porez

Iako su predstavnici države Srbije nedavno upozorili da niko nije pošteđen poreske obaveze, pa ni frilenseri koji rade za strance, deo njih i dalje bi radije da ne plaća namet.

Grafički dizajner iz Beograda Aleksandar priznaje da ne plaća porez za honorarni posao koji obavlja preko interneta.

„Znao sam da treba, ali iskreno, nisam ni hteo da se raspitujem oko toga.

„Znao sam da ako skidam 500-600 evra mesečno sa Pejpala (aplikacije za plaćanje) da me poreska neće dirati“, kaže on za BBC na srpskom.

Tako je uglavnom i bilo sve dok sredinom oktobra Poreska uprava nije objavila da značajan broj ljudi koji rade preko interneta za neku firmu iz inostranstva izbegava plaćanje poreza.

Upozorili su da je to zakonska obaveza koju bi trebalo samoinicijativno ispuniti dok ne počnu kontrole i kažnjavanja.
Odnosi se na brojne onlajn usluge – ne samo grafički dizajn, već i razvoj softvera, prevođenje, držanje časova stranih jezika ili promocije.

Mi smo strancima jeftina radna snaga

Na spisku su i jutjuberi i influenseri koji zarađuju od tog posla i ljudi koji izdaju nekretnine do 30 dana – stan na dan.„Mi smo strancima jeftina radna snaga i to je svima u interesu.

„Ako moram da platim porez, ja ću za toliko morati da podignem cenu svog rada, a to oni ne žele i ostaćemo bez posla koji ovde nije lako naći“, kaže Ana, takođe grafička dizajnerka.

Ona već tri godine taj posao radi sporadično – jednom u tri meseca i ima samo jednog stalnog klijenta. Mesečno zaradi oko 350 dolara.

Plaćanje poreza je obavezno svuda u svetu

„Nisam plaćala porez i ne planiram i dalje. Država i brojni poslodavci su mi ostali dužni, jer u Srbiji ni kad si stalno zaposlen nemaš baš neke benefite“, kaže Ana za BBC.

Plaćanje poreza je obavezno svuda u svetu, pa i u Srbiji, upozoravaju poreski stručnjaci.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je spreman za dogovor sa frilenserima i svima onima koji zarađuju novac u inostranstvu a žive u Srbiji o plaćanju poreza, ali je poručio da „porez mora da se plati“.

U obraćanju novinarima naveo je da se verovatno jedan broj onih koji zarađuju u inostranstvu „nije snašao u svemu tome“ i da treba da potraži pomoć Poreske uprave, a ako im to nije dovoljno onda treba da imaju poreskog savetnika.

Na sajtu Poreske uprave objavljena je i procedura za prijavljivanja i uplate poreza za fizička lica.

Fizička lica su pojedinci koji nemaju firmu za tu delatnost.
Kako to izvesti raspetljao je Vladislav Čale iz knjigovodstvene agencije SVM.

Čale u tekstu na sajtu navodi da se obaveza plaćanja poreza odnosi na različite platforme poput Apvorka (Upwork), Freelancer, Jutjuba, AirBNB, Booking, i da za sve važi da su dužni da u roku od 30 dana prijave prihode i obračunaju poreze i doprinose.

Napominje i da obaveze važe ne samo i kada je uplata legla u banci na tekući ili devizni račun, već i preko platformi Paypal, Payoneer, Skrill ili Western Union.

Zašto to ne žele?

Aleksandar već godinama radi sa strancima preko platforme Apvork. Iako ima posao, došao je do nivoa da od posla „iz fotelje“ zarađuje duplo više od plate u Srbiji.

„Sad vidim da bi hteli i retroaktivno da naplaćuju, ali mi na pamet ne pada da bilo šta dajem“, navodi on.

Jednostavno, kaže, plaćanje poreza mu se ovde ne isplati.

„Recimo, Apvork uzme 20 odsto od posla, jedan odsto uzme za prebacivanje na Pejpal i još jedan procenat ode na prebacivanje u našu banku. Sad od tih 78 procenata država želi još 45-50 odsto.

„Znači, neko će raditi za malo više od trećine cene koju dogovori. Mislim da je to suludo“, navodi on.

Jeftinije mu je, kaže, da pare sa takozvanih Skril kartica – za plaćanje preko interneta – podiže u Bosni, Hrvatskoj ili Mađarskoj.

„Usput naspem gorivo, kupim u marketima, koji su jeftiniji nego ovde, sve što mi treba, pa ni PDV više neću ostavljati u Srbiji“, navodi Aleksandar.

Kako izračunati porez?

Zavisi od toga da li ste zaposleni ili nezaposleni i kako ste, pritom, osigurani.

Primer 1*

Ako ste zaposleni, onda niste u obavezi da plaćete zdravstveno, već samo penziono i invalidsko osiguranje (PIO) i porez na dohodak, s tim što se te dažbine ne obračunavaju na čitav prihod – već je poreska osnovica 80 odsto te sume.

Ako je dohodak bio 500 evra, umanjena osnovica za 20% je 400 evra.
Na tih 400 se računa 20 odsto porez (80 evra)
Na tih 400 evra se računa i 25.5 odsto PIO doprinosa (102 evra)
U zbiru to znači da državi ide 182 evra, a frilenseru ostaje 318, što je 63.6 odsto prihoda.

Primer 2

Ukoliko je frilenser nezaposlen, onda je obavezan da plati i doprinos za zdravstveno osiguranje.

Ako je dohodak bio 500 evra, umanjena osnovica za 20 odsto je 400 evra.
Na tih 400 evra se računa 20 odsto porez (80 evra)
Na tih 400 evra se računa i 25.5 odsto PIO doprinosa (102 evra)
Na tih 400 evra se računa i 10.3 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje (41.2 evra)
Tada državi ide 223.2 evra, a pojedincu ostaje 276.8 evra, što je samo 55.36 odsto
Primeri sa sajta Knjigovodstvene usluge

Zašto se sada govori o ovome?

Važeći zakon je star 20 godina, ali država verovatno nije imala činovnički aparat da obradi papirne poreske prijave, odgovara Vladislav Čale za BBC na srpskom.

„Tek uvođenjem E-poreza i prelaskom u dobroj meri na elektronsku predaju poreskih prijava, smanjila se potreba za službenicima pa su se okuražili da krenu u kontrole.

„Dosad su svi bili svesni da se to radi i da je frilens uzeo maha u Srbiji, ali nisu imali mehanizme da ih kontrolišu“, navodi Čale.

Napominje i da poreska obaveza ne zastareva pet godina, a doprinosi ne zastarevaju uopšte.

Izvor:  BBC News na srpskom