Namerno izazvane promene u prošlosti, pozitivne ili negativne, ne bi promenile sadašnjost. To je utvrdio tim naučnika koji je uspešno simulirao povratak u prošlost na kvantnom računaru. Ova otkrića bi mogla da imaju i praktične koristi u kvantnoj kriptografiji za spasavanje oštećenih podataka.
Naučnici u laboratoriji Los Alamos u Novom Meksiku uspeli su pomoću kvantnog računara da simuliraju povratak u prošlost. Oni su simulirali procese koji se odvijaju unazad po vremenskoj liniji, poslavši unazad kvantne bitove i kubite.
Jedan od njih je u simuliranoj prošlosti namerno bio oštećen, kako bi se utvrdilo da li bi promene nekog redosleda stvari u prošlosti mogle da utiču na sadašnjost. Ali kada su vratili kvantne bitove i kubite u sadašnjost, na njima se skoro ništa nije promenilo.
Naučnici koji su učestvovali u ovom projektu su na osnovu toga zaključili da nasuprot onome što gledamo u naučnofantastičnim filmovima, kada bismo bili u mogućnosti da otputujemo u prošlost i tamo promenili određene stvari, to nimalo ne bi uticalo na sadašnjost.
Nema popravke, ali ni namerno izazvane štete
Ovakvim rezultatima je pokazano da u kvantnom svetu ne postoji takozvani „efekat leptira“, odnosno pojava da mala odstupanja u početnim uslovima mogu izazvati velike promene u celom sistemu. Taj efekat je prvi predstavio američki naučnik Edvard Lorenc, začetnik teorije haosa, i od tada se pojavljuje u brojnim naučnim radovima, ali i u delima popularne kulture.
Ali za razliku od zakona klasične fizike, u kvantnom svetu takav uticaj ne važi. Drugim rečima, ispravkama u prošlosti ne bismo uspeli da stvorimo bolju budućnost. I suprotno, kada bi neko namerno napravio ogromnu štetu u prošlosti, to bi stvorilo tek neznatna odstupanja u sadašnjosti, toliko mala da se praktično „ne računaju“.
Primena u spasavanju oštećenih podataka
Ovo otkriće, ošim što je uzbudljivo sa stanoviša naučnih teorija, moglo bi da ima i vrlo praktičnu primenu u kvantnoj kriptografiji. U slučaju kada bi neko delimično uništio zaštičene podatke, postoji mogućnost da se oni spasu i da se izvuku informacije u izvornom obliku, pre nego šro je načinjena šteta.
Budući da „efekat leptira“ ne funkcioniše samo u kvantnoj fizici, njegovim testiranjem može da se utvrdi da li neki računar funkcioniše po kvantnim principima. Eksperimenti naučnika iz Los Aalmosa obavljeni su na kvantnom procesoru računara IBM Q, a celo istraživanje i rezultati su objavljeni u naučnom časopisu „Physical Review Letters“.
Foto: dtavres, Pixabay