август 2009

E kapija piše da je ovom donacijom obezbeđeno 150 kreveta i dušeka, 50 stolova, 300 stolica, 50 ormara i 50 uljanih radijatora. Stambeni kontejneri u kojima će biti smeštene romske porodice biće neotuđivi, što regulišu ugovori koje bi trebalo svi raseljeni Romi da potpišu sa Gradom.

Porodice će biti smeštene u svim gradskim opštinama osim Starog grada, Vračara, Savskog venca i Novog Beograda, ali u saopštenju stoji da je svih 17 optština na neki način uključeno u ovaj projekat. Osim njih, u akciju je uključena i Radna grupa za zbrinjavanje Roma, koja se trudi da popiše sve građane romske nacionalnosti koji žive u nehigijenskim naseljima za koje bi, pa i za one koji su raseljeni sa Kosova a nisu u programu Komesarijata za izbeglice, trebalo da budu obezbeđeni smeštaj i pomoć u pronalaženju zaposlenja.

Strategija za nalaženje posla Romima kombinuje tri rešenja – mogućnost direktnog zapošljavanja u javnom sektoru, zatim zaposlenje u Gradskom centru za reciklažu, i konačno, posredovanje Nacionalne službe za zapošljavanje. Reciklažni centar bi bio pod upravom grada i obezbedio bi posao za 220 lica, i približno 1000 neformalnih radnih mesta u sakupljanju otpada.

„Razmatramo kupovinu do 10 milijardi dolara vrednih obveznica MMF-a iz deviznih i zlatnih rezervi Narodne banke Rusije. Datum kupovine biće najvjerojatnije do kraja mjeseca ili početkom septembra“, rekao je Viškovski u intervjuu agenciji Prime Tass.

Viškovski je precizirao da su, uz Rusiju, i Kina i Brazil izrazili interes za kupovinu obveznica MMF-a: Kina do 50 milijardi dolara, a Brazil do 10 milijardi. Viškovski je rekao da je svetska finansijska kriza naglasila značaj kreditnih sredstava MMF-a, a prodaja obveznica Monetarnog fonda članicama jedan je od načina da se ta sredstva povećaju.

Izvršni direktor MMF-a Dominik Štraus-Kan je pozdravio nameru Rusije i nekih drugih zemalja da investiraju u nove obveznice MMF-a, koje je on opisao kao “pouzdane investicione instrumente sa razumnim prinosom”.

Folksvagen će do kraja ove godine za 3,3 milijarde evra kupiti 42 odsto udela u Poršeu.

Progovori između ove dve kompanije traju već više od godine dana, od kako se Porše uvalio u ogroman dug kako bi stekao udeo od 51 odsto u VW-u, ali nije uspeo da prikupi sredstva za kupovinu 75 odsto akcija kako bi imao potpunu kontrolu. Sada će tako umesto da Porše kupi VW, VW kupiti Porše, pa će on postati deseti brend VW-a, poput Audija, Seata ili Škode.

Zvaničnici argentinskog fudbalskog saveza kažu da će sezona u prvoj ligi početi sa nedelju dana zakašnjenja, jer se nastavljaju napori da se nađe rešenja za finansijsku krizu koja je zahvatila argentinski vrhunski fudbal.

Vlasti su na neodređeno vreme odložili početak ovogodišnjeg prvenstva zato što veliki broj klubova ima velike dugove na računima, i mnogi igrači nisu primili plate mesecima.

U nastalom stanju, Fudbalski savez Argentine (FSA) je saopštio da još nije doneo odluku da li da prihvati vladinu ponudu o preuzimanju prava na televizijske prenose utakmica prve fudbalske lige. U slučaju da FSA prihvati ponudu, time bi bio poništen postojeći ugovor o pravima na prenose.

Zvaničnici FSA kažu da je svetska ekonomske kriza imala veliki uticaj na argentinske fudbalske klubove zato što njihove finansije u velikoj meri zavise od evropskih klubova koji kupuju igrače od argentinskih klubova.

Na isti, uzlazni, trend ukazuju i podaci objavljeni u petak za Hong Kong – jer govore da je tamošnja privreda zabeležila rast od 3,3 posto u drugom kvartalu ove godine. I podaci za dve vodeće evropske privrede i za jednu od vodećih ekonomija Dalekog istoka predstavljaju iznenađenje za ekonomske prognostičare.

Stopa privrednog rasta, prema novim podacima, u Nemačkoj i u Francuskoj je iznosila 0,3 posto u drugom kvartalu ove godine, u poređenju sa istim periodom 2008. Ekonomisti prognoziraju da je moguć i dalji pad stope rasta u obe zemlje.

Francuski ministar finansija Kristin Lagard je prekinula godišnji odmor i pozvala jednu radio stanicu da bi objavila nove statističke podatke o rastu domaće privrede pre nego što su objavljeni zvanično.
‘Posle četiri negativna kvartala Francuska konačno počinje da izlazi iz minusa. Privredni rast je opet pozitivan i iznosi 0,3 odsto’, rekla je gospođa Lagard gostujući u programu ove stanice u četvrtak ujutru.

Analitičari kažu da je ulazak u zonu pozitivnog rasta bio neočekivan i u Francuskoj i u Nemačkoj posle godinu dana stalnog opadanja.

Podaci za svih šesnaest zemalja evro zone (u kojima je evro zvanična valuta) ekonomski pokazatelji su u drugom kvartalu ove godine nastavili pad, iako po znatno manjoj stopi nego do tada. Iako najnoviji statistički podaci deluju ohrabrujuće, među ekonomistima još vlada zabrinutost jer nije izvesno koliko je ovaj nagoveštaj ekonomskog oporavka jak i pouzdan.

Zabrinutost ostaje

U prilog takvom stavu idu i podaci o nezaposlenosti, koja će najverovatnije u evropskim zemlajma nastaviti rast i ove godine. Uz to, bankarski sistem je još nestabilan a velike sume novca koji su vlade evropskih zemalja potrošile na ekonomske podsticaje moraće da budu smanjene i zatim ukinute kad tad.

Novi podaci su izenadili i glavnog ekonomistu za Evropu pri američkoj banci Bank of America, Holgera Šmidinga. ‘Da, to je iznenađenje, pošto su informacije koje smo dobijali uoči objavljivanja zvaničnih podataka i koje se odnose na industrijski sektor, govorile da je u drugom kvartalu i u Nemačkoj i u Francuskoj privreda bila u padu. Danas smo međutim videli da je su drugi privredni sektori, o kojima nismo imali toliko informacija, postigli znatno bolje rezultate od očekivanih. Vodeći ekonomski indikatori za obe zemlje su već neko vreme pozitivni i najveće iznenađenje je to da se recesija završila jedan kvartal ranije nego što je bilo predviđano’, smatra g.Šmiding.

Ekonomista Holger Šmiding veruje da se deo zasluga za promenu trenda privrednog rasta može pripisati ekonomskoj politici francuske i nemačke vlade. ‘Čini se da je u Nemačkoj značajnu ulogu odigrao vladin program prodaje automobila ‘staro za novo, uz subvenciju’. Takođe mere podrške koje su pružene tržištu rada i u Nemačkoj i u Francuskoj, podstakle su investicije, ojačale poverenje potrošača u ekonomiju i povećale potrošnju. Dakle, vlade delimično stoje iza ovog uspeha, ali najveći deo zasluge po svemu sudeći pripada uticaju svetske ekonomije, pre svega azijske, koja je u drugom kvartalu ove godine u određenoj meri takođe krenula na bolje’, ocenio je ekonomista Holger Šmiding govoreći za BBC.

Opasnost od ‘drugog kriznog talasa’

Da li, međutim, zaista može da se kaže da su Francuska i Nemačka zaista izašle iz recesije? Ako globalna privreda ne uđe u neku novu veliku recesiju, privrede Nemačke i Francuske će od sada da rastu

Holgar Šmiding kaže da opasnost od drugog kriznog talasa uvek postoji, ali da on lično veruje da je najgore ipak prošlo. ‘Rekao bih da su obe zemlje izašle iz recesija. Naravno, nikad se ne zna, i uvek postoji opasnost od nove krize. Ipak, vodeći ekonomski pokazatelji predviđaju veći privredni rast u drugoj polovini ove godine i na početku sledeće. To znači da, ako globalna privreda ne uđe u neku novu veliku recesiju, privrede Nemačke i Francuske će od sada da rastu’ kaže Šmiding.

Najnoviji statistički podaci Evropske unije pokazuju da je bruto nacionalni dohodak svih 16 zemalja evrozone zajedno, u drugom kvartalu zabeležio pad od samo 0,1 odsto. To predstavlja značajan napredak u odnosu na prva tri meseca ove godine, kada je privreda evrozone zabeležila rekordni pad od 2,5 odsto.

Nema sumnje da se finansijska tržišta nadaju da je kraj recesije sada nadohvat ruke, naročito ako se ostvare prognoze stručnjaka da će u drugoj polovini godine tražnja na tržištima širom sveta ponovo da oživi.

(BBC)

„Poslednjih godina smo preduzeli niz mera, posebno se to odnosi na stroža pravila za proizvodnju i prodaju alkoholnih pića“, rekao je Medvedev na otvaranju sastanka o borbi protiv alkoholizma u njegovoj rezidenciji u Sočiju, na Crnom moru.

„Reklame za alkoholna pića su bitno redukovane, vožnja u pijanom stanju se strože kažnjava, ali nije moguće govoriti o kvalitetnim promenama. „Mislim da nema nikakve promene“, dodao je Medvedev i naglasio da je konzumacija alkoholnih pića sve teži problem za Rusiju.

„Iskreno, alkoholizam je u našoj zemlji nacionalna nevolja“, rekao je Medvedev na osnovu podataka ruskog ministarstva zdravlja i socijalnog razvoja, po kojem jedan stanovnik Rusije prosečno godišnje popije blizu 18 litara čistog alkohola. On je podsetio da je ta količina dvostruko veća od nivoa alkohola koju Svetska zdravstvena organizacija smatra opasnim po život.

Po jednom službenom izveštaju objavljenom u junu, od preterane konzumacije alkohola svake godine u Rusiji umire pola miliona ljudi i ona skraćuje životni vek muškaraca, koji je kraći od onoga u siromašnim zemljama poput Bangladeša i Hondurasa.

Na severu Tihog okeana leži obimna količina plastičnog otpada težine 300 miliona tona i veličine pola Teksasa, koja predstavlja ogromnu pretnju za morsku floru i faunu. Morske struje su donele ovaj otpad iz Severne Azije i Severne Amerike.

Dag Vudring vodi projekt Kaisei, malu grupu stručnjaka za pitanja životne sredine i privatnih preduzetnika iz Hong Konga, Londona i Kalifornije. Ujedinjene Nacije su nedavno odale priznanje ovoj grupi za istraživane na temu kako da se sakupi plastika u Pacifiku i pretvori u dizel. Ali, reciklaža plastike je samo početak misije ovog projekta. Naučnici kažu da 80 procenata otpada svih vrsta u okeanu dolazi sa kopna. ’’Mnoge zemlje nemaju dovoljno deponija pa onda pale smeće ili ga bacaju u vodu’’, ističe Vudring.

Deponije u čitavom svetu kao što je ova u gradu Rajong na Tajlandu ostaju bez slobodnog prostora. Urbana područja koja se šire nemaju mesta za nove deponije. Santivipa Paničkul, stručnjak za pitanja čovekove okoline i izvršni direktor organizacije ’’Single Point Energy and Environment’’ ima rešenje za Rajong. ’Tehnologija će pretvoriti molekule u lanac nafte i gasa, i pretvoriti plastiku nazad u svoju prvobitnu formu.’’

Do 10 tona plastičnog otpada, kao što su kese za kupovinu i delovi bele tehnike, igračke, kompjuteri i oprema za kancelarije, mogu da nahrane ovu mašinu u toku jednog dana. Ona proizvodi do 28 barela tečnog goriva u jednom danu koje se zatim prodaje rafinerijama nafte. ’’Moja je namera da nagovorim vladu da prihvati ovaj program koji pretvara plastični otpadi u energiju jer Tajland ima ogromne količine plastičnog otpada – otprilike oko 2.5 miliona tona godišnje“, naglašavaPaničkul. ’’Možete da je otplatite u roku od pet godina… Dobijete nazad i novac i bolju prirodnu sredinu. Vrlo je jednostavno.’’

Uprkos visokoj ceni, još dva grada na Tajlandu prihvataju ovu tehnologiju, što je znak da su lokalne vlasti spremne da finansiraju čistiju životnu sredinu.

(VoA)

Kako je u četvrtak saopšteno iz nemačkog saveznog statističkog ureda, preliminarni rast aktivnosti u drugom tromesečju rezultat je rasta privatne i javne potrošnje, građevinarstva i neto trgovine, kako je pad uvoza nadjačao pad izvoza.

Najveća evropska privreda se nalazila u najdubljoj recesiji nakon Drugog svetskog rata, zabeleživši pad BDP-a četiri tromesečja zaredom. Rekordni pad BDP-a u prvom tromesečju revidiran je na 3,5 odsto, s ranijih 3,8 odsto.

Na godišnjem nivou, pad privredne aktivnosti u Njemačkoj u drugom tromesečju 2009. u odnosu na isto razdoblje lani, iznosio je 7,1 odsto, pada od 6,4 odsto u prvom tromesečju 2009. Vlada u ovoj godini očekuje 6% pad BDP-a.

Istovremeno, francuska ministarka finansija Kristina Lagarde izjavila je da je privreda te zemlje ostvarila neočekivani rast od 0,3 odsto u drugom tromesečju, čime je i u toj zemlji priveden kraju recesioni niz od četiri uzastopna tromesečja pada aktivnosti. U prvome tromesečju 2009. francuski BDP smanjen je za 1,2 odsto.

U svojim najnovijim privremenim prognozama, francuska državna statistička agencija Insee prognozirala je ukupni pad BDP-a u 2009. od 2,4 odsto.

Broj ljudi na svetu do 2050. mogao bi porasti na 9,4 milijarde, navodi Ured za demografska istraživanja, a ta procena podudara se s podacima koje je nedavno objavio UN, po kojima će tada na svetu živeti 9,1 milijardu stanovnika.

Između 2009. i 2050. gotovo sav demografski rast odnosiće se na nerazvijene zemlje, u kojima će biti efikasnije medicinske i socijalne službe i pasti stopa smrtnosti. Najveći rast očekuje se u Aziji do sredine stoleća, do kada će se broj stanovnika, uprkos padu nataliteta u nekim zemljama, poput Japana, sa sadašnje 4 milijarde, povećati za 1,3 milijarde.

Afrika, koja ima najveći natalitet i najviši procenat demografskog rasta, mogla bi do 2050. gotovo udvostručiti broj stanovnika koji je sada 1 milijardu.

Stanovništvo Latinske Amerike i Kariba umereno će porasti za 25 odsto, pa će do 2050. taj deo sveta imati 724 miliona ljudi. Sjedinjene Države će, zahvaljujući useljavanju, sa 307 miliona porasti na 439 do istog perioda.

Zbog niske stope nataliteta broj stanovnika u Evropi će pasti sa 738 miliona, na 702 miliona, uprkos daljem useljavanju