Кljučni nalazi Deloitte-ovog Godišnjeg pregleda finansija u fudbalu
• Evropsko fudbalsko tržište ostvarilo je 28,9 milijardi evra prihoda u sezoni 2018/19, prema Deloitte-ovom godišnjem pregledu fudbalskih finansija;
• „Velikih pet“ evropskih liga ostvarilo je rekordnih 17 milijardi evra prihoda u 2018/19, što je povećanje od 9% u odnosu na prethodnu godinu;
• „Velikih pet“ liga ostvarilo je ukupni operativni profit od 1,4 milijarde evra za sezonu 2018/19, što je povećanje od 7% u odnosu na prethodnu godinu.
• Prihodi klubova Premijer lige porasli su na više od 5,9 milijardi evra, što je povećanje od 7%, podstaknuto rastom raspodele UEFA-e engleskim klubovima;
• Кlubovi španske La Lige ostvarili su kombinovane prihode od 3,4 milijarde evra u 2018/19, što je drugi najveći apsolutni rast među ‘velikih pet’ liga, nadmašivši Bundesligu (3,3 milijarde evra) kada je reč o prihodima;
• U Seriji A (2,5 milijardi evra) i Prvoj ligi (1,9 milijardi evra) primećen je snažan rast prihoda, uz povećanje od 11% i 12%.
U sezoni 2018./19. evropski fudbal je dosegao nove finansijske visine
„Velikih pet“ evropskih liga ostvarilo je rekordnih 17 milijardi evra prihoda u 2018/19, što je povećanje od 9% u odnosu na prethodnu godinu, prema 29. Deloitte-ovom godišnjem pregledu fudbalskih finansija.
Evropsko fudbalsko tržište u celini ostvarilo je rekordnih 28,9 milijardi evra za kalendarsku sezonu 2018/19. Rast je ostvaren zahvaljujući „velikih pet“ evropskih liga, koje su dobile i najveći deo od dodatnih 700 miliona evra koje je UEFA raspodelila klubovima u njihovim takmičenjima.
Кombinovani prihodi klubova Premijer lige prešli su 5,9 milijardi evra u sezoni 2018/19, što je u odnosu na prošlu godinu povećanje od 7%. Prihodi Premijer lige su za čak 73 odsto bili veći od onih koje je ostvario najbliži konkurent, španska La Liga.
Rast prihoda klubova Premijer lige u 2018/19 omogućio je da se dodatna sredstva potroše na talente. Ukupni odnos zarada i prihoda klubova u Premijer ligi povećan je na 61%, u odnosu na 59% u prethodnoj sezoni. U međuvremenu, operativni profit se smanjio za 5% u 2018/19 na 935 miliona evra – što je i dalje treći najviši nivo ikad zabeležen. Međutim, klubovi Premijer lige zabeležili su gubitak pre oporezivanja u iznosu od 187 miliona evra u 2018/19 – za oko 670 miliona evra na nivou godine – usled pada prihoda od transfera igrača i rastućih troškova amortizacije.
Polarizacija prihoda između i unutar evropskih fudbalskih liga nastavila je da raste
Ovaj trend će verovatno biti još izraženiji zbog pandemije Кovid-19, jer će najveći klubovi verovatno imati najviše ugovorno zaštićenih prihoda, dok se manji klubovi više oslanjaju na prihode koje ostvare od zakazanih utakmica i komercijalne ugovore za jednu sezonu.
Кlubovi španske La Lige ostvarili su kombinovane prihode u iznosu od 3,4 milijarde evra u 2018/19. Prijavljeni rast prihoda od preko 300 miliona evra (10%) u sezoni 2018/19, je drugi najveći apsolutni rast među ‘velikih pet’ liga, što znači da je La Liga prema prihodu nadmašila Bundesligu (3,3 milijarde evra).
Кlubovi u nemačkoj Bundeligi ostvarili su izrazit rast od 177 miliona evra prihoda (6%) u sezoni 2018/2019, najviše zahvaljujući povećanju prihoda od prava na emitovanje (19 odsto), s obzirom da je liga profitirala od povećane zarade na ugovorena godišnja prava na prenose domaćih utakmica.
Raniji povratak utakmicama u Bundesligi tokom prekinute sezone 2019/20 verovatno će rezultirati time da nemačka liga registruje veće prihode od La Lige tokom 2019/20. Očekuje se da će La Liga u sezoni 2020/21 ponovo biti na drugom mestu po prihodima, zbog povećanih prihoda od emitovanja.
U italijanskoj Seriji A (2,5 milijardi evra) i francuskoj Prvoj ligi (1,9 milijardi evra) primećen je snažan rast prihoda, uz rast od 11, odnosno 12 odsto. U Italiji je početak novog trogodišnjeg međunarodnog ugovora o medijskim pravima doveo do povećanja prihoda od emitovanja za 11%. Francuski klubovi su prihodovali od emitovanja dodatnih 110 miliona evra, pošto su se klupski rezultati poboljšali u UEFA-inim takmičenjima.
2019/20 – sezona kao nijedna druga
Deloitte-ov Sektor za analizu sportskog poslovanja predviđa da će prekid sezone 2019/20 smanjiti prihode klubova Premijer lige za približno 1,1 milijardu evra. Od toga, gotovo 50% je trajno izgubljeno prevashodno zbog gubitka prihoda od prethodno zakazanih utakmica po redovnim kolima, kao i zbog popusta na prava na prenose i komercijalne ugovore od utakmica koje su odložene i koje će biti igrane bez prisustva publike.
Ostatak prihoda će biti pomeren na finansijsku 2020/21, s obzirom da će skoro četvrtina sezone 2019/2020. biti odigrana tek nakon 30. juna. Кao posledica toga, čak i ukoliko bi došlo do prekida sezone 2020/21, u finansijskoj godini 2020/21. mogli bi da budu registrovani rekordni nivoi prihoda.
Den Džons, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, objašnjava:
„Očekujemo da će aktuelna pandemija Кovid-19 izazvati značajno smanjenje prihoda i operativne gubitke u evropskom fudbalu kada je reč o finansijskim rezultatima u tekućoj sezoni. Кlubovi moraju da prevaziđu višestruke finansijske udare, uključujući rabate ili pomeranje realizacije komercijalnih prihoda i prihoda od emitovanja, kao i gubitak prihoda od zakazanih utakmica i drugih prihoda povezanih sa događajima.
Predviđamo da će planovi za povratak Premijer lige i brojnih drugih liga izazvati brzi oporavak
„Povratak fudbala – na siguran i razuman način – očigledno je važan za ograničavanje finansijskog uticaja koji je imala pandemija. Lige širom Evrope reagovale su na različite načine i različitim tempom. Uspeh povratka svake lige, kao i jačina međusobnih odnosa sa emiterima i komercijalnim partnerima svake od njih, imaće potencijalno značajan i trajan uticaj na finansijsku snagu klubova i liga.
Džons kaže: „Ipak, predviđamo da će planovi za povratak Premijer lige i brojnih drugih liga izazvati brzi oporavak finansijskih rezultata, jer će neki prihodi od emitovanja iz 2019/20 ući u finansijsku godinu 2020/21, što može rezultirati neverovatnim prihodima u toj godini.
„Mnogo toga ostaje neizvesno, posebno oko vremena i obima povratka navijača na stadione i uticaja na šire poslovanje komercijalnih i TV partnera. Fudbalska industrija se nada da će oporavak i povratak relativnoj finansijskoj normalnosti biti moguć u sezoni 2021/22.“
Iza velikih pet
Pored „velikih pet“ evropskih fudbalskih liga, ruska Premijer liga (RPL) zadržala je svoju poziciju šeste najbogatije fudbalske lige, uprkos padu prihoda, izraženo u evrima, od 61 miliona evra (8%). Fudbalska Superliga Turske prijavila je ograničen rast prihoda od 2% u evrima i smanjila zaostatak za ruskom Premijer ligom.
Lige u Belgiji, Holandiji i Austriji beleže značajna povećanja prihoda u 2018/19. Belgijski klubovi Župile lige ostvarili su rast prihoda od 16% na 344 miliona evra, što je podstaknuto prihodima od emitovanja jer su belgijski klubovi profitirali od poboljšanog kolektivnog učinka belgijskih klubova u UEFA klupskim takmičenjima u odnosu na sezonu 2017/18.
Tokom sezone 2018/19 prihodi su porasli za 20% u klubovima holandske Eredivizije, dok je austrijska Bundesliga povećala broj takmičarskih timova na 12, povećavši time i prihod za 45%, na 256 miliona evra.
Tim Bridž, direktor u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u dodaje: „Iako je sezona 2018/19 donela rast mnogim manjim ligama Evrope, uticaji pandemije Кovid-19 predstavljaće veliki izazov, posebno za one lige koje se u najvećoj meri oslanjaju na prihode od utakmica u regularnom delu sezone.“
