podaci

U poslednjih pet godina u Srbiji su donete samo dve osuđujuće presude zbog povrede prava na privatnost, u oba slučaja sa uslovnom kaznom.

Ukupno je zbog povrede ovog prava formirano tek 28 predmeta. Od toga je samo u dva slučaja javno tužilaštvo smatralo da ima razloga da pokrene postupke a u 26 ostalih reč je o privatnim tužbama građana. Javna tužilaštva ignorišu prijave Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer nijedna krivična prijava ovog organa, od ukupno 17 podnetih, nije dobila epilog.

Pomenuti nalazi deo su analize prakse sudova po krivičnom delu “neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka” iz člana 146. Krivičnog zakonika i postupanje javnih tužilaštava po krivičnim prijavama Poverenika, za periodu od 2015. do 2020. godine koju je organizacija “Partneri Srbija” predstavila tokom onlajn panela o sudskoj zaštiti privatnosti građana Srbije u okviru “Nedelje privatnosti”, koju ova organizacija održava u saradnji sa Share fondacijom, udruženjem A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Beogradskom otvorenom školom, i udruženjima ATINA i “Da se zna”.

“Curenje” privatnih podataka maltene svakodnevica

“Pred krivična odeljenja sudovau Srbiji još uvek nije stigao predmet sa značajnijom povredom privatnosti, a samo tokom prošle godine bili smo svedoci nekoliko ozbiljnih skandala u kojima je došlo do tzv “curenja” privatnih podataka”, rekla je Ana Toskić Cvetinović iz organizacije “Partneri Srbija”, podsetivši i na izloženost baze COVID 19, na aferu sa zdravstvenim kartonima iz privatne klinike koji su završili u dnevnoj štampi, postavljanje kamera koje snimaju lice na brojnim mestima po Beogradu, snimanje i fotografisanje pacijenata kovid pacijenata i druge. Zašto tužilaštva ne iniciraju sudske postupke i tako uskraćuju građanima sudsku zaštitu privatnosti, upitala se ona i upozorila da, ukoliko institucije ostanu pasivne možemo očekivati sistemske povrede prava na zaštitu privatnog i porodičnog života pojedinaca.

“Kako tužilaštva ne pokreću postupke po službenoj dužnosti i ignorišu prijave Poverenika, građani treba da u što većoj meri pokreću privatne tužbe i zahtevaju zaštitu svog prava na privatnost. Takođe, naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje prekršajne kazne od 50 000 do dva miliona dinara. Do sada je po novom Zakonu do kraja 2020. godine, kazna izrečena samo jednom, kada su Crveni krst Medveđa i odgovorno lice u ovoj organizaciji platili novčane kazne, nakon što je otkriveno da je Miša Vacić, vođa desničarskog pokreta, imao podatke iz njihove baze korisnika”, istakla je Ana Toskić Cvetinović.

Potreban pritisak javnosti

Lidija Komlen Nikolić, predsednica predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije rekla je da veruje da će kad javnost pojača pritisak i pokaže veće interesovanje za zaštitu ovog prava i tužilaštvo brže i efikasnije reagovati. Ona je rekla da krivične prijave koje dobijaju nisu često potpune te da se mnogo vremena izgubi u dopuni prijava i komunikaciji sa policijom. „Većina krivičnih prijava je podneta protiv NN lica što dodatno usporava proces“, rekla je Komlen Nikolić.

„Tužilaštvo može da reaguje i brzo i kvalitetno, što smo videli na primeru curenja podataka iz privatne klinike. Verujem da treba raditi više na edukaciji tužilaca da prepoznaju primere kršenja prava na privatnost kao i na podizanju značaja privatnosti građana, to je pravo koje je potcenjeno“, rekao je Zlatko Petrović iz Sektora za nadzor iz kancelarije Poverenika.

Ana Toskić Cvetinović podsetila je i na to da je 2020. godina trebalo da bude godina u kojoj je Srbija trebalo da završi proces usklađivanja svih propisa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti a taj posao nije ni započet. Naprotiv, novi propisi koji se usvajaju mahom ignorišu standarde ovog Zakona a neki koji se najavljuju, poput Zakona o socijalnoj karti, predstavljaju pretnju po pravo na privatnost širokog kruga, socijalno ugroženih građana.

Tokom “Nedelje privatnosti” svakog dana će biti organizovan onlajn panel koji će otvarati problematična pitanja zaštite privatnosti u određenim osetljivim kategorijama: ugroženost podataka tokom pandemije kovida, način uvođenja socijalne karte koji se najavljuje, ugroženost privatnosti dece žrtava nasilja kao i kvir osoba.

“Nedelja privatnosti” traje od 25. do 29. januara, tema današnjeg panela (utorak, 26. januar) je obrada podataka o ličnosti kovid pacijenata za vreme pandemije, a učesnici su predstavnici SHARE fondacije i Sektora za harmonizaciju iz kancelarije Poverenika.

Primeri kažnjavanja povrede prava na privatnost u svetu i u regionu

Velika Britanija: ukupno 1,2 miliona funti bila je visina naknade koju je sud dosudio u korist osam građana koji su tužili novinsku kuću „Mirror Group Newspapers“ zbog hakovanja telefonskih poziva i objavljivanja tekstova u novinama sa sadržajem hakovanih razgovora. Od dve do 12,500 funti je Ministarstvo policije moralo da naknadi građanima (tražiocima azila) čiji su podaci neko vreme bili javno dostupni na sajtu.

Nemačka: 1000 evra je jedan poslodavac morao da plati kandidatu za posao jer je greškom njegove podatke poslao drugom kandidatu. Službenik koje je sa zakašnjenjem od pet meseci odgovorio na zahtev građanina povodom prava na zaštitu podataka o ličnosti kažnjen je sa 5000 evra.

Slovenija: Policajac koji je koristio informacioni sistem MUP-a za upoznavanje devojaka, dobio je kaznu od Poverenika u iznosu od 20 000 evra. Sud je odbio policajčevu žalbu, pa je policajac digao kredit da bi isplatio kaznu.

Foto: staffordgreen0, Pixabay

Trećina Beograđana i Vojvođana je spremna da „trampi“ privatne podatke za popust u prodavnici. Odavanje podataka se čak meri visinom popusta, pokazuje istraživanje organizacije „Partneri Srbija“ o tome kako građani Beograda i Vojvodine doživljavaju zaštitu privatnosti i ličnih podataka. Kada se žale na narušavanje privatnosti, ispitanici navode i primere da su im tražili zdravstvenu knjižicu u banci radi odobravanja kredita, te da je mobilni operater prosleđivao lične podatke jednoj političkoj partiji.

Privatnost je prevaziđena, danas ionako svi sve znaju o nama. Ona se kao vrednost visoko ceni, ali često nije potpuno jasno šta podrazumeva, posebno u doba interneta. Opet, mnogi je lako „trampe“ za popust prilikom kupovine a veliki broj građana smatra da pravo na privatnost, na primer, ne treba da važi za osumnjičene za krivična dela.

Ovo su neki od rezultata ankete među građanima o tome kako doživljavaju privatnost i lične podatke, koju je uradila organizacija „Partneri Srbija“. Istraživanje je urađeno u okviru kampanje „Privatnost je srce slobode“ koja ima za cilj da informiše građane o značaju privatnosti u doba novih tehnologija i ukaže im na to koliko je naš nekadašnji doživljaj privatnosti danas neodgovarajući. U anketi su učestvovali građani Beograda i Vojvodine i reč je, mahom, o ljudima od 18 do 50 godina.

Ionako svi znaju sve o nama

Iako će na pitanje da li imate pravo na privatnost u javnosti, ogroman broj građana odgovoriti pozitivno, zapravo je mali procenat njih svestan šta privatnost znači u današnjem vremenu. Tek manje od 10 odsto anketiranih je ovaj pojam povezalo sa zaštitom ličnih podataka, dok većinu i dalje reč privatnost asocira na reči „intima“, „porodica“, „samoća“, „moja soba“, „mir“.

Skoro polovina anketiranih se delimično ili potpuno slaže sa konstatacijom da je „privatnost prevaziđena jer danas ionako svi sve znaju o nama“. Iz odgovora na pitanje koji vid narušavanja privatnosti su doživeli, vidi se da i dalje privatnost doživljavaju kroz sferu ličnih odnosa u krugu porodice i prijatelja, bivših i sadašnjih partnera ili radnog mesta.

Nema kredita bez zdravstvene knjižice

Ipak, zanimljivi su stvarni primeri narušavanja prava na privatnost koje su anketirani izdvojili kao najčešće koje doživljavaju: „kamere u hodniku na poslu“, „glasno saopštavanje dijagnoze, sredstava na računu, bračnog statusa, porekla, godina“, „tražili su mi u banci zdravstvenu knjižicu da bi mi dali kredit“.

Navode se i sledeći primeri: „moj šef je zaposlenima rekao moju dijagnozu“, „mobilni operater je moj broj dao političkoj partiji“, „reklame na društvenim mrežama koje počnu da iskaču posle razgovora“, „bespotrebno traženje lokacije od strane nekih aplikacija“.

Što veći popust, to manji oprez

U praksi se svi vrlo često suočavamo sa situacijama da nam u prodavnicama traže lične podatke, uglavnom JMBG broj, da bi nam zamenili kupljenu robu ili odobrili dodatni popust.

„Iako je to očigledno kršenje zaštite ličnih podataka, ova praksa je široko rasprostranjena pa se čini da polako postaje opšte prihvatljiva sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti i da se na to ne obaziremo. Tome u prilog govori i podatak da bi trećina anketiranih u našoj anketi bila spremna da ustupi neki lični podatak ako bi zauzvrat dobili popust”, kaže Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“. Ona objašnjava da su građani, uglavnom, odavanje podataka „merili“ visinom popusta ili vrstom podataka koje treba da daju.

Pravo na privatnost, međutim, nije na ceni ako se tiče osumnjičenih za činjenje krivičnih dela, jer je više od 80 odsto ispitanih odgovorilo da ono ne sme da bude smetnja za sprovođenje krivičnih istraga ili „hvatanje“ kriminalaca.

Baza žalbi Povereniku

S druge strane, u organizaciji „Partneri Srbija“ kažu da građani koji su informisani o pravu na zaštitu ličnih podataka to svoje pravo zaista i štite i to obraćajući se Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, najvažnijoj instituciji zaduženoj za zaštitu ovih prava.

Najčešći razlozi zbog kojih se građani žale Povereniku tiču se povrede prava na privatnost na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, u organima bezbednosti, žale se zbog postavljanja video nadzora, i sl. Ova baza rezultat je rada šest organizacija civilnog društva: „Partneri Srbija“, „SHARE Fondacija“, „A 11 Inicijativa“, „Atina“, „Da se zna“ i „Beogradska otvorena škola“.

Ove organizacije su sprovele monitoring povreda prava na privatnost građana, posebno marginalizovanih grupa, i ovu bazu učinile dostupnom javnosti. Baza će se redovno ažurirati i dopunjavati novim primerima.

Najčešće povrede privatnosti

Neki od primera povrede prava na privatnost zbog kojih su se građani žalili Povereniku a koji se nalaze u pomenutoj bazi su i: slanje podataka o pacijentu neovlašćenom licu, javno isticanje obaveštenja o dugovanju, obrađivanje podataka o kretanju van granica države policijskom službeniku, video nadzor u prostorijama jednog Zavoda.

Među primerima su i praćenje GPS-a zaposlenog, aneks ugovora na oglasnoj tabli kladionice, zahtev za pristup fotografijama i telefonskom imeniku od strane jedne apliakcije za mobilno bankarstvo, javno objavljen spisak koja su dece vakcinisana a koja nisu, zahtev da se da otisak prsta za dobijanje članske karte u teretani, itd.

Foto: geralt, Pixabay