pranje novca

U Srbiji raste priliv novca posredstvom inostranih platnih platformi na račune domaćih „bojler“ frimi, koje ta sredstva uz proviziju odmah prosleđuju u poreske rajeve širom sveta. U pitanju su transferi od nekoliko stotina miliona evra čije je učešće sve veće u domaćem platnom prometu, pri čemu je jako teško razlučiti „čist“ od „prljavog“ novca. Razlog je što neke države ne žele da daju detaljne podatke o poreklu novca, svrsi transfera i o poslovnom statusu nalogodavca, već se takvi transferi obično pravdaju računarskim i uslugama programiranja.

Uprava za sprečavanje pranja novca dobila je prošle godine ukupno 2.267 izveštaja o sumnjivim finansijskim transakcijama. Najveći broj takvih prijava stigao je od lica koja se bave poštanskim saobraćajem (891) i banaka (819), potom od advokata (353), a slede priređivači igara na sreću (67) i javni beležnici (58).

Nešto manje prijava stiglo je od osiguravajućih kuća (17), računovođa (6), dok su revizori, lizing kompanije i ovlašćeni menjači prijavili po pet, a brokersko dilerska društva samo jednu sumnjivu transakciju.
Analize ovakvih transakcija pokazuju da u Srbiji i dalje preovlađuju iste tipologije pranja novca i poreskih prevara kao i prethodnih godina, navodi se u izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za 2019. godinu.

Fiktivne usluge i roba

To su pre svega poslovi reeksporta nepovezanih pravnih lica u međunarodnom platnom prometu bez stvarno prodate robe ili realne ekonomske svrhe. Obično se radi o „tranzitnim transakcijama“ koje potiču od firme organizatora u inostranstvu koja usmerava novac na srpsku firmu, najčešće po osnovu usluga, koji se istog dana transferiše, takođe po osnovu fakturisanih usluga na račune ostalih firmi koje su često locirane u „of-šor“ zonama.

U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je stvarna svrha prikrivanje i raslojavanje „prljavog novca“, ili poreske prevare.

Učestalo je i izvlačenje sredstava sa računa pravnog lica preko preduzetnika, obično po osnovu izvršenja „fiktivnih usluga“, do zakonskog limita, a koja se potom podižu i uručuju vlasniku pravnog lica. S druge strane, kroz simulirane pravne poslove između većeg broja povezanih pravnih lica novac se transferiše na račune fizičkih lica pod izgovorm otkupa sekundarnih sirovina, a koji fizičko lice podiže odmah po dospeću.

„Sreća“ u igrama na sreću

U izveštaju se navodi da je prošle godine uočeno povećano pranje novca preko investitora koji su fizička lica, ulaganjem u stambene i poslovne objekte sa građevinskom dozvolom, a još više u nelegalnu gradnju koja se legalizuje tek po završetku radova i prodaje najčešće za gotovinu. Na taj način se novac spornog porekla legalizuje, ostvaruju se prihodi, uglavnom gotovinski i kapitalna dobit koja je van domašaja poreskih organa.

Radi pranja novca zloupotrebljavaju se i igre na sreću, kroz jednostavnije i složenije varijante. Recimo, građanin Srbije otvori nalog u internet kockarnici u drugoj državi na koji putem imejla prebaci novac nepoznatog porekla sa računa koji je otvorio na platformi za plaćanja u visokim iznosima. Nakon izvršene transakcije, može da potroši neku sumu na kocku, ili da bez troškova igre povuče sredstva sa podnaloga. Od internet kockarnice dobija isplatnicu, a povučeni novac predstavlja dobitak ostvaren igranjem igara na sreću.

Takođe, više igrača se dogovori da otvore podnaloge kod internet kazina i potom igraju za istim virtuelnim stolom, a onaj koji je deponovao najviše novca koristeći nalog platnih platformi, namerno gubi u korist drugih igrača za stolom. Oni kasnije povlače ostvareni dobitak sa podnaloga i koristeći sredstva na glavnom nalogu podižu gotovinu u trećim državama, uz isplatnicu sa stvarnim dobitkom koji su ostvarili igranjem igara na sreću putem interneta.

Treća varijanta zloupotrebe je kada građanin koji nije državljanin Srbije ali je prijavljen da ovde privremeno boravi, otvori podnalog u internet kockarnici u drugoj državi sa lažnom adresom, na koji deponuje novac putem glavnog naloga koji ima otvoren kod platnih platformi. On namerno gubi novac u korist drugih igrača za virtuelnim stolom sa kojima je prethodno sklopio dogovor, ili pak pobeđuje u igri, a izgubljeni ili dobijeni novac se podiže uz isplatnicu o ostvarenom gubitku ili dobitku u trećim državama.

Protrčavanje stotina miliona evra

Komentarišući trendove u finanijskim malverzacijama tokom 2019. godine, u Izveštaju se posebno skreće pažnja na sve brojnije transfere u visokim iznosima koje uplaćuje veliki broj nalogodavaca iz inostranstva posredstvom inostranih platformi ili elektronskih operatera na račune domaćih, takozvanih „bojler“ frimi, koje su osnovane samo za te namene. One kratko zadržavaju dospela sredstva i dalje ih, uz proviziju, prosleđuju po celom svetu. U pitanju su transferi od nekoliko stotina miliona evra čije je učešće sve veće u domaćem platnom prometu, a ono što posebno zabrinjava je to da je novac „miksovan“, odnosno teško je razlučiti „čist“ od „prljavog“ novca.

Problem je, objašnjavaju u Upravi za sprečavanje pranja novca, što neke države ne žele da sarađuju i daju detaljne podatke o poreklu novca, svrsi transfera i o poslovnom statusu nalogodavca, već se takvi transferi obično pravdaju računarskim i uslugama programiranja. Sumnja raste i preusmeravanjem tog novca na „of-šor“ destinacije ili države za koje se zna da imaju „fleksibilne“ standarde u preventivi i borbi protiv pranja novca, kao što su Hong Kong, Antigua, Gibraltar, UAE i druge brojne destinacije koje važe za poreske rajeve.

Mešetarenje s akcijama

U izveštaju se skreće pažnja i na „FOP transakcije“, odnosno preknjižavanja hartija od vrednosti bez novčanog saldiranja, uglavnom kada je reč o besplatno stečenim akcijama zaposlenih u akcionarskim društvima. One se često nude preko javnih oglasa kao „poklon“ uz novčanu nadoknadu u gotovini. Promene vlasništva i saldiranje kasnije se posredstvom brokersko – dilerskih društava vrše u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHOV).

Pomenuta malverzacija je najćešča sa akcijama „Telekoma Srbije“, koje nisu listirane na Beogradskoj berzi. Ove akcije su po zakonu besplatno pripale punoletnim građanima Srbije, a zbog odsustva berzanskog trgovanja i kotizacije, stvoreno je sivo tržište. U izveštaju se procenjuje da se opciona vrednost pripadajućih akcija građanima kreće u rasponu od 150 do 180 miliona evra, uzimajući u obzir raspone cena koje se oglašavaju.

Uprava nema saznanja da se preuzimanjem ovih akcija na osnovu poklona pere novac sumnjivog porekla. Ipak, postoji bojazan da se to radi jer je u pitanju potencijalno vredna imovina u slučaju da dođe do berzanske trgovine ili preuzimanja značajnog paketa akcija na osnovu promene vlasništva, ako se država odluči na takav korak kao većinski akcionar.

Strani „investitori“

Analitičari Uprave za sprečavanje pranja novca ističu i da se u poslednjih nekoliko godina sve više primećuje trend da stranci u Srbiji osnivaju privredna društva čije poslovanje izaziva sumnju jer sugeriše da je reč o firmama koje su osnovane isključivo radi raslojavanja novca. Sredstva koja stižu na njihove račune veoma brzo prebacuju na brojne inostrane destinacije, ali su iznosi daleko manji u poređenju sa sličnim poslovima koje obavljaju srpske „bojler“ firme.

Poslovanje ovakvih „stranih investitora“ se najčešće svodi na prebacivanje novca kroz fakturisanje usluga i tranzitno trgovanje robama kao što su: zastupanje i posredovanje, kompjuterske usluge, razne tehničke usluge i reeksport robe kupljene u inostranstvu koja se odmah isporučuje u drugu državu.

Međunarodne provere ukazuju na sumnju da su „pojedina lica, osnivači takvih firmi, umešana ili su paravani za osobe koje su počinile krivična dela iz oblasti privrednog kriminala, kao što su poreske utaje, zloupotrebe položaja u firmama gde su rezidenti, ili korupcija. Na taj način sele kapital po celom svetu kako bi zatrle trag novcu i ubacile ga u neku od brojnih firmi osnovanih u inostranstvu“, navodi se u izveštaju.

junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020