Tag:

nbs

NBS naložila osiguravajućim društvima da vrate stare cene za autoodgovornost

by bifadmin 26. август 2022.

Premija osiguranja od autoodgovornosti mora da se vrati na prethodni nivo, naložila NBS kao regulator tržišta

Narodna banka Srbije je uputila svim društvima za osiguranje koja su, kako je istaknuto, neosnovano povećala premiju osiguranja od autoodgovornosti dopis kojim ih poziva da tu premiju u najkraćem roku vrate na prethodni nivo.

Narodna banka Srbije će u okviru svojih nadzornih ovlašćenja pokrenuti postupke nadzora protiv onih društava za osiguranje koja nastave sa naplatom neopravdano povećanih premija i preduzeti sve potrebne mere u cilju zaštite prava i interesa ugovarača osiguranja, uz primenu mera nadzora i drugih sankcija prema društvu za osiguranje, odnosno odgovornim licima, saopšteno je iz NBS.

Istovremeno, Narodna banka Srbije očekuje i da društva za osiguranje bez odlaganja obaveste ugovarače osiguranja o roku i načinu na koji će izvršiti povraćaj novca onim ugovaračima osiguranja kojima su naplaćene neosnovano veće premije u prethodnih 25 dana, odnosno od 1. avgusta kada je premija obaveznog osiguranja od autoodgovornosti značajno povećana – u proseku za oko 22 odsto.

Ubuduće – prvo najava

Kao regulator na tržištu osiguranja, Narodna banka Srbije je na današnjoj vanrednoj sednici Izvršnog odbora usvojila i propis kojim onemogućava da se ovakve okolnosti ponove, tako što je posebno uredila postupak donošenja odluka u društvima za osiguranje koje se odnose na uslove i tarife premija obaveznih osiguranja.

To znači da će ubuduće društva za osiguranje 60 dana pre planiranog povećanja obaveštavati Narodnu banku Srbije o nameri promene tarife premija uz dostavljanje dokumenta kojima su utvrdila opravdanost promene tih tarifa premija, posebno uzimajući u obzir srazmeru uzajamnih davanja u zaključenim ugovorima, uticaj na zaštitu prava i interesa korisnika obaveznog osiguranja, solventnost ili finansijski položaj društva i druge relevantne podatke, što će omogućiti sprečavanje ovakvih situacija u budućnosti.

Isto tako, Narodna banka Srbije je propisom predvidela viši stepen odgovornosti članova uprave i ovlašćenih aktuara u društvima za osiguranje koji učestvuju u donošenju navedenih odluka.
Nastavljajući svoju deceniju dugu praksu da deluje u službi građana i privrede Narodna banka Srbije preduzela je navedene aktivnosti s obzirom na to da je, u skladu s podacima kojima raspolaže, utvrdila da je povećanje tarife premija na tržištu neopravdano imajući u vidu visoku profitabilnost ove tarife osiguranja, veoma povoljan pokazatelj odnosa šteta i premije, kao i ukupni pozitivni odnos poslovno-funkcionalnih prihoda i rashoda, naglašeno je iz NBS.

Krizna vremena – krizno ponašanje

Narodna banka Srbije ističe i da je ovo neopravdano povećanje premija sprovedeno bez adekvatne analize efekata, u periodu krize na globalnom nivou, u trenutku kada se očekuju dalji izazovi iz međunarodnog okruženja i troškovni pritisci na svetskom nivou.

Kao što je poznato, Narodnoj banci Srbije, kao centralnoj banci, osnovni cilj je postizanje i održavanje stabilnosti cena, kao i doprinos očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Kao supervizor u delatnosti osiguranja, Narodna banka Srbije svoju funkciju vrši sa ciljem zaštite prava i interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja, pritom vodeći računa o solventnosti i likvidnosti društava za osiguranje.

U slučaju osiguranja od autoodgovornosti, koje je zakonom propisano kao obavezno i koje po svom učešću u ukupnoj premiji, predstavlja najznačajnije i najmasovnije osiguranje, zaštita interesa ugovarača osiguranja i trećih oštećenih lica predstavlja javni interes koji proističe iz uloge ovog osiguranja zbog čega je ono i obavezno za sve vlasnike motornih vozila registrovanih za učešće u saobraćaju.

Narodna banka Srbije ističe da su u teškim vremenima svi dužni da pokažu odgovornost i vode računa i o opštem interesu, pored sopstvenog, jer se nepromišljeni i ishitreni potezi pojedinaca mogu vratiti celokupnom sistemu sa nesagledivim posledicama.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

26. август 2022. 1 komentar

Narodna banka Srbije povećala referentnu kamatnu stopu

by bifadmin 7. јул 2022.

Narodna banka Srbije (NBS) povećala je referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 2,75 odsto, navodi se na sajtu centralne banke.

Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi 3,75 odsto, a stopa na depozitne olakšice 1,75 odsto.

NBS navodi da Izvršni odbor ostavlja prostor da i u narednom periodu, po potrebi, reaguje dodatnim pooštravanjem monetarne politike.

Dodaje se i da centralna banka ne isključuje mogućnost da, pored povećanja osnovnih kamatnih stopa, preduzme i „dodatne direktnije mere“, kojima bi se ciljano reagovalo na inflatorne pritiske.

Prilikom današnjeg povećanja kamatne stope, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su troškovni pritisci na globalnom nivou i dalje visoki po osnovu svetskih cena energenata, primarnih poljop

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

7. јул 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

NBS objavila listu od devet sistemski značajnih banaka u Srbiji

by bifadmin 21. јун 2022.

Narodna banka Srbije objavila je listu od devet sistemski značajnih banaka u Srbiji sa stopama zaštitnog sloja kapitala za njih.

Sa stopom od dva procenta su Banka Inteza, OTP banka, Rajfajzen banka, NLB Komercijalna banka i Agroindustrijska komercijalna banka (AIK banka).

Na listi su i Unicredit banka, Banka Poštanska štedionica, Erste banka i Eurobank direktna gde je utvrđena stopa zaštitnog sloja kapitala od jedan procenat.

Zaštitni sloj kapitala se primenjuje od polovine 2017. godine a NBS ga najmanje jednom godišnje preispituje i donosi odluku za sistemski značajne banke.
Nova odluka će se primenjivati od 30. juna.

Sistemski značajna je banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema, objasnila je NBS.

Globalno od sistemski značajnih banaka za državu zahteva se održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od 0 procenata do 2 procenta rizične aktive banke.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

21. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

NBS: Agencija Standard and Poors zadržala kreditni rejting Srbije na nivou BB+

by bifadmin 13. јун 2022.

Rejting agencija Standard and Poor’s zadržala je kreditni rejting Srbije na nivou od BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje uprkos uslovima pojačane globalne krize izazvane izbijanjem konflikta u Ukrajini, saopštila je Narodna banka Srbije.

U odnosu na prethodnu ocenu kada su izgledi za povećanje rejtinga Srbije bili pozitivni, agencija ističe da je promena izgleda opredeljena geopolitičkim okolnostima i pre svega potencijalnim indirektnim efektima koje konflikt u Ukrajini može da ima na Srbiju.

U svom izveštaju agencija Standard and Poor’s ističe kredibilitet i kontinuitet monetarne i ukupne ekonomske politike Srbije, otpornost naše ekonomije, kao i očuvanu stabilnost bankarskog sektora. Agencija naglašava i povoljne perspektive Srbije za privredni rast u srednjem roku, koje su podržane visokim prilivom investicija u izvozno orijentisane sektore.

Stabilni izgledi za povećanje kreditnog rejtinga, prema Agenciji, odražavaju izbalansiran odnos rizika nastalih nakon izbijanja krize u Ukrajini i dobrih srednjoročnih perspektiva rasta Srbije koje su podržane kredibilnim okvirom ekonomskih politika.

Vezano za konflikt u Ukrajini agencija Standard and Poor’s ističe otpornost srpske ekonomije imajući u vidu relativno male direktne ekonomske veze Srbije sa Rusijom i Ukrajinom, osim u slučaju energenata. S druge strane naglašava se da će sukob imati negativne efekte na zemlje zone evra, koje su ujedno i najveći trgovinski partneri Srbije i da to može imati efekta na naš privredni rast.

– Uprkos novim izazovima, i tokom prethodnih nekoliko meseci uspeli smo da očuvamo punu finansijsku stabilnost, uz visoku kapitalizovanost i likvidnost našeg bankarskog sektora, kao i rekordno nizak nivo problematičnih kredita. Tome je doprinela i činjenica da smo u najkraćem roku, odmah nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, efikasno rešili pitanje Sberbanke, što je jasno prepoznato i u izveštaju agencije Standard and Poor’s – navela je guverner Jorgovanka Tabaković.

Agencija Standard and Poor’s navodi da su srednjoročni izgledi rasta Srbije posebno ojačani snažnim rastom izvoza i modela rasta zasnovanom na prilivima stranih direktnih investicija u izvozno orijentisane sektore, pri čemu je rast podržan makroekonomskom i finansijskom stabilnošću. Uprkos izazovima koje je nosila globalna pandemija u prethodne dve godine, Srbija je u 2022. godinu ušla sa snažne pozicije.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 3,5% do 4,5%

Bruto domaći proizvod je krajem 2021. godine prestigao pretpandemijski nivo za preko 6%, ekonomska kretanja su bila izuzetno povoljna u poslednjem kvartalu 2021. i prvom kvartalu 2022. godine, javni dug je bio na opadajućoj putanji, dok su devizne rezerve centralne banke i likvidnost države dostigli istorijski najviše nivoe. Zbog značajnog rasta globalne neizvesnosti nakon izbijanja sukoba izgledi rasta za ceo region su smanjeni što utiče i na Srbiju.

U izveštaju se navodi i da se očekuje kontinuitet dobrih ekonomskih politika i u narednom periodu i ističe se sprovođenje reformi dogovorenih u okviru nefinansijskog aranžmana sa MMF-om.

U pogledu uslova za rast kreditnog rejtinga u narednom periodu, agencija ističe da bi to moglo da se dogodi ukoliko se ispostavi da efekti sukoba u Ukrajini na srpsku ekonomiju nisu veliki i ukoliko Srbija ostvari veći rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog, kao i bolje pokazatelje od očekivanih po pitanju interne i eksterne neravnoteže.

– Kada uzmemo u obzir sve ključne faktore koji u ovom trenutku opredeljuju stanje srpske ekonomije, procenjujemo da će Srbija u 2022. godini ostvariti realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 3,5% do 4,5%, što je svega oko 0,5 procentnih poena manje od projekcije koju smo imali pre izbijanja konflikta u Ukrajini. Tome doprinosi nekoliko ključnih faktora – očuvana stabilnost deviznog kursa i stabilnost bankarskog sektora, visok priliv stranih direktnih investicija, ulaganja države u infrastrukturne projekte, visok rast izvoza i roba i usluga, kao i nastavak rasta zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru – navela je Tabakovićeva, saopštava Kabinet guvernera.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

13. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

NBS povećao referentnu kamatnu stopu

by bifadmin 10. јун 2022.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 2,5%.

Istovremeno, odlučeno je da koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije ostane nepromenjen (±100 baznih poena, odnosno ±1 procentni poen u odnosu na referentnu kamatnu stopu), tako da stopa na kreditne olakšice iznosi 3,5%, a stopa na depozitne olakšice 1,5%, navodi se u saopštenju NBS.

Donoseći odluku o daljem pooštravanju monetarnih uslova, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da je nastavak konflikta u Ukrajini uticao na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja.

U uslovima kontinuiranog jačanja inflatornih pritisaka na globalnom tržištu, Izvršni odbor je procenio da je potrebno dodatno pooštriti domaće monetarne uslove. To je neophodno kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije na domaćem tržištu, čemu Narodna banka Srbije, pored ostalih mera, doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, dodaje se.

Inflacija u Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u aprilu je iznosila 9,6% međugodišnje, od čega je oko dve trećine doprinosa i dalje poticalo od cena hrane i energije, navodi se. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta).

Ipak, bazna inflacija koja je u aprilu iznosila 5,5% i dalje je dosta niža kako od bazne inflacije u uporednim zemljama regiona, tako i od domaće ukupne inflacije. Pored očuvane relativne stabilnosti deviznog kursa, važan faktor niže i stabilne bazne inflacije jesu i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja su nastavila da se kreću u granicama cilja Narodne banke Srbije.

Inflacija bi trebalo da u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju

U skladu sa srednjoročnom projekcijom iz maja, inflacija bi trebalo da u drugoj polovini ove godine ima opadajuću putanju, a njeno vraćanje u granice cilja očekujemo u drugoj polovini naredne godine. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, nakon čega se očekuje njihovo postepeno slabljenje.

Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na ograničenje cena osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu, navodi NBS.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

10. јун 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Očekuje se inflacija u junu i julu do 10,5 procenata

by bifadmin 19. мај 2022.

Inflacija u Srbiji je nastavila da raste pod pritiskom spoljnih faktora i u aprilu je iznosila 9,6 procenata međugodišnje, a očekuje se da će dostići vrhunac u junu i julu od najviše 10,5 procenata, nakon čega će početi da pada, izjavila je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

„Novi rast svetskih cena energenata, hrane i sirovina uticao je na rast uvoznih cena i pojačao troškovne pritiske na cene domaćih proizvođača. U takvim uslovima i bazna inflacija na koju mere monetarne politike najviše utiču takođe je beležila rast“, rekla je Tabakovićeva na predstavljanju Izveštaja NBS o inflaciji.

Međutim, kako je istakla, očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i usidrenost srednjoročnih očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja bili su snažna kočnica koja je održala baznu inflaciju na nižem nivou od ukupne.

Guvernerka je navela da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i uvozna inflacija još nekoliko meseci vršiti inflatorne pritiske, ali da će krajem godine imati opadajuću putanju, i da će se u drugoj polovini naredne godine najverovatnije vratiti u granice ciljane inflacije.

Prema njenim rečima, kreditiranje proizvodnje, investicija i potrošnje u martu je bilo za 12,1 odsto više nego godinu dana ranije, a učešće problematičnih kredita je smanjeno za 3,4 odsto.

U prva četiri meseca u Srbiju stiglo 745 miliona evra direktnih stranih investicija

Dodala je da je međugodišnji privredni rast bio relativno dinamičan i iznosio je 4,3 procenta u prvom tomesečju ove godine.
„Rast je u najvećoj meri rezultat povećane aktivnosti u uslužnim sektorima i industriji“, navela je guverner NBS-a.
Naglasila je da je procena rasta BDP-a Srbije korigovana na nivo od 3,5 do 4,5 odsto, što je za 0,5 odsto niže od projekcije NBS iz februara ove godine, usled korigovanja projekcija rasta svetske privrede.

Tabaković je rekla da je povećanje cene energenata u najvećoj meri uticalo na porast deficita tekućeg računa.

„Po tom osnovu korigovali smo projekciju deficita tekućeg računa sa pet odsto u februaru na 6,5 procenat BDP-a, ali je prema procenama NBS-a i MMF-a to i dalje nivo koji obezbeđuje eksternu održivost“, navela je ona.

Iznela je podatak da je u prva četiri meseca u Srbiju stiglo 745 miliona evra direktnih stranih investicija, što je smanjilo deprecijacijske pritiske.

„Čuvanjem stabilnosti kursa dinara uspeli smo da sprečimo da se prelivanje rasta uvoznih cena energenata i hrane na ostale cene dodatno pojača efektima deprecijacije dinara“, istakla je guvernerka Tabaković.

Tskođe je navela da su devizne rezerve zemlje krajem aprila, i pored zančajne intervencije u martu, ostale na adekvatnom nivou od 14,1 milijarde dinara, što je dovoljno za pet meseci pokrivenosti uvoza roba i usluga.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

19. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

Koliko je rizično sada uzeti kredit?

by bifadmin 13. мај 2022.

Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije NBS, rekao je da ne očekuje drastične promene kada je reč o kreditima koji su od značaja građanima, a to su stambeni krediti u evrima.

NBS je juče povećala referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na 2 odsto. Istovremeno, odlučeno je da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivoe od 1 odsto, odnosno na 3 procenta respektivno.

Šta to znači za građane?

Stručnjaci kažu, da dok su kamate niže od inflacije, možemo reći da su takvi krediti ekstremno povoljni, da se na njima čak i zarađuje. Do kada će to potrajati i da li je promena moguća preko noći, to najmanje zavisi od banke gde ih podižete.

„Euribor kao reperna kamatna stopa će svakako rasti – on je već reagovao na nagoveštaj podizanja kamatne stope od strane Evropske centralne banke“, napomenuo je Dragašević i dodao: „Očekujemo da to neće biti drastično i naglo.“

Ekonomisti zato savetuju da se krediti u narednom periodu uzimaju na kratak rok, a ako je neophodan dugoročni stambeni, da on bude sa fiksnom kamatom, koja je i sada nešto veća.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Blica

Foto: Pixabay

13. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Referentna kamatna stopa povećana na dva odsto

by bifadmin 13. мај 2022.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) povećao je referentnu kamatnu stopu sa 1,5 odsto na dva odsto, saopštila je NBS. Prethodni put je ova ključna kamatna stopa, spram koje se ravnaju sve druge dinarske kamatne stope na tržištu, uvećana sa jedan odsto na 1,5 procenata pre mesec dana, 7. aprila – što je bio prvi rast dinarske kamate posle duže od godinu dana.

Kako se navodi, istovremeno je odlučeno da se i stopa na depozitne olakšice i stopa na kreditne olakšice povećaju za po 50 baznih poena, na nivo od jedan, odnosno tri posto.

„Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu i dalje jači i postojaniji nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno pooštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja i dalji rast inflacije“, kaže se u saopštenju.
Radi uticaja na smanjenje inflacije u narednom periodu, Izvršni odbor je, dodaje se, drugi put uzastopno povećao referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije, čime je nastavljeno povećanje restriktivnosti monetarne politike započeto u oktobru prošle godine postepenim povećanjem prosečne ponderisane stope na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti, koja je od oktobra do danas povećana za ukupno 110 baznih poena.

„Pored toga, Izvršni odbor ističe da su intervencije prodajom deviza na domaćem deviznom tržištu imale dvostruki uticaj. Pored održanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, povlačenjem značajnog iznosa dinarske likvidnosti pooštreni su monetarni uslovi. Izvršni odbor konstatuje da dešavanja na međunarodnom tržištu prethodnih meseci karakteriše jačanje geopolitičkih tenzija i izbijanje konflikta u Ukrajini, što je uticalo na produbljivanje energetske krize na globalnom nivou, dalji rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i industrijskih sirovina, kao i na produžavanje otežanog funkcionisanja međunarodnih lanaca snabdevanja“, poručuju iz NBS.

Inflacija u Srbiji, kako kažu, kao i u većini drugih zemalja, nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u martu je iznosila 9,1 odsto međugodišnje, vođena i dalje u najvećoj meri rastom cena hrane i energije.

„Bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike najviše utiču, bila je gotovo dvostruko niža od ukupne inflacije – 4,8 odsto u martu, čemu je doprinela očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima“, navode.

Prema najnovijim projekcijama, NBS i dalje očekuje da će inflacija u drugoj polovini ove godine imati opadajuću putanju.

„U granice cilja najverovatnije će se vratiti u drugoj polovini naredne godine, a zatim nastaviti da usporava do kraja perioda projekcije. Izvršni odbor procenjuje da će rast svetskih cena primarnih proizvoda, energenata, kao i viša uvozna inflacija, još neko vreme vršiti inflatorne pritiske, ali se u horizontu projekcije očekuje njihovo postepeno slabljenje. Pored toga, dolazak nove poljoprivredne sezone trebalo bi da rezultira smanjenjem cena voća i povrća sa sadašnjih visokih nivoa. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće i efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, a u kratkom roku i efekti ekonomskih mera Vlade usmerenih na cene osnovnih životnih namirnica i energenata na domaćem tržištu“, precizira se.

Međutim, iz NBS navode da je, s obzirom na geopolitička kretanja i eskalaciju konflikta u Ukrajini, znatno povećana i neizvesnost u pogledu izgleda globalnog privrednog rasta.

„A dodatno jačanje inflatornih pritisaka na međunarodnom nivou uticalo je na revizije naviše projekcija inflacije za veliki broj zemalja i zaoštravanje njihovih monetarnih politika. Tako je Sistem federalnih rezervi u maju nastavio ciklus povećanja referentne kamatne stope, na raspon 0,75–1,0 posto, uz odluku da u junu započne smanjenje svog bilansa stanja. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima inflatornih pritisaka jačih od očekivanih, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja. Zaoštravanje monetarnih uslova pomenutih vodećih centralnih banaka i povećana neizvesnost na globalnom nivou mogli bi negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju. Pored toga, Izvršni odbor je imao u vidu i da se svetske cene primarnih proizvoda, iako smanjene od sredine aprila u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta, i dalje nalaze na znatno višem nivou nego početkom godine, vršeći pritiske u pravcu daljeg rasta proizvođačkih i uvoznih cena“, podsećaju u NBS.

I pored negativnih efekata konflikta u Ukrajini na kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu, većina pokazatelja ekonomske aktivnosti na domaćem tržištu u prvom tromesečju nastavila je da beleži dinamičan rast, navodi se u saopštenju.

„Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju iznosio je 4,3 odsto međugodišnje. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori i industrija, a posmatrano s rashodne strane – privatna potrošnja i fiksne investicije, kao i rast zaliha, dok je u uslovima povećanog uvoza energenata doprinos neto izvoza bio negativan. I pored visokog stepena neizvesnosti, očekujemo nastavak rasta naše privrede i u narednom periodu, pri čemu je moguće da zbog nepovoljnijih ocena izgleda globalnog privrednog rasta nakon izbijanja konflikta u Ukrajini, a pre svega nižeg očekivanog rasta zone evra i zemalja regiona, rast bruto domaćeg proizvoda ove godine bude blago niži od naših prethodnih projekcija“, naglašavaju iz NBS.

U zavisnosti od geopolitičkih dešavanja i kretanja ključnih faktora inflacije i iz domaćeg i iz međunarodnog okruženja u narednom periodu, Narodna banka Srbije će procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova ili efekti prethodnog zaoštravanja obezbeđuju održiv povratak inflacije u granice cilja u horizontu projekcije. Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku daljem rastu i razvoju privrede, kao i daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu, zaključuje se u saopštenju.

13. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

NBS će moći da oduzima dozvole menjačnicama

by bifadmin 17. март 2022.

Narodna banka Srbije (NBS) u postupku kontrole moći će da donese rešenje o privremenom oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova ovlašćenom menjaču na svim menjačkim mestima, u periodu do 30 radnih dana, navodi se u dopuni Odluke o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkog poslovanja.

Dopunom odluke predviđena je i mogućnost trajnog oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova.

Kada se oduzimaju ovlašćenja?

Rešenje o privremenom oduzimanju ovlašćenja NBS može da donese u slučaju da „ovlašćeni menjač na bilo kom menjačkom mestu ne ispunjava uslove za obavljanje menjačkih poslova koji su utvrđeni zakonom ili propisom Narodne banke Srbije, odnosno postupa suprotno odredbama zakona ili propisa“.

Po prijemu rešenja, ovlašćeni menjač je dužan da to rešenje odmah istakne na vidno mesto na svim njegovim menjačkim mestima, piše u Odluci.

Ako nakon isteka perioda na koji su privremeno oduzeta ovlašćenja ovlašćenom menjaču ponovo utvrdi te nepravilnosti Narodna banka Srbije donosi rešenje o trajnom oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova na svim menjačkim mestima tog ovlašćenog menjača.

Izvršni odbor Narodne banke doneo je odluku o dopuni Odluke o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkog poslovanja i ona je juče objavljena u Službenom glasniku.

Prema Zakonu o deviznom poslovanju za menjačnice koje ne postupaju u skladu sa propisima NBS propisana prekršajna odgovornost: za pravno lice novčana kazna od 100.000 do 2.000.000 dinara, a za preduzetnika novčana kazna od 10.000 do 500.000 dinara.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

17. март 2022. 0 komentar

Ekonomija Vesti

NBS potrošila milijardu evra za odbranu dinara

by bifadmin 16. март 2022.

Narodna banka je u februaru prodala (neto) 605 miliona evra, a od početka godine 945 miliona evra.

Ako tome dodamo prodaju 455 miliona evra (neto) u poslednja tri meseca prošle godine, to znači da su zbog velike tražnje deviza devizne rezerve po ovom osnovu u poslednjih pet meseci smanjene za 1,4 milijarde evra.

Krajem prošle i početkom ove godine to je posledica pre svega većeg uvoza skupih energenata, ali krajem februara je značajnu ulogu odigralo i rasplamsavanje sukoba u Ukrajini.

Devizne rezerve su i dalje na visokom nivou

Ipak devizne rezerve su i dalje na visokom nivou i na kraju februara iznosile su 15,56 milijardi evra bruto, a kada se isključe obavezne rezerve banaka, iznosile su skoro 13 milijardi evra.

I valute drugih evropskih zemalja sa sličnom monetarnom politikom, nekom varijantom plivajućeg kursa, od 24. februara, a posebno prošle nedelje pretrpele su velike udare na devizni kurs.

Mađarska forinta je 7. marta pala je na rekordnih 400 forinti za evro ili za 11,8 odsto u odnosu na kurs od 23. februara, dan pred početka invazije.

Poljski zlot je u jednom trenutku prošle nedelje pao na pet zlota za evro ili 10,5 odsto u odnosu na vrednost od 23. februara, mada se kurs vratio na jučerašnjih 4,73 zlote za evro.

Češka kruna je izgubila 5,5 odsto na vrednosti u odnosu na dan pred invaziju Rusije na Ukrajinu.

Centralne banke sve tri zemlje reagovale su povećanjem referentne kamatne stope, a prednjačila je Poljska koja je pre osam dana povećala kamatnu stopu za 0,75 odsto na ukupno 3,5 odsto. Češka je mesec dana ranije reagovala takođe povećanjem kamatne stope za 0,75 odsto na 4,5 odsto.

Narodna banka Srbije zadržala je referentnu kamatnu stopu na jedan odsto, mada je od povećavala kamatnu stopu na repo operacijama kojima povlači novac sa tržišta, sa 0,11 odsto u oktobru na 0,9 odsto u martu.

Najbolji slobodno plivajući režim deviznog kursa

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ističe da je i ova kriza potvrdila da je najbolji slobodno plivajući režim deviznog kursa s obzirom da on podrazumeva minimalne intervencije centralne banke na deviznom tržištu.

„Ključna alatka centralne banke je referentna kamatna stopa koju organi odlučivanja povećavaju na osnovu suptilnih analiza. Svako kašnjenje tržište kažnjava većim oscilacijama deviznog kursa. Taj organ odlučivanja treba da čine izuzetno kompetentni stručnjaci za monetarnu i kreditnu sferu. Nakon krize 2008. godine upravljanje monetarnom i kreditnom aktivnostima postalo je izuzetno kompleksno, a stare šeme odlučivanja uopšte više ne važe. Još u decembru su monetarne vlasti Poljska, Češke, Mađarske, Rumunije počele sa povećanjem kamatnih stopa i to još agresivnije nastavile u januaru, februaru i prvoj polovini marta. Kod nas se NBS zadovoljava povećanjem stopa na reverznim repo operacijama.

U najtežoj poziciji su zemlje koje moraju da brane kurs paralelno intervencijama na deviznom tržištu i povećanjem referentne kamatne stope“, napominje Đukić dodajući da nijedna vlast u Srbiji od 2000. godine nije htela da uvede režim slobodno plivajućeg kursa kao što je uveden u Poljskoj.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu pak smatra da NBS nema izbora i da pre svega zbog psiholoških razloga mora da brani kurs.

„Kod kursa je važan psihološki momenat. Ako krene gore, kod većine građana izaziva sećanje na prošlost i onda kreće spirala. Zato NBS iz racionalnih, ali i iracionalnih razloga drži kurs na ovom nivou. Ako kurs krene da raste mnoge cene će se povećati, ali još više je važan psihološki momenat, odnosno očekivanja učesnika na tržištu. Ako očekuju rast inflacije, ugrađuju to u cene zbog očekivanja da će još više porasti. Građani onda kupuju što pre, jer se plaše da će sutra bizi skuplje. Zato je neophodna prodaja deviza u ovom trenutku i to je iznuđen potez NBS“, ocenjuje Dugalić.

Mi se nalazimo u makazama

On ukazuje i da se mi nalazimo u makazama, da biramo između labavije monetarne politike koja nosi višu inflaciju, ali i nešto brži rast BDP-a ili oštriju monetarnu politiku, nižu inflaciju po ceni sporijeg rasta.

„Mislim da će u narednom periodu NBS voditi restriktivnu monetarnu politiku, da će zadržati inflaciju na jednocifrenom nivou i relativno stabilan kurs, pa i nauštrb sporijeg privrednog rasta“, zaključuje on.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

16. март 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci