Stručni medicinski sajt „Stetoskop“ je od „volontera“ izrastao u profitabilni posao. Način njegovog funkcionisanja preokrenula je Milica Milošević, koja je još kao studentkinja prava čvrsto rešila da dobije vlasnički udeo u sajtu i od njega napravi uspešan preduzetnički poduhvat. Na tom putu je morala mnogo toga da nauči, između ostalog i kako da razgovara sa poslovnim partnerima koji su svi bili stariji od nje. „Naučila sam da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija“, priča direktorka sajta koji sada ima dva miliona posetilaca mesečno.
Iako fakulteti svake godine na tržište rada izbacuju na hiljade potencijalnih menadžera i preduzetnika, i dalje vlada mišljenje da se za preduzetnika ne školuje, već – rađa. To možda najbolje ilustruje životna priča Milice Milošević.
„Kada sam 1999. godine bila u prvom razredu osnovne škole, počelo je bombardovanje. Moja škola u selu Trnavcu pretvorena je u kolektivni smeštaj za vojnike. Primetila sam da mnogi od njih puše, pa sam uspostavila ’poslovnu saradnju’ sa jednim komšijom koji je švercovao cigarete. Nosila sam ih u svom malom rancu u školu i prodavala vojnicima. Komšija mi je davao procenat od prodaje i ja sam bila veoma srećna“, priseća se Milica svojih prvih „preduzetničkih“ koraka. Ta sreća nije dugo potrajala jer su roditelji otkrili čime se bavi i kaznili je.
Mimo ovog dečijeg izleta u neformalnu privredu koji se neslavno završio, naša sagovornica je sve radila po pravilima – bila je dobar đak, upisala Pravni fakultet u Beogradu i završila ga u roku sa visokim ocenama. Počela je da dobija ponude za pripravnički staž, ali je ubrzo shvatila da ne želi ceo život da provede u sudnici, i na veliko iznenađenje ljudi u svom okruženju, zaposlila se u firmi koja prodaje keramiku za kupatila. To, međutim, nije bila nužnost, već deo jednog većeg plana.
„Negde na polovini studija sam počela da se zanimam za IT preduzetništvo. Slučajno sam saznala za neprofitni sajt koji je posećivalo više od pola miliona ljudi zato što pruža mogućnost lekarima da pišu o različitim oboljenjima i da odgovaraju na pitanja pacijenata. Stupila sam u kontakt sa dva vlasnika ’Stetoskopa’, koji su imali druge poslove i nisu mogli u potpunosti da mu se posvete. Predložila sam im da ja preuzmem rukovođenje sajtom, ali oni su mi rekli da prvo moram steći radno iskustvo. Zato sam se posle fakulteta zaposlila u maloj firmi koja se bavi prodajom keramike, jer sam tamo mogla da steknem mnoštvo novih znanja, između ostalog i o knjigovodstvu, ljudskim resursima, ali i logistici“, priča Milošević za B&F.
Dve godine kasnije imala je dovoljno iskustva da se upusti u novi posao, ali i nešto ušteđevine da otkupi deo „Stetoskopa“. Ponovo se našla sa njegovim vlasnicima i ispostavilo se da ima novca za samo osam odsto udela u sajtu, ali i dovoljno ambicija da dobije rukovodeće mesto u firmi.
Kako privući dva miliona posetilaca mesečno?
„Često čitam intervjue sa preduzetnicima i vlasnicima uspešnih firmi i svi do jednog tvrde da su imali dobru poslovnu ideju i da su je razradili do najsitnijih detalja. Moja priča je potpuno drugačija. Počela sam da radim u ’Stetoskopu’ 2017. godine i nisam znala kojim putem treba ići. Prvih godinu dana sam provela ispitujući teren i analizirajući potencijale firme. Sve vreme sam se konsultovala sa ljudima koji znaju više od mene, a najznačajniju mentorsku podršku pružili su mi upravo vlasnici sajta. Raspitivala sam se i kod poznanika šta im je pomoglo u poslu, bez obzira na to da li se radilo o kuvarima, menadžerima ili o treneru kod kojeg vežbam“, priča Milica i dodaje da su joj sva ta iskustva bila dragocena.
Prelomni momenat je bilo saznanje zašto je „Stetoskop“ toliko popularan. „Odgovor je bio vrlo jednostavan – on je rešavao probleme građana. Shvatila sam da veliki broj ljudi ne može lako da dođe do lekara i da se sa njima konsultuje o svojim zdravstvenim problemima. A to im je veoma potrebno“, ističe sagovornica B&F-a.
Na ruku sajtu je išla i činjenica da lekari besplatno stvaraju sadržaj koji privlači posetu. No, Milica je smatrala da „Stetoskop“ ima mogućnosti da poveća broj autora, jer je davao lekarima mnoštvo motiva za ovakav angažman: da pomognu ljudima, pojave se na istom mestu gde već objavljuju radove njihovi bivši profesori ili uzori, kao i da kažu ono što žele na način koji oni smatraju odgovarajućim. Naime, kada lekari daju izjave za medije, novinari često sažimaju i pojednostavljuju njihove reči na uštrb tačnosti, što na „Stetoskopu“ nije slučaj.
„I četvrto, ali ne manje bitno, primetila sam da pacijenti koji su čitali tekstove lekara često pokušavaju da otkriju gde oni rade privatno, kako bi zakazali pregled kod njih. To je bila naša šansa da sajt počne da zarađuje, ali ne na račun čitalaca“, objašnjava Milošević.
Zato su 2019. ponudili novu uslugu – mogućnost da čitaoci zakažu privatan pregled kod lekara sa kojima „Stetoskop“ sarađuje. Za njih je to bilo besplatno, a usluga je naplaćivana privatnim ordinacijama kod kojih su posetioci sajta zakazivali pregled. Nova usluga je motivisala lekare da više pišu, a samim tim je privukla i veći broj čitalaca.
Međutim, na početku nije bilo lako objasniti privatnim zdravstvenim ustanovama da bi ovakva saradnja mogla biti isplativa za njih. Sarađivali su samo sa nekoliko ordinacija a Milica je često svoje prijatelje i poznanike nagovarala da zakazuju preglede koji su im potrebni preko sajta, kako bi privatnim ordinacijama predočila prednosti ovog poslovnog modela.
Kada su privatnici uvideli kakve koristi mogu imati od toga, posao je procvetao. Sada imaju 250 partnerskih privatnih ordinacija, a broj čitalaca sajta je porastao na dva miliona mesečno. Ranije je za „Stetoskop“ pisalo oko hiljadu lekara, a sada tekstove potpisuje pet hiljada autora. Kompanija trenutno zapošljava 17 ljudi, od kojih su većina buking agenti.
Naravno, sve ovo je zahtevalo i velika ulaganja u redizajniranje sajta, dodatnu digitalizaciju, zapošljavanje kol operatera… Iz tog razloga su počeli da posluju u plusu tek prošle godine.
Pokreće te zanos a ne novac
Iz današnje perspektive, komercijalni uspeh „Stetoskopa“ ne iznenađuje, ali Milica ističe da je trebalo preskočiti mnogo prepreka da bi se došlo do sadašnje pozicije.
„Na početku sam se plašila da ja, sa tako skromnim životnim i profesionalnim iskustvom, ne ukaljam ime brenda kojem toliki broj ljudi veruje već više od decenije. Tada sam imala 26 godina a svi moji poslovni partneri bili su stariji, pa sam morala da naučim kako sa njima da razgovaram a da ne ostanem bez glasa, ali i da ne budem najglasnija“, priseća se mlada preduzetnica.
Istovremeno, trebalo je izaći u susret veoma različitim željama korisnika. Neki su tačno znali kod kojeg lekara žele da zakažu pregled, drugima je to bilo nebitno ako im se pregled zakaže što pre, treći su želeli da budu pregledani u drugom gradu ili opštini…
Sve ovo, ipak, nije bilo teško kao odluka koju je trebalo da donese kada je postalo jasno da prethodno zaposleni ne mogu da iznesu nove radne zadatke. „Morala sam da otpustim ceo tim i da zaposlim novi. To je bila jedna od najtežih stvari koje sam uradila“, kaže Milica. Dodaje da rukovođenje firmom zahteva i mnoga odricanja na uštrb privatnog života, „počev od toga da manje spavaš i ređe koristiš odmore nego tvoji zaposleni. Ja sam ove godine imala produženi vikend od četiri dana u Grčkoj“.
S druge strane, zahvaljujući preduzetništvu, ima priliku da, za razliku od većine svojih vršnjaka, radi ono što voli i da bude uspešna u tome. Milica objašnjava na jednom svakodnevnom primeru šta je „drži“ u poslu: „Nedavno sam provela veče sa prijateljima koji su takođe preduzetnici i dobila ideju za neku inovaciju. Došla sam kući i legla, međutim probudila sam se u četiri ujutru i sve vreme razmišljala o toj ideji. Ne znam kako da vam opišem taj osećaj, to je kao neka vatra u grudima koja ti ne dozvoljava da spavaš. To je ono što vas drži u poslu, a ne novac“.
Marija Dukić