Home Tags Posts tagged with "zabrana"
Tag:

zabrana

EkonomijaVesti

Rusija zabranila izvoz neona, kao odgovor na sankcije

by bifadmin

Rusija je ograničila izvoz plemenitih gasova, uključujući neon, kao recipročan odgovor na petu rundu sankcija koje je Evropka unija uvela Moskvi u aprilu, piše Raša tudej

U vladinoj uredbi se navodi se da će do 31. decembra ove godine za izvoz plemenitih i drugih gasova biti potrebna saglasnost vlade, a na osnovu preporuke Ministarstva industrije i trgovine.

Plemeniti ili inertni gasovi, kao što su neon, argon, ksenon i drugi, ključni su u procesu proizvodnje poluprovodnika, koji se koriste za pravljenje mikročipova – elemenata neophodnih u elektronskoj, automobilskoj i industriji kucnih aparata.

Evropska unija je u aprilu zabranila izvoz poluprovodnika, mašina i druge opreme u Rusiju u vrednosti od 10 milijardi evra u okviru petog paketa sankcija.
List Izvestija piše, pozivajući se na svoje izvore u vladi, da Moskva želi da podseti takozvane „neprijateljske“ zemlje da i one zavise od ruskog izvoza kada je u pitanju proizvodnja poluprovodnika. Rusija snabdeva globalno tržište sa optilike 30 posto neona koji se troši u svetu.

Od početka pandemije korona virusa vlada globalna nestašica poluprovodnika, izazvana problemima u lancu snabdevanja i privremenim obustavaljanjem proizvodnje u fabrikama zbog kovid mera.

Sukob u Ukrajini dodatno je pogoršao problem. Ukrajina, veliki izvoznik neona, prestala je da isporučuje taj gas na globalno tržište, zbog čega njegova cena vrtoglavo raste.

Izvor: Tanjuf

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Izvoznici: Zabrana eksporta nepotrebna, imamo višak brašna i pšenice

by bifadmin

Izvoznici pšenice i brašna iz Srbije i stručnjaci danas različito ocenjuju najavu zabrane izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja zbog rata u Ukrajini i potrebe da se za domaće tržište obezbedi dovoljna količina tih proizvoda.

Poslovnio Udruženje mlinske, pekarske i testeničarske industrije Srbije „Žitounija“ uputilo je danas zahtev Ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije u kome traže da se brašno izuzme iz zabrane izvoza.

– Izvoz brašna nikako ne bi trebalo zabraniti, imamo ga, ne znamo šta ćemo sa njim. Tražimo da se takva odluka ne donosi, a ako je doneta da se odmah ukine – rekao je predsednik tog udruženja Zdravko Šajatović.

Prekontrolisati zalihe pšenice

Dodao je da treba prekontrolisati zalihe pšenice i ako se oceni da su nedovoljne zabraniti izvoz, ali razmotriti uvođenje kvota jer za četiri meseca počinje žetva.

Šajatović je rekao da su razlozi za enormne zalihe brašna višestruki, u poslednjih 13 godina potrošnja pada jer se smanjuje broj stanovnika i nekoliko godina pada izvoz.

– Kada se država umešala u regulaciju tržišta i ograničila cene brašna tipa 400 i 500 na nivou iz novembra prošle godine, ;dogodio se apsurd da u trgovinskim lancima nema malih pakovanja brašna od po kilogram jer su njegove cene ograničene, a nisu ograničene cene tog brašna u pakovanjima od 25 kilograma, pa su pekari pokupili sve količine malih pakovanja – objasnio je Šajatović.

On je rekao da se brašno može prodati po 49-50 dinara po kilogramu na stranom tržištu, da je plaćanje avansno i da su već ugovorene veće količine.

Dodao je da se bez problema može izvesti 100.000 tona brašna, a da se ne ugrozi domaće snabdevanje.

Istakao je da je od jula prošle godine do danas izvezeno svega 84.000 tona brašna, a da je u ekonomskoj 2016. – 2017. godini ostvaren rekordan izvoz od 252.000 tona.

Savetnik kompanije CHF, koja je najveći izvoznik žitarica iz Srbije, Miroslav Debeljački rekao je da u zalihama ima dovoljno pšenice i da ne bi trebalo uvoditi zabranu izvoza tog poljoprivrednog proizvoda

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko će Srbiju koštati zabrana izvoza u Belorusiju

by bifadmin

Narednih šest meseci kompanije iz Srbije neće moći na tržište Belorusije da izvoze hranu, a pre svega meso, mlečne proizvode, voće, povrće i kuhinjsku so.

Savet ministara Belorusije stavio je i Srbiju na listu zemalja obuhvaćenih embargom na izvoz hrane. Razlog za rampu Belorusije za pojedine srpske proizvode je ustvari kontramera, jer se Srbija nedavno pridružila sankcijama EU protiv beloruskih vlasti.

Analitičari, međutim, smatraju da je poslednja odluka vlasti u Minsku neobičan potez, jer su kao kontramera na politički potez uvedene ekonomske sankcije.

Iako se Belorusija ne kotira visoko na spisku zemalja u koje srpski privrednici najviše izvoze, ovaj potez vlasti u Minsku mogao bi imati negativan uticaj na poslovanje pojedinih domaćih firmi. Tokom prošle godine svoju robu u Belorusiji su prodavale 134 kompanije iz Srbije. Vrednost izvoza svake druge firme bio je do 50.000 evra, ali je bilo i pet preduzeća koja su prodala robu vrednu do pola miliona evra.

U Privrednoj komori Srbije za Euronews Srbija kažu da će se novonastala situacija negativno odraziti na izvoz srpskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali da se nadaju da će aktivnosti zvaničnika obe strane učiniti da se situacija normalizuje u najskorije vreme, kako bi poslovne zajednice nesmetano nastavile da sarađuju.

Srbija može da uvede embargo na iste ove proizvode iz Belorusije

„Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, tokom jedanaest meseci 2020. godine robna razmena između dve zemlje iznosila je 97,9 miliona dolara, dok je tokom istog perioda, u prethodnoj 2021. godini, zabeležen rast od 66 odsto, kada je razmena u robi iznosila 163 miliona dolara“, kažu u PKS.

Tokom jedanaest meseci prošle godine, u odnosu na isti period 2020. godine, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Belorusije beleži smanjenje izvoza sa 49,5 miliona dolara na 45,5 miliona dolara, odnosno pad za osam odsto.

Kako navode u PKS, iz Srbije u Belorusiju najviše se izvoze gume, spoljne pneumatske za putničke automobile, boje i premazi, veštačka creva od očvrsnutih belančevina, građevinski materijali poput okova za prozore, gume za autobuse i kamione, pokrivači podova, hartija i karton. Iz Belorusije smo najviše kupovali žicu, užad, kablove, dampere, etilen, propilen, butilen, traktore, ivericu, krompir i druge proizvode.

Zabrana Belorusije se ipak ne odnosi na robu namenjenu proizvodnji dečijih, predškolskih i školskih obroka, na dijetetske suplemente, lekove, uključujući homeopatske, vitamine, minerale, vitaminsko-mineralne komplekse, medicinska sredstva.

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić za Euronews kaže da Srbija nikada nije uvodila nikakve sankcije Belorusiji i ističe da je nekorektno prema našim privrednicima što je na političke sankcije Minsk odgovorio – ekonomskim.

„Bilo je očekivano da reaguju, jer oni uglavnom na sve sankcije odgovaraju reciprocitetom, ali ovde je zanimljivo, jer su na politički potez, odnosno podršku Srbije deklaraciji EU, odgovorili zabranom izvoza. Čini se da je to više demonstracija Aleksandra Lukašenka da pokaže kako nema izuzetaka ni prema prijateljima, kao što je otprilike izjavio“, navodi Đukić.

On napominje da bi Srbija sada mogla da uvede embargo na iste ove proizvode iz Belorusije, ali smatra da naša zemlja to neće uraditi.

Beograd je podržao deklaraciju Evropske unije

Beograd je, kako je naveo sajt Telegraf.by, podržao deklaraciju Evropske unije kojom se Minsk osuđuje jer je „prisilio Rajaner da sleti i uhapsio opozicionog lidera Romana Protaševića“. Prethodno se, navodi se, Beograd pridružio deklaraciji EU o nepriznavanju Aleksandra Lukašenka kao legitimnog predsednika.

Igor Novaković iz ISAC fonda napominje da je Srbija više puta do sada, pa i 2012. i 2018. godine, podržavala odluke Evropske unije o Belorusiji, ali da nikada nismo imali problema zbog toga. On napominje da je deklaracija EU bila i 2020. godine, kada je bila priprema za predsedničke izbore u Belorusiji i da je kurs Srbije uvek bio isti, odnosno da je podržala odluke EU.

„Ministarstvo spoljnih poslova je shvatilo da je to pitanje oko kojeg ne treba praviti kompromise“, kaže Novaković.

Kada je u pitanu poslednja odluka o embargu za neke proizvode iz Srbije, Novaković navodi da je to deo šireg paketa, jer je uz Srbiju na spisak dodat i Lihtenštajn. On napominje da uvođenje sankcija za deo proizvoda nije neki znak da su se odnosi dve zemlje drastično pogoršali, jer smo više puta videli da oni funkcionišu i deluje da će tako i ostati.

Na listi zemalja kojima je stavljen embargu su se, kako je prenela beloruska agencija Belta, u početku nalazile Evropska unija i njene države članice, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Norveška, Albanija, Island, Severna Makedonija, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Crna Gora i Švajcarska.

Izvor:Euronews Srbija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Centralna banka Rusije namerava da zabrani kriptovalute

by bifadmin

Centralna banka Rusije namerava da zabrani kriptovalute u zemlji, jer rast kripto transakcija vidi kao rizik po stabilnost domaćeg finansijskog sistema, preneo je Rojters pozivajući se na izvore bliske ruskom monetarnom regulatoru.

Digitalna imovina je zakonom definisana u Rusiji, ali se ne može koristiti kao sredstvo plaćanja, pošto vlada smatra da bi mogla da se zloupotrebi za pranje novca ili za finansiranje terorizma.

Kako prenosi Rojters, centralna banka sada razgovara s tržišnim igračima i stručnjacima iz te oblasti o mogućoj zabrani, koja bi se, ako bude doneta, mogla primeniti na nove kupovine kripto imovine, ali ne i na postojeće portfelje.

Trenutni stav Banke Rusije je navodno „potpuno odbacivanje“ svih kriptovaluta.
Britanska agencija dodaje da je na njen zahtev za komentarom ovim povodom, centralna banka odgovorila da priprema savetodavni izveštaj u kojem će izneti svoj stav o tom pitanju.

Prema podacima ruske centralne banke, godišnji obim transakcija kriptovaluta koje obavljaju građani Rusije iznosi 5,0 milijardi dolara. U izveštaju o finansijskoj stabilnosti, objavljenom prošlog meseca, regulator je naveo da su Rusi među svetski najaktivnijim učesnicima na tržištu kriptovaluta, prenosi Raša tudej.
Zamenik ruskog ministra finansija Aleksej Mojsejev je izjavio u oktobru da nema planova za zabranu kupovine kriptovaluta u inostranstvu ili korišćenje kripto novčanika u inostranstvu.

Ruski mediji su prošlog meseca izvestili da vlada namerava da oporezuje rudare kriptovaluta, jer rudarenje smatra poslovnom aktivnošću čije bi priznavanje kao takve omogućilo vlastima da regulišu ovu sferu i ubiraju poreze.

Centralna banka Rusije takođe planira da izda svoj digitalni novčić.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaIT i naukaVesti

Sve jače se plasira ideja o nuklearkama kao rešenje za energetsku krizu

by bifadmin

Jučerašnja izjava direktora JKP „Beogradske elektrane“ Radeta Baste da Srbija treba da ukine moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u vreme energetske krize ponovo je otvorio diskusiju da li nam treba nuklearka ili ne.

On je pored toga pozvao i „sve velike američke i evropske energetske kompanije, kao i fondove koji su spremni da sa Republikom Srbijom strateški i investiciono uđu u jedan takav veliki projekat“ da se jave, ocenjujući da Srbija treba da „dodatno obezbedi energetsku stabilnost koja će biti glavni izazov u narednim decenijama“.

Iako sa stanovišta ovakve odluke poziv direktora gradskih toplana nije preterano bitan, on ipak odražava sentiment koji se video prethodnih dana i u izjavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je pre nekoliko dana izjavio da je postojala ideja da Srbija kupi udeo od pet ili deset odsto u nuklearnoj elektrani u Bugarskoj, „jer nema 11 ili 13 milijardi evra da izgradi svoju. Ali kad bi nam neko dao da možemo da budemo vlasnici, u okruženju, deset posto, pristali bismo odmah i kupili bismo to“.

Nuklearke su dobro rešenje da se zamene termoelektrane na ugalj

Prema rečima Željka Markovića, eksperta za energetiku u Dilojtu, nuklearke su dobro rešenje da se zamene termoelektrane na ugalj kako bismo ispunili cilj EU o dekarbonizaciji do 2050. godine.

„Mora nam biti jasno da ako bismo sada skinuli moratorijum nuklearka bi bila izgrađena za 13-14 godina. Dugoročno po meni je to jedini način da se zamene termoelektrane. Pored toga, tu je i gradnja reverzibilnih hidroelektrana Đerdap 3 i Bistrica. Đerdap 3 bi imao smisla ako bismo se pojavili na tržištu kao skladište energije za EU. Da kupujemo struju iz okruženja kada je jeftina, a prodajemo u pikovima struju iz ove hidroelektrane. Samo za domaće tržište, to je preveliki projekat“, ocenjuje Marković dodajući da bi odlična kombinacija bila izgradnja reverzibilnih hidroelektrana i nuklearne elektrane od oko dva gigavata.

Problem nedostatak stručnjaka

On dodaje i da je jedan od problema nedostatak stručnjaka pošto je sa uvođenjem moratorijuma ukinut taj odsek na Elektrotehničkom fakultetu, ali da radi obezbeđivanja energetske bezbednosti nije loša ideja i da se uđe sa nekim u zajedničku investiciju.

Ideje o nuklearkama su žive i u našem okruženju. Bugarska ima dva reaktora u Kozloduju, a 2006. godine krenuli su u projekat izgradnje nuklearne elektrane sa dva bloka kapaciteta po 1.000 megavata u Belenama. Posle dosta peripetija ovaj projekat koji je u početku procenjen na četiri milijarde evra, dostigao je vrednost od 10 milijardi evra i onda propao pošto Bugari nisu mogli da obezbede finansiranje. U međuvremenu su zbog potpisanog ugovora o snabdevanju opremom sa ruskim Atomelektrostrojem izgubili na arbitraži i bili prinuđeni da plate 600 miliona evra ruskoj kompaniji.

Samo sedamdesetak kilometara od granice sa Srbijom, na Dunavu Mađari su se odlučili za gradnju dva nova bloka u nuklearci Pakš snage po 1.200 megavata. Tom prilikom su sa Rosatomom zaključili ugovor o snabdevanju opremom i od Rusije uzeli kredit od 10 milijardi evra. Ukupan projekat košta 12,5 milijardi evra. Novi reaktori treba da zamene četiri postojeća reaktora koja će biti povučena od 2032. do 2037. godine.

Nuklearke učestvovuje u ukupnoj proizvodnji struje u EU sa 26,2 odsto

U Slovačkoj je nedavno dobio dozvolu blok 3 u elektrani Mohovce, dok se 2023. godine očekuje puštanje u rad bloka 4, oba kapaciteta po 471 megavat. Gradnja je počela još 2008. godine i sa početnih 2,8 milijardi evra troškovi su udvostručeni. I Slovenija koketira sa gradnjom novog bloka u Krškom, a zainteresovana je i Hrvatska za nuklearnu energiju.

Prekjuče su ove zemlje kao i Francuska, Bugarska, Češka, Finska, Mađarska, Poljska, Slovačka i Rumunija potpisale zahtev za izjednačavanje energije iz nuklearnih elektrana sa onom dobijenom iz obnovljivih izvora energije u taksonomiji evropske zelene energetske tranzicije, čime bi se otvorio prostor da se evropskim sredstvima sufinansira izgradnja nuklearki.

Inače, prema podacima Evrostata, u 2019. godini su nuklearke učestvovale u ukupnoj proizvodnji struje u EU sa 26,2 odsto. Iz fosilnih goriva dobijeno je 43,6 odsto struje, iz vetra 13 odsto, hidroelektrana 12 odsto i od sunca 4,5 odsto.

Međutim, postoji i snažan otpor nuklearkama i u Evropi i kod nas i to pre svega od strane zaštitara životne sredine.

Nemamo kadrove koji bi regulisali rad nuklearne elektrane

Zvezdan Kalmar iz CEKOR-a ovu izjavu direktora Beogradskih toplana vidi kao „kontranapad sa ciljem da se skrene sa ozbiljne diskusije o klimatskim promenama“.

„Ja sam ovu izjavu razumeo kao poziv da se pretvorimo u koloniju, da nam strane kompanije naprave nuklearku i da nas onda niko, pretpostavljam NATO pre svega, ne dira. Dali smo Kinezima Bor, dajemo da se kopa litijum“, ocenjuje Kalmar.

On je istakao da su Srbiji potrebne dve hidroelektrane, Đerdap 3 i Bistrica, a ne nuklearne elektrane.

„Mi kao prvo nemamo kadrova za potrebne stotine ili hiljade ljudi koji bi regulisali rad nuklearne elektrane. Drugo, taj projekat bi odvukao resurse za ozbiljnu dekarbonizaciju. Treće, nuklearne elektrane četvrte generacije još nigde nisu napravljene, a da se koristi starija tehnologija je neprihvatljivo. Kada bismo sada počeli da gradimo nuklearku stali bismo na začelje kod dobavljača opreme i ko zna koliko bi dugo trajala izgradnja. Na kraju tu je pitanje goriva, gde bi se držalo, posebno ako uzmemo u obzir da smo seizmički osetljivo područje, a da ne pričamo o bezbednosti od terorističkih napada itd“, zaključuje on.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

1 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Novim zakonom reprodukovan rad na crno

by bifadmin

Zakonom o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima predviđeno je da oni koji s vremena na vreme rade na crno na građevini, u turizmu i ugostiteljstvu ili kućnim poslovima dobiju priliku da rade legalno i da im se za svaki dan proveden na poslu računa i staž.

Zakon je u formi Nacrta prošao javnu raspravu, tek sledi dopuna i usvajanje, ali je u ovoj fazi naišao na otpore pravnika i sindikata koji misle da ovakvim zakonom radnicima nije obezbeđena dovoljna pravna zaštita, da je neustavan i antiradnički i da ne postoji potreba za njim jer je sve to moglo da se uredi manjim izmenama u već postojećim zakonima.

Ono što ih brine jeste da je zakon napravljen tako da časti nemarne poslodavce, ali i da obezbedi lakše zapošljavanje stranaca, jeftine radne snage.

Zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno

Menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević kaže da je zakon osmišljen tako da reši problem rada na crno u određenim delatnostima, građevini, gde njih 37 odsto radi ilegalno, turizmu i ugostiteljstvu (18 odsto), u kućnim i pomoćnim poslovima (50 odsto ). Ona napominje da se zakon ne odnosi na cele delatnosti i isključivo važi za poslove povremenog karaktera.

“U građevini poslovi povremenog karaktera su oni manje rizični, sve što se radi na visini do jednog metra i što nisu zanatski poslovi. Ako dođe inspekcija i vidi da neko kreči on je u prekršaju, jer je jasno definisano koji su to poslovi, to je čišćenje, pomoć oko utovara i istovara”, objašnjava Đorđević.

U ugostiteljstvu to bi važilo za one radnike koji, na primer, dolaze svakog četvrtka da pomognu standardnom osoblju u kafiću jer je tada Liga šampiona i gužva je veća nego drugim danima.

“Upravo te ljude smo pokušali da targetiramo ovim zakonom jer oni inače rade na crno. U restoranima vikendom kada je svadba, na primer, i kada traže dodatne konobare za tu priliku”, kaže naša sagovornica.

Da bi se posao smatrao povremenim, kako kaže, on po ovom zakonu može da se radi maksimalno 15 dana u mesecu ili 90 dana u godini. Za sve ostalo postoje druge ugovorne forme. Đorđević napominje da u Zakonu o radu postoji rad van radnog odnosa i to je ugovor o privremeno-povremenim poslovima (PP), autorski ugovor, ugovor o delu, i ova forma povremenog angažovanja. Forma zapošljavanja predviđena ovim zakonom je lakša u smislu administriranja, ističe Đorđević, i u odnosu na PP ugovore daje veća prava radnicima.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU

“Radnik koji ima ugovor o PP poslovima ne zna da li je njega poslodavac zaista i prijavio, on može posle da ga tuži, ali u tom trenutku ne zna. Sa ovim ugovorom o povremenom angažovanju vi u svakom trenutku kao radnik preko aplikacije možete da vidite da li ste prijavljeni”, napominje ona.

Zakon je usklađen i sa novom direktivom EU o predvidljivim i transparentnim uslovima rada i radnik ima pravo da od poslodavca zatraži kada mu istekne limit od 90 dana da dobije ugovor o radu. Poslodavac naravno nije u obavezi da tog radnika zaposli, ali je, kako kaže, dužan da dostavi obrazloženje zbog čega to nije moguće. Ako ne dostavi dobija kaznu.

Osim radne perspektive, mogućnosti uvida u prijavu, radnik na osnovu ovog zakona zadržava i svoja socijalna primanja, ukoliko ih ima.

“LJudi koji rade na građevini su često socijalni slučajevi i nisu spremni na to da se odreknu primanja od 8.000 dinara da bi radili četiri dana legalno i posle izgubili taj posao. Ugovorom o PP poslovima on to gubi, ovim zakonom ne gubi”, ističe Irena Đorđević.

Model rada sa veoma jeftinim radnicima

Zakon predviđa i zabranu zapošljavanja radnika koji su u prethodna tri meseca bili zaposleni na osnovu bilo koje druge vrste ugovora. Ona kaže da ovo nije savršen model, te da se njime ne zamenjuje nijedna druga vrsta ugovora, već je samo pokušaj da se prevede radnik iz crnog u legalne tokove.

Prema njenim rečima u Srbiji je nekih 55.000 radnika na građevini koji rade na crno i na koje bi se odnosio ovaj zakon, i po 20.000 uposlenih u ugostiteljstvu i na kućnim poslovima.

Naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović kaže da zakon ne sadrži nijedan mehanizam koji bi preveo radnike iz rada na crno u legalne tokove, već sadrži model rada sa veoma jeftinim radnicima koji bi navodno trebalo da privuče poslodavca da ga uposli.

“Neko ko je do sada kršio zakon i dosta štedeo i na tome oštetio državu, a da ona nijednog trenutka nije izrazila spremnost da tome stane na put sigurno neće zbog novog zakona to promeniti”, napominje Reljanović.

Ne postoje mehanizmi zaštite, a jedna od glavnih zamerki je i ta da bi ako se usvoji ovaj zakon moglo biti dosta otpuštanja ljudi koji su u radnom odnosu da bi ih potom primili nazad u taj novi režim gde će poslodavac plaćati četiri puta manje za poreze i doprinose nego što plaća za zaposlenog.

Zakon otvara vrata stranim radnicima

Problemi sa ovakvim zakonom se nižu, Reljanović kaže da je potrebno najmanje 1.000 inspektora rada da bi to kontrolisalo, a mi imamo svega 270 njih.

“Onaj ko nema zdravstveno osiguranje od ranije, neće ga ni imati, dobiće samo osiguranje od povrede na radu, zatim predviđeni usmeni ugovor, to niko neće reći ali je horor dokazati bilo šta prema usmenom ugovoru. To što radnici dobijaju ovim zakonom je ništa u odnosu na ono što gube”, ističe Reljanović.

Ovaj zakon, napominje on, otvara vrata stranim radnicima koji sada masovno rade na crno na gradilištima, a koji će na osnovu ovog zakona istog dana kada uđu u Srbiju moći da počnu da rade.

“Niko nije objasnio šta će nama taj zakon. Minimalnim izmenama Zakona o radu je isti efekat mogao da se postigne – lakša prijava, zadržavanje socijalnih beneficija, staž, ali da istovremeno budu potpuno zaštićeni i da imaju sva prava iz radnog odnosa”, naglašava Reljanović.

Pozadina donošenja ovog zakone jeste, kako kaže, da se uvede još jedna kategorija ljudi koji nisu u radnom odnosu i koji su vrlo jeftini i potpuno obespravljeni.

“Suzbijanje rada na crno je paravan i lako je videti šta je u pitanju – omasoviće su uvoz radnika, imaćemo povratak u robovlasničko vreme, uvozićemo radnike iz Indije, Pakistana i maksimalno ćemo ih eksploatisati”, ističe Reljanović.

Zakon je antiradnički

Sindikati su izričiti – zakon je antiradnički i kako za Danas kaže potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković Ministarstvo rada treba da povuče ovaj zakon, jer je neustavan, antiradnički, antisindikalni.

On napominje da ovo nisu izmene i dopune zakona o sezonskim radnicima već sasvim novi zakon u koji se ubacuju sada i sezonci.

“Dovoljni su bili oblici rada koje već imamo, ali caka je ovde da je zakonodavac koji je dozvolio poslodavcu da zaposli nekog na PP ugovor rezonovao – hoćeš nekog na mesec dana da angažuješ onda će to skuplje da te košta. Kroz ovaj Nacrt poslodavci plaćaju manje poreze i doprinose. U pitanju su pare”, naglašava Vuković.

Poslodavci su, kako kaže, reprodukovali rad na crno, a država koja bi trebalo da sprečava rad na crno to ne radi.

”Uvodi se usmeni ugovor, radnik ne potpisuje ništa, obaveštavaju ga preko portala, a poslodavac treba da plati doprinose na minimalnu osnovicu i ovaj zakon ustvari uređuje samo odnos između države i poslodavaca, radnik je tu predmet, rob”, napominje Vuković i kaže da insistiraju na pismenom ugovoru jer bez toga radnik nema nikakvu zaštitu.

Predviđeno rešavanje sporova pred Agencijom bez pisanog ugovora takođe nema svrhu, smatra on, a posebno katastrofalno jeste to što se ovaj zakon širi na druge delatnosti, građevinarstvo, turizam i ugostiteljstvo, gde se uvode čitava zanimanja u povremene poslove.

“Svi poslodavci će ubuduće da tako zapošljavaju radnike jer im je jeftinije”, kaže Vuković i napominje da će sindikat ukoliko ne budu uvaženi argumenti struke i javnosti tražiti ocenu ustavnosti i zakonitosti i kolektivnu i pojedinačnu odgovornost svih koji se zalažu za ovakav zakon.

Pravo na plaćeno zdravstveno osiguranje usled povrede na radu

Irena Đorđević kaže da kada poslodavac prijavi radnika njemu ide staž, ima plaćeno zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu, ali baš kao što može da zadrži socijalna davanja, zadržava i zdravstveno osiguranje koje je imao u trenutku pre zapošljavanja, bilo da je to preko člana porodice ili NSZ.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Kinesko suzbijanje kriptovaluta

by bifadmin

Kineska centralna banka obnovila je danas svoj oštar govor o bitkoinu, nazivajući sve aktivnosti vezane za digitalne valute – nezakonitim, i obećavajući da će se boriti protiv tog tržišta.

U Q&A sekciji na sajtu, Narodna banka Kine (PBOC) je rekla da su usluge koje nude trgovanje, usklađivanje naloga, izdavanje tokena i derivate (altkoine) virtuelnih valuta – strogo zabranjene.

Prekomorske kripto razmene koje pružaju usluge u kontinentalnoj Kini takođe su ilegalne, kažu iz Banke. „Prekomorske berze virtuelnih valuta koje koriste internet za pružanje usluga domaćim stanovnicima takođe se smatraju nezakonitom finansijskom aktivnošću. Radnici stranih kripto razmena će biti istraženi“, dodaje se.

PBOC dodaje da je poboljšao svoje sisteme kako bi pojačao praćenje transakcija povezanih sa kriptovalutama i iskorenio špekulativna ulaganja. „Finansijske institucije i nebankarske platne institucije ne mogu nuditi usluge putem aktivnosti i operacija vezanim za virtuelne valute“, rekla je Banka.

Cena bitkoina potonula je preko 3% na 24-časovnoj osnovi, i trenutno vredi oko 41.100 dolara. Etereum je pao za 7% na 2.860 dolara, koliko otprilike vredi i sada. Akcije sa velikom izloženošću kriptovalutama takođe su opale u trgovanju na tržištu, pre nego što je Coinbase pao za skoro 4%, MicroStrategy za 5%, a RiotBlockchain za više od 6 procenata.

Peking  najavio suzbijanje kripto rudarstva

Ovo nije prvi put da je Kina tako oštra u vezi sa kriptovalutama. Ranije ove godine, Peking je najavio suzbijanje kripto rudarstva, energetski intenzivnog procesa koji verifikuje transakcije i kuje nove valute. To je dovelo do naglog pada procesorske moći bitkoina, pošto je više rudara isključilo svoju opremu.

PBOC je takođe naložio bankama i nebankarskim platnim institucijama, poput Alibabine filijale Ant Group, da ne pružaju usluge povezane sa kriptovalutama. U julu je centralna banka rekla jednoj kompaniji iz Pekinga da zatvori poslovanje, zbog navodnog omogućavanja transakcija u digitalnoj valuti.

Kinesko suzbijanje kriptovaluta dolazi u momentu kada Peking nastoji da ispuni svoje klimatske ciljeve. Ta zemlja, naime, najveći emiter ugljenika na svetu i namerava da do 2060. postane ugljenično neutralna. U međuvremenu, PBOC radi na sopstvenoj digitalnoj valuti.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Pesticidi i GMO sve prisutniji u Srbiji

by bifadmin

Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede, prilikom kontrole robe na graničnim prelazima, od početka godine, donela je 212 rešenja o zabrani uvoza.

U tri pošiljke utvrđeno je prisustvo genetički modifikovanih organizama.

Kako su rekli u resornom ministarstvu, prilikom kontrole voća i povrća, u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane, otkriveno je da u 17 pošiljaka ima prekomernih ostataka sredstava za zaštitu bilja i teških metala. Ta roba je uništena ili vraćena, pišu Novosti.

„Analize su rađene na voću, južnom voću i povrću i sve što nije bilo ispravno je uništeno“, ističu u Fitosanitarnoj inspekciji.

Nisu dobijeni podaci  o kom voću, povrću i bilju je reč. U Fitosanitarnoj inspekciji su rekli da je prošle godine, na graničnim prelazima, obavljena kontrola 80.063 pošiljke bilja, biljnih proizvoda, sredstava za zaštitu i ishranu bilja.

„Tokom 2020. godine granični fitosanitarni inspektori su doneli 337 rešenja o zabrani uvoza, jer pošiljke nisu bile u saglasnosti sa zakonskom regulativom“, naveli su u Ministarstvu poljoprivrede.

Prilikom službenih kontrola pošiljaka bilja i biljnih proizvoda rađene su i analize na prisustvo genetički modifikovanih organizama, kod proizvoda za koje je poznato da postoje GM. U dva slučaja su, dodaju, doneta Rešenje o zabrani uvoza. Kod kontrole voća, južnog voća i povrća, na ostatke pesticida i teških metala, kod 48 pošiljaka utvrđene su nepravilnosti. One su uništene ili vraćene.

Početkom ove godine, granična fitosanitarna inspekcija Srbije je vratila pošiljku od 17,8 tona susama iz Indije, zbog prisustva kancerogenog etilen-oksida.

To nije bio kraj, etilen-oksid nedavno je pronađen i u sladoledima M&M, Snikers, Baunti i Tviks, pa su povučeni i iz naše zemlje.

GM soja na njivama

Poslednja kontrola fitosanitarne inspekcije pokazala je da od 640 uzoraka i kontrolisanih parcela, na 29 njiva je pronađena genetički modifikovana soja. Nekada je Mačva prednjačila kada je reč o uzgoju modifikovane soje, a sada je ima u svim krajevima.

Stručnjaci u Srbiji objašnjavaju da se GM soja najviše uzgajala u Mačvi, Sremu i Banatu. Poljoprivrednici je uglavnom koriste za ishranu stoke, jer je vrlo teško, gotovo nemoguće, da prođe kontrolu u otkupnim centrima.

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

U Sloveniji zabranjena prodaja plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu

by bifadmin

Slovenačka vlada je zabranila prodaju gotovo svih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, osim nekoliko izuzetaka.

Uredbom, usvojenom na dopisnoj sednici vlade, takođe se propisuje označavanje određenih plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu i njihovo pakovanje radi podizanja svesti o recikliranju, izveštava agencija STA.

Proizvodi koji se ovom uredbom zabranjuju uključuju plastični pribor za jelo, tanjire i slamčice, kao i štapiće za uši, osim onih koji se koriste kao medicinska oprema.

Zabrana se odnosi i na upotrebu plastičnih štapića za mešanje i plastičnih drški za balone, osim onih koje su namenjene za industrijsku upotrebu, a ne za kupce.

Uredbom, kojom se regulativa EU prenosi u domaće propise, takođe se zabranjuju pakovanja hrane i pica od ekspandiranog polistirena i predmeti od okso-razgradive plastike.

Uz to, uredbom se utvrđuju nova pravila za označavanje nekih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu i njihove ambalaže kako bi se potrošači informisali o tome kako da postupaju sa otpadom od takvih proizvoda.

Među proizvodima koji podležu takvom označavanju su ulošci, tamponi i aplikatori, vlažne maramice, duvanski proizvode sa filterima, filteri koji se prodaju u kombinaciji sa duvanskim proizvodima i plastične šoljice.

Kazne za nepoštovanje propisa kreću se do 3.000 EUR za izvršnog ili odgovornog vlasnika, do 5.000 EUR za preduzetnike pa do 15.000 EUR za pravna lica, navodi slovenačka agencija.

Izvor: Tanjug

Foto; Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

U pripremi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana

by bifadmin

Pre 35 godina, 1986. godine, u nuklearnoj elektrani „Vladimir Iljič Lenjin“, u blizini grada Pripjat u današnjoj Ukrajini, u tadašnjem SSSR-u, došlo je do havarije na jednom od reaktora. Eksplozija u nuklearnoj elektrani u Černobilju oslobodila je smrtonosnu radijaciju, koja se potom proširila severnom hemisferom.

Dok se posledice katstrofe u Černobilju i danas sagledavaju, naučnici i inženjeri novim tehnologijama i gradnjom sigurnijih i bezbednijih nuklearnih elektrana, pokušavaju da suzbiju sumnje i strah od nuklearne energije, koje su, međutim, kako se čini i dalje duboko ukorenjene kod ljudi širom sveta.

Kao primer pozitivnog odnosa ka ovom vidu energije su Sjedinjene Američke Države, koje su i dalje na prvom mestu po broju reaktora. Dok ih Kina polako ali sigurno prestiže, Francuska zatvara svoja najstarija postrojenja ali kao i druge evropske zemlje gradi nova, dok je Nemačka izuzetak sa svojom odlukom da zatvori sva nuklearno-energetska postrojenja.

U Srbiji se situacija, međutim, još od SFRJ nije promenila po ovom pitanju. Naime, izgradnja nuklearnih elektrana je zabranjena od 1989, kao reakcija na Černobilj.

Izgradnju nuklearnih elektrana ne treba potpuno isključiti

U dokumentu „Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine“ iz Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) za naš portal navode da, što se tiče mogućnosti korišćenja nuklearne energije, za koju je još uvek u primeni Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, trenutno ne postoji regulatorni i administrativni okvir koji bi regulisao izgradnju i rad nuklearnih elektrana.

– U Zakonu o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana nije postavljen nikakav rok i važiće sve dok Skupština Republike Srbije ne usvoji zakon kojim će se on staviti van snage – poručuju iz Direktorata.

Takođe, kako ističu, ne postoji ni naučni, ni stručni kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a prekinuto je i školovanje kadrova za potrebe nuklearne energetike. Slična situacija je u administrativno-regulatornom i naučno-stručnom smislu i sa tretmanom visokog radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva, navode iz Direktorata.

– Izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ipak ne treba potpuno isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za postojeću proizvodnju i buduće potrebe – kažu za eKapiju u SRBATOM-u.

Energetičari za izgradnju nuklearki

Nuklearne elektrane su stabilan i pouzdan izvor električne energije. Kako, uglavnom, ne zavise od vremenskih uslova ili vodostaja na rekama i ne emituju gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, u tom smislu su ekološki prihvatljive, kažu iz Direktorata za naš portal.

Zoran Drače, mašinski inženjer u penziji, posle 40 godina rada u nuklearnoj industriji u SFRJ, Kanadi i Međunarodnoj Agenciji za Atomsku Energiju (IAEA) kaže za eKapiju da će bilo koji energetičar podržati ideju „energetskog miksa“, koji će se u idealnom slučaju sastojati od različitih energetskih postrojenja, odnosno hidro, termo i nuklearnih elektrana i energetskih postrojenja iz obnovljivih izvora.

Miks različitih energetskih postrojenja

Kako navodi naš sagovornik, miks različitih energetskih postrojenja rezultuje optimizacijom elektro-energetskog sistema i najboljim stepenom iskorišćenja instlisanih kapaciteta za različite režime rada kao sto je bazno opterćenje, vrsno opterećenje ili dnevno – noćni ciklusi ili za korišćenje kao energetskog skladište (reverzibilne hidroelektrane).

– Stoga, ne vidim zašto Srbija ne bi razmatrala ideju izgradnje nukleranih elektrana u doglednoj budućnosti, uzevši u obzir moguća ograničenja za rad i izgradnju termoelektrana na ugalj (niskokalorični lignit), današnjeg primarnog izvora u elektroenergetskom sistemu Srbije, zbog emisija i uticaja na okolinu – kaže Drače.

Kao prednosti nuklearnih elektrana, Drače navodi da u svetu danas proizvede oko 11% električne energije, uz najniže operativne troškove proizvodnje električne energije, visoku pouzdanost i efikasnost, niske emisije u okolinu i relativno male količine otpada.

Za pogon jednog postrojenja od 1.000 MW snage, objašnjava, potrebno je obučiti samo oko 600 operatora u odgovarajućim centrima za obuku koji imaju svi isporučioci nuklearnih elektrana. Takođe je potrebno imati odgovarajuće kapacitete u regulatornom telu, naučnim institutima, mašinogradnji i univerzitetu.

– Pošto priprema za izgradnju i izgradnja jednog postrojenja traje u proseku od 10 do 15 godina, sasvim je moguće imati potrebne domaće resurse uz adekvatan plan i ulaganja. Dobar primer je nuklearna elektrana Krško, koja sasvim dobro radi već 40 godina – ističe Drače.

Nedostatak kadrova

Jedan od problema kada je u pitanju uspostavljanje nuklearnog sistema u Srbiji, je (ne)školovanje potrebnih kadrova, navode iz Direktorata. Naime, školovanje za nuklearnu tehnologiju na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu prestalo je pre 30 godina.

– To je bilo usled malog interesovanja studenata, što je bilo potpuno logično, imajući u vidu perspektive za zapošljavanje u uslovima koji su nastali usvajanjem Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana – navode iz Direktorata.

Slično se dogodilo i sa odgovarajućim smerom na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kadrovi koji su tada školovani (u bivšoj SFRJ) su ili u penziji ili su pri kraju svog radnog veka, pa i obnavljanje nastave u toj oblasti prestavlja veliki izazov, objašnjavaju iz Direktorata.

Međutim, Drače kaže da u Srbiji postoje odlične tehničke škole i veliki broj iskusnih operatora termoelektrana. To je, kako ističe, primarni izvor kadrova za nuklearnu energetiku.

– U nekoj meri postoji i domaća mašinogradnja i elektromašinogradnja koja proizvodi opremu za termoelektrane. Polazeći od pretpostavke da bi se ta „buduća“ nuklearna elektrana gradila u saradnji sa nekim od malog broja isporučioca takvih postrojenja u svetu, mislim da problem sa stručnim resursima ne bi morao da postoji – zaključuje on.

Visoki kapitalni troškovi

Ono što jeste ograničavajući faktor kod izgradnje nuklearnih elektrana, ističe, su visoki kapitalni troškovi i rizici vezani za kašnjenje pri izgradnji, koja su češća u razvijenim zemljama poput SAD, Francuske ili Finske, nego recimo u Kini ili Belorusiji, gde se rokovi izgradnje uglavnom poštuju.

– Kapital, kamate na kapital i dugoročne otplate kredita koje se protežu često na 25 godina od početka eksploatacije su težak teret za privatne investitore i manje elektroprivrede – navodi Drače.

– Apsurdan je primer elektrane u Finskoj čija je gradnja počela 2005. sa rokom završetka 2009. a i dalje se gradi, sa sada procenjenim rokom završetka u 2022. i porastom ukupnih troškova za tri puta u odnosu na prvobitno procenjene. Sasvim je jasno da bi jedno takvo iskustvo bankrotiralo većinu investitora odnosno elektroprivrednih organizacija – napominje on.

Stoga, dodaje, u cilju smanjenja ovih rizika sve se više govori o izgradnji nuklearnih elektrana manjih snaga odnosno modularnih postrojenja koja na gradilište dolaze već pre-fabrikovana odnosno spremna za instaliranje, iako je sasvim izvesno da će velike centralizovane elektroprivrede nastaviti gradnju postrojenja velikih kapaciteta zbog nižih troškova po jedinici instalisane snage.

Saradnja Srbije i Rusije „samo na papiru“

Da će Srbija uz pomoć Rusije pokrenuti vredna ulaganja u atomsku energiju, spekulisalo se pre tri godine, kada su naša zemlja i Ruska Federacija potpisale Sporazum o korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe, koji uključuje i izgradnju nuklearnog centra u Srbiji.

Međutim, na ovom polju, dosad, ništa nije urađeno.

Sporazume su potpisali generalni direktor ruske državne korporacije Rosatom, Aleksej Lihačov, i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

U kojoj fazi je realizacija ovog Sporazuma i koji su naredni planovi kada je u pitanju nuklerna energija u pitanju, upitali smo Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije.

– Direktorat je imao uvid u tekst Sporazuma ali, nema informacija o dinamici sprovođenja te saradnje – rečeno je za naš portal.

Nuklearne elektrane sve bezbednije

Da li danas možemo da se oslonimo na nuklearnu energiju? Naš sagovornik odgovara potvrdno. Drače napominje da su nuklearni energetičari sasvim dobro razumeli uzroke i lekcije posle katastrofalnih nuklearnih akcidenata.

– Černobilj je bio posledica sukcesivnih ljudskih grešaka pri eksploataciji postrojenja koje se danas ne bi mogle dogoditi sa intenzivnim razvojem sigurnosnih sistema i operativnih procedura. Osnovni razlog katastrofe na Fukušimi je to što je elektroprivreda (vlasnik) postrojenja odlagala implementiranje preporuke regulatornog tela, date više od pet godina ranije da se izgradi lukobran za slučaj cunamija, koji se stvarno i dogodio, a sa ciljem uštede operativnih troškova. Danas, u Japanu, a mislim ni u svetu, tako nešto nije moguće s obzirom na to da se uslovi vraćanja na mrežu svakog reaktora rigorozno kontrolišu – ističe naš sagovornik.

Drače podseća da je relativna većina od 440 operativnih nuklearnih elektrana izgrađena tokom 70-ih i 80-ih prošlog veka, te da mnoga postrojenja uspešno rade više od 40 godina, a da se broj nuklearnih akcidenata proporcionalno ne povećava.

– Razvoj nuklearne regulative je nametnuo mnoge izmene vezane za siguronosne sisteme ovih starijih postrojenja. Danas je u nuklearnoj energetici preduzeto sve što ima smisla da se osigura bezbednost njihovog rada. Dizajn svake nove generacije nuklearnih postrojenja uključuje nova tehnička rešenja za sigurnost i pouzdanost njihovog rada – objašnjava on.

Dodaje da sadašnja generacija nuklearnih elektrana, takozvana „generacija 3“ osigurava da se zadrži kontrola nad postrojenjem i u slučaju topljenja jezgra reaktora.

– Cilj „generacije 4“, na kojoj se relativno intenzivno radi, jeste da se izbegne potreba za postojanjem evakuacione zone u neposrednoj okolini nuklearne elektrane, jer se sve posledice eventualne havarije ograničavaju na samo postrojenje, a ne na njegovu okolinu. Iz toga sledi zaključak da je današnji dostignuti stepen bezbednosti veoma visok, a da će buduća postrojenja u potpunosti eliminisati rizik katastofalnih nuklearnih akcidenata – naglašava Drače.

Najveći broj elektrana u SAD-u, Kina ih sustiže

U svetu danas postoji oko 440 nuklearnih reaktora u 31 zemlji, a oko 50 nuklearnih reaktora je u izgradnji, podaci su Direktorata za radijacionu i nuklearnu bezbednost.

Zoran Drače ističe da, iako, je i dalje najveći broj operativnih nuklearnih elektrana u SAD (94), čini se da će Kina sa svojim intezivnim programom gradnje dostići i prestići SAD u bliskoj budućnosti.

On napominje da je sadašnji najveći isporučilac novih nuklearnih postrojenja ROSATOM iz Rusije, koji gradi u Rusiji, Kini, Indiji, Bangladešu, Belorusiji, Mađarskoj, Iranu i verovatno Bugarskoj, Kazahstanu i Uzbekistanu.

– Veliki potencijalni kupac je i Sudijska Arabija. U Evropskoj uniji nova postrojenja su planirana i u Francuskoj, Švedskoj, Finskoj, Češkoj, Slovačkoj, možda još u Litvaniji i Sloveniji, a takođe postoji program gradnje u Velikoj Britaniji – dodaje Drače.

Podseća i na prisutan trend zatvaranja starijih reaktora, poput onih u Francuskoj i Belgiji, ali i da postoji takođe trend za produženje operativnog života postojćeih nuklearnih reaktora sa 60 na 100 godina pogotovo u SAD.

– Nemačka je na neki način izuzetak sa svojom odlukom da zatvori sva nuklearno energetska postrojenja, mada ne prestaje da uvozi jeftinu električnu energiju iz Češke, Francuske i Slovačke – navodi naš sagovornik.

I u komšiluku se grade novi nuklearni reaktori

Kada su u pitanju naši susedi nuklearne elektrane poseduju Bugarska, Rumunija i Mađarska. Zemlje čije su nam nuklearne elektrane relativno blizu su još Slovenija i Slovačka, navodi Direktorat.

Bugarska u dva reaktora u elektrani Kozloduj proizvodi približno 38% svoje električne energije, Rumunija u dva reaktora u elektrani Černa Voda proizvodi 19% električne energije, a Mađarska u četiri reaktora u Pakšu proizvodi 49% električne energije.

Slovenija sa jednim reaktorom u elektrani Krško, podmiruje 37% svojih potreba za električnom energijom pri čemu treba reći da je ona vlasnik polovine elektrane. Vlasnik druge polovine je Hrvatska, dok Slovačka sa četiri reaktora proizvodi 54% električne energije, podaci su Direktorata.

Drače kaže da se u Mađarskoj, trenutno, grade dve elektrane a, da je u planu gradnja još dve, dok se isti broj očekuje u Rumuniji. Nove elektrane u Mađarskoj i Bugarskoj će biti ruski reaktori, a u Rumuniji, kako dodaje, možda, kanadski.

– U sve tri zemlje iskustva sa radom nuklearnih elektrana su pozitivna. Nisam čuo da postoji opozicija planovima izgradnje tih novih nuklearnih elektrana – napominje Drače.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci