Registar nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS) objavio je danas javni poziv za prikupljanje ponuda za nabavku hardvera i pratećeg softvera, za potrebe postojećeg informacionog sistema.
Rok za preuzimanje konkursne dokumentacije je 10 dana, a rok za dostavljanje ponuda 8.2. 2010. godine.
Pročitajte više na sajtu agencije.
Nasa je snizila cene svojih svemirskih vozila za višekratnu upotrebu, napravljenih sedamdesetih godina prošlog veka, sa 42 miliona dolara na 28,8 miliona (oko 30%), što je navodno bagatelan iznos i posledica recesije.
Šatlovi će biti prodati čim se završe njihovi letački dani, a to će se prema planu desiti ove jeseni.
Nacionalna administracija za aeronautiku i svemir (National Aeronautics and Space Administration, NASA) počela je da se raspituje o mogućim kupcima po muzejima, školama i drugim mestima od decembra 2008. i do sada je primila svega dvadesetak upita, iako je očekivala veće zanimanje, pogotovo zbog snižene cene.
Šatl Discovery (otkriće) je već obećan Smitsonovom nacionalnom muzeju za vazdušne i svemirske letove. Atlantis (Atlantida) i Endeavour (nastojanje) su ponuđeni na prodaju. Nije isključeno da u ponudu uđe i šatl Enterprise (poduhvat), prototip koji nikada nije leteo u svemir (trenutno se nalazi u Smitsonovom muzeju).
Nikakve odluke o prodaji neće se doneti pre nego što stigne leto.
Niža cena je posledica Nasine najnovije procene troškova transportovanja šatla iz svemirskog centra Kenedi do nekog većeg aerodroma i njegovog prikazivanja u zgradi s kontrolisanom klimom. Cena prevoza zavisiće od odredišta. Datum isporuke pomeren je na drugu polovinu 2011. umesto 2012. kako je planirano ranije.
Potencijalni kupci mogu da podnose zahteve za kupovinu najkasnije do 19. februara.
Glavni motori šatlova su sada besplatni. Nasa ih je u decembru 2008. nudila po ceni od 400.000 do 800.000 dolara komad, ali nije bilo zainteresovanih. Zbog toga su motori i razni drugi delovi sada na raspolaganju po ceni transportovanja i rukovanja. Naravno, kupci će morati da ih ugrađuju o svom trošku (i pobrinu se za gorivo). (M.V.)
Mikro.rs
U kompaniji Google sprovodi se interna istraga o umešanosti nekoliko zaposlenih u njihovom odeljenju u Kini pri nedavnim napadima na računarske sisteme kompanije. To su navodno, po pisanju kineskih medija, potvrdili i neimenovani izvori bliski kompaniji Google.
Prema tim informacijama, zlonamerni softver koji se koristio u napadima na servere kompanije Google praktično je modifikovani „trojanac“, nazvan Hydraq. Međutim, Googleove stručnjake za bezbednost više su zabrinuli rezultati istrage koji su pokazali da su napadači tačno znali gde i kako treba da napadnu Googleove servere.
Zbog toga je, kako prenose kineski mediji, nekolicini Googleovih službenika u Kini posle otkrivanja napada zabranjen pristup internog mreži Googlea, a nekoliko drugih su na prinudnom odmoru ili su premeštenu u Googleove kancelarije u okviru azijsko-pacifičkog regiona.
U kompaniji Google još uvek ne žele zvanično da komentarišu pisanje kineskih medija. (A.S.)
Mikro.rs
Mozilla je krajem prošle nedelje objavila da je promenila način razvijanja Firefoxa i planira da iz rasporeda objavljivanja izbaci verziju 3.7, a da umesto nje ponudi inkrementalne promene koje će objavljivati tokom cele godine.
Umesto jedne do dve nadogradnje godišnje, Mozilla će Firefoxu tiho dodavati nove funkcionalosti kroz redovna ažuriranja svakih 4–6 nedelja.
Ovo znači da je Firefox 3.7, koji je trebalo da se pojavi u drugom tromesečju, izbačen iz razvojnog plana. Sledeća verzija ovog veb čitača otvorenog koda, koja će se pojaviti posle verzije 3.6 koja samo što nije objavljena, biće neimenovana nadogradnja planirana za kraj 2010. ili početak 2011.
Prošle godine Mozilla je najavila da će objaviti par brzih nadogradnji nazvanih Firefox 3.6 i Firefox 3.7, koje bi se pojavile u razmacima od četiri do pet meseci. Posle tih manjih nadogradnji u poslednjem tromesečju 2010. usledila bi jedna veća – Firefox 4.0.
Međutim, na osnovu onoga što se dešava s verzijom Firefox 3.6, Mozilla se predomislila. Umesto u novembru 2009. kako je najavljeno, objavljivanje ove verzije je odloženo zbog ispravljanja grešaka i ubacivanja dodatnih beta verzija u razvojni ciklus. Firefox 3.6 je trenutno u fazi kandidata za objavljivanje i trebalo bi da se pojavi pre kraja meseca.
Pošto su u međuvremenu ustanovili šta ih sve usporava odlučeno je da se umesto verzije 3.7 postepeno dograđuje 3.6, pri čemu je prva takva nadogradnja dobila radni naziv „Lorentz“ i zadatak joj je da razdvoji procese dodatnih modula (plug-in) od samog čitača. Mozilla već radi na projektu nazvanom „Electrolysis“ koji će omogućiti da Firefox svaku stranu s jezičkom izvodi kao nezavisan proces, kako bi se onemogućilo da se ceo čitač zaglavi ako se zaglavi jedna strana. Googleov Chrome već radi na taj način.
Umesto da se čeka na završetak celog projekta Electrolysis, Mozilla će razdvajanja procesa specifičnih za pomenute dodatne module (na primer Adobeov Flash) isporučiti ranije kroz neku manju nadogradnju poput onih namenjenih isključivo ispravljanju bezbednosnih propusta.
Veće promene kao što je planirana promena interfejsa za Windows Vistu i 7 i dalje će se izvoditi kroz veliku nadogradnju, jer zahtevaju brojna prethodna testiranja. (M.V.)
Mikro.rs
Film „Lice s ožiljkom“ (Scarface – 1983.) Brajana de Palme, u kojem Toni Montana (Al Paćino) pravi ršum vladajući opakim muškarcima i lakim ženama, bio je pravi hit. Trebalo je 26 godina da Silviu B. uoči Božića, neki psihopata, ureže ožiljak na lice bacivši na njega minijaturnu suvenir maketu Milanske katedrale, da dobijemo još jedno slavno lice sa ožiljkom. On je, dakle, treći, jer je ime smislio i prvi upotrebio 1932. Hauard Hoks za svog filmskog glavnog junaka gangstera koji vlada Čikagom u doba prohibicije. De Palmin Toni Montana kao drugi vlada Floridom i diluje drogu. Treći, Silvio B. vlada Italijom, a pre ulaska u politiku bio je suđen takođe za trgovinu drogom, ali je oslobođen „zbog nedostatka dokaza“. Moguće je da su mu namestili to suđenje, a je l’ vam palo napamet kako to da tako nešto ne podmetnu ni vama ni ljudima koje poznajete.
Ostajem pri ovom trećem, koji je i moj junak i to zato što je on zapravo „junak našeg vremena“. Do sada sam dovoljno napisao o njemu da bi bilo potrebno još objašnjavati zašto je on junak našeg vremena. Napisao sam čak čitavu knjigu o tom našem (postmodernom) vremenu u kojem junaci izgledaju, kao on, kao onaj Madof, kao Jezda i kao Dafina… Dakle, Silvio B. je izjavio da nikada pre ulaska u politiku nije pokretan sudski postupak protiv njega, a da je od ulaska u politiku suđen 106 puta (njegov portparol povećao je na 109 puta, dok je ćerka Marina rekla: „Budimo ozbiljni, dovoljno je i 26 puta koliko je tata zaista suđen), da ga je sudilo 918 sudija ukupno, što je sve zajedno dokaz politizacije sudstva. On je čovek koji ne laže, ali ima neverovatan talenat slobodne interprtetacije istine. Jer uprkos tvrdnji da ga sud nije poznavao pre ulaska u politiku, ganjale su ga sudije za utaju poreza (1985.) uz optužbu ga je na ruke poreskim policajcima isplatio 230 miliona lira (115.000 današnjih evra) mita, pa su ga jurili zbog one droge (1989.), zatim zbog mahinacija pri kupovini izdavačke kuće Mondadori (1991.), pa oko njegove osiguravajuće agencije Mediolanum Vita (1992.), pa za lažno svedočenje (1993.) oko plaćanja fudbalera u njegovom timu Milan, i još za lažni bilans njegove firme Publitalia. Dakle u politiku je 1994. godinu ušao sa već pristojnim dosijeom. Lično mislim da jedino ne laže da je dao ogromne pare advokatima, možda ne baš 200 miliona evra, kako tvrdi. U Italiji nema procesa koji se ne može „zaobići“ uz pomoć para. A njegovi su poslovi brojni i upadljivi.
Istina je da su ga od kada je na vlasti mnoge istražne sudije „nameračili“, jer ko njega strpa u zatvor dobio bi fantastičan poen u karijeri. Čak je i onaj čuveni španski sudija Garson, koji je jurio i Pinočea, stavio Silvia B. na listu za hapšenje, al ga je izvadio dvostruki imunitet, nacionalnog i evropskog parlamentarca. Izbori za evropske poslanike u Italji su daleko najvažniji, jednima zato što donose 14.000 evra mesečne plate (poljski parlamentarci su doskora imali samo 800 evra) zbog čega je EU htela da unificira plate, ali se ispostavilo da to pravno nije moguće pa je apelovala na Italiju da se koriguje na nivo Nemačke i Francuske, a to je pola iznosa. Drugima zato što daju imunitet na celoj teritoriji EU. Sigurnosti radi Berluskoni je sebi i svojim najbližima obezbedi oba imuniteta i nacioanalni i evropski. Ne sećam se tačno koji je gangster smislio i rekao: „Amerika je najdemokratskija zemlja na svetu samo treba imati mnogo novaca da bi se u demokratiji uživalo“. Berluskonijeva opsesija je da Italija postane baš takva mala Amerika.
U sedmom nastavku ovog feljtona, pod naslovom „Silvio B.“ (jula prošle godine) napravio sam tabelarni pregled njegovih 19 suđenja i kako su okončana. Više od toga nije mu se sudilo bez obzira na tvrdnje njegove, njegovog port parola i njegove umerenije ćerke. Pomenuo sam tada da je kao premijer najviše vremena upotrebio da donese zakone koji su njemu lično od koristi (ad personam) a sada ću ih i nabrojati:
| 2001. a) Ukidanje lažnog bilansa kao krivičnog dela. b) Dokazi iz inostranstva gube važnost. c) Poreski štit (opraštanje odgovornosti onima koji vrate pare iz „poreskih rajeva“) 2002. a) Zakon o legitimnoj sumnji – pravo da tuženi menja sud. b) Konflikt interesa, zakon na nivou pravne komedije. c) Zakon „Pekorela“ (Silviov advokat i senator) ukidanje prava na proširenje tužbe. |
2003.
a) Zakon Skifani – imunitet za premijera i druge glavne ličnosti. b) Zabrana prisluškivanja. c) Zakon Tremonti bis ukidanje poreza na superprofit. d) Ukidanje zakona kojim Rete 4 (Berluskonijeva mreža) mora da pređe na satelitsko emitovanje i time smanjenje troškova. e) Pooštrenje prodaje dekodera, kako bi monopol dobio Silviov brat Paolo.
2004.
a) Zakon Gaspari – o telekomunikacijama koji apsolutno favorizuije tri privatne Silviove mreže, a otežava pristup SKY u italijanski prostor. b) Zakon Ćertoza, o proglašavanju Silviove vile za bahanalije kao „državan tajna“. c) Suspenzija zakona o nedodirivosti obalskog pojasa (još iz antičkog Rima) da bi Silvio izgradio podmorsku luku u pomenutoj vili na Sardiniji.
2006.
Zakon Ex Ćireli – skraćenje roka za zastarelost (kako bi otpali neki procesi protiv Silvia B.
2008.
a) Zakon o blokiranju procesa koji se vode protiv Silvia B. b) Dopuna zabrane prisluškivanja. c) Zakon Alfani – sudski imunitet za najviše ličnosti.
Neki od zakona se ponavljaju što znači da je predsednik republike odbio da ih potpiše pa je rađena nova verzija. Krajem prošle godine pojavile su se tri nove verzije zakona o imunitetu premijera s tim što se njemu dodaju, kako gde, i druge ličnosti (predsednik Republike, predsednik vrhovnog suda itd) kako bi bilo manje upadljivo, jer je zakon Alfano vraćen parlamentu kao protivustavan. Ti nacrti zakona su 2010. pravno-politički hit. Pošto je prilagodio najveći broj zakona svojim potrebama, Silvio B. je rešio da se u toku ove godine pozabavi i promenom Ustava. „Jedan moderni lider – piše u Silviovim privatnim novinama „Il Giornale“ – ne može da vlada i vodi zemlju prema Ustavu pisanom pre više od pola veka za jedno drugo vreme i druge ličnosti“.
Budući da je ovaj feljton koncipiran kao ona stara niška „Morava“ u zelenoj kutiji na kojoj piše: „po ukusu miliona potrošača“, to je neophodno vratiti se onim vedrijim staranama Silviovog života. Kad je mlatnut po licu, i slikao se okrvavljen da bi ceo svet video kako „opozicija seje mržnju“ obećao je da će njegova partija (PDL) preimenovati u: „Patija ljubavi“. Malo se preračunao pa je ubrzo preskočio preko te ideje, jer „Partija ljubavi“ već postoji u Italiji od 1991. godine, a osnovala ju je porno „zvezda“, čuvena Ćićolina (Čvarčić) naturalizovana Mađarica Ilona Staler. U statutu te partije pisalo je da je to jedina „horizontalna“ partija. Pre osnivanja partije Ćićolina je bila poslanica Radikalne partije i izabrana u Parlament sa najvećim brojem glasova posle predsednika radikala. Ćićolina je pokušala da se kandiduje i u rodnoj Mađarskoj, ali su se tamošnji birači pravili da je nisu ni primetili. Od nje je partiju nasledila suosnivačica i takođe porno „zvezda“ Italijanka Moana. Njeno pravo ime je Ana Moana Roza Poci, a otac joj je bio istaknuti nuklearni naučnik! Eto u kakvo društvo naš Sivio B. umalo nije skliznuo.
Britanski Guardian objavio je tim povodom članak pod naslovom na mešavini engleskog i italijanskog: „Politics alla puttanesca“. Jedna od odličnih vrsta špageta nosi naslov Alla puttanesca1 (ili „Kurvanjski“, u prevodu). Britanska štampa, a ponajviše The Economist, seku italijansku politiku i premijera uzduž i popreko. Poslednji tekst The Economista nosi naslov: „Time to say addio“ (Vreme je za reći zbogom). Posle opisa Silviovih nedaća – presuda da plati 750 miliona evra odštete komapaniji CIR Carla De Benetija, svog najljućeg neprijatelja i jednog od vlasnika dnevnika „La Repubblica“, u brakorazvodnoj parnici mu je supruga Veronika postavila zahtev za alimentaciju od 43 miliona evra godišnje, onda mu je njegov najbliži saradnik i suosnivač partije PDL Đanfranko Fini okrenuo leđa nazvavši ga „apsolutni monarh“ s kojim hoće da sarađuje, ali ne i da mu služi i konačno je masa mlađarije (300 do 500 hiljada njih) izašla na ulice da demonstrira protiv njegovog samovalašća. Na kraju The Economist konstatuje da onaj ko posle njega dođe moraće da vrati Italiju u devedesete godine, kada je Silvio došao na vlast, i da počne sve iznova. Istina nalaže da se kaže kako su udarac i krvavo lice doneli povećanje Silviovog rejtinga za 6 do 8 poena (različite ankete), a i da ga je još ranije časopis Rolling Stone proglasio rokerom godine. Njegovi stručnjaci za publicitet prerežirali su video kandidaturu Silvia B. za Nobelovu nagradu za mir od prošle na ovu godinu, jer je prošle godine iz skromnosti kao odustao de ne bi preoteo nagradu Obami! Priložen je taj video pa ko voli nek pogleda.
Tekst himne Silviu glasi:
Mir može uspeti
Ove reči ponavljam bez odustajanja
I vetar će razvejati misli
I svet će slušati.
Mir može uspeti
Ugledaj i ti
Abruco će se probuditi
Sneg i sunce će se sresti
I tvoja ruka je tu
Postoji jedan Predsednik, uvek je tu
Koji nas prati
Tu smo zbog tebe
Srce i duša
Nobel za mir
Silvio je veliki
Tu smo zbog tebe
Jednodušan hor
Jedan jedini glas
Silvio, Silvio je veliki!
Uz ovu somnambulnu himnu ide i zvanična kandidatura koju su potpisali istaknuti političari (njegove privatne partije), poslovni ljudi (zaposleni kod njega) i intelektualci među kojima je i ime Lorian Lana. Ona je „istaknuta pesnikinja“ koja je napisala stihove za himnu Silviu. Mnogo više nego pesničkim talentom (zajedno sa Silviom pisala je stihove za šlager: „Vreme rumbe“) pleni ona izgledom dobrodržeće samostalke nalik na Saru Džesiku Parker iz „The Sex and the City“.
Sve najbolje!
1 Recept za špagete alla puttanesca glasi: 400 grama pradajza oljuštenih (pelati), 2 češnja belog luka, 1 dl. Maslinovog ulja, origano, biber, tucana ljuta paprika, 50 grama kaparija, 60 grama crnih maslina bez koštice, dosta peršuna i 400 grama špageta (najbolje su linguine sottili – pljosnati, kao rezanci, a ne okrugli).
Zagrevati maslinovo ulje i na njega staviti beli luk dok ne dobije boju lešnika (zatim izbaciti) , dodati kaparije i masline samo malo da procvrče, zatim usuti paradajz, papričicu i origano i to kuvati prema ukusu (u Rimu se kuva kratko, u Napulju dok ne postane kompaktan sos. Pred kraj dodati jednu konzervicu ringlica (ili svežih inćuna) ali samo jedan minut da vri i na to sipati spagete kuvane „al dente“ – „na zub“, odnosno malo tvrđe.
Naziv jela potekao je, bar tako se tvrdi, jer se tačno ne zna, otuda što je neki Napolitanac držao restoran i iznad njega javnu kuću, pa je napravio spagete koji gostima najefikasnije varaćaju snagu posle ljubavnih napora.
Milutin Mitrović
Već godinama nisam razmišljala o bilateralnim odnosima Hrvatske i Srbije, jer mi je to nekako nepotrebna, gotovo veštačka tema. Strasti su se smirile, svi imamo svoje države, a trgovinska razmena i investicije teku, kako to i dolikuje zemljama u kojima se ovom sferom bavi tržište a ne političari. Međutim, povremeno me iznenadi neodgovorna retorika političara i novinara, koji, zaboravljajuci dokle nas je dovela slična propaganda, samo čekaju razlog da potpiruju nacionalnu mržnju građana koji očigledno nemaju druga posla nego da mrze nesrbe.
Na početku mala digresija – znam ja vrlo dobro da se naše dve zemlje tuže. Ali, ne vidim kod stanovništva naše zemlje veliku predanost ovom pitanju. Očigledno smo se umorili od ratovanja, gledanja u tuđe dvorište i konstantnih ubeđivanja ko je zao a ko dobar čika. I ne samo to. Praviti večiti jaz između Hrvata i Srba već počinje da liči na pravljenje devojke od babe. Došminkavamo mržnju, utežemo je u francuske steznike, konstanto je botoksiramo, ali kad tad će se ova starica pogrbiti, ogluveti ili početi da dobija staračke pege. Protiv prirode se ne može. Po mom mišljenju, razloga za ovu tvrdnju o mržnji je mnogo, ali navešću jedan nezaobilazan – koliko ima Srba koji nemaju bar jednog rođaka Hrvata, ili hrvatskog Srbina, i obrnuto? Možete misliti da je stara Jugoslavija bila veštačka tvorevina, ali ona je izrodila mnogo prirodnih potomaka čijim venama teče srpsko – hrvatska krv. I zato se dalje neću upuštati u polemiku o tome koliko je glupo mrzeti Hrvate, a nadam se da ćete mi oprostiti sto preskačem deo sa ratnim strahotama i žrtvama, jer ni ja ni vi ne možemo znati ko je tu sve bio dobar a ko zao čika.
Elem, nedavno smo se nasli u moralno – demokratskoj dilemi po pitanju još jednog tužnog povoda, smrti patrijarha Pavla. Neki su ga žalili ukidajući hrvatske i druge tv kanale, drugi su na sav glas kukali kako nismo ožalili smrt pape, iako u Srbiji ima katoličkog stanovništva, a sad apstiniramo od života zbog smrti patrijarha. Ja nisam imala živaca da konstantno pišem o poštovanju ljudskih prava i, posebno, manjina, te sam ćutala. A onda sam na dan našeg pravoslavnog Božića na HRT-u videla prenos liturgije. To me je iskreno obradovalo, ta svest o poštovanju različitosti, ta šansa koja se daje demokratiji, ma koliko ona nepotpuna bila na našim prostorima. Setila sam se svih onih ljudi koje sam upoznala za vreme letovanja tamo, mladih Hrvata koji su mi bez trunke mržnje pričali kako su padale granate na njihov komšiluk i koji su, iako im prva sećanja počinju od domovinskog rata, istinski Jugosloveni u duši. Setila sam se da daleko od politike, narod u obe zemlje i dalje gaji neka lepa sećanja i simpatije prema svojim susedima.
A onda sam, samo nekoliko dana posle Božića, sticajem okolnosti došla do Press-a. Komentar njegovog urednika, Dragana J. Vučićevića, me je žestoko iznervirao, i podsetio na onu istu Slobinu propagandu koju sam slušala kao mala. Tekst pod naslovom “Kupuj hrvatsko, bre” počinje konstatacijom da nam ovog Božića Hrvati nisu zabili prst u oko, već su nam oko iskopali, i to bez anestezije. Ista retorika: “najgori akt neprijateljstva prema Srbiji i Srbima”, vezuje se za posetu Mesića Kosovu i pomilovanje jednog “ustaškog krvnika”. Ja ne bih da komentarišem poslednje vapaje odlazećeg hrvatskog predsednika medijima da ga pamte po nečemu, uostalom, kakve su šanse da će moj tekst uticati na hrvatsku spoljnu politiku; ali bih na naš odnos prema ovom pitanju. Zašto da gubimo dostojanstvo u ovakvim situacijama? Nismo li ga već dovoljno izgubili, vođeni istom afektivnom retorikom i kvazi patriotizmom? No, ovo je bio tek početak teksta. Dalje kaže da je ovaj Mesićev gest nastavak “pavelićevske, genocidne, antisrpske politike”. Mi imamo presednika jake političke partije koji njom komanduje iz zatvora za ratne zločince, predsednika države koji se njuška sa Dodikom i stalno drži otvorenu mapu Republike Srpske, huligane koji jedva čekaju da pale strane ambasade dok se policija pred njima povlači, Plavšićku koja je sva ponosna paradirala Beogradom sa osmehom na licu, mladićevce, karadžićevce, četnike, obrazovce, krvičastovce, nacionalnostrojevce, homofobe batinaše, srpske napredne vukove u jagnjećoj koži, Amfilohija i razne druge koji svojim gestovima i izjavama ne zaostaju za Mesićem. Njima se ne bavimo, ali zato pratimo svaki Mesićev korak da bi pisali senzacionalističke žalopojke na račun “genocidnih” Hrvata. Znači li to da naš narod više interesuje hrvatska spoljna politika nego naša unutrašnja?
Gospodin Vučićević dalje poručuje vlastima da povuku poteze koji bi dokazali da smo “ozbiljna država koja drži do svog dostojanstva i do svojih nevinih žrtava”, pa onda objašnjava da ćemo, valjda, te žrtve osvetiti tako što ćemo proterati hrvatskog ambasadora iz Beograda i prestati da kupujemo njihove proizvode. Toliko o percepciji ozbiljne države. Dakle narode, ako vam je imalo žao nevinih žrtava nemojte jesti Kraš, piti Janu, kupovati u Idei i letovati u Hrvatskoj (kod rođaka). Procena urednika ovih novina je da 75% Hrvata misli o nama isto što i Mesić; ja ne znam koja marketinška agencija je sprovela ovo istraživanje, ali tako piše u Press-u. I naravno, na kraju ono arhaično, iz poletnog kosovskog ciklusa: “ U pamet se, braćo Srbi”. Ja stvarno ne znam kakve sve ovo ima veze sa pameću. Jer, zreli smo ljudi, ozbiljna smo država, a povrh svega reklo bi se da smo ponešto naučili iz iskustva. Ono što sam bar ja, poučena iskustvom, shvatila je da svi oni koji raspiruju mržnju nikad nisu u prvim redovima na frontu, da njihova deca ne žive u bedi koju takva situacija uzrokuje već se školuju na stranim univerzitetima, ali i da uprkos viševekovnom krvavom iskustvu, ovde ne postoji odgovornost za javno izgovorenu reč, koja se tako olako zloupotrebljava. Zato, pre nego što na preskok pročitate novinske članke, dobro razmislite kako vam izgleda medijski poziv da proteramo nečijeg ambasadora, i zapitajte se u čijem je interesu da se bavimo mržnjom umesto napretkom.
Marija Dukić
Želite da nađete cimera za stanovanje, ali se gnušate lepljenja svog švrakopisa po autobuskim stanicama, sa brojem vašeg telefona koji svaki ludak može da okreće u pola noći? Imamo rešenje, i to bez nepotrebnog hodanja i trošenja kredita na mobilnom.
Simpatičan sajt nadjicimera.com vam nudi mogućnost da zaista nađete cimera na najlakši mogući, online, način, jednostavnim unošenjem svojih zatheva u prazna polja, koja se uglavnom tiču mesta stanovanja, pola cimera, godišta i sličnih karakteristika. Još kad bi potencijalni cimeri stavljali svoje slike kao avatar, a ne one pokupljene sa neta, našli bi idealne cimere, i ko zna šta još….
Komercijalna banka objavila je danas da je devizna štednja u njoj prešla cifru od milijardu dolara, kao i da je uplatama akcionara upravo završen proces dokapitalizacije ove banke, od 120 miliona evra.
Prema ovim saznanjima, u Komercijalnoj banci štedi devize šestina naših sudržavljana, a prema izjavama njenih zvaničnika u ovoj godini očekuje se ubrzani rast štednje.
Broj štednih uloga u prošloj godini u pomenutoj banci povećan je za 111.000, a devizna štednja za 218 miliona evra. Podaci sa početka ove godine pokazuju da novi klijenti svakodnevno ulažu u Komercijalnu banku preko milion evra. Uz takav rast i i milijardu evra devizne štednje, banka se nada da će u aktuelnoj godini moći da ulazi u nove poslovne projekte.
Inače, podaci NBS-a sa kraja 2009. godine pokazuju da je ukupna devizna štednja u našoj zemlji (u 34 banke) iznosila 6,014 milijardi evra.
Ginko biloba jedan je od najbolje prodavanih biljnih preparata na svetu. On se često preporučuje kao sredstvo za prevenciju gubitka pamćenja povezanog sa starenjem. Ipak, studija radjena osam godina, pokazala je da dugotrajno uzimanje te biljne zamene nije usporilo nivo mentalnog slabljenja kod starijih.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je starosna grupa koja najbrže raste, u skoro svim zemljama, ona preko 60 godina. Mnogi ljudi povezuju starenje sa nekom vrstom gubitka pamćenja.
Neke studije su pokazale da održavanje tela i uma aktivnim može da pomogne da se odloži napredovanje kognitivnog slabljenja. Medjutim, preparati koji vam obećavaju da će vas održati mladim isključivo uzimanjem pilula takodje su veoma popularni. Oni koji se bave alternativnom medicinom preporučivali su ginko bilobu kao pouzdano sredstvo za održavanje ili čak poboljšanje memorije kod starijih. Ali do sada nisu postojali jaki klinički dokazi o njegovoj delotvornosti.
„Ovo je prva i do sada jedina studija koja se bavila specifično sposobnošću ginko bilobe da spreči gubitak pamćenja“, kaže Stiven Dekoski sa Univerziteta u Virdžiniji.
Tokom osam godina, naučnici sa šest univerziteta širom Sjedinjenih Država proučavali su više od tri hiljade osoba starosti izmedju 72 i 96 godina, sa normalnim mentalnim funkcijama ili sa umerenim gubitkom kognitivne funkcije. Učesnici su primili ili 120 miligrama ginko ekstrakta dva puta dnevno ili šećernu pilulu. Istraživači su ustanovili da ginko nije imao poseban uticaj na memoriju ili pažnju.
„Možemo da kažemo da nismo pronašli dokaze da je ginko, tokom dužeg perioda, načinio razliku u usporavanju promena u funkciji pamćenja, kao dela normalnog procesa starenja, ili da je uopšte bio delotvoran“, objašnjava Dekoski.
Ranije istraživanje pokazalo je da ginko nije učinio ništa za ljude sa simptomima Alchajmerove bolesti niti je pomogao u smanjenju drugih oblika demencije.Naučnici su istakli da je najnovija studija značajna zato što je sprovedena sa najvećim brojem učesnika i zato što je odbacila biljni preparat kao koristan tretman za gubitak memorije.“Ustanovili smo da nije bilo uticaja ginko bilobe na te veoma spore ali jasno prepoznatljive promene u funkciji razmišljanja u kasnijem dobu“, zaključuje Dekoski.
Istraživači su medjutim takodje istakli da je ginko biloba, iako ne utiče na usporavanje mentalnih promena zbog starenja – bezbedna i da nema sporedne efekte.
(VoA)
Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je 60 miliona evra podružnicama Raiffeisen-Leasing Internationala u BiH i Srbiji, saopšteno je 18. januara iz austrijske lizing kompanije, 40 miliona za kompaniju u BiH i 20 miliona za podružnicu u Srbiji.Sredstva EIB-a koja su odobrena Raiffeisen-Leasing Internationala deo su podsticaja malim i srednjim preduzećima i javnom sektoru u srednjoj i istočnoj Evropi.