Tag:

subvencija

NZS daje jednokratnu pomoć od 300.000 dinara za samozapošljavanje

by bifadmin 23. март 2023.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) pokrenula je konkurs za dodelu subvencija za pokretanje poslova, koja će iznositi 300.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom 330.000 dinara. Ova pomoć namenjena je nezaposlenima koji se vode na evidenciji NSZ-a i imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva.

Subvencija se dodeljuje za osnivanje radnji, zadruga ili drugih oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednih društava, ukoliko osnivači u njemu zasnivaju radni odnos.

Ko može da ostvari pravo na subvenciju?

Da bi ostvario pravo na subvenciju, prvi uslov je da nezaposleni građanin koji se prijavljuje bude prijavljen na evidenciju nezaposlenih NSZ. Takođe, uslov je da je lice završilo obuku za razvoj preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji NSZ ili druge odgovarajuće organizacije.

Neophodno je i ispuniti ranije obaveze i izmiriti sva dugovanja prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a lice koje podnosi prijavu mora da bude u dozvoljenom okviru opredeljenog iznosa za de minimis državnu pomoć (pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu) u tekućoj fiskalnoj i prethodne dve fiskalne godine.

Sa druge strane, pravo na subvenciju ne može da se ostvari za obavljanje delatnosti sa spiska onih koje se ne finansiraju, za obavljanje poslova za koje je rešenjem o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti utvrđeno da osoba sa invaliditetom ne može da ih obavlja, za osnivanje udruženja, kao i ako je već koristilo subvenciju sa samozapošljavanje koju je delom ili u celosti finansirala NSZ.

Šta je potrebno od dokumenata i kako se donosi odluka?

Za podnošenje zahteva potrebno je imati popunjen zahtev sa biznis planom, koji je moguće naći takođe na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i dokaz o završenoj obuci za razvoj preduzetništva, ukoliko nije završena u organizaciji NSZ.

Ako zahtev podnosi osoba sa invaliditetom, potrebno je dostaviti i rešenje o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.

Dokumentacija se podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici NSZ.

Odluka o odobravanju subvencija donosi se na osnovu rang liste koja se formira uz pomoć bodova. Kriterijumi uključuju razvijenost jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji planira pokretanje biznisa, planirana vrsta delatnosti, kao i kategorija lica.

Važno je pomenuti i da je korisnik subvencije dužan da izmiruje doprinose za obavezno socijalno osiguranje najmanje 12 meseci.

Javni poziv za kandidate za pomoć objavljen je na ovoj adresi.

Izvor: Nova

Foto: Micheile Dot-com, Unsplash

23. март 2023. 0 komentar

Za električno vozilo subvencija od 5.000 evra, a za ‘hibrid’ 3.500 evra

by bifadmin 28. јун 2020.

Ministarstvo ekologije izdvojilo je ove godine milion evra za subvencije za ekološka vozila, ali je do sada iskorišćeno samo šest subvencija, jer nije bilo takvih automobila na tržištu ili su bili preskupi. Ipak, domaća fabrika „Fijat Krajsler automobili“ Kragujevac dobila je povoljne cene za uvoz električnih i hibridnih vozila i ove nedelje predstavila je prvo – „fića hibrid“.

Subvencija od 5.000 evra

„Mislim da je to dobar podstrek. Onom ko se odluči da kupi potpuno električno vozilo sleduje subvencija od 5.000 evra, a za ‘hibrid’ 3.500 evra“, kažu iz „Fijat Krajsler automobila“.
Nova hibridna i električna vozila mogu se kupiti i za manje od 20.000 evra otkako je Vlada Srbije sredinom marta odlučila da subvencioniše njihovu kupovinu sa 250 do 5.000 evra.

Naime, Vlada je usvojila Uredbu o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine električnih i hibridnih vozila na osnovu koje država pomaže kupovinu mopeda i lakih tricikala na ovaj pogon sa 250 evra, hibridne automobile sa 2.500 evra, plag-in hibride sa 3.500 evra, a električna vozila sa 5.000 evra. To je jedna od vladinih mera za zaštitu vazduha od zagađenja zbog koje su takozvana ekološka vozila znatno pristupačnija na tržištu.

Recimo, cena pojedinih hibridnih putničkih, ali i električnih dostavnih automobila sada pada ispod 20.000 evra. Primera radi, sa državnom subvencijom od 2.500 evra hibridna „tojota jaris“ košta 17.750 evra, pošto joj je puna cena 20.250 evropskih novčanica. Takođe, cena novih električnih dostavnih vozila sada je gotovo za četvrtinu niža pošto, recimo, najpovoljniji „reno kangu“ sa PDV-om košta 25.500 evra, ali kada mu se oduzme taj porez od 20 odsto i uračuna subvencija od 5.000 evra, može se kupiti za 15.100 evra.

Korak ka promovisanju hibridnih i električnih vozila

Iz Asocijacije uvoznika vozila i delova pozdravili su vladinu odluku i naveli da je to dobar korak ka promovisanju hibridnih i električnih vozila koja će sad kupcima biti znatno privlačnija. Ipak, da bi ova subvencija u potpunosti imala efekta, neophodna je i adekvatna infrastruktura, odnosno punjači za vozila koji se trenutno nalaze tek na nekoliko lokacija. Zato očekuju da najčešći kupci budu firme.

Uslov za subvenciju kupovine novih hibridnih vozila je i emisija ugljen-dioksida, pa tako na državnu pomoć od 2.500 evra mogu računati samo kupci „hibrida“ koji proizvodi manje od 100 grama CO2 po kilometru.

Subvencija za plag-in hibridna vozila iznosi 3.500 evra. Plag-in hibridna vozila imaju svoje punjive baterije koje im produžavaju autonomiju, smanjuju potrošnju goriva, kao i emisiju izduvnih gasova. Autonomija kod takvih vozila traje nekoliko desetina kilometara, a kada nestane struje, funkcionišu kao tradicionalni hibridi.

Izvor: Blic

28. јун 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Država subvencijama smanjuje dugove javnim preduzećima

by bifadmin 26. јун 2020.

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno veći.

Kao da je neko okrenuo prekidač, tako su javna preduzeća iz gubitka od skoro 44 milijarde dinara 2014. godine prešla u pozitivnu zonu, nešto što dugo nije viđeno, od 13,1 milijardu dinara u 2015. godini. Te 2014. godine započeta je fiskalna konsolidacija, započeti su pregovori sa MMF-om, a sporazum je zvanično zaključen u februaru 2015. godine. Kako je ogroman minus pretvoren u dobit teško je reći, pošto i posle pet godina u MMF-u smatraju da se sa reformom javnih preduzeća najmanje odmaklo od svih ciljeva postavljenih u aranžmanu.

Medeni mesec nije dugo potrajao

Pozitivni spoljni faktori su im išli naruku doduše, pad kamatnih stopa na rekordno niske nivoe i jačanje dinara prema evru, što im je kao neto dužnicima pogodovalo. Pomogla je i privatizacija Železare Smederevo i RTB Bora koji je bio najveći dužnik za struju, kao i uvođenje reda u plaćanje gasa od strane toplana i fabrika petrohemijskog kompleksa.

Međutim, ovaj medeni mesec nije dugo potrajao. Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat. U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre.

U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac nikad nije bio jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine.

Problem leži u poslovanju preduzeća

Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijardi dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara. Na osnovu ovog mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća.

Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda. Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra.

Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra. Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.

Podbačaj u poslovanju odgovornost menadžmenta

Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije. Prema rečima Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta, neka od tih kompanija može lošim rezultatom da povuče nadole ukupan rezultat svih javnih preduzeća.

„Poslovni rezultat nekog od velikih javnih preduzeća mogao je da trpi ako nije bilo blagovremenih investicija, ako su povećavani troškovi ili iz nekog drugog razloga. U svakom slučaju, u tržišnim uslovima podbačaj u poslovanju bi povukao odgovornost menadžmenta, kao što bi u slučaju profita direktori dobili bonuse. Kod nas to nije slučaj. Nadzorni odbori bi trebalo da vode računa da se u javnim preduzećima ne troše neracionalno resursi, ali oni kod nas uglavnom služe za punjenje džepova i dizanje ruku. Zato pored izvršnog odbora, ne bi trebalo abolirati od odgovornosti ni nadzorne odbore”, ocenjuje Đogović.

Nažalost, pojedinačni finansijski izveštaji kompanija još uvek nisu objavljeni, a kada će biti veliko je pitanje, pošto je rok za podnošenje izveštaja sa juna pomeren na avgust. Pravo stanje stvari sasvim sigurno znaju u ministarstvima privrede i finansija kojima javna preduzeća moraju tromesečno da šalju izveštaje o poslovanju, ali od njih nismo dobili odgovor šta je to odvelo u gubitke javna preduzeća u prošloj godini.

U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića ovo je samo pokazivanje kvaliteta upravljanja u javnim preduzećima.

„Ovo nije ništa novo, nepoznato niti iznenađujuće. Čak nisam sasvim siguran ni u profite koji su pravljeni prethodnih godina. U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno osim donekle u Železnicama i to pod pritiskom MMF-a i Eurofime kojoj je železnica dugovala mnogo novca. U Železnicama je početkom 2000-ih radilo preko 40.000 ljudi, a sada ih je manje od 20.000. To je i jedino javno preduzeće u kome je ozbiljno smanjen broj zaposlenih. U ostalima je slabo šta urađeno“, napominje Filipović.

Velika republička javna preduzeća profesor Filipović opisuje kao „državu u državi“. U njima se, prema njegovim rečima, kriju veliki gubici koji se pre ili kasnije prebace na poreske obveznike, a novac se izvlači na razne načine.

Ključ za rešenje problema javnih preduzeća je u profesionalnom upravljanju, ali to je postalo već ofucano od silne upotrebe.

Javno preduzeće se smatra pobedničkim plenom posle izbora

„Najmanje 20 godina se govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Početkom 2000-ih to su zvali departizacijom. Ali i dalje se javno preduzeće smatra pobedničkim plenom posle izbora. I sve dok se tako upravlja javnim resursima, bićemo divlji istok u očima Zapada“, ocenjuje Filipović.

Ne mora biti problem isključivo u državnom vlasništvu, pošto i u razvijenim i izrazito tržišnim ekonomijama postoje državne kompanije, ali kako objašnjava Filipović „u njima se rukovodstvo postavlja po stručnosti, a ne po zaslugama u lepljenju plakata“.

Sumnju u tačnost podataka u bilansima iskazuje i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na neke zanimljive slučajeve iz prethodnih godina, kao na primer kada je Elektroprivreda Srbije 2015. godine ostvarila profit od 2,5 milijardi dinara, a onda sledeće godine 8,6 milijardi, pa posle dve godine zabeležila gubitak.

Javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji

„To su veliki sistemi koje karakteriše stabilnost poslovanja, osim u vanrednim okolnostima kakve su bile poplave. Šta se to toliko promenilo u poslovanju da u jednoj godini pravi veliki profit, a u drugoj gubitak. Tako da ja ne verujem mnogo u ovaj gubitak, kao što ne verujem ni u profite ranijih godina. Sve može računovodstveno da se prikaže kako kome odgovara i sve zavisi šta država hoće od preduzeća“, skeptičan je Savić.

On podseća i na situacije takođe sa EPS-om kada su uplaćivali dividende u budžet, a onda im država garantovala za kredite. Nakon rekordnog profita u 2016. godini kada je Elektroprivreda uplatila u budžet tri milijarde dinara, početkom 2017. godine država je garantovala za kredit od 45 miliona evra koji je nemački KfW dao EPS-u za ekologiju.

„Vidite da tu nešto nije u redu. Nigde javna preduzeća ne posluju savršeno. Imate primera sa kompanijama koje su pravile gubitke godinama, kao na primer Er Frans. Ali javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji. Teško da negde ima da grupica ljudi upravlja tolikim resursima”, napominje Savić.

Na kraju sa pozitivne strane, javna preduzeća su u toku prošle godine uspela da smanje zaduženost i to pre svega kratkoročne kredite. Sa 625 milijardi dinara kratkoročne obaveze su smanjene na 538,2 milijarde i to uglavnom smanjenjem kratkoročnih kredita za 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Istovremeno su dugoročne obaveze povećane za oko 1,5 milijardi dinara.

Takođe, prema podacima APR-a, u javnim preduzećima je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za dva odsto, troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine.

Izvor: Nova ekonomija

26. јун 2020. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Investitoru subvencije, uzme novac i ode

by bifadmin 9. мај 2020.

Dobijaju ogromne subvencije iz budžeta, a otpuštaju radnike. Ili se nadgornjavaju sa državom da će zatvoriti fabriku ako im se ne omogući ono što su zamislili. Ili, još gore – uzmu novac od subvencija i – odu, pa se država naplaćuje tužbama. Ovo su samo neki od modela ponašanja koje pojedini strani investitori primenjuju u poslovanju u našoj zemlji.

Kada je u avgustu 2019. godine ruski vlasnik fabrike nameštaja “Nefa” pobegao iz Vranja ostavivši za sobom 300 radnika bez posla i kupce bez unapred plaćenog nameštaja, zgražavala se cela Srbija, a danas se jedva neko i seća ove priče.

Zaboravili smo i na bugarskog vlasnika Srpske fabrike stakla u Paraćinu, Cvetana Vasileva, za kojim je čak bila raspisana i Interpolova poternica.

Mašine rasprodavala ”na kilo”

Ko se još seća milijarderske braće Mital iz Indije koja je kraljevački “Magnohrom”, kupljen kroz privatizaciju, dovela do prosjačkog štapa, mašine rasprodavala ”na kilo”, a umesto da u proizvodnju investira silne novce – podizala kredite čak i za plate?

Prvi pomenuti nije koristio subvencije Vranja, drugo dvoje su do imovine došli kroz privatizaciju i precizno definisane ugovore sa državom. Iako ovo nisu primeri direktnih davanja iz budžeta, jasna je slika kolika je moć države da iskontroliše sprovođenje potpisanih ugovora.

Pitanje kontrole postavlja se i danas, kada se dodeljuje državna pomoć stranim investitorima, gde iznosi “po glavi” novozaposlenog premašuju 100.000 evra. Uz to, veliki broj ugovora koji podrazumevaju državne podsticaje su – tajni. Tako javnost do danas nije saznala šta se to država dogovorila sa “Fijatom”, niti sve detalje o osnivanju “Er Srbije”, a ni ugovor o koncesiji beogradskog Aerodroma nikada nije ugledao svetlost dana, uprkos obećanju zvaničnika.

I u subvencionisanim ugovora bilo je onih sa kojima su ugovori sklopljeni, pa raskinuti. Iako stručna javnost postavlja pitanje opravdanosti tolikih subvencija problem je što ne postoji sveobuhvatna analiza ostvarenih efekata ovakvih državnih ulaganja.

Ekonomista Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice organizacije “Libek”, ističe da bi bilo moguće uraditi analizu troškova i koristi, jer bi Ministarstvo finansija trebalo da ima podatke o tome koliko novca je isplaćeno i kome.

“Ali, veoma je indikativno što nijedna ovakva studija do sada nije urađena ili prezentovana javnosti od strane nadležnih državnih institucija, imajući u vidu da veliki deo struke sumnja u pozitivne ekonomske efekte ovakve politike”, ističe Gajić u izjavi za Nova.rs.

98 raskinutih ugovora

On navodi da je, u periodu 2006-2016, prema podacima Razvojne agencije Srbije, ukupno potpisano 219 ugovora o subvencionisanju investitora. Na ovo treba dodati još 98 ugovora koji su raskinuti. Isplaćeno je ukupno 450 miliona evra subvencija, dok su investicije iznosile 1,84 milijarde evra, uz zapošljavanje skoro 70.000 ljudi.

“Tih 98 raskinutih ugovora u tom periodu podrazumevalo je 336 miliona evra investicija i 13.800 radnih mesta, uz oko 60 miliona evra subvencija. Prema tome, dešavalo se da se neki ugovori raskinu jer se investitori nisu pridržavali odredbi ugovora – ali je i pitanje kvaliteta tih ugovora jer su oni tajni pa ne znamo šta u njima piše”, ukazuje Gajić.

U njima se obično navodi da preduzeće mora da zapošljava određeni broj radnika tokokm određenog perioda vremena, ali, navodi on, kada se taj period završi, preduzeće ima puno pravo da ode dalje.

“Ovakvi slučajevi pokazuju da nije bila dobro sprovedena analiza preduzeća od strane državnih organa koji rade na ovim poslovima, čim su sredstva data preduzeću koje ne može da funkcioniše bez stalnih subvencija ili drugih načina privilegovanog položaja, poput na primer, poreskih olakšica”, navodi naš sagovornik.

On objašnjava da je uobičajena praksa da velike kompanije koje zapošljavaju veliki broj ljudi traže za sebe najpovoljniji mogući položaj imajući u vidu svoju važnost.

“Samo je pitanje da li je država dovoljno spremna da se ovim pritiscima odupre. Najbolje rešenje za privlačenje investitora, kako domaćih tako i stranih, jeste da se napravi poslovno okruženje tako da svi u njemu mogu da efikasno posluju. Onda ako i jedan investitor ode jer mu nešto ne odgovoara, doći će drugi. Ovakvom politikom, gde se sistem kroji prema poznatom preduzeću, dobija se regulatorni provizorijum, i daje se signal da se sve može dogovoriti ako ste dovoljno veliki – a troškove takve politike snose mala preduzeća koje ne mogu da se cenjkaju sa državom”, upozorava Mihailo Gajić.

Koliko sada dajemo

Subvencije za investitore, po oceni Fiskalnog saveta, stabilizovane su se poslednjih godina na oko 10 milijardi dinara godišnje. To je oko 85 miliona evra.

“Budžetom za 2020. godinu podsticaji za investitore planirani su na nivou od oko 10 milijardi dinara. Iako je ovo manji iznos sredstava nego što se planiralo u prethodnim godinama (pa je i ukupni budžet za subvencije u privredi zbog toga u 2020. manji nego u rebalansu za 2019. za oko dve milijarde dinara), izvršenje budžeta u prethodnih nekoliko godina pokazuje da se isplaćene subvencije investitorima kreću oko iznosa od 10 milijardi dinara ili malo više od toga”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta o budžetu za 2020. (pre rebalansa).

Dinamika podsticaja je takva da u 2020. nema plaćanja za nekoliko većih investitora (Mei Ta, Leoni, Jazaki, Teklas, NCR), pa se i iz ovog razloga osnovano očekuje da se iznos podsticaja ne uvećava. Zbog toga Fiskalni savet procenjuje da je planiranje subvencija u budžetu za 2020. objektivnije nego ranije i da će predviđeni iznos biti dovoljan za podsticaje investitorima.

“U pogledu transparentnosti, ni u budžetu za 2020. nema napretka. I dalje je data samo lista investitora i ukupan iznos sredstava predviđen za subvencije , pomenutih 10 milijardi dinara, pa se ne zna koliko se odobrava svakom investitoru pojedinačno”, ponovo upozorava Fiskalni savet.

“Jura”

Strani investitor koji ubedljivo izaziva najviše negativnog odjeka u javnosti je – “Jura”. Ova kompanija u Srbiji ima tri fabrike, u Nišu, Leskovcu i Rači, i tokom pandemije koronavirusa ponovo je dospela u žižu javnosti.

Prošli put to je bilo, podsetimo, povodom tvrdnji da zaposleni radnici ne mogu da koriste toalet tokom radnog vremena, već su prisiljeni da – nose pelene. Da ne pominjemo poklanjanja automobila Inspekciji rada.

Ovaj put, to je otpuštanje radnika zbog, kako se zvanično navodi u pojedinim rešenjima – odbijanja da nose maske tokom rada. Reč je, po navodima sindikata, o radnicima koji su se tokom pandemije koronavirusa pobunili zbog uslova rada – tokom vanrednog stanja “Jura” je zahtevala da se svi radnici vrate na posao, iako nije mogla da obezbedii propisanu udaljenost među njima.

Prema navodima lokalnih zvaničnika iz kompanije su čak stizala i pisma da će proizvodnju da presele u drugu zemlju, a bilo je i slučajeva privođenja radnika.

Ova kompanije, inače, koristi subvencije budžeta Srbije u vrednosti od 25 miliona evra.

PKC Wiring sistem

Jedna od aktuelnih tema protekllih dana je otpuštanje radnika u smederevskoj fabrici kablova PKC Wiring sistem. Ona je, u dva navrata, zvanično otpustila 350 ljudi, uglavnom zaposlenih preko agencije za ustupanje radnika.

Prvi ugovor Vlada Srbije sa “PKC Wiring Systems” zaključila je 3. marta 2014. godine. Njime je fabrici odobreno 7,5 miliona evra za otvaranje postrojenja za proizvodnju kablovskih sistema u Smederevu, što je “podrazumevalo ulaganje u materijalna i nematerijalna sredstva u vrednosti od najmanje osam miliona evra i zapošljavanje 1.500 novih radnika na neodređeno vreme”, navodi se u ugovoru. Odobreno im je I dodatnih 6,4 miliona evra, uz zapošljavanje još 1.200 radnika, ali ovaj novac nije u celosti povučen.

Međutim, ulaganje ovog investitora već je više puta bilo pod lupom analize Transparentnosti Srbija.

“Geoks”

“Ugovor o subvenciji za fabriku obuće Geks je zbog iznosa koji izlazi iz limita postavljenog Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći” – ocenjuje Transparentnost Srbija.

Investitor je, za izgradnju ove fabrike u Vranju dobio subvenciju od 11,25 miliona evra, za otvaranje 1.250 radnih mesta. I ova kompanija je, tokom vanrednog stanja, bila tema naših tekstova.

“Er Srbija”

Ministarka zadužena za saobraćaj Zorana Mihajlović izjavila je da su gubici Er Srbije premašili 30 miliona evra, i da bi bio red da država omogući nastavak rada nacionalnom avioprevozniku. Nije, međutim, pomenula da li bi bio red da i strateški partner, Etihad, podnese deo tereta gubitaka Er Srbije.

“Za sada je minus Er Srbije preko 30 miliona evra, a procene kažu da će do kraja godine porasti bar još toliko”, izjavila je danas ministarska građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Ministar finansija Siniša Mali potvrdio je da će država pomoći “Er Srbiji” koja je pretrpela velike gubitke tokom pandemije koronavirusa.

“Ne mogu sada da kažem kako i koliko ćemo pomoći, razgovori su u toku, možda da kupimo još neki avion. Er Srbija neće u bankrot, nesumnjivo ćemo pomoći”, istakao je Mali.

Podsetimo,u nacionalnoj kompaniji Er Srbija država je vlasnik 51 odsto, a 49 odsto “Etihad” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Osnovana je 2013. kao naslednica JAT-a. Sve stare dugove JAT-a, vratila je – država.

“Istorijske obaveze koje je Vlada Srbije preuzela su: dug prema bankama, sporni dug, kratkoročni bankarski krediti, obaveze JAT-a prema Vladi Srbije, dug Narodnoj banci Srbije, kredit odobren od Vlade Srbije, poreske obaveze, dug društvima grupe, neisplaćene zarade i rezervisanja, procenjene potrebe za gotovinom do juna 2013, troškovi otpremnina, depozit za zakup vazduhoplova, pri čemu su poslednje dve stavke deo paketa državne pomoći, a ne sastavni deo istorijskog duga”, ukazala je “Transparentnost Srbija” u svojoj analizi 2015. godine.

Er Srbija je, narednih godina, bila na spisku firmi kojima su dodeljivana sredstva iz budžeta.

Ne treba zaboraviti ni na odricanje od prihoda po osnovu aerodromskih taksi na Aerodromu Beograd tokom naredne dve godine od osnivanja kompanije…

Procenjuje se da je država u “zajedničko” preduzeće uložila oko 200 miliona evra, kompanija se i zadužila kod “Etihada” za oko 150 miliona evra po vrlo nepovoljnim uslovima, a “Etihad” je pozajmio zajedničkoj firmi 40 miliona dolara i za to dobio 49 odsto vlasništva.

Koncesija Aerodroma

Kao što je Nova.rs već pisala, oko 280 radnika koji su na određeno radili za Aerodrom “Nikola Tesla”, preko agencije za ustupanje radnika, dobilo je otkaze. To nije prvi put da koncesionar “Vansi” otpušta ljude tokom vanrednog stanja. Krajem marta redakcijama su se obratili zaposleni u logistici beogradskog aerodroma, sa informacijom da je 41 ugovorac poslat kući.

Koncesionar “Vansi” (VINCI) formalno je preuzeo upravljanje aerodromom “Nikola Tesla” 22.decembra 2018. godine, po osnovu ugovora o koncesiji na 25 godina. Jednokratna naknada za budžet bila je 501 milion evra, a obaveza “Vansija” je da tokom ovih 25 godina investira u beogradski aerodrom 732 miliona evra. U budžet bi, kako je predviđeno, godišnje trebalo da uplaćuje koncesionu naknadu od 4,4 do 15 miliona evra.

Detalji ugovora sa kompanijom “Vansi” i dalje nisu poznati.

Izvor: Nova.rs

9. мај 2020. 1 komentar