Srbija će zbog deficita i starih dugova u ovoj godini morati da se zaduži za iznos od oko sedam milijardi evra. „Sve zemlje će sad morati na tržištima kapitala da se zadužuju po višim kamatnim stopama nego ranije“, ocenjuje Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije. Naša zemlja nije mogla da se, umesto na međunarodnom finansijskom tržištu, zaduži kod MMF-a ili da uzme kredit Evropske unije, kaže Altiparmakov za Radio Slobodnu Evropu.
Srbija se, prema saopštenju Ministarstva finansija od 11. maja, zadužila prodajom državnih obveznica (hartije od vrednosti koje se prodaju kako bi se finansirali troškovi države) u iznosu od dve milijarde evra sa kuponskom stopom (stopa po kojoj se računa kamata) od 3,125 odsto.
Dok Ministarstvo ovu prodaju predstavlja kao uspeh Srbije, Altiparmakov smatra da je ovo zaduživanje bilo nužno.
Ministarstvo finansija: Ogromno interesovanje investitora
„Više od 300 investitora iz celog sveta pokazalo je interesovanje za srpske obveznice“, navedeno je u spomenutom saopštenju Ministarstva finansija.
U saopštenju Ministarstva se ističe da je Srbija prodala obveznice po nižoj i za Srbiju povoljnijoj kamatnoj stopi zbog velikog interesovanja „respektabilnih fondova“, banaka i osiguravajućih kuća.
„To je još jedan signal da investitori imaju poverenja u Srbiju uprkos krizi koja je izazvana pandemijom virusa korona, a koja je pogodila čitav svet i naročito finansijska tržišta“, piše u saopštenju.
Ministarstvo je navelo da se Srbija zadužuje kako bi oporavila ekonomiju od negativnog uticaja pandemije COVID-19 i kako bi se dodatno ojačala finansijska stabilnost države.
Kakvi su uslovi zaduživanja za vreme pandemije?
Altiparmakov iz Fiskalnog saveta reagovao je na ovo saopštenje Ministarstva finansija i pojedine objave u medijima navodeći da je ova vrsta zaduživanja bila neizbežna.
„Kada ste u situaciji da morate da se zadužujete onda je malo teže reći šta je povoljno, a šta ne. Imajući u vidu situaciju na svetskim tržištima kapitala, ne bih rekao da je ovo nepovoljno“, kaže on.
U medijima je ovo zaduživanje države upoređivano sa prošlogodišnjim zaduživanjima Srbije na finansijskom tržištu po kamatnim stopama koje su bile povoljnije za Srbiju. Mediji su takođe u novembru 2019. pisali o tome da je Srbija na međunarodnom tržištu kapitala prodala 550 miliona evra državnih obveznica, a kuponska stopa bila je oko 1,5 odsto.
Altiparmakov smatra da to nije uporedivo imajući u vidu sadašnju situaciju.
„To je možda i korisno poređenje da bismo uvideli efekat ekonomske krize na uslove zaduživanja. Srbija se nije drastično promenila u poslednjih šest meseci od kada smo se zadužili po nižim stopama, što znači da je porast kamatnih stopa dominantno uslovljen međunarodnom krizom i eksternim uslovima na tržištima kapitala“, kaže on.
On ističe da jedino države EU i članice Evrozone (države Evropske unije koje su uvele jedinstvenu valutu evro) mogu da računaju na nešto povoljnije kamatne stope kada se zadužuju jer Evropska centralna banka pomaže vladama tih zemalja da prodaju svoje obveznice.
„Imate zemlje poput Litvanije koja su se zadužila povoljnije od nas, pa čak i Mađarska koja nije u Evrozoni i ima veći javni dug od nas, ali je članica EU i može da računa na povoljnije stope“, navodi on.
Altiparmakov kaže da „zbog deficita i starih dugova“ Srbija u ovoj godini mora da se zaduži za iznos od oko sedam milijardi evra.
Da li je bilo drugih mogućnosti za zaduživanje?
Evropska komisija je 22. aprila saopštila da Srbija nije videla potrebu da se obrati Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) za finansijsku podršku, pa je izuzeta iz grupe zemalja koje će dobiti pomoć Evropske komisije zbog krize nastale pandemijom COVID-19.
Kako je RSE izveštavao, reč je o paketu makrofinansijske pomoći u vidu povoljnih srednjoročnih i dugoročnih kredita, ukupne vrednosti tri milijarde evra, namenjen za deset država partnera na granicama EU, radi pomoći kompanijama tih regiona da prevaziđu krizu izazvanu pandemijom korona virusa.
Prema navodima Altiparmakova, Srbija nije mogla da se, umesto na međunarodnom finansijskom tržištu, zaduži kod MMF-a ili da uzme kredit Evropske unije.
„MMF, sem u vanrednim situacijama, ne daje kredite za budžet, već kredite za devizne rezerve. Otuda MMF nije bila prava adresa jer nama treba novac za finansiranje budžeta, a ne za devizne rezerve koje su kod nas na jako solidnom nivou“, navodi on.
Dodaje i da bi obraćanjem MMF-u Srbija poslala i negativnu poruku po svoju tržišnu reputaciju, pa bi, kako navodi „i kamatne stope koje smo dobili pre nekoliko dana za nas postale nedostupne“.
Još napominje da postoje krediti EU koji su za finansiranje budžeta, poput spomenutog kredita za Zapadni Balkan, ali da Srbija nije mogla da se prijavi.
„EU kredit je bio eksplicitno uslovljen problemima u platnom bilansu i očuvanju deviznog kursa koje Srbija objektivno nema. Problemi sa platnim bilansom bi značili da centralna banka nema devizne rezerve i da ne može brani kurs, pa se, na primer, kurs evra poveća na 130 (dinara, prim. aut.)“, objašnjava Altiparmakov.
Za pomoć od 100 evra i dalje negativna ocena Fiskalnog saveta
Vlada Srbije objavila je 31. marta program paketa mera koje se sprovode sa ciljem smanjivanja negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom korona virusa i podrške privredi.
Mere se odnose na direktnu pomoć zaposlenima, prevashodno u privatnom sektoru, na poreske olakšice i podršku likvidnosti privredi, kao i na direktnu pomoć svim punoletnim građanima Srbije od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Ukupna vrednost pomoći je 5,1 milijarda evra ili oko 11 odsto ovogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije.
Fiskalni savet Srbije je 8. aprila analizirao ove najavljene mere pomoći privredi i zaduživanje Srbije zbog isplate ove pomoći.
Načelna ocena je bila da je većina planiranih mera opravdana i u skladu je sa dobrom međunarodnom praksom.
Međutim, u oceni Fiskalnog saveta je tada bilo navedeno da najavljena jednokratna pomoć od 100 evra svim punoletnim građanima nije opravdana jer, između ostalog, ne utiče na ubrzanje domaće privrede i nije usmerena ka objektivno materijalno ugroženim građanima kojima je potrebna pomoć.
Tada je isticano da će ova mera budžet koštati oko 600 miliona evra, a u međuvremenu Vlada je objavila da će pomoć ipak biti isplaćivana isključivo građanima koji se za pomoć prijave. Penzioneri i korisnici socijalne pomoći su kategorije stanovništva koje će jedine pomoć dobiti bez obaveze da se za nju prijave, a isplata pomoći je počela 15. maja.
Altiparmakov smatra da činjenica da se građani prijavljuju za pomoć suštinski ne menja mnogo.
To je mera koja socijalno nije targetirana, ekonomski je problematična i nije efikasna
„Možda se neće svi građani prijaviti, pa će trošak iz budžeta možda biti 500 miliona evra ili 550 miliona, ali to je od marginalnog značaja. To je mera koja socijalno nije targetirana, ekonomski je problematična i nije efikasna, tako da to što se ljudi prijavljuju ne menja našu negativnu ocenu“, zaključuje on.
Prema podacima Ministarstva finansija od 14. maja, za pomoć od 100 evra se za manje od 24 časa prijavilo 2,3 miliona građana Srbije elektronskim putem. Ovaj podatak, prema navodima Ministarstva, „opravdava tu pomoć države“. Od 15. maja otvoreni su i kol centri za prijavu za ovu pomoć putem telefona.
Izvor: Sonja Gočanin, Radio Slobodna Evropa