zaduženja

Budući da je zaduživanje u februaru raslo, ne bi bilo loše da se informišemo o tome kako banke naplaćuju kredite ukoliko zapadnemo u finansijske probleme. Advokat Dejan Vuković kaže za RTS da one vode računa o koracima koje preduzimaju. Dakle, ne kreću odmah u prinudnu naplatu, prvo ide pokušaj mirne naplate, obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja. Tek ako to ne uspe, banke posežu za prinudnom naplatom. 

U Srbiji raste kreditna aktivnost. Građani najviše podižu gotovinske kredite (47 procenata), stambene i kredite za adaptaciju (42), a oko 10 odsto su potrošački, poljoprivredni i drugi krediti.

S druge strane, prošle godine prodato je na doboš 13.750 stanova, kuća, njiva, pokućstva.

Advokat Dejan Vuković, potpredsednik Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su u visini iznosa i kvantiteta dugovi apsolutno bili najviši prema bankama.

Prema njegovim rečima, po broju dužnika najviše se duguje javnim komunalnim preduzećima, kablovskim i internet operaterima, to su dve politike različite naplate istih dugova.

Neznatno je veći procenat građana koji ne vraćaju kredite na vreme, sa 2,3 prošlog februara na 2,5 procenta ove godine.

Ističe da je mali statistički rast nešto što nije alarmantno, niti značajan pokazatelj zaduženosti.

„Trend koji imamo zadnjih nekoliko godina, od kada je NBS sprovela mere, je takav da smo gotovo dostigli nivo zaduženosti na nivou zemalja EU“, rekao je advokat.

Tako da ove stope apsolutno ne pokazuju problem u zaduženosti. Ne želim da animiram ljude da dalje idu, svako odlučuje prema svojim potrebama, napominje Vuković.

Kada banke kreću u aktivaciju i namirenje potraživanja

Podseća da banke vode računa o koracima koje preduzimaju, kod njih su rokovi zastarelosti duži, ne kreću odmah u prinudnu naplatu.

Navodi da najpre ide pokušaj mirne naplate gde banke nastoje da putem kol centara i SMS-ova podsete dužnike, ukoliko to traje obavljaju se razgovori, angažuju se specijalizovane agencije za pokušaj poravnanja i mirnog rešenja – praksa je da od 6. meseca banke odlučuju da kreću u prinudnu naplatu.

Kod komunalnih preduzeća i teloparetera ti rokovi su kraći, kaže Vuković i dodaje da imaju kraći rok zastarelosti koji je godinu dana i ranije kreću u postupke.

Kada su u pitanju hipoteke, kao najostljivija tema vezano za prinudne naplate – banke još duže čekaju da na miran način reše, da nađu načine da restrukturiraju dužnike jer i njima nije u interesu da vode te postupke, ukazao je Vuković.
Kako kaže, dešavaju se u periodu od 9. do 15. meseca, tada u najvećem broju kreću aktivacije hipoteka koje su bankarskim kreditima obezbeđene.

Obezbeđenje za kratkoročne gotovinske pozajmice

Odgovarajući na pitanje kakvo obezbeđenje banke traže za kratkoročne gotovinske pozajmice, Vuković pojašnjava da to zavisi od politike svake banke, ali u praksi to su najčešće lične menice fizičkih lica, samih dužnika, eventualno neka jemstva i administrativne zabrane na zaradama ili penzijama.

Prema njegovim rečima, to zavisi od visine iznosa, ročnosti kredita, ali u praksi jesno svedoci da otvaranjem tržišta, rastom ekonomije, raste i investiciona i potrošačka aktivnost – tako da su i modeli fleksibilniji vezano za brzinu i manjak sredstava obezbeđenja tih kredita.

Do kog iznosa plata može da se optereti

Problem sa administrativnim zabranama imaju i poslodavci koji se potpisivanjem takođe obavezuju.

Banke im šalju zabrane, a nemaju običaj da ih obaveste da je klijent kod njih refinansirao kredit ili koliko je zadužen. Ranije su banke zaduživale do 60 procenta plate i to samo za stambene kredite.

„Imate nekoliko skala vezano za mogućnost naplate na zaradama i limita naplate na zaradama, kod minimalne zarade maksimum je do četvrtine zarade, kod prosečnih zarada to je do trećine, a kod iznad prosečnih zarada može do polovine zarade korisnika kredita – tako da je ranije bila varijanta do 60. Ona više nije na snazi“, ističe Vuković.

Što se tiče administrativnih zabrana i pozicije poslodavaca, Vuković ukazuje da oni moraju da se pridržavaju instrukcija koje im daje zakon, moraju da navedu tačne podatke o svakom zaposlenom, o stanju njegove zaduženosti, ne samo iz Kreditnog biroa i kod poslodavca, nego i eventualnih sinndikalnih organizacija.

U suprotnom, navodi da bi oni odgovarali poveriocu za štetu koju bi pretrpeli zbog netačnih podataka.

Može li poslodavac da odbije da potpiše administrativnu zabranu

Vuković kaže da definitivno ne samo da može nego i mora i to je nešto što je vrlo jasno regulisano i oni nemaju ni obavezu ni bilo šta da na drugi način to ispostave, nego da daju tačno stanje, naravno ukoliko je zaposleni prezadužen ne dozvole uspostavljanje administartivne zabrane.

U 2021. na E-aukciji bilo je gotovo 2.800 stanova, kuća, njiva i 11.000 pokretnih stvari. U prvom krugu imovina se nudi po 70 odsto procenjene vrednosti, u drugom se cena prepolovi.

Advokat kaže da su E-aukcije nešto na šta su u Naledu ponosni i to nas, kako dodaje, svstava u rang 11 zemalja EU koje jedine imaju E-aukciju.

„To nije ništa drugo nego transparentan, efikasan, pojednostavljen postupak koji dovodi do toga da se na javnim aukcijama, elektronskim putem, postignu najbolje cene. Kada kažemo najbolje cene, svi misle da se tu ide protiv dužnika i da se ide na nekorektan način, a postizanje najbolje cene je u najvećem interesu dužnika jer često dug bude manji od visine imovine koja se prodaje, dužniku ostane više kada se nekretnina proda po dobroj ceni“, zaključio je Vuković.

Izvor: Danas-RTS

Foto: Pixabay