i do 50,57 odsto

Ekonomski stručnjaci, pa i Narodna banka Srbije, savetuju da se dozvoljeni minus koristi samo u krajnjoj nuždi i na što kraći rok. Na primer, ako uđete u minus od 10.000 dinara za neku neodložnu kupovinu ili investiciju, ali imate redovne prihode, vodite računa i otplatite ga za 6 meseci, ta pozajmica će vas ukupno koštati 1.500 dinara. To možda i nije tako mnogo, ako vam je ova usluga omogućila da brzo rešite problem koji niste mogli na drugi način.

Kako objašnjavaju u NBS, u slučaju dozvoljenog prekoračenja banka na osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa korisniku računa na raspolaganje stavlja ugovoreni iznos novčanih sredstava, dok nedozvoljeno prekoračenje predstavlja iznos sredstava koja korisnik računa koristi mimo ugovornog odnosa s bankom.

Samim ugovorom određuje se, između ostalog, najviši iznos novčanih sredstava koji korisnik može koristiti, kao i kamatna stopa koja će se primeniti na iznos prekoračenja, navode iz centralne banke.
Ko prekorači dozvoljeni minus u našim bankama, silazi u nedozvoljeni, a u ovoj crvenoj zoni trenutno se nalazi 237.082 računa. Kamate koje za to sleduju idu i do 50,57 odsto. U proseku, „kazna“ za nedozvoljeni minus od 23 banke na našem tržištu iznosi 28,55 procenata.

Šta činiti?

Koristite dozvoljeni minus samo kada vam je to zaista neophodno, odnosno nikad ga ne shvatajte kao dugoročni vid kreditiranja – on služi premošćavanju kratkotrajnog nedostatka novca i što duže budete u minusu, to će vam dug više rasti i biće vam teže da ga na kraju izmirite.

Iznos dozvoljene pozajmice zavisi od proseka primanja, a većina banaka računa prosek u poslednja tri ili šest meseci, mada odobreni minus može da bude i veći. Kamata na dozvoljeni minus zaračunava se samo na iznos koji klijent koristi, i to za broj dana koliko je neko proveo u dozvoljenom minusu.

Izvoe:Blic
Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kreditne kartice treba koristiti sa velikim oprezom

by bifadmin

Bilo da su namenjene odloženom ili plaćanju na rate, da su kobrending ili rivolving, kreditne kartice treba koristiti sa velikim oprezom.

Na ovo upozoravaju svi stručnjaci za finansije, ali i mnogi koji su se „opekli“ koristeći ih. Tvrde da način na koji se obračunavaju kamate za „plastiku“, ako se dobro ne pročita ugovor, može neprijatno da iznenadi kad stigne mesečni obračun.

Statistika pokazuje da su u opticaju oko 1,3 miliona kreditnih kartica, članarina ili naknada za njihovo korišćenje je uglavnom 200 dinara mesečno, a kamate 22 do 30 odsto godišnje.

Jedna od najneobičnijih kamata na kartice koja je uveliko u opticaju jeste naplata „kazne“ za ceo iznos rate, bez obzira na to da li je u sledeći mesec prenet ceo dug, ili svega nekoliko dinara. Pa je penal za dug od nepunih 20 dinara – gotovo 3.000 dinara, isto kao i za 100.000 dinara više!

Otvoriti četvore oči

Da je važno otvoriti četvore oči i pročitati i najsitnija slova kada se bira banka i kreditna kartica, uverio se naš čitalac Milovan Lekić. U banci čiji je klijent 12 godina izabrao je kreditnu „master“ karticu kojom je mogao mesečno da odloži naplatu troškova u iznosu od 100.000 dinara. Problem je, kako kaže, što nije shvatio princip naplate kamate.

– Bio sam šokiran kada sam slučajno obratio pažnju na mesečni izvod, što inače svojom greškom nikada nisam radio – priznaje Lekić. – Svakog 23. u mesecu sam dužan da platim ratu, odnosno ono što sam potrošio u prethodnom i ja sam uvak plaćao 100.000 dinara ne gledajući da li je možda trebalo još neki dinar gore ili dole. Međutim, kada sam video da je skinuto oko 3.000 dinara zbog 17,48 dinara, isto kao da sam kasnio sa uplatom celog iznosa, bio sam besan. Odmah sam se obratio banci i kada sam dobio odgovor da je ta retroaktivna naplata njihov princip, požalio sam se i Narodnoj banci Srbije.

Iz „njegove“ banke su mu objasnili da mora da poštuje princip naplate koji podrazumeva ekvivalentan iznos zaduženja koji je naveden u svakom mesečnom izveštaju, kao i u okviru propisanog roka, kako bi se izbegao obračun kamate.
– Rekli su mi da iznos moram da pokrijem u celosti, do navedenog datuma, ili da platim neki drugi iznos, bilo da je minimalan ili blizu ukupnog duga, ali na koji se obračunava kamata – kaže naš sagovornik. – Kamata nije sporna, ali jeste njihov način, da ako dužnik namerno ili slučajno izabere drugu opciju za iznos zaduženja prenetog duga iz prethodnog obračunskog perioda, kamata se obračunava od datuma knjiženja transakcije do datuma prve uplate, a potom na preostali deo duga.

Pažljivo da se pročitaju uslovi korišćenja kartice

U Narodnoj banci kažu da korisnicima nekada sugerišu da treba da razmisle o promeni banke ili proizvoda, jer to jeste smisao konkurencije na tržištu koja nesporno postoji.

– Konkretan način ugovaranja nije samim propisima zabranjen niti je način obračuna kamate u ovom smislu, posebno regulisan – kažu u NBS. – Po svakoj pritužbi korisnika proveravamo da li su svi uslovi proizvoda jasno i nedvosmisleno definisani i klijent informisan. Banke najčešće kod iznosa uplate koji se neznatno razlikuje od iznosa dospelih obaveza, otpisuju obračunate kamate, ali u nekim slučajevima korisnici i pored ponovljenih obaveštenja i upozorenja, u kontinuitetu uplaćuju novčana sredstva koja ne odgovaraju iznosu dospelih obaveza – dakle jasno je da se u takvim slučajevima ne radi o neobaveštenosti. Korisnici moraju pažljivo da pročitaju uslove korišćenja kartice.

U opticaju 92.358 miliona

Poslednji podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da je na kraju prošle godine bilo izdato 1.318.356 kreditnih kartica, koje koristi 1.034.159 korisnika. Iznos odobrenog limita je 92.358 miliona dinara, a iznos u korišćenju je 31.664. miliiona dinara. Od svih kartica, u docnji je bila 53.121 kartica, a 11 odsto je učešće kašenjenja u iznosu u korišćenju, što je za tri odsto manje nego pre godinu dana.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Odgojeni smo da štedimo, sada smo kažnjeni zbog štednje

by bifadmin

Novac u banke dolazi brže nego što uspeju da ga posude, pa su neke nemačke banke prestale da primaju novčane depozite građana. Štedionica Sparkasse Düsseldorf odbila je klijente s previše novca na računima, piše Bild.

Ko ne pristane na najavljenu zateznu kamatu od 0,5 posto ili dobrovoljno ne smanji iznos na svom računu, može očekivati ​​da štedionica novac prisilno prenese na lokalni sud, gde će biti deponovan do daljnjeg.

Banke ne znaju gde će s novcem. S ograničenim načinom života koji je nametnula epidemija i svime što je povezano s njom, oni koji prošle godine zbog zatvaranja i pada ekonomije nisu ostali bez prihoda, počeli su da gomilaju novac koji ne mogu potrošiti toliko koliko smo navikli iz predpandemijskog razdoblja.Novac je tako postao trošak za banke. Od juna 2014. Evropska centralna banka insistira na negativnim kamatnim stopama, što znači da banke zapravo plaćaju kako bi zadržale novac. To im naravno ne odgovara, pa se barem deo tih troškova prenosi na njihove korisnike.

Negativna kamatna stopa iznosi oko pola posto

Od pretprošle godine negativna kamatna stopa Evropske centralne banke iznosi oko pola posto i nema izgleda da u dogledno vrijeme skoči na pozitivnu stranu.

Banke su se u početku opirale ležarinama za fizička lica – čak i povećanjem drugih bankarskih naknada, ali sada je ležarina postala stvarnost za sve.

Tako, prema podacima lokalnih udruženja potrošača, najmanje 260 nemačkih banaka naplaćuje pojedincima naknade za čuvanje novca, a granični iznosi vrlo su različiti – od prvog evra do pola miliona eura. U martu prošle godine, neposredno pre početka pandemije u Evropi, ovaj je broj bio znatno manji – 57. Ležarine se uglavnom kreću između četiri i šest desetina procenata godišnje, prenosi Indikator.ba.

List Bild ovim pvoodom zaključuje kako se završava važan period nemačke kulture koji je dono prosperitet zemlji i njenim građanima.

– Odgojeni smo da štedimo, sada smo kažnjeni zbog štednje, zaključuje list.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci