NLB Banka Beograd je danas uručila nagrade od ukupno 1.500.000 dinara autorima najboljih od 73 projekta organskih proizvođača pristigla na deveti NLB Organic konkurs.
“Izuzetno mi je drago što projekat kakav je NLB Organic živi već punih devet godina I što se približavamo verlikom jubileju – punoj deceniji od pokretanja projekta. U proteklim godinama, broj poljoprivrednika koji su se opredelili za zdravu proizvodnju raste, površine pod organskom poljoprivredom, iako su još uvek daleko od proseka u Evropi i ni približno dovoljno zastupljjene u ukupnom poljoprivrednom zemljištu Srbije, ipak rastu I nadam se da će se taj rast nastaviti.
Na primer, 2012. Godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, organskom proizvodnjom se bavilo tek 1.073 poljoprivrednika na 6.335 hektara, a ukupan izvoz organskih proizvoda vredeo je 3,74 miliona evra. Prema poslednjim podacima I 2019.godine, 6.261 proizvođač se na 21.265 hektara bavi organskom proizvodnjom, a ukupna vrednost izvoza organskih proizvoda prošle godine iznosila je 29,75 miliona evra, što organsku proizvodnju čini sve zanimljivijom u ekonomskom smislu.
Najznačajnije tržište za organske proizvode iz Srbije su zemlje EU, pre svega Nemačka, a slede u Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke.
“ Među kandidatima na našem konkursu sve je više novih proizvođača, ljudi koji su tek krenuli organskim putem i to nas izuzetno raduje jer je podrška održivom poslovanju, a organska proizvodnja to svakako jeste, jedna od važnih smernica našeg poslovanja, ne samo na nivou Srbije, već cele NLB Grupe.
U tom smislu, pomenuo bih još jedan projekat koji smo upravo realizovali na nivou grupe– Okvir podrške. U ovom projektu smo malim privrednicima iz celog regiona obezbedili značajan medijski prostor za oglašavanje njihovih proizvoda i usluga, kako bismo im pomogli da dođu do svojih kupaca i korisnika i time lakše prevaziđu posledice aktuelne situacije zbog koje su trpeli svi, a mala privreda i više nego drugi segmenti” dodao je Greganović. ,
Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “ Na ovogodišnji konkurs pristiglo je ukupno 73 projekata iz raznih delova Srbije, čime je ukupan broj projekata od pokretanja konkursa dostigao brojku od 501. Ovoga puta, najviše projekata je stiglo iz centralne Srbije, čak 30 projekata, 13 iz Vojvodine, 12 iz Južne Srbije, 10 iz regiona Beograda, 5 iz Zapadne Srbije i 3 iz Istočne. 36 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 29 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom i pčelarstvom, dok su 8 projekata podnela gazdinstva koja se bave mešovitom proizvodnjom, dakle biljnom i stočarskom.
Kao što je gospodin Greganović već pomenuo, primetan je rast broja mladih ljudi, novih proizvođača koji ulaze u organskuu proizvodnju, ali, što me posebno raduje, i već postojeći proizvođači pokazuju tendenciju ka razvoju svog posla, investiraju u edukaciju, uvođenje novih tehnologija, inovacije, preradu i proizvodnju gotovih proizvoda, kako bi njihovo poslovanje raslo i postalo ekonomski isplativije.
Moram da naglasim da su projekti izuzetno kvalitetni, da je bilo puno projekata koji zaslužuju nagradu i da posao ove komisije nije bio nimalo lak. Želim da iskoristim I ovu priliku da se zahvalim NLB Banci koja ne samo što podržava konkretne proizvođače ovim projektom, već i aktivno doprinosi promociji organske proizvodnje i vrednosti na kojima je ona zasnovana, a to je zaista od velikog značaja dalji rast udela organske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
I ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara
Nagrađeni projekti:
Projekat: “Uvođenje savremenih tehnologija i digitalizacija organske proizvodnje povrća na Poljoprivrednom gazdinstvu Kuzmanović”, Svetozar Kuzmanović
Poljoprivredno gazdinstvo Kuzmanović bavi se organskom proizvodnjom povrća na 1,15 ha. Proizvodnja je organizovana na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru (7 plastenika, dimenzija 8m x 40m). Godišnje se proizvode 15 tona povrća. Jedan od velikih izazova je zaštita povrća od različitih bolesti i štetočina tokom proizvodnje, zbog čega je neophodno praćenje ekoloških uslova u mikrosredini gde se proizvodnja odvija. Upravo zbog toga neophodna je nabavka meteostanice pomoću koje se mogu pratiti određeni parametri koji utiču na proizvodnju i na osnovu kojih će biti moguće reagovati na vreme u cilju zaštite useva od različitih prouzrokovača biljnih bolesti, kao i od prenamnožavanja štetnih insekata.
Takođe, osim praćenja uslova na otvorenom polju neophodno je praćenje temperature i vlage vazduha u plastenicima, temperature i vlage zemljišta u plastenicima, kao i brzine vetra što značajno utiče na ceo proces upravljanja plastenicima. Biće omogućeno da se u svakom trenutku preko telefona ili računara prate i proveravaju bitni parametri i status sistema koji su implementirani u gazdinstvu.
Ovaj projekat ima za cilj uvođenje digitalnih tehnologija u organsku proizvodnju što će za posledicu imati smanjenje proizvodnih troškova, povećanje kvaliteta proizvoda i smanjenje rizika od štete na plastenicima.
Projekat “Unapređenje organske proizvodnje tj. prerada mleka”, Nikolaj Hristov
Gazdinstvo Hristov se nalazi u Donjem Tlaminu pored Bosilegrada, a čini ga porodica od 5 članova sa tri sina, od kojih je jedan Nikolaj Hristov star svega 20 godina.Poljoprivredno gazdinstvo se pretežno bavi , stočarstvom, uzgojem ovaca, jer u kraju gde žive, udaljeni od gradova, ali i drugih stanovnika, ima dosta netaknutih prostora za ispašu koji omogućavaju bavljenje organskim stočarstvom. Njihov projekat je usmeren na obezbeđivanje objekta za preradu mleka. Nnjihovo porodično gazdinstvo ima stado od 80 ovaca, uz ideju daljeg širenja stada, te će im objekat za proizvidnju sira i preradu mleka omogućiti da i te proizvode sertifikuju i izađu na tržište gotovih proizvoda organskog porekla.
Projekat “Unapređenje linije za proizvodnju i pakovanje brašna” Jekoslav Purić
Gazinstvo Purić nalazi se pored Nove Varoši, nedaleko od parka prirode “Uvac”. Jekoslav Purić je jedan od pionira u ponovnom uvođenju heljde i spelte na poljoprivrednu mapu Srbije, a od samog početka je uzgoj ovih žitarica radio po organskim principima u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom. Gazdinstvo poseduje 8,5 ha, od čega je 7,5 ha u organskom statusu. Kao jedan od najvećih proizvođača plemenitih žita u zapadnoj Srbiji mnogo snage I znanja polaže u razvijanje i održavanje biodiverziteta na planinama tog kraja. U budućnosti vide svoje gazdinstvo kao veći I još više razrađen posao koji će pored brašna moći da ponudi i druge poluproizvode i proizvode. Teže da zaokruže sve procese, da otpad iz nekih procesa iskoriste na drugi način i nađu mu svrhu po prinicipima cirkularne ekonomije, dajući primer drugima kako da plasiraju proizvode sa planina jugozapadne Srbije. Pored brašna od heljde koju proizvode više od 20 godina i brašna od spelte, proizvode i jastuke od ljuspica heljde koje proizvode i pakuju, a od nedavno i stočnu hranu čija je hranljiva vrednost ispitana i potvrđena u laboratorijama Poljoprivrednog fakulteta.
