Bili su izbori (13. i 14. aprila) u Italiji i na njima je ubedljivo poražena levica. To ne znači da je desnica pobedila, nego da je levica uništila samu sebe. Pritom je postalo jasno da dve partije koje su se plasirale daleko na vrhu, jesu suprotstavljene, ali više nisu ni levica, ni desnica. Ono što je bila uporna levica (4 komunističke partije, socijalisti, levi hrišćani i zeleni) više objektivno ne postoje. Italija je danas jedina zemlja u Evropskoj uniji koji nema predstavnike decidirane levice u parlamentu.
Levi ekstremisti genetski opredeljeni da ruše vlast, srušili su vladu u kojoj su imali ministarska mesta. Nije problem što su ministri predvodili demonstracije protiv Prodijeve vlade u kojoj su sedeli, već činjenica da su sprečili sve pokušaje, pa čak i da se u zakon pretvori dogovor sindikata, poslodavaca i države o ugovornom godišnjem povećanju plata uz dodatno povećanje na osnovu povećane produktivnosti. Prvo su zahtevali referendum među radnicima i kada je 5 milion njih glasalo “za”, levičarski ministri u vladi opstruirali su da se taj sporazum pretvori u zakon. Nisu dali da se produktivnost veže za plate ni na koji način. Odgovor je radnika da su se okrenuli u desno i glasali dobrim delom za najradikalniju partiju Lega Nord, koja je obećala čišćenje zemlje od stranih radnika, protekcionističku zaštitu od strane konkurencije (globalizacije) i rasizam. Vođa te partije Umberto Bosi, pretio je da će podići sever da oružjem osvoji Rim, a njegov senator da je “bolje imati pacove u predgrađima nego cigane – pacove je lakše potamaniti i pokopati!”
Pobednika, Silvija Berluskonija, politički možete svrstati gde god hoćete. On obećava sve i već istog dana demantuje to što je obećao. U prvom mandatu 1994. godine bio je ljuti neoliberal. U ovom trećem više liči na socijademokratu. Njegov program je u velikoj meri sličan programu novoosnovane Demokratske partije, koja je rešena da reformiše i modernizuje zemlju, s tim što njenom vođi Valteru Veltroniju, koga je Džordž Kluni nazvao s pravom “Italijanski Obama”, veruju to što obećava, a Berluskoniju ništa. Tu i jeste suština izbornog preokreta. Veltroni je obećao da će uništiti političku kastu – smanjiti broja poslanika, jedan parlamentarni dom, plate poslanika (i u evropskom parlamentu), koje su najviše u Evropi (12 do 14 hiljada evra) dovesti na evropski prosek; razbiti nepotizam i klijentelizam u zdravstvu, obrazovanju, kulturi… uvesti državno rangiranje ustanova i pojedinaca za čiju stručnost i kvalitet garantuje država. Konačno, ono što se čak ni crkva – osim časnih sveštenika koje je mafija poubujala ili sada žive pod policijskom zaštitom, nije usudila da odlučno napadne – mafija. Na Siciliji je Veltroni rekao glasno i nedvosmisleno: “Ja ne želim ni jedan glas od mafije. Ja želim da mafiju uništim, jer je ona najveća prepreka Italiji da postane moderna zemlja”.
Siciliji je Berluskoni poručio da se on “oduvek borio protiv mafije” a zatim potvrdio izjavu svog najbližeg saradnika, senatora Del Utrija, onoga što je pre 15 godina izjavio “da nismo ušli u politiku, Berluskoni i ja bi danas ležali u zatvoru kao mafijaši”. U jeku izborne bitke 9. aprila Del Utri je rekao da je za njega, Vitorio Mangano, suđen za mafijašku delatnost i četiri dokazana ubistva, a umro u zatvoru od raka pre definitivne presude – heroj. Da je taj mafijaški bos, svojedobno formalno zaposlen kao Berluskonijev šef konjušnice (!) heroj, potvrdio je i Berluskoni. Rezultat duela je Berluskonijeva pobeda na Siciliji sa 54,7 i Veltronijevih 25,5 odsto glasova. Valja to razumeti, mafija obrće 90 milijardi evra godišnje i daje skoro trećinu zaposlenja na jugu Italije.
Birajući između modernog društva i duboko usađenih i parcelisanih interesa, odnosno stanja koje traje decenijama, većina je pokazala da nije sklona reformama i da će se zadovoljiti Berluskonijem, koji tvrdi da je u prethodnom mandatu “sproveo 34 reforme” od kojih malo ko ume da nabroji makar samo jednu. Ako Italija, nekada zaslužno jedna od 7 najrazvijenijih zemalja, danas na začelju EU, sa platama zaposlenih za trećinu manjim od evropskog proseka, glasa na takav način, nije za čuđenje ma šta da se dogodi na izborima u Srbiji. Ostaje da se vidi hoće li Amerika imati hrabrosti i volje da se menja.
Milutin Mitrović
broj 43, maj 2008.
A. Urošević: Prvi zraci „otvorenog sunca“ na nivou države pojavili su se u februaru prošle godine kada je kompanija Red Hat otvorila regionalni centar za podršku u Vršcu, kao i zvanični nastup Canonical Inc. sa distribucijom Ubuntu preko zvaničnog zastupnika Ewe Comp u oktobru. Nakon toga je bilo pitanje kada će se ideja o slobodnom softveru uvući u državne institucije.
Upravo zakrivljenje svetlosti predstavlja najinteresantniju primenu metamaterijala. Obavijen omotačem nanometarski precizne meta strukture, bilo koji predmet postaje nevidljiv za posmatrača bez obzira iz kog pravca dolazi svetlost. Efekat sakrivanja zavisi od sastava metamaterijala, tačnije od indeksa refleksije ili njegove sposobnosti da utiče na promenu pravca svetosti koja na njega nailazi. Pri kretanju između tačaka u prostoru svetlost bira najkraću putanju ili pravu liniju. Kada su u pitanju metamaterijali, najkraća putanja može biti i ona koja svetlost usmerava oko predmeta obloženog ovim omotačem.
Naučnici planiraju da u narednih dvadesetak godina razviju robote čije će dimenzije biti reda veličine nanometra. Njihov osnovni cilj će biti da, infiltracijom u ljudski organizam, otkriju problematične – bolesne ćelije i pristupe lečenju na licu mesta. Tako bi osobi oboleloj od raka, umesto hemoterapije mogla biti ponuđena interesantna alternativa. Doktor koji specijalizuje lečenje nanomedicinom, mogao bi ubrizgati pacijentu injekciju koja sadrži specijalnu vrstu nanorobota sa sposobnošću otkrivanja ćelija tumora u organizmu i uništavanja istih, čime bi se bolest praktično sasekla u korenu, ostavljajući zdrave ćelije netaknute. Osoba podvrgnuta lečenju nanotehnologijom ne bi trebalo da oseti bilo kakvo delovanje malenog elektronskog organizma u sebi, osim vidnog poboljšanja svog zdravstvenog stanja. 
Trauma i simptomi poremećaja
Polovinom stanice rukovode Sjedinjene Američke Države, a polovinom Rusija. Svaka strana poseduje zasebne sisteme koji proizvode kiseonik i mere kvalitet vazduha. Američka strana ne poseduje mogućnost manevrisanja i orjentacije stanice, o čemu vodi računa Rusija, pre svega u cilju izbegavanja sudara sa raznim materijalima koji lutaju svemirom. Tokom postavljanja takozvanih „solarnih krila“, najverovatnije usled nekompatibilnosti novododatog hardvera sa starim, tri računara sa ruske strane stanice prestala su sa radom. Pod njihovom kontrolom nalazio se protok kiseonika, vode i regulisanje vlažnosti ali i navođenje i navigacija stanice. Bez kontrole nad ovim funkcijama, stanica bi se ili srušila na zemlju ili odlutala svemirom. Ruski deo stanice opremljen je mlaznim motorima koji je održavaju na željenom kursu. Američki deo je takođe opremljen uređajima koji regulišu orijentaciju stanice, takozvanim žiroskopima, koji su suviše slabi da bi stanicu održavali na kursu, pogotovu prilikom pristajanja i odlaska šatla. Položaj stanice određuje koji su njeni delovi više izloženi sunčevoj toploti i zagrevanju a koji manje kao i da li solarne ploče primaju dovoljno svetlosti da bi proizvele potrebnu količinu energije.
Cutty Sark je bio najbrži i najlepši jedrenjak svih vremena, prvi put je zaplovio 15. februara 1870. godine, ime mu je dato po prilično erotskoj poemi Roberta Barnsa o izazovnoj keltskoj mini-košulji, koja se tako zove. «Morski Ferrari» – nazvali su ga maćosi. Bio je oličenje onoga što je tek naknadno formulisano kao visoka tehnologija. Nastao je kao sublimat sveg prethodnog znanja o brodovima, uz nova rešenja koja samo srećna naučna imaginacija može da pruži. U njega sam utkao u onu neiživljenu mladalačku ljubav prema moru i brodovima, koju mnogi nose. I ne samo to, njegovo ime nosi odličan blended viski, za koji nisam siguran da li je zaista tako dobar ili su mu blag ukus i nežna boja samo senka prelepog klipera. Cutty Sark je bio legenda. Pre tri godine bio je ponuđen na prodaju, pa kako se nije našao kupac koji bi za njega dao iole pristojnu sumu, definitivno je rešeno da se restaurira i pretvori u muzej. Sa parama se uvek natezalo. Zanesenjaci iz celog sveta dolazili su u London da bi ga videli dok je propadao potisnut bujanjem novih mostova i luksuznih naselja duž Temze. Slikali su ga, jer nije bilo ni razglednice njegove da se kupi. Istna, kasnije je nalickan – spolja gladac, u luci u Grinviču, služio za atrakciju.
Na web areni imamo nekoliko učesnika, ali teško je reći ko će i da li će neko izvući deblji kraj. Situacija je takva da imamo dva predominantna browsera, a to su 
Kompanija iza Netscape-a je bila mala kompanija, samim tim i veoma ranjiva, u odnosu na džina Microsofta, koji je odlučio da upregne sve svoje resurse ne bi li uništio konkurenciju. Drugim rečima, imali su pare. Ustvari, imali su neograničen budžet, gledajući iz ugla Netscape-a. IE je bio besplatan za sve korisnike Windowsa, koji je tada držao 90% tržišta operativnih sistema. Dakle, monopol, za koji se zainteresovala i američka antimonopolska komisija. Do kraja 1998, Netscape je izgubio primat, upao u krizu i lako je bio preuzet od kompanije America Online. Tako je Internet Explorer zauzeo oko 90% tržišta. Tu je kraj onoga što istoričari interneta zovu „Prvi rat pretraživača“.
Sa masmedija nas zaseni po neka vest da su uhapsili tzv. grupe pedofila koji su širili ovakav sadržaj preko interneta. Poražavajući je podatak da se oko 75% dečje pornografije širi preko interneta. Uglavnom se koriste rupe u zakonodavstvima nekih zemalja, kao npr. ruskom. Ovu bolest smo samo pomenuli da bi vas malko zabrinuli. Ustvari, postoji mnogo načina da putem interneta dođete do „pornoza“. Verovatno je najlogičniji da odete na neki sajt, koji po običaju naplaćuje usluge gledanja i skidanja materijala, i da platite svojom kreditnom karticom. Ako smete zbog vašeg partnera ili nekoga ko ima superviziju nad vašim računom. To je logičan i legalan način. Sledeći način je da kršite zakon i da koristite neki p2p softver i da se time osetite još nastranije. Treći način je da odete na neki od besplatnih porno sajtova čija je legalnost sumnjiva, ali možete da se pravite da ste blesavi, pa kao „nismo znali“.