nafta

Više cene goriva u celom svetu posledica su skoka cene „crnog zlata“ na berzama, koje je za godinu dana poraslo za oko 70 odsto! U istom periodu je cena gasa povećana čak tri do pet puta. Ovo ne zadaje muke samo vozačima već i svim ostalim građanima koji talas poskupljenja energenata i te kako osećaju kroz poskupeljenje svih ostalih proizvoda.

Tako je inflacija za godinu dana dostigla 9,6 odsto, a iz Narodne banke Srbije objašnjavaju zašto je poskupljenje energenata jedan od najvećih razloga za povećanje cena nekoliko hiljada proizvoda i usluga, odnosno jedna od tri komponente „uvozne inflacije“.

– Ukupno, prema različitim procenama, proizvodnja nekoliko hiljada proizvoda koje svi mi koristimo za ličnu potrošnju i za poslovne aktivnosti počinje preradom sirove nafte. Praktično, cena sirove nafte je u gotovo svakom proizvodu i zbog toga je ovo i najveći deo uvozne inflacije. Dakle, nije reč samo o direktnom uticaju cena energenata na cene goriva ili gasa u Srbiji, već je pre svega reč o indirektnom efektu koji rast cena energenata ima na sve ostale proizvode – objasnio je nedavno Milan Trajković, zamenik generalnog direktora Sektora NBS za ekonomska istraživanja i statistiku, prilikom predstavljanja izveštaja o inflaciji.

Šta je uvozna inflacija?

Kako je objasnio Trajković, ukupna uvozna inflacija može da se podeli na tri dela. Prvi deo obuhvata rast cena proizvoda koje dominantno uvozimo (energenti, kafa, južno voće, automobili, nameštaj, elektronika…).

Drugi deo je rast cena berzanske robe (pšenica, kukuruz, soja, suncokret…) i treći, najveći i najvažniji deo, jeste ugrađivanje rasta cena energenata i drugih sirovina u više stotina različitih proizvoda kroz cenu koštanja njihove proizvodnje.

– Od 9,6 odsto, koliko je iznosila međugodišnja inflacija u aprilu, kada potrošačku korpu podelimo na proizvode koji su razmenjivi i one koji nisu, vidimo da je rast cena razmenjivih proizvoda u okviru indeksa potrošačkih cena iznosio negde oko 12 procenata, dok je rast cena nerazmenjivih proizvoda svega negde oko četiri odsto – rekao je Trajković.
Kao primer, Trajković je naveo nekoliko proizvoda poput flaširane vode, odeće, obuće i kozmetike čija proizvodnja praktično zavisi od nafte.

Osam odsto celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike

– Ambalaža čini najveći deo cene koštanja u proizvodnji i maloprodajnoj ceni flaširane vode. Flašica se pravi od nafte, zatvarač i etiketa takođe. Konkretno, za proizvodnju jedne plastične flašice vode neophodno je oko četvrt litara sirove nafte. Znači, četiri plastične flašice su litar sirove nafte. Takođe, te flaše vode moraju da se transportuju od tačke A do tačke B i tu ponovo dolazimo do potrošnje goriva. Dakle, skoro kompletna cena koštanja ove flašice vode jeste nafta – objasnio je Trajković.

Osam odsto celokupne svetske nafte koristi se za proizvodnju plastike 2/3 materijala u proizvodnji odeće nastaje preradom petrohemijskih proizvoda (direktan proizvod naftne industrije) 1% do 1,5% svetske nafte koristi se za proizvodnju sintetičkih materijala 95% jedinjenja koja se koriste u proizvodnji kozmetike proizvode se od sirove nafte

Naveo je i da ambalaža čini od 15 do 30 odsto cene koštanja u proizvodnji mlečnih proizvoda, a kada je reč o kozmetici, u zavisnosti od vrste proizvoda, od 90 do 95 odsto jedinjenja proizvodi se od sirove nafte poput parafina, mineralnog ulja, benzena, polietilena i slično.

– Za proizvodnju jedne standardne automobilske gume neophodno je oko 25 litara sirove nafte. Za proizvodnju jedne gume za veća vozila poput kamiona i autobusa neophodno je oko 100 litara sirove nafte. Tu su zatim odeća i obuća. Oko dve trećine materijala u njihovoj proizvodnji nastaje preradom nafte. U pitanju su sintetički materijali kao što su poliester, najlon, akril, zatim elastin, guma koja se takođe koristi u proizvodnji obuće i brojni drugi materijali – istakao je Trajković, piše Kurir.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay