фебруар 2009

Za Japan, ovo je najgora finansijska kriza još od II Svetskog rata, jer je izvoz pao za gotovo 46% u poređenju sa onim iz januara prošle godine. Izvoz u SAD je umanjen je za 52.9%, a u Evropu za 46.7%. Analitičari još nemaju ohrabrujujuće vesti za ovu azijsku državu – smatraju da se situacija ne da popraviti za kratko vreme.

„Finansijska kriza koja je počela pogađati razvijene privrede nakon avgusta 2007. nije odmah počela uticati na istočnoevropske ekonomije“, izjavio je Žan-Mišel Siks, glavni ekonomist S&P-a za Evropu. U prvoj polovini 2008. privrede istočnoevropskih zemalja odupirale su se krizi, ali su od druge polivine 2008. godine efekti krize sve jači, pa ekonomske reperkusije, koje se trenutno uočavaju u Istočnoj Evropi, pokazuju zabrinjavajuću sličnost onima koji su doveli do skandinavske recesije početkom 90-ih godina prošlog veka.

Reč je, između ostalog, o liberalizaciji lokalnih finansijskih tržišta i procvatu rasta kredita, kao i većem oslanjanju na zaduživanje u inostranstvu, koje se ogleda u oštrom povećanju budžetskog deficita i padu nivoa domaće stednje.

U izveštaju S&P navodi se da sve zemlje istočne Evrope trenutno beleže jedan ili više navedenih simptoma, što upućuje na zaključak o prisutnim elementima značajne regionalne krize. Međutim, razmere problema razlikuju se od zemlje do zemlje, pa su i prognoze za pojedine privrede raqzličite.

U osnovi su privrede regiona podeljena u dve grupe. Prvu čine Češka, Poljska i Slovačka, u čijim privredama S&P prognozira usporavanje aktivnosti, a drugoj pripadaju baltičke zemlje, Letonija, Litvanija i Estonija, kao i Bugarska, Mađarska i Rumunija, koju S&P definiša kao „grupu zemalja visokog nivoa osetljivosti“.

Na mesećnom nivou, u januaru je zabeležen pad od 2,4%, izjavila je prošle nedelje ruska ministarka za privredu Elvira Nabiullina. Kako prenose ruski mediji, industrijska proizvodnja je u januaru oslabila za 16 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je građevinski sektor pogođen 17-odstotnim padom aktivnosti. Promet u maloprodaji zabeležio je skroman rast od 2,4 odsto. Zvaničnici očekuju u 2009. pad bruto domaćeg proizvoda za 2,2 odsto, dok su ekonomisti pesimističniji. „Čitava prva polovina 2009. biće duboko u crvenom“, ocjenjuje Elina Ribakova, glavna ekonomistica Citibank Rusija. Ribakova smatra da će na to najviše uticati visoke kamatne stope, kojima se centralna banka služi kako bi održala stabilnost rublje, dok oštri prošlomesečni pad pripisuje visokoj godišnjoj stopi rasta zabeleženoj u januaru 2008., od oko osam odsto. Ekonomisti oštar pad BDP-a u januaru 2009. godine povezuju s gotovo potpunom paralizom finansijskog sistema zbog postupne deprecijacije rublje, što predstavlja podsticaj za zamenu rublje za dolare, a ne za njihovo pozajmljivanje realnom sektoru.

Ruski bankarski sistem je još uvek „zamrznut“, a mnogi zajmoprimci ne uspevaju pronaći nove izvore finansiranja. Rublja se u međuvremenu relativno stabilizovala, pa se ruska vlada nada da će se uskoro normalizovati kreditni aranžmani. Ruska privreda pogođena je kombinacijom globalne kreditne krize i pada cena nafte, kao i gubitkom gotovo trećine vrednosti rublje u odnosu na sredinu prošle godine.

Kako prenosi „Glas Amerike“ (VoA), Bernaki je naveo da je ekonomija „ozbiljno smanjena“ pod pritiskom sve manjih vrednosti nekretnina, strogih uslova za pozajmice i porasta nezaposlenosti. Najnoviji izveštaji ukazuju na težinu zadatka autora mera za stimulisanje ekonomije zbog smanjenog poverenja potrošača i rekordnog pada cena kuća.

Indeks cena kuća je u 20 većih američkih gradova prema izveštaju kompanije „Standard end Pur“ u decembru pao za gotovo 19 odsto, što je najbrži pad cena u istoriji, dok je u odnosu na cene iz 2006. godine, kada je tržište nekretnina bilo u svom zlatnom dobu, sada vrednost niža za 27 odsto. U odvojenom izveštaju američke Federalne agencije za stanovanje navodi se da su cene kuća i stanova tokom 2008. zabeležile rekordan pad, prenosi VoA.

Iako predsednik Barak Obama za sada ima podršku većine Amerikanaca u vezi sa stimulativnim ekonomskim paketima, oni izgleda nisu dovoljni da spasu najveću svetsku osiguravajuću kompaniju, Američku međunarodnu grupu – AIG, sa ivice kolapsa. Agencija Rojters i televizijska mreža CNBC navode da će AIG objaviti da je prošle nedelje izgubio 60 milijardi dolara, što je ujedno najveći gubitak zabeležen u istoriji korporacija. Osiguravajuća kompanija je od američke vlade već dobila pomoć od 150 milijardi dolara, a njeni predstavnici trenutno pregovaraju sa vladinim zvaničnicima u pokušaju da obezbede dodatne federalne fondove. Mediji izveštavaju da AIG istovremeno priprema zahtev za zaštitu od bankrotstva ukoliko ovi pregovori ne uspeju. Zabrinutost za budućnost AIG-a je sve veća zbog ogromnog broja kompanija kojima će izgleda biti potreba vladina pomoć, a nagoveštaji da bi federalna vlada mogla da preuzme, odnosno nacionalizuje dve najveće američke banke, doprineli su dramatičnom padu indeksa vodećih deonica na njujorškoj berzi u poslednjih nekoliko dana.

Brojni izveštaji američkih kompanija ukazuju na veoma loše stanje zbog sve učestalije štedljivosti potrošača, pa je tako Home Depot najveća prodavnica alata i stvari za pokućstvo, objavio da je za tri meseca, od novembra prošle godine do januara tekuće, izgubio 54 milijardi dolara, da je prodaja opala za 17 odsto i da se očekuje da će ove godine opasti za dodatnih 9 odsto. Slične, loše, rezultate proteklog tromesečja je objavila i robna kuća diskontne robe Target, čiji je profit opao za 40 odsto. Robna kuća Macy’s, koja posluje preko 100 godina, je tokom poslednjeg tromesečja takođe zabeležila pad, i to od gotovo 60 odsto, navodi se u izveštaju VoA.

EBRD je za „Program potpore srednjim preduzećima“ izdvojio ukupno 250 miliona evra, pri čemu će oko 25 korporativnih klijenata moći dobiti pojedinačne zajmove u visini do 20 miliona evra.

U celom regionu koji pokriva EBRD, „zdrave“ kompanije trpe posledice krize, suočavajući se sa slabijom prodajom, kašnjenjem pri podmirivanju finansijskih obaveza i presušivanjem dotoka kredita, ističe se u saopštenju EBRD.

Program će biti otvoren za kompanije koje još otplaćuju EBRD-ove kredite ili je banka kupila udele u njima, kao i za one kompanije koje su podmirile svoje obaveze prema banci u protekle dve godine. EBRD će kredite u sklopu novog programa odobravati po ubrzanom postupku, a sredstva će biti dostupna kompanijama iz svih zemalja partnera EBRD-a i celom spektru korporativnih klijenata banke.

Novi program za srednja preduzeća deo je planova EBRD da u ovoj godini poveća planirana ulaganjka za 20 odsto, na oko sedam milijardi evra.

Država će verovatno prvo preuzeti 20 odsto kompanije kroz takozvane povlašćene akcije koje se kasnije mogu pretvoriti u redovne akcije, objavljuju francuski mediji, pozivajući se na neimenovani izvor iz državne administracije.

Očekuje se da će Caisse d’Epargne i Banque Populaire tokom ove nedelje objaviti udruživanje u drugu po veličini francusku banku, koja će imati zajednički kapital od 40 milijardi evra, objavila je francuska vlada.

Banke razgovaraju o mogućem udruživanju već dve godine, a bile su prisiljene da povuku konkretne poteze zbog finansijskog kolapsa evropskog bankarskog sektora. Banque Populaire i Caisse d’Epargne su štedne banke u delimičnom vlasništvu štediša i već zajednički kontrolišu investicionu banku Natixis, čije su akcije znatno izgubile na vrednosti zbog krize na tržištima kredita.

Šanse ne samo Srbije, koja kasni u integracijama jer nije uhapslia haškog optuženika Ratka Mladića, već i ostalih balkanskih zemlja za prijem u EU sve su manje kako se u uslovima krize razotkrivaju ekonomske, političke i institucionalne slabosti Evropske Unije i njihove posledice i po odnose između starih i novih članica, ocenjuje list.

Prema pisanju “Dejli telegrafa”, pitanje proširenja EU se odlaže zbog straha od sve snažnijih protesta uperenih protiv priliva stranih radnika u vreme kada mnogi strahuju od gubitka posla, što je, prema pisanju ovog dnevnika i bio razlog za odluku nemačke i holandske vlade da blokiraju dalje proširenje na Istok.

„Verujemo da OTP trenutno nema dovoljno kapitala da prevlada recesiju i nenaplative zajmove“, izjavila je analitičarka Bank of America, Kristina Marzea. Brokerska jedinica Bank of America snizila je ciljnu cenu akcije OTP banke s 2,318 na 1,222 forinte.

Na privrede istočnoevropskih zemalja snažno utiče globalna kriza koja je ukinula kreditiranje i ulaganje. Mađarska centralna banka očekuje usporavanje domaće privrede od 3,5 odsto. OTP banka je u četvrtom kvartalu prošle godine zabeležila pad dobiti od 97 odsto. Neka od ključnih tržišta OTP-a – Mađarska, Ukrajina i Srbija – bila su prisiljena potražiti međunarodnu pomoć kako bi izbjegla kolaps, dok je Rusiji i Bugarskoj snižen kreditni rejting. Loši krediti u Ukrajini, smatraju analitičari Bank of America, mogli bi povećati kapitalne zahteve OTP-a. Banka u svoju ukrajinsku jedinicu namerava da uloži 150 miliona dolara kapitala, od čega se 100 miliona dolara odnosi na ulaganje u akcijski kapital.

Prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, država najviše obveza ima prema Svetskoj banci, kojoj duguje 1,05 milijardi evra ili 50,17 odsto od ukupnog duga, zatim Pariskom klubu kreditora oko 440 miliona evra ili 20,97 odsto, te Evropskoj investicijskoj banci (EIB) oko 123 miliona evra ili 5,87 odsto od ukupnog vanjskog duga.

Obaveze za servisiranje spoljnog duga BiH u 2009. godini iznose 192 miliona evra, s time da Svetskoj banci treba isplatiti 74,3 miliona evra, Londonskom klubu 44,5 miliona evra, EBRD-u 38,5 miliona evra, Pariskom klubu kreditora 14,3 miliona evra i EIB-u 14 miliona evra.

BiH je u prošloj godini na ime javnog duga platila 60,7 miliona evra za otplatu glavnice, dok je za kamate i druge troškove plaćeno 54,4 miliona evra.