metaverzum

Prodaja nekretnina u metaverzumima prošle godine dostigla je vrednost od pola milijarde dolara a ove godine bi mogla biti duplirana, što ne bi bilo toliko čudno da su ovi objekti izgrađeni od cementa, blokova i drugih građevinskih materijala umesto sabiranjem jedinica i nula.

Naime, metaverzumi su zapravo svetovi nastali spajanjem novih tehnologija poput virtuelne i proširene stvarnosti i realnog sveta. Iza likova u ovim digitalnim svetovima kriju se pravi ljudi koji sebe predstavljaju, odnosno vode živote u njiima onako kako žele. Očekuje se da će u budućnosti, kada se metaverzumi omasove, moći i da rade u njima ali i da se bave raznovrsnim društvenim aktivnostima. I sve to bez napuštanja fotelje.

Ovi virtuelni svetovi već su počeli da se prepliću sa stvarnim, bar kada je u pitanju ekonomija. U njima se može kupiti mnogo toga, počev od odeće za avatare pa sve do digitalnih nekretnina. Njih ne kupuju samo tehnološki zaluđenici već i ozbiljni investitori. O tome najbolje svedoči podatak da ni revizorsko-konsultantska kuća PwC nije odolela ovom trendu pa je kupila imanje u Sendboksu, virtuelnom gejming svetu. I nije jedina.

Tržište digitalnih nekretnina

Stambeni i drugi objekti prodati prošle godine u četiri najveća metaverzuma koštali su 501 milion dolara, kažu iz MetaMetric Solutions, kompanije koja prati cene digitalnih nekretina. U januaru ove godine njihova vrednost je bila 85 miliona dolara, a ako se kupovina digitalne imovine nastavi ovim tempom oni očekuju da će u 2022. vrednost prodatih nekretina preći jednu milijardu dolara.

Iz ove kompanije podsećaju da metaverzumi postoje već neko vreme ali je prošlogodišnjem rastu interesovanja za njih doprineo ulazak vlasnika bivšeg Fejsbuka a današnje kompanije Meta na ovo tržište. Mark Cukerberg je krajem oktobra najavio da će se fokusirati na izgradnju velikog i detaljnog metaverzuma, što je podstaklo novi nalet investicija u ove platforme.

Dok ne sazri Metin metaverzum, kajmak će sakupljati oni koji su ranije kročili na ovo tržište. To su Sendboks, za sada najveća platforma ove vrste, koja uveliko prodaje digitalne posede svim zainteresovanima, među kojima ima i kompanija koje ih kupuju, sređuju i preprodaju dalje. Ona drži 62 odsto zemljišta od ukupne površine zemljišta koja poseduju četiri metaverzuma. Drugim rečima, ima 166.464 parcela veličine 96×96 metara, koje prodaje u iterima u vrednosti od 12.700 dolara.

Slede je metaverzumi Decentralend, Kriptovoksels i Somnijum, sa znatno manje zemljišta.

Zašto se kompanije utrkuju da kupuju digitalna imanja?

Odgovora je mnogo ali svi se svode na potencijalni profit. Kada kupujete imanje koje ne postoji u stvarnom svetu izloženi ste velikom riziku, kažu oni, ali se zahvaljujući mogućnosti za brzu zaradu on brzo zaboravlja.

Investitori širom sveta kupuju imanja i nekretnine u ovim virtuelnim svetovima sa ciljem da na vreme pribave dobru lokaciju za svoje buduće poslovne aktivnosti ili za kasniju prodaju. Svi oni se nadaju da su naleteli na digitalni prostor koji će biti budući elektronski Menhetn ili Monako. I da će, u skladu sa lokacijom, i njihovoj imovini rasti cena.

No, i od njih samih zavisi koliko će im se uloženi novac vratiti. Ukoliko uspeju da kreiraju neku atrakciju i da privuku posetioce sigurno će zaraditi više od onih koji kupuju prostor samo za stanovanje. Lokacija će u metaverzumima biti manje važna nego u stvarnom svetu, kažu stručnjaci, jer ljudi u virtuelnom svetu jednostavno mogu da se teleportuju sa jednog mesta na drugo.

Dakle, sadržaj će biti ključan, bilo da se radi o muzeju, banci ili virtuelnoj kafani, što da ne.

A ako vam sve ovo deluje suviše futuristički i nerealno, možda bi trebalo da se prodržavate naravoučenija iz bajke o tri praseta i da kupite kuću od čvrstih materijala kao što su cigle, koju ne može da oduva nijedna kriza.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay