proizvodnja

Proizvođači opreme za pačenje rakije kažu da inflacija nije zaobišla ni ovu delatnost, pa su cene porasle najmanje za 30 odsto, a za neke proizvode i više, poput kazana koji je u prethodne dve godine poskupeo za oko 50 odsto. Sastav opreme zavisi od toga da li se rakija pravi iz zadovoljstva ili za tržište, te da li je reč o manjim destilerijama ili velikim proizvođačima. Kada je reč o profesionalcima, nabavka opreme sada podrazumeva i računarske programe za rad najmodernijih kazana.

Kazan, tradicionalni ili najmoderniji, napravljen od više različitih materijala, jedina je „konstanta“ potrebna za proizvodnju rakije. I vredne ruke. Voće se podrazumeva. Sve ostalo, „može da bude, ali i ne mora“, zavisno od toga da li se rakija pravi iz hobija, ili je to posao od koga se živi i isplaćuju zarade zaposlenima. U odnosu na to, kupuje se i ostatak opreme, od pumpi za pretakanje, preko rashladnih uređaja i toplotnih pumpi, opreme za pranje i seckanje voća, vađenje koštica, pa sve do kompjuterskih programa, koji u kazanu, „diktiraju“ vreme i način pečenja rakije.

Odgovor na pitanje koliko novca je potrebno uložiti u opremu za pečenje rakije nije jednostavno dobiti, jer se proizvođači rakije, bar u Srbiji, dele na „hobiste“, male i srednje destilerije, i na kraju velike, profesionalne proizvođače ovog alkoholnog pića. I svaka od ovih kategorija ima „svoju računicu“. Takođe, u našoj zemlji se neki vinari bave i proizvodnjom rakije, a kako je oprema za obe vrste pića vrlo slična, njihova računica za početno ulaganje je takođe priča za sebe.

Inflacija nije zaobišla ni ove proizvode. Proizvođači kažu da je, u zavisnosti od opreme, poskupljenje minimum 30 procenata. Za neku opremu i više. Kao i da se na isporuku ponekad čeka i više meseci. Ali napominju da je za dobar rakijski kazan „uvek bilo reda“. I virus korona i rat u Ukrajini su uticali na industriju rakijske opreme, ali različito. Rat u Ukrajini je doneo problem sa sirovinama, dok je virus korona doneo veću potražnju za osnovnom opremom za pečenje rakije. Proizvođači to objašnjavaju specifičnim okolnostima u kojima su se ljudi našli, pa su rakiju pekli i oni koji nikada nisu.

Za početak, potreban je kazan

Saša Kopilović, samostalni proizvođač rakije iz Ljutova kraj Subotice i organizator „Festivala mlade rakije“, kaže za B&F da je prema njegovom iskustvu, za najosnovniju opremu za pečenje rakije potrebno uložiti oko 2.000 evra.

„Za početak potreban je kazan. Od 160 litara sada košta oko 1.500 evra. Pre dve godine bio je jeftiniji za oko 20 procenata, ali sada ispod te cene ne može da se nađe. Mašina za mlevenje voća košta oko 200 evra, a stakleni baloni za čuvanje rakije, od 50 litara, su od 70 do 100 evra. I to su neka veća ulaganja. Rakija može da se čuva i u plastičnim buradima, ono od 200 litara je oko 2.000 dinara“, objašnjava Kopilović. Napominje da je, na sve ovo, potrebno dodati i gradometar i širometar. Prvi služi za „finiširanje“ rakije, dok se drugim meri količina šećera u komini. I jedan i drugi koštaju oko 2.000 dinara, a kvalitetnije prave hrvatski proizvođači.

Osnovna oprema za proizvodnju rakije, kao što su kazani i burad, proizvode se u Srbiji. Ostalo se uvozi, a ako se i proizvodi kod nas, to radi mali broj firmi. Jedna od kompanija koja više od pola veka proizvodi kazane za pečenje rakije i drugih alkoholnih pića je „DES“ iz Subotice. Preduzeće proizvodi tradicionalne kazane za one koji peku rakiju više puta godišnje, dok ima voća, kao i za male i srednje destilerije. Godišnje proizvedu 5.000 kazana, i do kraja sezone pečenja rakije, što je negde u oktobru, sve i prodaju. Osim u Srbiji, izvoze ih i u Rumuniju, Čile, Peru, Australiju, Veliku Britaniju koja im je ujedno i najbolje izvozno tržište. Kako kažu, u ovoj zemlji se njihovi kazani koriste pre svega za pravljenje džina, viskija, votke, pa čak i mlečne votke sa surutkom.

„Osnovni materijal od koga pravimo kazane je bakar i prohrom, i njihova cena u velikoj meri diktira i cenu našeg tradicionalnog hobi kazana. Njih pravimo od 10 do 350 litara, u serijskoj proizvodnji, i kupuju ih ljudi koji rakiju prave isključivo za svoje potrebe ili eventualno neku manju prodaju. Najčešći kupci su nam muškarci od 40 do 50 godina, a u Srbiji najviše prodamo u Vojvodini i Beogradu“, kaže za B&F Dajana Bilić, iz kompanije DES. Osim u Srbiji, veliki broj ovih kazana izvezu i u Mađarsku i Rumuniju, gde se takođe koriste za proizvodnju rakije.

DES najviše prodaje kazan od 120 litara, i dugo su ga prodavali za 131.000 dinara. Danas je 197.000 dinara. Sirovinu za izradu, bakar, kupuju u Srbiji, dok neke sitnije delove uvoze iz Kine. Ali, kako kažu, za sada nema zastoje u nabavci tih delova.

„Kod premijum proizvoda, odnosno kazana za male i srednje destilerije, situacija je nešto drugačija. Prve isporuke tih kazana, veličine od 150 do 2.000 litara, imaćemo tek u junu. Jednostavno, takav je proces proizvodnje i potražnja“, objašnjava Bilić.

Za jednu seriju od 20 kazana za domaćinstva i one kojima je pravljenje rakije hobi, ovoj kompaniji potrebno je oko dve nedelje. Za isti period naprave i jedan premijum kazan. Vizuelni izgled kazana crtaju njihovi konstruktori, po čijim nacrtima se onda i naprave. U samom procesu proizvodnje koriste se najmodernije mašine za lasersko sečenje, kružno zavarivanje,… ali ima i velikog udela ručnog rada.

Vinarija „Jović“ iz Knjaževca u isto vreme proizvodi i vino i rakiju, ali pravi i neke od uređaja potrebnih u procesu proizvodnje. Osnivač ove vinarije Saša Jović je istovremeno i vlasnik kompanije „Alfa klima“ koja pravi opremu za hlađenje i hladnu sterilizaciju, namenjenu malim i srednjim destilerijama. Prema njegovoj računici, za proizvodnju rakije od 20.000 litara godišnje, početno ulaganje za opremu je i više od 100.000 evra.

„Najmoderniji kazani za rakiju, koji se koriste u malim i srednjim destilerijama, a rade pomoću kompjutera, dostižu cenu i do 30.000 evra. Važan deo opreme u proizvodnji rakije je i oprema za fermentaciju, odnosno inox cisterne koje u sebi imaju mešalice kao i rashladne uređaje. Njihova cena je oko 8.000 evra. Zatim, oprema za prepumpavanje košta i do 6.000 evra, a moderan mono blok za lepljenje etiketa i stavljanje čepova i dvostruko više“, kaže Jović za B&F.

Rakijski „kompleti“ i u apotekama

Burad u kojima se čuva rakija uvek se pravi od hrasta, i proizvodi se i u Srbiji. Bure od 300 litara sada košta 700 evra. Pre dve godine Kinezi su naveliko kupovali sav hrast koji je mogao da se kupi u Srbiji, što je izazvalo veliki poremećaj na tržištu i skoro udvostručilo cenu buradi. Proizvođači rakije koji to mogu da priušte, burad uvoze iz Francuske. Tvrde da su kvalitetnija, a „kvalitetna“ je i cena jer koštaju preko 1.000 evra.

U Srbiju se inače najviše opreme za proizvodnju rakije uvozi iz Bugarske, Hrvatske, Italije i Slovenije.

Svi koji žele da peku svoju rakiju, ali ne i da se izlažu velikom trošku kupujući opremu, mogu da je iznajme. Takvih ponuda ima širom Srbije, pa i onih za uslužno pečenje rakije. Iznajmljivači opreme kazane dovoze na lice mesta, a cene su zaista šarolike, i zavise pre svega od toga kakav je kazan, da li je cena sa ogrevom ili bez, da li se iznajmljuje samo oprema ili i znanje o pravljenju ovog alkoholnog pića. Na primer, samo iznajmljivanje kazana od 220 litara za jedno pečenje, može da se nađe u Zrenjaninu po ceni već od 2.000 dinara. Usluga pečenja rakije na profesionalnom kazanu, u Novom Sadu iznosi 4.500 dinara.

Jedan broj apoteka prodaje i takozvane „rakijske enološke komplete“ u kojima se nalaze kvasci i enzimi koje je potrebno dodati rakiji, ali u već tačno spakovanim količinama, dovoljnim za 200 kilograma voća. Uz sve ovo, prodaje se i kompletna šema za proizvodnju voćne rakije. Cena ovakvog rakijskog kompleta je oko 2.000 dinara.

I za kraj, prvi „jedinstveni stroj za pečenje rakije“ napravljen je 1909. godine. Napravio ga je novosadski kazandžija i pronalazač Milana T. Jovanović, i zaštitio kao svoj patent u tadašnjoj upravi za zaštitu industrijske svojine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Aleksandra Galić

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Martin Knize, Unsplash