фебруар 2009

Nemački ministar finansija Peer Steinbrueck naglasio je u razgovoru s novinarima da će ovlašćenja za nacionalizaciju banaka biti krajnje sredstvo koje bi bilo primenjeno samo u slučaju da ubrizgavanje gotovine i jamstva ne daju željene rezultate, i da će se za sada odnositi samo na Hypo Real Estate (HRE), posrnulog nemačkog hipotekarnog zajmodavca. Ta hipotekarna banka je odobravala kredite organima lokalne uprave za potrebe gradnje autoputeva, škola i druge infrastrukture. U predlogu zakona posebno se ističe da će kompletno državno preuzimanje banke biti krajnje sredstvo u naporima da se pomogne stabilizacija nemačkog finansijskog tržišta.

Informacije o stanju računa u centralnu banku CBBiH šalju poslovne banke, a računi se blokiraju prema nalogu sudova. Najčešći razlozi za blokiranje računa su dugovi koje kompanije imaju prema svojim poslovnim partnerima i bankama. Tako su zbog duga od 7,5 miliona evra prema Union banci, prema sudskoj odluci, blokirani računi „Energoinvesta“ i biće ponovo aktivirani nakon isplate dugovanja. Jedinstveni registar se vodi kako bi se sprečile finasijske malverzacije pojedinca i kompanija, kao što su izbegavanje plaćanja poreza i pranje novca.

Predsednik Obama je izjavio da je ovaj zakon prvi korak prema oporavku SAD od ekonomske krize. Indeks Dow Jones pao je 17. februara gotovo 297,81 bodova ili 3,8 odsto, završivši na 7552,6 bodova, manje od pola boda iznad najnižeg nivoa za poslednjih šest meseci.

Zahtev su potpisale tvrtke „Tower Center Rijeka“, „Avenue Mall“ Zagreb, „Emmezeta“, „Mandi“, „City Center One“, „Ipercoop“, „Magma“ i „Outlet Center“ Sveta Helena. Kako stoji u zahtevu ovih velikih trgovačkih centara, odredbe Zakona o trgovini koje zabranjuju rad prodavnica nedeljom suprotne su Ustavu Republike Hrvatske, jer su „protivne načelu poduzetničke i tržišne slobode“.

Portparol Bele kuće Robert Gibs izjavio je da će predsednik Obama i zvaničnici Bele kuće pažljivo razmotriti planove dve kompanije, kojima su potrebni ustupci kako radničkih sindikata, tako i poverilaca da bi preživele sadašnju krizu.

Međutim, izvori upoznati sa tokom pregovora tvrde da nesuglasice neće biti prevaziđene na vreme i da „Dženeral Motors“ i „Krajsler“ neće uspeti da ispune krajnji rok za podnošenje svojih planova za reorganizaciju. Obe kompanije strahuju da bi i zaštićen stečajni postupak mogao da im nanese nenadoknadivu štetu. Očekuje se da će „Dženeral Motors“ zatražiti još najmanje pet milijardi dolara vladine pomoći, dok „Krajsler“ tvrdi da su mu potrebne još tri milijarde dolara da bi opstao.

Na hrvatskom tržištu hartija od vrednosti vlada velika neizvesnost i to ne samo zbog mogućih promena u drugom stubu penzijske štednje, pitanja stabilnosti kursa kune i mogućeg rasta kamata, nego i stoga što još nema mera Vlade vezanih uz ublažavanje recesionih pretnji, ističu analitičari u anketi hrvatske agencije Hina.

Pojedine države moraju ispuniti svoja obećanja i koordinisati mere za oživljavanje ekonomije, a ne da se udvaraju biračima protekcionističkom politikom, smatra Međunarodni monetarni fond (MMF).

„Međunarodna zajednica se slaže da moramo raditi i delovati zajedno, ali kad se vrate kući svako ima svoja nacionalna ograničenja“, rekao je glavni direktor MMF-a Dominik Štraus-Kan za radio France Inter, a prenosi Rojters.

Vlade širom sveta primenjuju različite mere, od paketa podsticaja do finansijske pomoći bankama, pokušavajući da ublaže recesiju. Pri tome su neke zemlje kritikovane jer postavljaju svoje nacionalne interese ispred svojih trgovinskih odgovornosti.

Tako je američki paket pomoći vredan 787 milijardi dolara, koji bi, kako se procenjuje, predsednik Barak trebalo da potpiše 17. februara, bio kritikovan zbog ideje „Kupuj američko“, koja kaže da kompanije moraju koristiti američki čelik i ostale američke proizvode. Francuska i italijanska pomoć za automobilske proizvođače takođe je dobila kritike evropskih političara.

Radnu grupu predvodiće ministar finansija Timoti Gajtner i glavni ekonomski savetnik predsednika Obame Lorens Samers. Korporacije General Motors i Chrysler, koje su nedavno dobile 17.4 milijardi dolara na ime državne pomoći, dobile su rok do 17. februara da podnesu svoje planove restrukturiranja.

Globalna ekonomska kriza i neizvesna ekonomska budućnost navela je mnoge Amerikance na preispitivanje onog što je i zašto pošlo krivim putem. Novinar i urednik časopisa „Fortune“ Mat Miler nedavno je napisao knjigu koja obrađuje ovo pitanje i nudi neke praktične savete za budućnost pod podugačkim naslovom „Tiranija umrlih ideja: napuštanje starih načina razmišljanja kako bi se oslobodio jedan novi prosperitet.“

„Glas amerike“ (VoA) u podužem prikazu navodi da u ovoj knjizi Mat Miler nudi jedinstvenu mešavinu perspektiva – od istorije, psihologije do ekonomije – kako bi naglasio ono što on percepira kao destruktivnost današnjih opštee prihvaćenih uverenja koja, po njemu, opterećuje progres Sjedinjenih Država. Među onim što autor uočava kao glavne zablude ove generacije Amerikanaca nalazi se ideja da će naša deca zarađivati više od nas i ideja da je slobodna trgovina dobra i pozitivna stvar bez obzira kolikim ljudima je nanela štetu.

Pogrešna uverenja su i to da su porezi uvek previsoki i da štete privredi, te da će se kompanija za koju radite pobrinuti za vas.

„Ako se na trenutak vratimo u prošlost, videćemo da je do sadašnjih ekonomskih problema došlo zbog toga što smo zarobljeni starim načinom razmišljanja. Taj način je možda imao smisla pre pedeset godina kad smo ga usvojili, međutim, danas ne važi. Na primer, ideja da se finansijska tržišta i berze mogu same regulisati. U poslednjih šest meseci smo vidjeli imploziju toga. Isto tako verujem da ukoliko ne preispitamo umrle ideje o kojima govorim u svojoj knjizi, nećemo se moći vratiti trajnom prosperitetu. A mogli bismo, ako promenimo način razmišljanja i shvatimo da se celi svet izmenio,“ kaže Miler za VoA.

Mat Miler se, kao i većina Amerikanaca, slaže s time da je obrazovanje ključ životnog standarda u budućnosti i neverovatno konkurentnoj globalnoj ekonomiji i da moramo svoj deci, ne samo onoj najtalentovanijoj, omogućiti da se uspnu na viši obrazovni nivo. Uprkos tome, kažeMiler, u predsedničkoj kampanji prošle godine nijedan kandidat nije postavljao ozbiljna pitanja o neverovatno neujednačenom sistemu finansiranja američkih škola, koji osuđuje djecu u siromašnim četvrtima na neuspeh, što nijedna razvijena zemlja na svetu ne toleriše. „Kako će 10 miliona siromašne američke dece krenuti u život bez solidnog obrazovanja?“ – pita se Miler, dodajući da se takva situacija u teškim ekonomskim vremenima još pogoršava.

„Ne želim reći da naša deca neće imati bolji život od našeg. Ono što pokušavam reći jeste da se u ovom trenutku nalazimo u vrlo specifičnom ekonomskom trenutku i naša vera u uvek bolju budućnost možda nema čvrste temelje. Istraživanja pokazuju da 100 miliona Amerikanaca živi u porodicama s nižim standardom nego što su živeli njihovi roditelji u njihovoj životnoj dobi. Mislim da ćemo morati revidirati ulogu vlade u odnosu na ulogu privatnih korporacija kako bismo osigurali prosperitet koji nam je potreban. Dobar primer za to je zdravstveno osiguranje, većina nas ga ostvaruje kroz svog poslodavca. Mi smo jedina zemlja koja to radi na taj način, i sad, kad sve veći troškovi zdravstvenog osiguranja uništavaju biznise, i kad taj sistem ostavlja 50 miliona ljudi bez osiguranja i 30 miliona s nedovoljnim osiguranjem, moramo početi postavljati pitanja,“ kaže Miler.

Autor priznaje da potraga za ravnotežom između ekonomskog prosperiteta i društvene pravde traje još od početka industrijske revolucije, međutim, dodaje da reforme nikad nije bilo lako sprovoditi.

Knjigu „Tiranija umrlih ideja: napuštanje starih načina razmišljanja kako bi se oslobodio jedan novi prosperitet“ objavila je američka izdavačka kuća Times Books.