nalazišta

Veća nalazišta otkrivena su jedino u istočnoj Srbiji i zahvaljujući njima Borski rudarsko-metalurški kombinat je među najvećim evropskim proizvođačima „žutog metala“.

Pre neku godinu iz topionice u ovom gradiću je izlazilo dve tone zlata po sezoni, ali pronalaskom ležišta Čukari Peku i otvaranjem novog rudnika stvari se bitno menjaju. Nedavno je u blizini Žagubice otkriveno još jedno bogato nalazište, pa nije nemoguće da Srbija nadmaši Bugarsku, sa 5,6 tona godišnje produkcije evropskog lidera u proizvodnji dragocenog metala.

Srbija nema veće pojedinačno bogatstvo od borskog kompleksa. Dva najvažnija resursa kojima raspolaže zemlja na brdovitom Balkanu su opšteg tipa, ljudi i poljoprivredno zemljište. Doduše, možda će ubuduće neko od ležišta litijuma biti skuplje, ali tek valja da se vidi šta će biti od ekološki sporne eksploatacije i prerade ovog lakog metala. Za sada, borsko nalazište bakra, u kome se kao nusprozvodi eksploatišu još i zlato, srebro, selen, platinasti metali je naša najveća pojedinačna vrednost.

Stoga je razumljiva zainteresovanost javnosti za sve novine u Borskom basenu, naravno, i za otkriće novog nalazišta na lokaciji Čoka Potaj, nadomak obližnje Žagubice. Dosadađnja istraživanja su potvdila da u ovom ležištu ima više od 80 tona zlata, pri čemu bi efikasnost pridobijanja bila čak 93 odsto. Kao i ostala nalazišta zlatonosnih rezervi u Srbiji i ovo je u sklopu potencijalnog rudnika bakra najizdašnije rudne sirovine u području.
Na 80 lokacija

Manje je poznato da je Srbija zapravo satkana od zlatonosnih ležišta. Do sada je pronađeno više od 80 lokacija sa rezervama „žutog metala“, daleko najviše u okolini Bora. U svim slučajevima, metal, zajedno sa srebrom, platinom, paladijumom, jeste sadržaj ležišta bakra. Za sada u Srbiji nema rudnika čija bi primarna sirovina bila zlato, kao što je u Južnoj Africi, Nevadi, Uzbekistanu, Gani, Peruu ili Rusiji. Geologija na našim prostorima je drugačija, „čistih“ rudnika zlata zapravo nema ni u Evropi.

Najviše nalažišta je u istočnoj Srbiji, ali ih ima podosta i na jugu i u zapadnom delu republike. Međutim, retko koje je isplativo za eksploataciju. Za sada to su samo nalazišta po istočnoj Srbiji, pre svega u pojasu od Majdanpeka do Bora, gde je 1903. godine i započeta eksploatacija. Trenutno Ziđin Kuper, srpska podružnica kineskog Ziđina je kupovinom nekadašnjeg RTB Bor nastavila da vadi zlato iz četiri nasleđena rudnika. Zatečene bilansne rezerve su 153 tone zlata, što garantuje još dugu eksploataciju. Trenutno se uz oko 73.000 tone bakra vade i dve, a cilj je dostići tri tone žutog metala.

Evropski lider

Na osnovu dugogodišnjih geoloških istraživanja jugoslovenskih naučnika, pre desetak godina je jedna kanadska kompanija pronašla, i kasnije prodala prava Ziđinu, nalazište Čukari Peku, izuzetno velikog potencijala. Samo u gornjem sloju za koji je kineski proizvođač, preko druge ovdašnje podružnice Ziđin Majning, stekao eksploataciona prava, ima 1,25 miliona tona bakra i 81 tona zlata.

Prikriveni dragulj

Osim istočne Srbije zlato se vadi još samo u rudniku Lesce na jugoistoku, primarno nalazištu olova i bakra. Računa se da i u zapadnoj Srbiji ima oko 12 tona zlata čija bi eksploatacija mogla biti isplativa u slučaju da cena zlata duže vreme bude u još snažnijem uzlaznom trendu.

Ipak, najveći je potencijal u donjem sloju nalazišta Čukari Peku, gde su procenjene rezerve 345 kilograma zlata. Zanimljivo je da „žutog metala“, i to 27 tona, ima u nanosima reka i potoka u ovoj regiji, prvensveno u Peku. Nekdašnje geološke utvrde oko 300 tona bilansnih rezervi sada su povećane na najmanje 600 tona. Pravo bogatstvo za malu i relativno siromašnu zajednicu.

Prihod nije samo u pet odsto rudne rente. Tu su i razvoj rudnika, prerađivačkih kapaciteta, uvođenje i upoznavanje najmodernijih tehnologija, izrada ukrasnih predmeta, razmah tehnologija u kojima je bakar osnovni input, kao što su izrada kablova i proizvodnja municije. Računa se da se u pratećim delatnostima zaposli i pet puta više radnika nego u samom rudniku. Uz ovakav privredni kompleks ide i razvoj saobraćajne mreže, i to kako drumske, još više pružne i lučke. Uostalom, RTB Bor je razvio i najveći je korisnik luke u Kladovu ili pruga Zaječar-Niš.

Zrak nade

Svaki rudnik, pogotovo ako, kao što je u slučaju Bora, razvija i pojedine faze prerade, veoma je snažna kompanija. Tako je 2020. godine Ziđin Kuper prihodovao 698 miliona dolara, od čega je prodajom 70.600 tona bakra pristiglo 441,3 miliona.

Izvozom 15,4 tona srebra zarađeno je deset miliona, dok su sedam miliona iskeširali Švajcarci kupujući 11 kilograma platine i 100 kilograma paladijuma. Prodajom 2.054 kilograma zlata Narodnoj banci Srbije, Ziđin Kuper je zaradio blizu 116 milona dolara.

Kada se zna i ima širi pristup poslu rudnik je kolosalan privredni resurs, razvojna lokomotiva lokalne zajednice. Zato je vest novom nalazišu bakra i zlata nešto najugodnije što se u poslednje vreme desilo žiteljima Srbije, pogotovo onima iz istočnih krajeva kojima je borska kompanija daleko najveći oslonac.

Plan je da se godišnje vadi tri tone zlata i 50.000 tona bakra, čime bi se kapacitet borske topionice zadovoljavao samo iz domaćih rudnika. Upravo je potreba da se godišnjom kupovinom na tržištu oko 55.000 tona koncentrisanog bakra dopunjuje sirovina za rad topionice bila najslabija tačka u poslovanju RTB Bor.

Borski rudnik je od starta bio značajan i u evropskim razmerama, a Srbija među najvećim evropskim proizvođačima kako crvenog metala, tako i zlata. Poslednjih godina samo Poljska proizvodi više bakra, a Bugarska, sa 5,3 tone godišnje, više zlata. No, kada se ustali proizvodnja u Čukari Peku, Srbija lako može prestići suseda, pogotovo ako se aktivira i novootkriveno ležište kod Žagubice. Moguće je da se po sezoni u Srbiji ubuduće proizvede i 10 tona najčvršćeg monetarnog sidrišta.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

Foto: Pixabay