Prinosi ove godine, zbog suša, ali i mraza početkom septembra, manji u odnosu na prethodne godine
Polovina ovogodišnjeg roda futoškog kupusa je već rasprodata, a s obzirom na to da je ove godine ova sorta posađena na samo 35 hektara, neće ga biti za izvoz, niti dovoljno za domaće potrebe, kažu u Udruženju „Futoški kupus“.
Predsednik tog udruženja Miroljub Janković kaže da su i prinosi ove godine, zbog suša, ali i mraza početkom septembra, manji u odnosu na prethodne godine.
– Sa 35 hektara imaćemo oko 1.000 tona kupusa i neće ga biti za izvoz, a ni za domaće potrebe, jer je već polovina ovogodišnjeg roda rasprodata, rekao je Janković za list Dnevnik.
On ističe da se futoški kupus prepoznaje po boji, jer je belji od drugih sorti kupusa, ima manje žila, tanke i savitljive listove i teži od 1,5 do 3,5 kilograma.
Ovog leta Janković kaže da je futoškog kupusa posejano na svega 35 hektara, mada ga je prošle godine bilo na približno 60 hektara.
Kilogram futoškog kupusa 80 dinara
Kao i prošle jeseni, kilogram autohtonog futoškog kupusa je 80 dinara, a kupus koji se prodaje ispod te cene nije pravi futoški kupus, napominje Janković.
– Cena kupusa, troškovi sertifikacije i puno rada oko njega mnoge povrtare je odvratilo od ove autohtone sorte i okrenulo ih ka drugim hibridima, kaže Janković.
Naglašava i da je drugih sorti kupusa posejano manje nego lane, svega oko 150 hektara, umesto oko 250 hektara kao 2021. godine.
Povrtar Milan Medić iz Futoga posejao je hibridni kupus i, kako kaže, zadovoljan je prinosom, zahvaljujući primeni agrotehnike.
Očekuje da će celokupan rod uspeti da proda posredstvom lokalnih prerađivača, koji ga otkupljuju i kisele.
Kilogram kupusa je, navodi Medić, 25 dinara na veliko, pa ko bude imao oko 40 tona po hektaru, imaće i neku zaradu.
Kaže da je, osim što je ove godine imao skoro duplo veće troškove za nadovnjavanje, morao da izdvoji novac i za hemijska sredstva, jer su kupus napadali moljac i sovica.
Futoški Kupus
Futoški kupus je autohtona sortna populacija gena nastala i održala se do danas na prostoru mesta Futog, pre više od pet vekova, prirodnom selekcijom i drevnim znanjem ljudi sa ovog prostora u kultivaciji biljnih vrsta i povoljnih mikro klimatskiuslova ovog podneblja.
Izuzetno povoljni mikro klimatski uslovi, znanje i umeće ljudi sa ovog
prostora,doprineli su da Futoški kupus ima zaštićenu oznaku geografskog porekla.
Pripada beloj vrsti kupusa sa posebnim i specifičnim osobinama i svojstvima.
Dvogodišnja je biljnlj vrsta sa dužinom vegetacije od 110 do 140 dana, srednje kasna i kasna sortna populacija namenjena za svežu upotrebu i kišeljenje.
Svetlo zelena boja, tanak list sa slabo izraženim nervima, na preseku beo sa žućkastom sredinom, blago spljoštena glavica, često rastresita ili dobro sabijena su njegove glavne fizičke ili vizuelne osobine.
Bogatstvo koje sadrži u sebi izdvaja ga od drugih vrsta kupusa.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay
