Home Tags Posts tagged with "nezaposlenost"
Tag:

nezaposlenost

EkonomijaVesti

Rizikujemo masovne bankrote i nezaposlenost

by bifadmin

Zemlje širom sveta rizikuju da se suoče sa masovnim bankrotima i ekonomskim ožiljcima ako prerano ukinu mere fiskalne i monetarne podrške svojim privredama tokom aktuelne krize, upozorila je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Kristalina Georgieva.

– Bez imalo ograde poručujemo da se mere podrške ne povlače pre vremena – rekla je Georgieva na onlajn događaju povodom obeležavanja 125 godina postojanja Londonske škole ekonomije, prenosi Rojters.

Georgieva je naglasila da „ako to učinimo, onda rizikujemo masovne bankrote i masovnu nezaposlenost“.

Takođe je rekla da MMF ne nazire izlazak iz trenutne krize u sledećoj godini, zbog čega takođe mora biti nastavljen moratorijum na servisiranje dugova siromašnih zemalja.

Georgieva je dodala da je poreska reforma od presudnog značaja za pomoć zemljama u servisiraju dužničkih obaveza, napominjući da vrlo niske, čak negativne kamatne stope mogu biti od pomoći privredama tokom pandemiju, ali da istovremeno predstavljaju povećan rizik za štediše i bankarski sistem generalno.

Izvor: Tanjug

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOVesti

Uloga „krštenice“ u zapošljavanju žena: Obeshrabrene već u pokušaju

by bifadmin

Stariji od 45 godina koji ostanu bez posla, najčešće su podjednako daleko od novog radnog mesta kao i od penzije. Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa dugoročne nezaposlenosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima.

„Kad sam bila mlada tražili su nekog sa iskustvom, sada hoće nekog mlađeg! Hoće li se više odlučiti?“

Premda je iz ove izjave jasno da je reč o ženi koja traži posao, a – kako se to eufemistički kaže – nije više u prvoj mladosti, slična iskustva ne zaobilaze ni nezaposlene muškarce starije od 45 godina. Ova starosna granica je u Srbiji, koja već decenijama tranzitira u nepoznato, postala noćna mora za one koji su izgubili posao i moraju da traže drugi.

Nepisano pravilo, koje, međutim, „napismeno“ dokazuje statistika o kretanjima radne snage na domaćem tržištu rada, glasi da je za starije od 45 godina kojima se prethodni poslodavac zahvalio na saradnji vrlo često novi posao podjednako daleko kao i penzija. Statistika pokazuje i da je u ovoj starosnoj katorgoriji najviše neaktivnih. To je politički korektan izraz za obeshrabnu radnu snagu – ljude koji više ne traže posao jer su izgubili nadu da će ga ikada naći.

Kao što smo se u Srbiji bezbroj puta uverili, loše uvek može da bude gore. U ovom slučaju to znači da više nemate posao a imate više od 45 godina i pritom ste – žena. Kada pitate poslodavce koga najrađe zapošljavaju, a na tu temu su rađene brojne ankete, u najkraćem proizilazi da većina ne bi da zapošljava ni početnike ni one sa previše radnog iskustva. Preduslovi za idealnog kandidata su da ima radno iskustvo ali da je mlađi od 45 godina, a ako je još i muškarac to već sluti na dobitnu kombinaciju.

Neslavne rekorderke u dugoročnoj nezaposlenosti

Borojevi i procenti su štura zamena za opisivanje ljudskih života koji stoje iza tih cifri, ponajmanje kada se govori o oskudici, bolesti i gubitku dostojanstva, a što su samo neke od posledica koje prate nemogućnost da se nađe novi posao zbog „krštenice“, kažu u „Uduženju žena na prekretnici“. Ipak, krenimo o statističke slike do koje je došlo ovo Udruženje u saradnji sa partnerima kroz brojna istraživanja o položaju žena u Srbiji, posebno onih starijih od 45 godina.

Kako se navodi u analizi „Zatvaranje kruga: Položaj žena na tržištu rada na početku i na kraju karijere“, među ženama starosti od 45 do 64 godine, zaposleno je 50,7 odsto, a nezaposleno 10,9 odsto. Nekativnih je 440.000 njih, odnosno 49,3 odsto. Među neaktivnima, oko 60 odsto još nije ostvarilo uslove za penziju. Svega 55.500 žena iz ove starosne grupe još pokušava da pronađe zaposlenje, a većina (42,8 odsto) je dobila otkaz zbog stečaja preduzeća.

Prosečena neto zarada zaposlenih žena starijih od 45 godina iznosi oko 36.0000 dinara, zaposlenih van poljoprivrede bez penzijsko-invalidskog osiguranja je 13,1 odsto, zaposlenih bez zdravstvenog osiguranja je 13,5 odsto, a zaposlenih van poljoprivrede bez plaćenog bolovanja je 15,5 odsto.

Među ženama u dobi od 45 i više godina evidentirana je najveća stopa nezaposlenosti i neaktivnosti u poređenju sa mlađim ženama i muškarcima. To je upravo ona grupa radno sposobnog stanovništva u kojoj se registruje najveći udeo dugoročne nezaposlenosti, koju pored egzistencijalnih problema prati i gubitak informacija, kontakata, samopouzdanja, a što su važni preduslov za uspešno pronalaženje posla.

Preduzetništvo kao prinuda, a ne kao izbor

Teškoće na tržištu rada i problemi nezaposlenosti dovode do toga da veliki broj žena i muškaraca ove starosne dobi prihvata poslove i radi na radnim mestima ispod svojih kvalifikacija. Tako četvrtina zaposlenih žena starijih od 45 godina koje su visokoobrazovane, rade na poslovima ispod svojih kvalifikacija, navodi se u studiji „Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+: Uskraćivanje prava na dostojanstven rad“.

U slučaju da imaju posao, žene starije od 45 godina u poređenju s muškarcima iste životne dobi ređe su zaposlene u zanimanjima rukovodilaca, funkcionera, zanatlija i proizvodnih radnika, a češće u zanimanjima stručnjaka, službenika i nekvalifikovanih radnika. One su više zastupljene u sektorima socijalnih usluga i rade za manju platu, čak i kada obavljaju posao iste vrednosti kao muškarci i imaju i ste karakteristike, kao što su nivo obrazovanja i dužina radnog staža. Zarada starijih žena je u proseku za 15% manja od zarade njihovih muških vršnjaka.

Osim toga, žene iz ove starosne grupe se češće nego mlađe žene i znatno češće nego muškarci, nalaze u statusu pomažućih članova u porodičnom poslu. To je kategorija zaposlenih koja je posebno ranjiva, zbog toga što ne ostvaruje zaradu niti socijalna prava na osnovu rada. U ovoj kategoriji su uglavnom žene niskog obrazovanja, visokoobrazovane najčešće rade za poslodavce, a među preduzetnicama preovlađuju žene srednjeg obrazovanja.

Žene se mnogo više zapošljavaju kod drugih, nego što se odlučuju na pokretanje sopstvenog posla. Žene starije od 45 godina su nešto češće samozaposlene nego mlađe žene, što je trend koji je prisutan i kod muškaraca. Ali kako zaključuju u „Udruženju žena na prekretnici“, ovaj podatak može biti indikator da se kroz samozapošljavanje pronalazi rešenje za gubitak posla i teško pronalaženje novog radnog mesta.

U Srbiji generalno preovlađuju „preduzetnice iz nužde“ a ne „preduzetnice šanse“, odnosno žene koje su ušle u preduzetništvo zbog toga što nisu mogle da se zaposle i da pronađu drugo rešenje kako bi obezbedile svoju ekonomsku egzistenciju, a ne zato što su imale dobru poslovnu ideju i početne uslove za pokretanje posla. Ipak, kod preduzetnica starijih od 45 godina je izraženiji trend da je preduzetništvo više prinuda nego izbor. Zato i ne čudi pokazatelj da je u ovoj straosnoj kategoriji žena koje su pokrenule sopstveni posao uspešno samo 39% njih, u poređenju s mlađim ženama, gde je uspešno 53% od ukupnog broja preduzetnica.

Nevidljiva radna snaga na selu

Iako su žene na selu aktivnije od žena u gradu, odnosno imaju veću stopu aktivnosti i zaposlenosti, kvalitet te zaposlenosti odaje utisak nepovoljnijeg položaja, navode u „Udruženju žena na prekretnici“. Pre svega, stopa nepoljoprivredne zaposlenosti seoskih žena je znatno niža nego kod gradskih žena, što znači da se njihova zaposlenost koncentriše u najčešće niskoproduktivnom poljoprivrednom radu.

Osim toga, trećina zaposlenih žena u seoskim oblastima je u statusu pomažućih članova u porodičnom poslu. Reč je o kategoriji zaposlenih koji ne rade na osnovu formalnog (pa i neformalnog) ugovora, koji ne primaju zaradu za svoj rad i koji su često lišeni osnovnih oblika socijalne zaštite (penzijsko-invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, osiguranja u slučaju nezaposlenosti, finansijske zaštite tokom trudnoće i nakon porođaja i sl.). Udeo žena u ovom radnom statusu među ženama starijim od 45 godina na selu je znatno veći nego među ženama iste starosti u gradu.

Žene na selu zaposlene u poljoprivredi imaju marginalizovan status. One su retko među nosiocima porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i onima koji upravljaju gazdinstvom, a čine većinu porodične radne snage. One nemaju pristup odlučivanju o ekonomskim poslovima, niti novcu.

Pravo na zaštitu u starosti ostvaruje mali broj žena koje se nalaze u statusu porodične radne snage, ističu u „Udruženju žena na prekretnici“. Prema podacima iz istraživanja, dve trećine ovih žena nije nikada uplaćivalo penzijsko-invalidsko osiguranje, a više od četvrtine je nekada uplaćivalo, ali je prestalo zbog nepovoljne finansijske situacije. To direktno ugrožava njihovo blagostanje u starijem dobu i primorava ih na produženu aktivnost, koja podrazumeva često težak fizički rad u uslovima smanjene fizičke sposobnosti.

Konferencija „Žene 45 plus“

Konferencija na ovu temu, kao završni događaj projekta “Druga šansa za žene koje imaju 45+ godina u Srbiji”, biće održana 8. oktobra sa početkom u 10 časova. Organizuje je „Uduženje žene na prekretnici“ uz podršku Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UNWomen), a u okviru projekta “Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti” koji finansira Evropska unija.

Maja Đurić

Tekst je iz novog izdanja časopisa Biznis i finansije, koje će se naći na trafikama 15. oktobra

Foto: pasja1000, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropi predstoji udar nezaposlenosti jer kompanije smanjuju kapitalne rashode

by bifadmin

Agencija Fič Rejting ublažila je prognozu pada globalnog bruto domaćeg proizvoda za 2020. godinu na 4,4 posto u odnosu na prvobitno projektovani pad od 4,6 procenata, koliko je predviđala u svom junskom izveštaju ‘Globalne ekonomske perspektive’. 

Oporavak ekonomske aktivnosti, nakon nezapamćeno duboke recesije izazvane korona virusom u martu i aprilu, bio je brži nego što se očekivalo, ali očekujemo da će tempo rasta postati umeren, piše u izveštaju objavljenom na zvaničnom veb sajtu Fič Rejtingsa.

Mere socijalnog distanciranja i dalje direktno ogrančavaju potrošnju u privatnom sektoru

Kineski BDP se već vratio na nivo pre izbijanja virusa, a prodaja na malo u SAD, Francuskoj i Velikoj Britaniji sad premašuje nivo iz februara. Ipak, sumnjamo da će ovo prerasti u željeni oporavak u obliku slova V“, naveo je u saopštenju Brajan Kulton, glavnim ekonomista u Fiču.

Ističe da Evropi predstoji udar nezaposlenosti jer kompanije smanjuju kapitalne rashode, i da mere socijalnog distanciranja i dalje direktno ogrančavaju potrošnju u privatnom sektoru.

Fič predviđa u novom izveštaju da će američki BDP ove godine pasti za 4,6 odsto, a ne 5,6 procenata koliko je procenjivala u junu, a u Kini očekuje privredni rast od 2,7 odsto umesto ranije prognozirane ekspanzije od 1,2 procenta. Agencija je, s druge strane, povećala prognozu privrednog pada evrozone za ovu godinu na 9 odsto sa ranijih 8, kao i procenu pada Ujedinjenog Kraljevstva na minus 11,5 sa minus 9 procenata.

Tržištima u usponu, bez Kine, Fič sada predviđa pad od 5,7 odsto, umesto 4,7 procenata, koliko je projektovao u junu. To je prvenstveno posledica ogromne promene projekcije za Indiju za tekuću fiskalnu godinu, koja završava u martu 2021, na minus 10,5 procenata sa ranijih minus 5 odsto.
Što se tiče globalnog rasta u 2021. i 2022. godini, Fič prognozira povećanje svetskog BDP-a od 5,2, odnosno 3,6 odsto, respektivno. Za evrozonu predviđa rast od 5,5 procenata iduće godine i 3,2 odsto 2022, dok rast SAD u naredne dve godine vidi na nivou od 4 i 3 procenta.

Fič Rejtings je najoptimističniji kada je u pitanju rast Kine, koja će u iduće dve godine, prema procenama agencije, beležiti ekonomsku ekspanziju po stopama od 7,7 odsto , odnosno 5,5 procenata, respektivno.

Izvor: Blic

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

MMF: U Srbiji bi moglo da se ugasi između 140 i 160 hiljada radnih mesta

by bifadmin

Ako izostanu konkretne mere za ublažavanje krize ove godine u Srbiji bi moglo da se ugasi između 140 i 160 hiljada radnih mesta, piše u najnovijoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda nakon četvrte revizije aranžmana sa Srbijom.

Nova ekonomija prenosi da se u analizi MMF-a ističe da je nekoliko monetarnih i fiskalnih mera koje su do sada preduzele srpske vlasti ublažilo uticaj krize. Smanjenje kamatne stope, državne garancije za kredite malim i srednjim preduzećima i subvencionisani zajmovi Fonda za razvoj, kratkoročno su smanjili troškove kamata.

Ipak, navodi se da bi odobravanje novih zajmova moglo da utiče na sposobnost preduzeća da plaćaju kamate u periodu kada se ona ponovo normalizuju.

Pored dobrih bilansa u preduzećima poslednjih godina, kako se dodaje, treba imati na umu da pandemija može da poveća nezaposlenost.

Srbiji imala su koristi i od velikih priliva stranih direktnih investicija

MMF napominje i da je od 100 do 120 hiljada radnika u Srbiji zaposleno u firmama koje imaju probleme sa plaćanjem kamata i sa likvidnošću. Posebno su osetljivi sektori poput industrije mašina i opreme, maloprodaje, veleprodaje, transporta i ugostiteljstva.

Rizična dugovanja preduzeća bi takođe mogla da budu u porastu i to za više od 40 odsto do kraja 2020. godine, ako se ne preduzmu mere za ublažavanje tog stanja.

Ukupni godišnji prihodi preduzeća trebalo bi ove godine da porastu sa 23 na 33 procenta. Sektori kao što su komunalne usluge, ugostiteljstvo i građevinarstvo imaju velike koristi od pomoći države.

U oblastima poput obrazovanja, proizvodnje hrane i pića, očekuje se više koristi od fiskalne politike, a u transportu, rudarstvu i telekomunikacijama zarada na uloženi kapital bila je 10 odsto veća.

Što se tiče nivoa zaduženosti, čini se da su srpske kompanije uglavnom pod manjim opterećenjem od firmi u sličnim zemljama, što ukazuje na manje razvijeno tržišta duga.

Ipak, preduzeća u Srbiji imala su koristi i od velikih priliva stranih direktnih investicija i zadržane dobiti kao izvora finansiranja poslednjih godina.

U sektorima rudarstva, građevinarstva, veleprodaje i maloprodaje prosečni EBIT (profit pre plaćanja taksi i poreza) pokrivao je troškove kamata šest do devet puta krajem 2019.

Međutim, oko 15 odsto firmi pretrpelo je gubitke tokom 2018. i 2019, u sektorima građevine, mašina i opreme, a MMF-a naglašava da su te „zombi firme“ držale oko 20 procenata ukupnog duga svih preduzeća koja su ušla u njihovu analizu.

Izvor: Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Pad nezaposlenosti je posledica pada stope aktivnosti

by bifadmin

Naš sugrađanin M. P. do sredine maja radio je u jednoj maloj firmi na crno, neprijavljen. Kada bi ga zvali iz Zavoda za statistiku rekao bi pošteno da radi na crno.

Zbog korona virusa prestao je i da se javlja na biro i da traži posao

Firma je prestala da dobija poslove da je jedva bilo para za plate stalno zaposlenih, pa ga je gazda poslao kući.

Zbog korona virusa prestao je i da se javlja na biro i da traži posao, a kada su ga pozvali anketari za statistiku rekao je da ne radi i da ne traži posao.

Zvaničnim rečnikom, iz aktivne radne snage i neformalne zaposlenosti prešao je u neaktivnu radnu snagu, ali ne i u nezaposlene.

Verovali ili ne slučaj M. P. je doprineo padu nezaposlenosti u drugom tromesečju na rekordnih 7,3 odsto čime nas bombarduju poslednjih nekoliko dana najviši državni službenici.

Oni po pravilu propuštaju da spomenu kako je u drugom tromesečju smanjena i zaposlenost za 33.200 ljudi i to u neformalnom sektoru, odnosno među onima koji rade na crno.

Uostalom i sam Zavod za statistiku je u saopštenju o rezultatima Ankete o radnoj snazi za drugi kvartal lepo objasnio da je „novonastala ekonomska kriza dovela do smanjenja nezaposlenosti, jer se pojedinci koji nisu mogli da traže posao ili nisu bili u mogućnosti da počnu da rade zbog mera sprečavanja širenja virusa ne smatraju nezaposlenima (prema konceptu MOR-a) već neaktivnima“.

To potvrđuju i brojke, u junu u odnosu na april je smanjena zaposlenost za 33.200 kao i nezaposlenost za 87.400 ljudi, a zato je povećan broj neaktivnih za 113.100 ljudi.

U drugom tromesečju ove godine bilo je za 153.800 neaktivnih više nego u istom periodu prošle godine, a broj aktivnih, odnosno onih koji su ili zaposleni ili traže posao je u odnosu na isti period smanjen za čak 183.400.

Razlika se odnosi na skoro 30.000 manje ljudi starijih od 15 godina u Srbiji u drugom tromesečju ove, u odnosu na isti period prošle godine.

U Srbiji je  niska stopa aktivnog stanovništva koje čini izvor radne snage

Retko koji ekonomski pokazatelj i statistički podaci se tako zloupotrebljavaju kao podaci o zaposlenosti. Tako su predsednik Srbije, premijerka Srbije i ministar finansija poslednja dva, tri dana neverovatno ponosni na sebe i činjenicu da je dostignuta rekordno niska stopa nezaposlenosti od 7,3 odsto.

Jovan Protić, predstavnik Međunarodne organizacije rada u Srbiji, ističe da je merodavan pokazatelj stanja na tržištu rada stopa zaposlenosti, a ne stopa nezaposlenosti.

„Pad nezaposlenosti je posledica pada stope aktivnosti i to se vidi po podacima iz Ankete o radnoj snazi. Smanjen je i broj ljudi koji rade i broj onih koji traže posao. Razlika između nezaposlenosti i neaktivnosti je što nezaposleni traže posao i ne mogu da ga nađu, a neaktivni ga ni ne traže. Ovo nije dobar signal, ali nije ni ništa novo ni dramatično“, napominje Protić.

Stopa nezaposlenosti snažno umanjena uprkos tome što je preko 70.000 ljudi manje radilo

Inače, prema istraživanjima MOR-a u Srbiji je kriza uticala na gubitak radnih sati u visini oko 500.000 radnih mesta. Naime, to ne znači da je 500.000 ljudi ostalo bez posla, već da pored onih što su dobili otkaze, mnogo ljudi nije radilo, a dobijalo je plate ili su radili sa smanjenim radnim vremenom.

O tome koliko je stopa nezaposlenosti pouzdan pokazatelj govori i hipotetička situacija da je moguće da stopa nezaposlenosti padne na nulu, recimo ako bi svi koje se vode kao nezaposleni odgovorili u anketi da ne traže posao. Tada bi svi postali neaktivni, a nezaposlenih ne bi bilo.

I Danko Brčerević, ekonomista Fiskalnog saveta, istakao je da je u drugom kvartalu u kom je trajalo vanredno stanje posao tražilo čak 150.000 manje ljudi nego prošle godine.

„To je razlog zbog kog je stopa nezaposlenosti snažno umanjena uprkos tome što je preko 70.000 ljudi manje radilo. Podatkom o niskoj stopi nezaposlenosti se trenutno ne bi trebalo toliko hvaliti“, rekao je Brčerević za medije.

U Srbiji je i inače niska stopa aktivnog stanovništva koje čini izvor radne snage. Tako je u EU stopa aktivnosti u januaru ove godine bila 58 odsto, dok je u prvom kvartalu u Srbiji ona iznosila 54 odsto. U narednom kvartalu je dodatno pala za dva procentna poena.

Ekonomista Milan Kovačević ističe da je kod nas dominantna netransparentnost pa otud i takva tumačenja statistike.

„Kod nas inače postoji želja da se narod zaludi i da se ne razume o čemu se govori. A i u takvim uslovima je bolje kada se sve zamuti“, zaključuje on.

Izvor: Danas

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Vladama ne smeta emigracija sa Balkana pošto dovodi do manje stope nezaposlenosti

by bifadmin

Mnoštvo problema u regionu Balkana navodi mlade ljude da traže bolje prilike u drugim zemljama, a region neće moći da ekonomski sustigne ostatak Evrope bez mladih talenata. Širom Balkana, opšta populacija se smanjuje i postaju starija, a ukoliko se to ne promeni, može se očekivati još brže iseljavanje ljudi, piše Economist.

Merenje demografije na Balkanu predstavlja problem, osim kod beleženja rađanja i smrti, zbog toga što je teško doći do tačnih podataka. Vozač kamiona iz Beograda koji ode iz zemlje kako bi se zaposlio u Nemačkoj može to uraditi bez obaveštenja.

Milioni građana mogu nabaviti pasoše susednih zemalja usled istorije regiona, što je posebno poželjno ukoliko je ta zemlja članica Evropske unije, budući da daje pristup radu bilo gde na teritoriji EU. Petina nosioca hrvatskih pasoša koji rade u inostranstvu verovatno su iz Bosne.

Ipak, podaci koji su dostupni jasno pokazuju na to da se populacije svih država na Balkanu vremenom smanjuju usled emigracije i niskog nataliteta.

Pre su stanovništva rasla pomoću talasa emigracije i nataliteta, budući da je većina žena imala u proseku oko šestoro dece. Međutim sada samo nekolicina rodi više od jednog deteta, a Srbija će možda imati više penzionera nego radno sposobnih ljudi već naredne godine.

Na kratke staze vladama ne smeta emigracija pošto dovodi do manje stope nezaposlenosti i povećava doznake iz inostranstva. Ali u dužem vremenskom periodu emigracija je „katastrofalna“, rekao je Vladimir Nikitović, demograf Instituta društvenih nauka.

Lakoća putovanja čini rad u inostranstvu dostupnijim i jednostavnijim

Oko 50.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a od onih koji se vrate oko 10.000 su penzioneri koji su proveli radni vek u inostranstvu, čija će deca verovatno ostati van zemlje.

Prema trenutnim projekcijama, Bugarska će imati 39 odsto manje ljudi do 2050. godine nego što je imala 1990. Žene u Bosni imaju u proseku 1,3 dece a u Hrvatskoj 1,4. Budući da na teritoriji Balkana nema mnogo imigrantskih poreskih obveznika, postoji manjak sredstava za penzije.

Nekolicina gradova u regionu, poput grada Kluž u Transilvaniji, doživelo je rast. Tirana, glavni grad Albanije, takođe privlači ljude. Erion Veliaj, gradonačelnik Tirane kaže da grad privuče oko 25.000 ljudi godišnje. Međutim ovo su retki izuzeci.

Kako navodi Vladimir Nikitović, radio je za nacionalnu komisiju zaduženu za rešavanje demografske krize u Srbiji, ali kaže da vlada nije sprovela dovoljno ideja kako bi došlo do znatne razlike. Žene su obeshrabrene od rađanja više dece zbog nedostatka zaštite od dobijanja otkaza.

Lakoća putovanja čini rad u inostranstvu dostupnijim i jednostavnijim. To smanjuje broj dostupne radne snage u matičnoj zemlji, a taj manjak ponekad dovodi do većih zarada.

Izvor: Nova ekonomija

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Balkanski barometar: Najveći problemi nezaposlenost, ekonomska situacija i korupcija

by bifadmin

Članstvo u Evropskoj uniji podržava 59 odsto građana i 63 odsto kompanija Zapadnog Balkana, a nezaposlenost je i dalje najveći problem za veliki broj ispitanika, pokazuju rezultati najnovijeg izdanja istraživanja Balkanski barometar koje sprovodi Savet za regionalnu saradnju (RCC).

Predstavljajući rezultate istraživanja za 2020. godinu, generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu rekla je na onlajn konferenciji da je pozitivan odnos građana regiona prema članstvu u EU viši 20 odsto u odnosu na 2015. godinu, kada je sprovedeno prvo izdanje Balkanskog barometra.

Najnovije istraživanje pokazalo je da članstvo u EU podržava 64 odsto mladih Zapadnog Balkana, što je rast od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Balkanski barometar je godišnje istraživanje javnog mnjenja koje sprovodi RCC, sakupljajući i analizirajući podatke od građana i kompanija Zapadnog Balkana, o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija i druge.

Bregu je danas predstavila rezultate dva istraživanja, jednog s kraja 2019. godine koje je obuhvatilo 6.020 građana i 1.215 kompanija iz regiona, i drugog, iz maja, o uticaju pandemije koronavirusa na građane i kompanije Zapadnog Balkana.

Najveći problemi s kojima se građani regiona suočavaju

Prema istraživanju, dva najveća problema s kojima se građani regiona suočavaju i dalje su nezaposlenost (45 odsto) i ekonomska situacija (40 odsto), navela je Bregu. Korupcija je na trećem mestu najvećih problema (31 odsto), a sledi zabrinutost zbog odlaska kvalifikovanih kadrova u inostranstvo (20 odsto) i kriminal (17 odsto).

Bregu je dodala da je najnovije istraživanje zabeležilo znatan pad poverenja građana u javne institucije, koje je na najnižem nivou od 2015. godine. Ubedljiva većina građana smatra da se zakoni ne primenjuju ni efikasno (66 odsto), ni nepristrasno (76 odsto).

Istraživanje je pokazalo da 71 odsto građana misli da se njihove vlade ne bore uspešno protiv korupcije, dok je 2018. godine takav stav imalo 61 odsto ispitanih, navela je Bregu.

Na pitanje koga smatraju najkorumpiranijim, 83 odsto građana regiona navelo je političke stranke, 80 odsto pravosuđe, 79 odsto carinu, a 76 odsto zdravstvene radnike.

Regionalna saradnja važna

„Odlazak kvalifikovane radne snage postao je glavna briga naših građana, taj je procenat sa nula odsto 2015. godine skočio na sadašnjih 20 odsto. Zapanjujućih 71 odsto mladih sa Zapadnog Balkana razmišlja o odlasku u inostranstvo radi posla“, rekla je generalna sekretarka RCC.

Velika većina građana, 77 odsto, smatra da je regionalna saradnja važna, dok 61 odsto veruje da je ono što spaja građane Zapadnog Balkana važnije od onog što ih razdvaja, kazala je Bregu.
Bezbednosnom situacijom u svojoj zemlji nezadovoljno je 46 odsto građana Zapadnog Balkana, a 63 odsto ispitanih migraciju doživljava kao bezbednosni problem.

Zagađenje kao ozbiljan problem u njihovim ekonomijama vidi 74 odsto građana, dok 67 odsto ljudi navodi da je spremno da plati više za proizvode usklađene s ekološkim standardima.

Istraživanje je pokazalo da internet ne koristi 17 odsto građana Zapadnog Balkana, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo 26 odsto.

Da će sačuvati posao u narednih 12 meseci misli 69 odsto građana, dok 17 odsto domaćinstava prijavljuje da niko od članova nije zaposlen.

Kada je reč o Srbiji, 33 odsto građana zadovoljno je bezbednosnom situacijom, a čak 83 odsto ispitanih navelo je da migranti predstavljaju bezbednosni rizik.

Zabrinutost zbog „odliva mozgova“ povećana je među građanima Srbije na 27 sa prošlogodišnjh 21 odsto.

Većina pandemiju smatra pretnjom po ekonomiju

Poseban deo istraživanja Balkanski barometar, o uticaju pandemije koronavirusa, sproveden je u maju i pokazao je da 72 odsto građana Zapadnog Balkana smatra tu epidemiju velikom pretnjom po ekonomiju, navela je Bregu.

Ona je kazala da je 68 odsto građana veoma zabrinuto za svoje ili za radno mesto člana porodice, dok je svega jedna trećina zadovoljna merama koje vlade sprovode u cilju očuvanja radnih mesta.

Obim poslovanja zbog izbijanja pandemije smanjilo je 60 odsto ispitanih privrednika, dok je 21 odsto ili privremeno ili u potpunosti prekinulo poslovanje. Otkaze radnicima uručilo je pet odsto privrednika.

Evropski komesar za proširenje EU Oliver Varheji izrazio je zadovoljstvo na onlajn konferenciji što 59 odsto građana Zapadnog Balkana podržava članstvo u EU.

„To je veoma solidna većina i povećanje u odnosu na prošlu godinu, ali, nažalost, gotovo 10 odsto veruje da zemlje regiona nikad neće postati članice Unije, što takođe predstavlja rast u odnosu na prethodne godine“, rekao je Varheji.

On je dodao da je korupcija „jedan od najvećih problema u regionu“ i naveo da 71 odsto građana misli da se vlade ne bore uspešno protiv korupcije, dok je takav stav 2018. godine imalo 61 odsto građana.

Izvor: N1

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Svetska banka: povećanje nezaposlenosti, siromaštva i nepismenosti

by bifadmin

Svetska banka procenjuje da bi, bez vladinog odgovora, više od 400.000 ljudi u regionu moglo da zapadne u siromaštvo i da bi se srednja klasa značajno smanjila.

To se navodi u novom izdanju beleški Svetske banke koje sagledavaju uticaj Covida-19 na zdravstvene sisteme, siromaštvo i dobrobit domaćinstava, obrazovanje, socijalnu zaštitu, tržišta rada i upravljanje kvalitetom vazduha na Zapadnom Balkanu.

Otkazi u regionu će biti neminovni

Mnogi od onih koji bi mogli osiromašiti, trenutno ne koriste nikakvu socijalnu zaštitu, a riziku su naročito izloženi radnici u neformalnom sektoru, koji nemaju osiguranje od nezaposlenosti i ne ostvaruju pravo na drugu podršku. U poređenju s EU prosekom niska i neefikasna potrošnja po stanovniku na zdravstvo pre krize, čini regiju naročito osetljivom na ovu i buduće javno-zdravstvene krize.

Otkazi u regionu će biti neminovni – naročito u sektorima koje će šok koji je izazvala pandemija značajnije pogoditi, kao što su turizam, trgovina i saobraćaj.

Uzevši u obzir prolaznost šoka izazvanog COVID-19, preduzeća koja zadrže radnike biće u boljem položaju da se oporave od ekonomske krize koja će uslediti, kao što se već pokazalo tokom prethodne ekonomske krize iz 2008, dodaje se u izveštaju.

Pored gubitka radnih mesta, prema progonozi Svetske banke mogu se očekivati i prilagođavanje zarada naniže i skraćenje radnog vremena, prenosi Indikator.ba.

Veliko zagađenje zraka u nekoliko velikih gradova, te s tim u vezi, veća stopa respiratornih oboljenja, povećava tu osetljivost, naročito ukoliko bi se pandemija vratila tokom sledeće zime.

Nadalje, neophodno zatvaranje škola, da bi se smanjilo širenje virusa, dovešće do značajnog smanjenja ishoda učenja, za čiju će nadoknadu možda trebati godine: procenjuje se da bi se broj onih koji ne poseduju osnovnu sposobnost čitanja mogao povećati sa sadašnjih 53, na 61 procenat, ukoliko škole budu zatvorene do kraja juna.

Kako se među ostalim navodi u novim izdanjima beleški Svetske banke, obrazovni uticaji će biti neproporcionalno veći za one u nepovoljnijem položaju, pri čemu će značajan deo učenika nazadovati u pravcu funkcionalne nepismenosti i potencijalnog prekida školovanja.

Ove beleške predstavljaju dopunu nedavno objavljenog Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan i pratećih beleški, objavljenih 29. aprila, koje pokazuju kakve su projekcije uticaja Covida-19 na stanovništvo u regiji, saopšteno je iz kancelarije Svetske banke u BiH.

Izvor: Blic

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomijaIZDVAJAMOTekstoviVesti

Domaće tržište radne snage: Nedostatak radnika se preko noći pretvorio u višak

by bifadmin

Godinama unazad, nedostatak radnika u Srbiji se isticao kao sve alarmantniji problem, sa upozorenjima da ako se tako nastavi, to će naterati mnoge manje firme da stave ključ u bravu. Onda se dogodila korona, i zbog stavljanja ključa u bravu ili poslovanja na minimumu, procenjuje se da će najmanje 100.000 ljudi ostati bez posla. U zemlju se vratilo između 50 i 60 hiljada naših radnika za koje se sada niko ne otima na tržištu rada, ali im se preporučuje da preporode selo tako što će se oprobati u poljoprivredi. U razvijenim zemljama će rast nezaposlenosti biti veći nego u Srbiji, ali će se i privreda brže oporaviti nego kod nas, smatraju ekonomisti.

Početkom marta, privrednici su na Kopaonik biznis forumu kao glavnu prepreku bržem ekonomskom razvoju Srbije navodili nedostatak radne snage. Na tom skupu moglo se čuti da nedostaju nekvalifikovani i kvalifikovani radnici različitih struka i da će Srbija morati da ih uvozi iz Indije, Pakistana, Turske.

Samo desetak dana kasnije izbila je epidemija korona virusa i više niko nije pominjao nedostatak radne snage, već se traži način da se ublaži neizbežni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) i spreči veći rast nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti početkom ove godine je pala na oko 10 odsto, a prve procene govore da će jedna od posledica zastoja privrednih aktivnosti u vreme vanrednog stanja izazvanog epidemijom biti rast broja ljudi koji traže posao od najmanje 3,4 odsto u ovoj i nešto manje u narednoj godini.

Tu procenu je već dao Međunarodni monetarni fond (MMF), dok su srpski zvaničnici veći optimisti i prognoziraju da će pad BDP-a biti manji od tri odsto, koliko predviđa ta finansijska institucija, kao i da će rast stope nezaposlenosti takođe biti ispod tri odsto.

Statistika još nije „uknjižila“ sve nezaposlene

U martu je naknadu za nezaposlene od Nacionalne službe za zapošljavanje zatražilo oko dve hiljade ljudi za koje se pretpostavlja da su dobili otkaz u vreme epidemije. Međutim, bez prihoda su ostali i radnici koji su radili na crno, na „lizing“, zatim na privremenim i povremenim poslovima, i na određeno vreme.

Prema poslednjim podacima Eurostata u zadnjem kvartalu 2019. godine Srbija je imala 458.000 ljudi koji su radili na određeno vreme i na privremenim poslovima. Uz to, poslednja Anketa o radnoj snazi Srbije, pokazuje da je bilo neformalno zaposleno 191.200 ljudi, ne uključujući poljoprivredu.

Statistika još nije „uknjižila“ sve te ljude kao nezaposlene, a pogotovo u vreme vanrednog stanja Republički zavod za statistiku ne može da radi anketu o nezaposlenosti, tako da se tačni podaci o ljudima koji su iz zaposlenih prešli u nezaposlene neće znati dok se ne završi epidemija i život ne vrati u iole normalne tokove. Neke od procena su da će najmanje 100.000 ljudi u Srbiji u vreme epidemije ostati bez redovnih prihoda, bez obzira na koji način su ih do sada zarađivali.

Takođe, uslovi za ostvarivanje naknade za nezaposlenost su restriktivni, odnosno mogu da je dobiju oni koji su imali neprekidan radni staž u prethodnih godinu dana, odnosno godinu i po dana. To znači da oni koji su radili manje od 12 meseci, ili su radili sa prekidima, nisu na toj evidenciji, a takvih je veliki broj u Srbiji.

U nekoliko sektora biće više otpuštanja

Po proceni stručnjaka, rast nezaposlenosti u Srbiji svakako će biti manji nego u razvijenim zemljama gde su velike kompanije obustavile proizvodnju, što se dešavalo i za vreme prethodne ekonomske krize 2008. godine. Ali te razvijene zemlje će se i brže ekonomski oporaviti i povratiti zaposlenost kakvu su imale pre krize, dok će u Srbiji taj proces ići malo teže.

Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković Rakić je za „Biznis i finansije“ rekla da će se verovatno pokazati tačna procena MMF-a o rastu stope nezaposlenosti u Srbiji, odnosno da će ona ove godine porasti sa 10,3 na 13,4 odsto, a da će i dogodine iznositi 13 odsto.

„U grupi ljudi koji će ostati bez posla su oni koje su firme otpustile odmah na početku epidemije. U manjim i srednjim firmama njih nije bilo više od 10 odsto, jer je to bio uslov da ta preduzeća od države dobiju pomoć. Takođe, ima nekoliko sektora koji su najviše pogođeni krizom kao što su turizam, ugostiteljstvo, saobraćaj, građevinarstvo, delovi prerađivačke industrije, i odatle će veliki broj zaposlenih preći na tržište rada, a oporavak tih sektora neće biti tako brz“, ocenjuje Žarković Rakić.

Povratnici iz inostranstva će se teško vraćati u inostranstvo

Kako dodaje profesorka, porastu nezaposlenosti doprineli su i povratnici iz inostranstva koji su tamo radili neke sezonske, privremene poslove, u poljoprivredi i turizmu, građevinski i industrijski radnici, zatim u sektoru zdravstvene nege i brige o starima, ličnih usluga, i oni verovatno neće tako skoro da se vrate u zemlju iz koje su došli.

Procene su da se radi o 50 do 60 hiljada ljudi čijim doznakama su se radovali mnogi njihovi rođaci u Srbiji, ali i država, a sada će oni postati teret. Njima Nacionalni tim za preporod sela „toplo“ preporučuje da se oprobaju u poljoprivredi, da osnivaju zadruge ili se priključuju postojećim, ali je pitanje koliko njih će prihvatiti takav savet i pokušati da zarađuje u svojoj zemlji.

„I kada u zemljama iz kojih su došli naši ljudi privreda počne da se oporavlja, pre će zapošljavati radnike iz zemalja EU, kao što su Rumunija i Bugarska, nego iz Srbije. Radnici iz Srbije će moći tamo da se zaposle tek kad njihove firme ne budu mogle da iz zemalja EU nađu radnike sa potrebnim kvalifikacijama“, ocenila je Žarković Rakić.

Državna pomoć će pomoći samo na kratak rok

Stopa nezaposlenosti bi prema njenim rečima u Srbiji bila i veća, kao posledica krize izazvane epidimijom, da neki sektori nisu zapošljavali dodatne radnike, kao na primer u proizvodnji hrane i medicinske opreme, dostavi i kurirskim službama. Pitanje je, kako je rekla, kad se epidemija završi da li će ti radnici ostati bez posla ili će im se naći odgovarajuće stalno radno mesto.

Vlada Srbije se nada da će državna pomoć, u vrednosti od 5,1 milijarde evra, omogućiti da firme dođu do likvidnih sredstava, obezbede bar minimalne plate za radnike, kako bi stopa nezaposlenosti bila tek neznantno veća nego pre krize. Ekonomisti smatraju da će ta sredstva samo na kratak rok pomoći privredi, a da će se dalji pad tražnje za proizvodima i uslugama odraziti na pad zarada i smanjenje zaposlenosti.

Mnogi upozoravaju da sledi drugi talas krize, odnosno kriza tražnje gde će narudžbine biti sve manje, osim u sektoru poljoprivrede. Tražnju neće značajnije podstaći ni podela 100 evra svakom punoletnom građaninu, pa će država morati da pripremi novi paket mera, kako bi dodatno pokušala da sačuva radna mesta. Samo je pitanje gde i po kojoj ceni će naći novac da to finansira.

Marica Vuković

broj 173, maj 2020. 

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je teško prognozirati nezaposlenost?

by bifadmin

Očekuje se da će broj nezaposlenih porasti za onoliko koliko je tokom krize izgubilo posao, zatim za 70.000 novih kadrova na tržištu koji izlaze iz obrazovnog sistema, ali i za broj povratnika iz inostranstva koji će odlučiti da ostanu u Srbiji. Međutim, ono što je u normalnim okolnostima negativna društvena pojava, sada bi moglo pomoći privredi Srbije, piše MONS. Naime, svake godine oko 100.000 osoba radnog uzrasta emigrira iz zemlje. Imajući sve ovo u vidu, niko ne može sa sigurnoću da prognozira koliko će porasti nezaposlenost, ali čini se da je njen rast neminovan.

Kretanje nivoa nezaposlenosti zavisi kako od intenziteta priliva u nezaposlenost, tako i od intenziteta odliva iz nezaposlenosti. Priliv u nezaposlenost ne zavisi samo od broja otpuštenih radnika, nego i od priliva novih ulaznika na tržište rada. To su uglavnom oni koji završavaju školovanje, ali i oni koji žele ili su primorani da se ponovo aktiviraju na tržištu rada. Najveći „redovan“ priliv novih ulaznika u Srbiji dogodiće se sa završetkom školske godine na leto i na jesen, ali će njihove mogućnosti za nalaženje posla ostati ograničene. Na godišnjem nivou, novi ulaznici odgovaraju veličini jedne godišnje kohorte mladog stanovništva, što je nešto manje od 70.000 lica.

Uticaj migracija na tržište rada

Na „plus“ strani (mada je u normalnim okolnostima to ograničenje, a ne prednost), svake godine iz stanovništva radnog uzrasta (do 65 godina) izađe oko 100.000 ljudi. To je za oko 35.000 više od novih ulaznika. Ovaj faktor zamene delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada čak i u teškim vremenima kao što je ovo.

Još jedan faktor koji može dodatno da podigne nivo nezaposlenosti čine naši kratkoročni spoljni migranti, koji deo godine provode radeći u inostranstvu, a zarađeni novac troše u Srbiji, uglavnom se ne uključujući uopšte, ili tek marginalno, na domaće tržište rada. Na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može se grubo proceniti da se otprilike njih 50-60 hiljada vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta. Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni (neki će verovatno uspeti da odu u inostranstvo, drugi se prosto neće uključivati na tržište rada, treći će se uključiti u neki porodični posao i sl.), ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada.

Ekonomska situacija zavisi i od zdravstvenih faktora

Ipak, treba imati u vidu da je uzročnik tekuće krize specifičan, neekonomski faktor i stoga je veoma teško povlačiti paralele sa krizama iz bliske prošlosti i njihovim efektima na tržište rada. S tim u vezi, sve prognoze su u ovom trenutku ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije. Naivno bi bilo očekivati da će se sa prolaskom epidemije i ukidanjem vanrednog stanja situacija na tržištu rada Srbije vratiti u pretkriznu. Sasvim je izvesno da stanje na tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka privrede Srbije, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.

Sektori sa nižim zaradama u većem riziku

U delatnostima visokog rizika tržišta rada na kratak rok zaposleno je čak 44,4% od ukupnog broja registrovanih zaposlenih (osim registrovanih poljoprivrednika). U delatnostima srednjeg do visokog rizika zaposleno je dodatnih 7,4% registrovanih zaposlenih. Na srednji rok, 3,9% zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2%.

Interesantan je još jedan momenat – u proseku, sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize. Dodatno, prve međunarodne analize ukazuju na to da su zanimanja koja su „imunizovana“ od šoka ponude zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu (Dingel and Neiman, 2020). To bi kroz restrukturiranje radnih mesta i zadataka unutar pojedinačnih sektora moglo da dodatno oteža relativni položaj niskoplaćenih visoko-kontaktnih zanimanja.

 

Autori: Mihail Arandarenko i Dragan Aleksić

Ceo tekst sa pratećom tabelom možete pogledati na sajtu Monitoringa socijalne situacije u Srbiji (MONS)

Foto: mwewering, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci