Lekovito i aromatično bilje već u drugoj godini gajenja donosi profit tri puta veći od investiranog novca, pokazuju istraživanja o potencijalima tog biznisa, koji je nedovoljno zastupljen na području Srbije.
Bosiljak, matičnjak, vranilovka, valerijana, kamilica, žalfija, nana ili beli slez lekovita su i aromatična bilja koja se bez većih napora, zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima i raznolikosti reljefa, uspešno mogu gajiti na većini zemljišta u Srbiji. Ipak, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine lekovito i aromatično bilje gajeno na tek nešto više od 1.750 hektara u celoj zemlji.
S druge strane, u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi navode da su istraživanja pokazala da je uzgajanje lekovitog bilja isplativije od drugih poljoprivrednih kultura i ostvareni prihod može biti čak tri puta veći od uložene investicije.
– Najveći prihod se može ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja. Računica pokazuje da su ulaganja u zasad matičnjaka na jednom hektaru, koja uključuju seme, đubrenje, naftu, radnu snagu i zaštitu useva, u prvoj godini 1.205 evra. S druge strane, uz prinos od 1,5 tone matičnjaka, prihod je 1.535 evra, što znači da je čista zarada 330 evra. Već u drugoj godini troškovi ulaganja su manji i iznose 868 evra, ali je prinos veći i ide do tri tone, pa je i prihod uz subvencije 3.035 evra, a sama zarada 2.167 evra – objašnjava Svetlana Jerinić, savetodavac za ratarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi.
Kako kaže, slična pozitivna računica važi i za gajenje začinskog bilja kao što su slez i žalfija, koji takođe postižu visok prinos i profit po hektaru.
Svetlana Jerinić, koja je jedna od autorki studije o mogućnostima gajenja lekovitog i aromatičnog bilja na primeru valjevskog kraja, kaže da bi taj biznis koji poljoprivredna gazdinstva mogu raditi i kao dodatni posao, svakako doprineo njihovoj održivosti i unapređenju ruralnog razvoja.
– Preporuka je da to budu mala i srednja porodična poljoprivredna gazdinstva u brdskim i brdsko–planinskim područjima, sa usitnjenim parcelama koja sa sopstvenom radnom snagom i raspoloživom mehanizacijom mogu uspešno gajiti lekovite biljne vrste. Uvođenje profitabilnijih lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta u strukturu setve omogućilo bi dodatnu zaradu na gazdinstvu, povećalo neto dobit i ekonomsku efikasnost. Međutim, ono što je neophodno za proizvođače jeste da treba unapred obezbediti kupce i tržište, jer je reč o robi koja ne može da bude skladištena i da čeka – objašnjava Jerinićeva.
U studiji se navodi i da je za unapređenje gajenja lekovitog i aromatičnog bilja veoma važna podrška lokalnih samouprava pri formiranju zadruga ili udruženja proizvođača, dok bi u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja trebalo jedan deo sredstava usmeriti za nabavku sušara i opreme za doradu lekovitog i aromatičnog bilja.
Izvor: Blic