Cene sirovina trenutno padaju nakon vrtoglavih nivoa dostignutih ranije tokom godine, a ponajviše uticaja na tržišna kretanja u Evropi imala su ratna dešavanja u Ukrajini. Sve to, naravno, reflektuje se i na Adria region.
Analitički tim Bloomberga prognozira da nas i u narednim mesecima očekuje nestabilnost cena uzorokovana geopolitičkim dešavanjima, ali i borbom protiv inflacije.
Poljoprivreda
Tržišta poljoprivrednih sirovina dostigla su vrhunac tokom prvog polugodišta 2022. Neke od njih zabeležile su najviše vrednosti svih vremena, poput pšenice, koja se 23. maja trgovala za 1.279 dolara po bušelu.
Cene poljoprivrednih proizvoda, uglavnom žitarica kao što su pomenuta pšenica, ali i kukuruz, čiji su svetski dobavljači Rusija i Ukrajina, znatno su porasle u prvoj polovini 2022, navodi se u izveštaju analitičkog tima Bloomberg Adrije. Cenovne vrednosti su nastavile da rastu veći deo drugog kvartala 2022, a glavni faktori za takav trend bili su:
-zatvaranje ukrajinskih crnomorskih luka;
-rastuće svetske cene đubriva (gde su Rusija i Ukrajina takođe globalni dobavljači);
-suše u nekim od zemalja koje su veliki svetski proizvođači (naročito izražene u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi);
-zabrane izvoza hrane koje je uvelo nekoliko azijskih zemalja proizvođača, poput Indije (usled straha od nesigurnosti).
Međutim, sredinom juna neki od ovih faktora su se preokrenuli (u tom smislu možda najznačajnije je ponovono otvaranje luke u Odesi za izvoz). To je gurnulo cene poljoprivrednih proizvoda nadole, pa se tako pšenica vratila na predratne nivoe, zabeleživši pad od 34 odsto u odnosu na vrhunac ostvaren ove godine, dok je cena kukuruza od svog vrhunca u 2022. pala za 11,5 procenata. Jedan od aspekata koji je znatno doprineo tome bio je pad premija rizika za cene fjučersa, budući da nije došlo do materijalizacije rizika u okviru ponude u industriji.
“Oko 3,9 miliona tona poljoprivrednih proizvoda izvezeno je iz ukrajinskih crnomorskih luka od početka avgusta, u okviru sporazuma o izvozu, pokazali su podaci Ujedinjenih nacija. Kukuruz čini skoro 50, a pšenica oko 25 odsto ugovorenog izvoza”, kaže se u izveštaju naših analitičara.
Na pad cene pšenice tokom proteklog meseca najviše su uticala dva faktora:
-pomenuto deblokiranje crnomorskih luka;
-snažan rod u Rusiji, najvećem svetskom izvozniku, koji je doveo do skoro rekordne količine pšenice koja je postala dostupna za isporuku.
Kada je u pitanju kukuruz, njegova cena je pala ispod maksimalnih nivoa zabeležemih u maju 2022. (766 dolara za bušel) uglavnom zbog već navedenih otvaranja luka u Ukrajini, što je nadomestilo probleme izazvane jakim sušama.
Cena soje je pala za 8,2 procenta u odnosu na maksimum ove godine dostignut u junu (1.582 dolara za bušel). Kako podeća naš analitički tim, poremećaji u lancu snabdevanja i ograničenja trgovine su uticala na tržište soje tokom pandemije virusa korona. Ovi faktori su smanjili proizvodnju nusproizvoda soje, što se odrazilo i na samo tržište soje. Međutim, cene soje su sada u padu, prateći kretanja u ostatku agro sektora.
Energija
Cena nafte tipa brent je nedavno pala ispod nivoa od 90 dolara za barel, prvi put od početka rata u Ukrajini, usled zabrinutosti u vezi sa potražnjom nafte zbog ponovnih lokdauna u Kini i usporavanje globalne privrede. Brent je oslabio 29 odsto u odnosu na najnoviji ovogodišnji maksimum zabeležen 8. marta (127,98 dolara za barel).
Pomenuti razlozi za brigu među investitorima su više nego poravnali nestašice koje su mučile sektor još od izbijanja pandemije. Takođe, za razliku od cene prirodnog gasa, cena koja se plaća za naftu u Evropi mnogo manje zavisi od ruskog snabdevanja, budući da se radi o proizvodu koji se može lakše trgovati širom sveta, pa je samim tim dostupniji i prelaz na snabdevanje od drugih proizvođača.
Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) nastoje da ubrzaju svoje planove za povećanje proizvodnje sirove nafte. Kompanija Adnoc teži da ostvari kapacitet za pumpanje pet miliona barela nafte dnevno do 2025. godine, umesto do 2030. kako je ranije planirano. UAE trenutno imaju proizvodni kapacitet nešto viši od četiri miliona barela za dan, ali zbog dogovora u okviru OPEC+, proizvodnja je trenutno bliža nivou od oko 3,16 miliona barela dnevno.
Kada je reč o prirodnom gasu, stalna neizvesnost u pogledu pouzdanosti dotoka energenta iz Rusije u Evropu (prekidi u snabdevanju Severnim tokom I) gurnula je TTF cene sa februarskog minimuma od 69,8 evra na najviši nivo svih vremena – 339,2 evra po megavat-satu 26. avgusta. To je rast od čak 386 odsto, napominje se u izveštaju naših analitičara. Trenutno se trguje po ceni 37 odsto manjoj u odnosu na pik. Krajem avgusta, naglo povećanje nemačkih zaliha gasa (na oko 85 procenata kapaciteta) doprinelo je da cene padnu. Ipak, činjenica da je Rusija početkom septembra zaustavila dotok gasa na neodređeno vreme i dalje pruža određenu podršku rastu cene.
Za potrebe analize cena električne energije naš tim služio se indeksom austrijske energetske berze EXAA (EXAA spot trgovanje uključuje više od 65 trgovaca električnom energijom iz 14 zemalja). Uočeno je da je cena struje bila izuzetno nestabilna od početka 2022, beleživši veliku razliku između minimuma u maju (40,7 evra po megavat-satu) i maksimuma u avgustu (682,89 evra po megavat-satu). Preciznije, ta razlika iznosi 1.578 odsto u periodu od samo tri meseca. Trenutno se trguje za oko 250 evra po megavat-satu, što je za 174 odsto manje u odnosu na vrhunac.
Glavni faktor povećanja cene električne energije je, kako se ocenjuje u izveštaju, globalna nestašica gasa.
U Adria regionu kupci električne energije snažno zavise od navedenih tržišnih cena, što sugeriše da će se troškovi za struju odraziti na profitne marže dobavljača energije u regionu.
Očekivanja
“Za ostatak 2022. i tokom 2023. očekujemo da će se poljoprivredni i energetski proizvodi trgovati na cenovnim nivoima sličnim sadašnjim ili nešto nižim, ali volatilnost će i dalje biti pristuna”, poručuju analitičari Bloomberg Adrije.
U narednih nekoliko meseci, dodaju, biće dosta neizvesnosti (uglavnom geopolitičkog tipa) i izgleda da će se aktuelni trendovi nastaviti u kraćem, pa i u srednjem roku. S jedne strane, privredno usporavanje može dodatno smanjiti potražnju za sirovinama. S druge strane, pak, strukturni faktori na tržištima sirovina sugerišu da cene mogu imati određen potencijal pada, imajući u vidu sledeće faktore:
-geopolitiku, koja će održavati visoke cene energije;
-prelivanje visokih cena energije na cene ostalih sirovina;
-trenutno nizak nivo zaliha sirovina u svim kategorijama (u junu, globalne zalihe su bile 19 odsto ispod istorijskog proseka).
Uz to, cene sirovina mogu ostati nestabilnije nego inače zbog pojačanog uticaja klimatskih promena.
“Dosta značajan indeks cena hrane FAO u proseku je iznosio 138,0 poena u avgustu, što je za 1,9 niže u odnosu na jul, ali za 7,9 procenata više u odnosu na prethodnu godinu. Indeks odražava mesečne promene u cenama korpe osnovnih prehrambenih proizvoda na međunarodnom nivou. Barometar globalnih cena hrane pao je u avgustu peti mesec zaredom. Ovo opravdava pritisak naniže na cene poljoprivrednih sirovina”, pojašnjavaju analitičari.
Cene gasa (ICE Endex Dutch TTF Natural Gas Futures Contract) i dalje su veće za 207 odsto u odnosu na najnižu cenu iz 2022.
“Vidimo još volatilnosti cena gasa u budućnosti – potražnja će biti veća na početku grejne sezone, međutim, većina tih faktora je već uračunata u cenu. Slabija tražnja može negativno uticati na cenu, uz mere ekonomske politike protiv visoke inflacije. Pod pretpostavkom da Rusija neće otvarati gasovode prema Evropi, volatilnost cene gasa će snažno odražavati igru između potražnje i ponude – ako potražnja za gasom bude smanjena rezovima u potrošnji gasa u najvećim evropskim privredama, ovo će dovesti do smanjenja cena, ali istovremeno će se odraziti i na pad privredne aktivnosti”, zaključuje se u izveštaju.
Izvor: Bloomberg Adria
Foto: Pixabay
