Home Archives
Monthly Archives

фебруар 2010

Tekstovi

Lista TOP 500 kompanija Centralne Evrope

by bifadmin

Biznis i Finansije i revizorsko-konsultantska kuća Dilojt (Deloitte) predstavljaju čitaocima listu TOP 500 kompanija Centralne Evrope. Svi prihodi i neto dobit su prikazani u milionima eura.

Svi prihodi i neto dobit su prikazani u milionima eura

Rang Naziv kompanija Zemlja Privredni sektor Podsektor Prihodi od prodaje Promena prihoda Neto dobit Promena neto dobiti (%) Prihodi od prodaje Promena prihoda (%)





2008 2007 – 2008 2008 2007-2008 Q1 2009 Q1 2008 – Q1 2009
1 PKN Orlen Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 22.645,7 34,3 -719,4 N/A 3.268,8 -34,8
2 MOL Mađarska Energetika i resursi Nafta i gas 14.069,6 36,3 562,1 -46,2 2.147,5 -29,2
3 MetInvest Holding Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 9.136,1 60,5 1.938,1 91,3 N/A N/A
4 Škoda Auto Češka Proizvodnja Automobilska industrija 8.379,0 2,8 433,7 -24,7 1.519,0 -33,3
5 ČEZ Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 7.281,7 15,8 1.898,3 23,2 1.931,2 1,6
6 Naftogaz of Ukrajina Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 6.609,9 49,7 1.524,4 N/A N/A N/A
7 Grupa Metro w Polsce Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 5.924,0 36,7 N/A N/A N/A N/A
8 Audi Hungária Mađarska Proizvodnja Automobilska industrija 5.908,4 0,0 N/A N/A N/A N/A
9 PGE Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 5.864,7 -3,9 760,3 -39,7 N/A N/A
10 PGNiG Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 5.248,1 19,2 246,5 1,8 1.418,3 -4,9
11 Volkswagen Slovakia Slovačka Proizvodnja Automobilska industrija 5.172,9 -9,6 283,2 25,8 N/A N/A
12 TPSA Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 5.172,0 7,2 623,6 3,7 958,7 -24,3
13 Mažeikių nafta Litvanija Energetika i resursi Nafta i gas 5.074,1 98,6 15,9 -38,6 652,3 -37,7
14 Nokia Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 5.017,7 N/A N/A N/A N/A N/A
15 Lotos Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 4.639,5 33,7 -111,0 -151,6 604,0 -39,4
16 Petrom Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 4.551,3 23,5 277,8 -47,9 711,9 -29,4
17 Energorynok Ukrajina Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 4.496,8 N/A N/A N/A N/A N/A
18 Ukrainian railway state company Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Transport 4.379,6 9,7 -1,4 N/A 627,6 -31,6
19 RWE Transgas Češka Energetika i resursi Nafta i gas 4.351,0 53,8 402,4 -12,7 1.659,7 42,9
20 Fiat Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 4.306,3 40,2 88,8 -3,8 1.039,5 -0,4
21 Agrofert Holding Češka Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 4.063,6 35,3 177,6 32,8 N/A N/A
22 Unipetrol Češka Energetika i resursi Nafta i gas 3.934,5 23,5 2,6 -94,2 525,8 -39,3
23 Slovnaft Slovačka Energetika i resursi Nafta i gas 3.912,9 15,3 25,0 -88,9 526,0 -40,6
24 ArcelorMittal Poljska Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 3.870,1 N/A N/A N/A N/A N/A
25 Agrokor Hrvatska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 3.829,7 35,7 33,5 -46,0 739,2 3,7
26 E.ON Földgáz Trade Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 3.770,7 20,9 -50,2 -124,9 N/A N/A
27 INA Group Hrvatska Energetika i resursi Nafta i gas 3.757,9 14,4 -152,0 N/A 608,0 -22,2
28 NIS Srbija Energetika i resursi Nafta i gas 3.725,4 17,9 -49,4 -161,8 N/A N/A
29 Jeronimo Martins Dystrybucja Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 3.642,4 53,1 N/A N/A N/A N/A
30 KGHM Poljska Energetika i resursi Nacionalna vlada 3.603,2 1,0 787,5 -24,3 582,5 -37,6
31 Tauron Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 3.527,1 66,6 -17,1 -55,5 447,7 N/A
32 Lukoil Neftochim Bugarska Energetika i resursi Nafta i gas 3.515,0 22,2 -242,0 N/A N/A N/A
33 Unipetrol Rafinérie Češka Energetika i resursi Nafta i gas 3.305,2 29,1 -29,3 -131,4 N/A N/A
34 Samsung Electronics Slovakia Slovačka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 3.265,0 -0,7 -29,5 -128,0 N/A N/A
35 ČEZ Prodej Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 3.132,9 24,2 47,9 -35,0 N/A N/A
36 Panrusgáz Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 3.110,4 66,8 11,3 N/A N/A N/A
37 Foxconn Češka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 3.059,8 0,6 -44,0 N/A N/A N/A
38 Kompania Węglowa Poljska Energetika i resursi Rudarstvo 3.038,9 39,7 10,8 94,9 605,9 -15,5
39 Rompetrol Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 3.029,8 36,5 -196,2 -77,2 37,0 -61,7
40 Slovenský plynárenský priemysel Slovačka Energetika i resursi Nafta i gas 3.014,4 26,6 616,8 9,4 N/A N/A
41 Petrol Group Slovenija Energetika i resursi Nafta i gas 2.949,6 39,8 -54,8 N/A 555,0 -14,3
42 Vilniaus prekyba Litvanija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 2.909,1 25,7 243,0 122,1 N/A N/A
43 ArcelorMittal Kryvyj Rih Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 2.891,7 6,0 611,8 11,0 N/A N/A
44 MVM Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 2.870,6 14,9 157,8 9,2 N/A N/A
45 U.S. Steel Košice Slovačka Proizvodnja Prerađivačka industrija 2.836,8 -7,7 338,2 -16,7 N/A N/A
46 Skupina Mercator Slovenija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 2.708,6 10,8 40,8 -7,0 618,0 1,2
47 Magyar Telekom Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 2.678,8 -0,5 420,3 44,6 541,2 -13,7
48 Tesco Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 2.662,8 10,9 76,6 29,3 556,7 -12,5
49 GE Mađarska Mađarska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 2.656,5 3,9 351,8 -27,5 N/A N/A
50 Telefónica O2 Češka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 2.647,8 15,2 466,2 24,6 568,2 -6,4
51 BP Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 2.624,4 13,2 -29,9 -157,9 406,9 N/A
52 Moravia Steel Češka Proizvodnja Prerađivačka industrija 2.615,4 17,2 59,7 -48,3 N/A N/A
53 BEH Bugarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 2.608,7 23,2 43,9 -55,4 N/A N/A
54 Petrol Slovenija Energetika i resursi Nafta i gas 2.605,4 34,7 -64,4 N/A 463,0 -17,5
55 Samsung Electronics Magyar Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 2.588,0 27,1 22,3 -58,8 N/A N/A
56 Philips Magyarország Mađarska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 2.580,8 -13,3 N/A N/A N/A N/A
57 E.ON Hungária Energetikai Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 2.565,2 11,9 N/A N/A 700,9 -4,1
58 PKP Poljska Roba široke potrošnje i transport Transport 2.562,5 2,3 N/A N/A N/A N/A
59 Maxima Litvanija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 2.487,0 24,8 116,0 38,1 N/A N/A
60 Lukoil Bulgaria Bugarska Energetika i resursi Nafta i gas 2.465,4 32,5 -0,8 -105,1 N/A N/A
61 Centertel Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 2.458,3 15,3 408,3 2,5 N/A N/A
62 Bogdan Ukrajina Proizvodnja Automobilska industrija 2.447,4 91,1 -142,9 N/A N/A N/A
63 Carrefour Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 2.437,1 26,3 N/A N/A N/A N/A
64 Suzuki Mađarska Proizvodnja Automobilska industrija 2.425,5 9,3 18,4 -56,2 N/A N/A
65 Polkomtel Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 2.415,1 17,1 387,0 7,9 449,3 -20,8
66 Energa Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 2.408,1 26,1 118,0 75,7 N/A N/A
67 Tesco-Global Áruházak Mađarska Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 2.293,2 19,6 53,0 10,3 N/A N/A
68 PTC Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 2.255,0 14,9 N/A N/A N/A N/A
69 Volkswagen Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 2.240,6 6,6 99,0 1,5 395,7 -37,3
70 Lotos Paliwa Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 2.229,2 N/A N/A N/A N/A N/A
71 Makro Cash and Carry Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 2.202,8 3,5 N/A N/A N/A N/A
72 Čepro Češka Energetika i resursi Nafta i gas 2.158,0 38,5 20,4 137,2 308,1 -29,0
73 Kia Motors Slovakia Slovačka Proizvodnja Automobilska industrija 2.145,4 33,6 48,1 82,9 N/A N/A
74 PGE Górnictwo i Energetyka Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 2.135,4 N/A N/A N/A N/A N/A
75 OKD Češka Energetika i resursi Rudarstvo 2.124,5 47,3 394,6 81,9 253,2 -56,0
76 ArcelorMittal Ostrava Češka Proizvodnja Prerađivačka industrija 2.101,5 18,1 368,1 3,1 N/A N/A
77 Automobile Dacia Rumunija Proizvodnja Automobilska industrija 2.076,5 -0,2 60,3 -54,5 N/A N/A
78 Agip Česká republika Češka Energetika i resursi Nafta i gas 2.075,5 103,0 -16,5 N/A N/A N/A
79 Panasonic AVC Networks Czech Češka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 2.004,5 20,6 N/A N/A N/A N/A
80 PSE Operator Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.971,7 6,8 32,2 -27,0 N/A N/A
81 Toyota Peugeot Citroën Automobile Czech Češka Proizvodnja Automobilska industrija 1.964,4 6,3 56,1 56,0 N/A N/A
82 TNK-BP Commerce Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 1.938,5 4,8 -63,3 N/A 330,1 -30,6
83 Slovenské elektrárne Slovačka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.935,4 36,3 159,7 49,6 N/A N/A
84 Poczta Polska Poljska Javni sektor Poštanske usluge 1.935,0 12,3 -39,7 N/A N/A N/A
85 Kyivstar Ukrajina Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.929,6 20,6 N/A N/A N/A N/A
86 Linnik Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 1.895,2 -5,9 -103,9 N/A 237,9 -45,7
87 Philip Morris Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.878,6 -2,5 46,2 -23,4 N/A N/A
88 Ukrtatnafta Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 1.859,3 -23,0 N/A N/A N/A N/A
89 ArcelorMittal Rumunija Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.841,1 -11,7 154,2 58,3 N/A N/A
90 Lasy Państwowe Poljska Javni sektor Nacionalna vlada 1.791,8 8,5 65,0 -47,2 N/A N/A
91 PS Merkator Slovenija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.780,2 4,6 32,1 -9,3 413,0 0,8
92 Enea Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.753,3 21,8 61,3 -55,5 419,0 -4,8
93 Eurocash Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.745,3 39,7 22,4 43,5 330,5 -3,6
94 DTEK Ukrajina Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.696,7 30,4 15,6 -91,0 362,4 -9,8
95 Donetskstal Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.689,2 20,8 -47,1 -151,9 N/A N/A
96 EPS Srbija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.688,9 19,8 -316,5 74,7 N/A N/A
97 Třinecké Železárny Češka Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.673,8 18,0 56,5 -62,2 N/A N/A
98 PCA Slovakia Slovačka Proizvodnja Automobilska industrija 1.670,9 8,2 38,4 -35,1 N/A N/A
99 ZAZ Ukrajina Proizvodnja Automobilska industrija 1.668,5 -11,2 -51,1 -162,4 N/A N/A
100 Metro Rumunija Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.658,5 -3,1 N/A N/A N/A N/A
101 Delta Maxi Srbija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.649,7 34,8 17,7 -69,2 N/A N/A
102 Zaporizhstal Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.642,5 16,2 -5,3 -106,6 N/A N/A
103 Tesco Stores ČR Češka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.642,0 31,3 32,7 N/A N/A N/A
104 AHOLD Czech Republic Češka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.629,0 15,1 -18,6 -19,2 N/A N/A
105 JSW Poljska Energetika i resursi Rudarstvo 1.627,9 -2,4 188,2 N/A N/A N/A
106 Konzum Hrvatska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.609,4 18,8 45,6 48,7 324,5 1,6
107 PKP Cargo Poljska Roba široke potrošnje i transport Transport 1.569,2 4,3 -51,0 N/A N/A N/A
108 Auchan Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.566,0 23,4 N/A N/A N/A N/A
109 Shell Czech Republic Češka Energetika i resursi Nafta i gas 1.559,1 27,9 26,0 -14,8 N/A N/A
110 Electrica Rumunija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.557,2 -15,5 N/A N/A N/A N/A
111 Barum Continental Češka Proizvodnja Automobilska industrija 1.548,8 -3,7 53,2 -22,8 N/A N/A
112 Siemens Group ČR Češka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 1.535,0 -26,6 -90,4 -190,8 N/A N/A
113 Rompetrol Downstream Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 1.528,3 25,1 -57,7 N/A N/A N/A
114 NEK Bugarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.514,7 22,5 25,6 26,9 424,4 17,9
115 Skanska CS Češka Nekretnine Građevinske kompanije 1.507,6 16,6 40,6 -4,2 N/A N/A
116 Real Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.501,9 9,3 N/A N/A N/A N/A
117 Emperia Holding Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.496,8 28,0 16,9 -27,9 286,0 -20,2
118 Spar Mađarska Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 1.489,2 31,6 N/A N/A N/A N/A
119 HEP Group Hrvatska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.464,9 14,0 4,3 21,4 432,6 19,0
120 PGF Poljska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 1.450,9 24,4 14,7 -24,8 304,3 -19,6
121 Castorama Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.438,4 72,0 172,5 N/A N/A N/A
122 Kaufland Česká republika Češka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.408,3 26,2 -0,7 11,0 N/A N/A
123 Orlen Petrocentrum Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 1.406,8 30,2 0,1 -92,2 N/A N/A
124 ZKiP Lewiatan Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.406,5 19,1 N/A N/A N/A N/A
125 PTT Srbija Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.401,7 20,0 221,2 38,4 N/A N/A
126 Makro Cash & Carry ČR Češka Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.401,5 4,8 N/A N/A N/A N/A
127 Ukrgaz-Energo Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 1.398,0 -73,1 N/A N/A N/A N/A
128 České dráhy Češka Roba široke potrošnje i transport Transport 1.390,5 1,2 83,9 N/A N/A N/A
129 OMV Česká republika Češka Energetika i resursi Nafta i gas 1.382,6 12,6 5,4 -7,4 220,2 -31,2
130 Interpipe Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.354,2 4,0 N/A N/A N/A N/A
131 ČEZ Distribuce Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.353,1 19,9 151,9 57,1 326,8 -1,7
132 Sony Slovakia Slovačka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 1.345,7 55,8 N/A N/A N/A N/A
133 J&S Energy Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 1.341,1 N/A N/A N/A N/A N/A
134 Gorenje Group Slovenija Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.330,8 2,9 10,2 -57,0 287,0 -5,5
135 Dunaferr-Csoport Mađarska Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.329,2 19,8 90,7 -31,3 N/A N/A
136 T-Mobile Czech Republic Češka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.327,0 16,3 N/A N/A 275,4 -11,3
137 Atlant-M Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.322,2 12,6 38,8 23,0 137,6 -54,8
138 Aurubis Bugarska Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.308,5 16,0 -100,2 N/A N/A N/A
139 Petrotel Lukoil Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 1.301,7 21,7 N/A N/A N/A N/A
140 Vattenfall Poljska Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.287,6 21,7 143,7 10,0 371,8 2,1
141 Tiszai Vegyi Kombinát Mađarska Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.287,2 -4,4 -0,6 -100,6 195,5 -47,4
142 Orange Rumunija Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.280,1 5,5 437,9 19,8 264,0 -14,0
143 Merkur Group Slovenija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.266,8 10,0 22,2 -33,4 N/A N/A
144 Lukoil Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 1.255,6 2,4 2,8 -82,4 N/A N/A
145 Shell Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 1.249,1 5,5 N/A N/A N/A N/A
146 OMV Hungária Ásványolaj Mađarska Energetika i resursi Nafta i gas 1.230,4 18,2 -15,1 N/A N/A N/A
147 Polimex-Mostostal Poljska Nekretnine Građevinske kompanije 1.224,8 24,3 40,0 29,6 196,1 -23,7
148 TIGÁZ Tiszántúli Gázszolgáltató Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.218,0 22,4 -20,9 N/A N/A N/A
149 HT Hrvatska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.217,5 4,1 319,8 -5,1 279,2 0,1
150 PCA Logistika Češka Proizvodnja Automobilska industrija 1.216,5 N/A N/A N/A N/A N/A
151 Revoz Slovenija Proizvodnja Automobilska industrija 1.211,5 -2,9 18,7 -34,4 N/A N/A
152 Tele-Fonika Kable Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 1.208,9 -11,6 N/A N/A N/A N/A
153 E.ON Energie Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.203,9 N/A N/A N/A N/A N/A
154 Media-Saturn Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.201,5 19,6 N/A N/A N/A N/A
155 Farmacol Poljska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 1.199,4 24,0 20,2 4,7 297,3 -0,3
156 EnergiaPro Gigawat Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.195,7 163,8 9,7 N/A N/A N/A
157 Vodafone Rumunija Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.188,6 3,2 306,6 16,0 N/A N/A
158 Ruch Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.187,2 8,5 -8,1 N/A 216,8 -24,4
159 Polski Koks Poljska Energetika i resursi Rudarstvo 1.181,0 0,7 5,0 N/A 87,6 -75,0
160 PKE Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.175,9 6,4 25,6 -29,9 N/A N/A
161 Grupa Saint-Gobain Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.167,4 13,2 N/A N/A N/A N/A
162 Nibulon Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.156,5 220,7 125,3 N/A 142,0 310,6
163 Statoil Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 1.150,4 25,7 N/A N/A N/A N/A
164 UMC Ukrajina Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.149,2 -1,7 182,5 -21,3 187,0 -31,5
165 Złomrex Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.146,9 28,9 -56,9 N/A 124,8 -57,9
166 Metrostav Češka Nekretnine Građevinske kompanije 1.145,1 14,3 30,1 19,4 N/A N/A
167 LG Electronics Mława Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.143,6 -9,4 49,9 N/A 257,2 -17,3
168 Budapesti Elektromos Művek Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.143,1 3,6 102,0 10,9 N/A N/A
169 OWG Group Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 1.139,7 N/A N/A N/A N/A N/A
170 Fozzy Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.131,8 24,4 17,4 111,9 N/A N/A
171 Torfarm Poljska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 1.130,3 30,0 4,1 2,1 261,0 -10,3
172 CEDC Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.130,2 29,7 -11,4 -120,2 167,1 -20,3
173 Chinoin + Sanofi-aventis Mađarska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 1.126,1 17,0 83,8 N/A N/A N/A
174 Interagro Rumunija Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.099,9 -9,4 N/A N/A N/A N/A
175 Fiat-GM Powertrain Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 1.098,3 -6,8 56,2 21,6 N/A N/A
176 Żywiec Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.084,9 16,8 118,4 7,0 150,4 -27,0
177 Metro Cash & Carry Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.082,7 20,1 N/A N/A N/A N/A
178 Volkswagen Motor Polska Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 1.080,9 -6,5 21,2 -25,3 N/A N/A
179 Ciech Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 1.076,6 19,3 15,6 N/A 215,9 -25,1
180 Západoslovenská energetika Slovačka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 1.068,5 24,6 121,3 -3,0 N/A N/A
181 Kolporter Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.066,4 31,7 0,7 N/A N/A N/A
182 Philips Lighting Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 1.065,7 8,0 17,7 -76,9 228,6 -21,5
183 US Steel Serbia Srbija Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 1.043,0 13,2 5,4 -80,8 N/A N/A
184 Carrefour Rumunija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.032,6 30,3 20,1 -18,5 13,7 -20,1
185 PHOENIX lékárenský velkoobchod Češka Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 1.028,7 21,0 6,2 29,0 N/A N/A
186 Lidl Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 1.026,2 37,8 11,4 N/A N/A N/A
187 Ukrtelecom Ukrajina Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 1.023,7 3,6 N/A N/A N/A N/A
188 Flextronics Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 1.019,6 1,1 -4,0 76,2 N/A N/A
189 GDF SUEZ Energy Romania Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 1.015,6 5,3 34,9 -36,1 N/A N/A
190 Bumar Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 1.001,8 25,0 4,2 15,9 147,5 -8,2
191 LG Electronics Wroclaw Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 1.000,6 58,5 4,7 N/A N/A N/A
192 General Motors Southeast Europe Autóforgalmazó Mađarska Proizvodnja Automobilska industrija 1.000,0 -7,5 4,6 130,6 N/A N/A
193 Porsche Rumunija Proizvodnja Automobilska industrija 999,9 -0,2 N/A N/A N/A N/A
194 Transilvania General Import – Export Rumunija Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 999,9 -9,4 N/A N/A N/A N/A
195 Slovak Telekom Slovačka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 990,5 6,3 112,8 -38,2 244,0 6,8
196 GSK Poljska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 984,6 38,7 N/A N/A N/A N/A
197 Enion Grupa Tauron Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 984,2 N/A N/A N/A N/A N/A
198 Magneti Marelli Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 984,1 58,4 35,2 145,2 N/A N/A
199 HSE group Slovenija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 982,3 N/A N/A N/A N/A N/A
200 Totalizator Sportowy Poljska Roba široke potrošnje i transport Turizam i ugostiteljstvo 982,2 33,5 74,5 7,8 182,0 -20,0
201 British American Tobacco Rumunija Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 979,8 18,9 N/A N/A N/A N/A
202 Shell Mađarska Kereskedelmi Mađarska Energetika i resursi Nafta i gas 978,6 13,3 5,3 -77,4 N/A N/A
203 BOT Elektrownia Bełchatów Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 968,3 N/A N/A N/A N/A N/A
204 Lek Slovenija Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 955,5 N/A N/A N/A N/A N/A
205 Budimex Poljska Nekretnine Građevinske kompanije 953,8 17,3 29,8 N/A 144,0 -21,2
206 CMC Zawiercie Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 952,9 55,4 N/A N/A 116,2 0,7
207 Lukoil-Odesa petroleum refinery plant Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 951,4 96,4 -167,0 N/A N/A N/A
208 Krka Group Slovenija Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 949,9 21,6 155,9 17,3 245,0 0,3
209 Nikopol Ferroalloys Plant Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 948,0 42,8 -0,2 -137,8 N/A N/A
210 Richter Gedeon Mađarska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 939,7 5,6 165,5 22,4 N/A N/A
211 České aerolinie Češka Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 929,8 7,0 6,0 -15,1 N/A N/A
212 Tesco Stores SR Slovačka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 926,7 N/A N/A N/A N/A N/A
213 Boryszew Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 923,3 -18,8 -68,0 N/A 118,1 -55,2
214 Achemos grupė Litvanija Proizvodnja Prerađivačka industrija 923,3 37,7 91,8 68,6 N/A N/A
215 Eurovia CS Češka Nekretnine Građevinske kompanije 922,5 19,2 37,1 16,3 68,0 -31,3
216 Coal of Ukrajina Ukrajina Energetika i resursi Rudarstvo 914,9 N/A N/A N/A N/A N/A
217 Hungaropharma Gyógyszerkereskedelmi Mađarska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 913,8 18,1 9,1 1,7 N/A N/A
218 KHW Poljska Energetika i resursi Rudarstvo 912,8 21,0 2,2 -58,1 222,0 3,2
219 Globus ČR Češka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 909,3 25,5 16,9 32,0 N/A N/A
220 Fővárosi Gázművek Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 905,6 19,5 17,5 -94,5 N/A N/A
221 Romgaz Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 891,2 -9,2 146,0 -4,5 223,1 -22,5
222 OMV Slovenija Slovenija Energetika i resursi Nafta i gas 890,4 77,9 13,3 12,7 N/A N/A
223 Slovnaft Česká republika Češka Energetika i resursi Nafta i gas 883,3 13,6 5,2 106,6 134,2 -29,5
224 Auchan Magyarország Mađarska Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 881,3 6,1 -2,9 48,2 N/A N/A
225 Energa-Operator Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 877,5 -24,3 N/A N/A N/A N/A
226 Emfesz Mađarska Energetika i resursi Nafta i gas 875,4 22,6 24,2 79,8 N/A N/A
227 Ferona Češka Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 874,6 4,5 13,1 -32,0 N/A N/A
228 Borsodchem Mađarska Proizvodnja Prerađivačka industrija 871,6 -15,6 -35,8 N/A N/A N/A
229 Stredoslovenská energetika Slovačka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 870,9 19,0 94,0 17,0 N/A N/A
230 Electrolux Lehel Hűtőgépgyár Mađarska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 867,7 -2,9 29,9 N/A 144,3 -30,7
231 Alcoa-Köfém Mađarska Proizvodnja Prerađivačka industrija 861,8 -25,3 65,8 89,3 N/A N/A
232 Metro Mađarska Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 860,2 0,9 21,8 N/A N/A N/A
233 Selgros Rumunija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 858,5 4,4 N/A N/A N/A N/A
234 Hyundai Motor Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 856,1 47,2 6,0 -2,4 N/A N/A
235 Merkur Slovenija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 851,7 -6,8 26,5 -13,5 N/A N/A
236 Unilever Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 850,2 -1,0 33,4 -40,7 N/A N/A
237 Romtelecom Rumunija Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 845,0 -10,0 1,1 -95,4 N/A N/A
238 Telekom Slovenije Group Slovenija Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 842,4 8,0 86,0 -2,7 196,0 5,3
239 Sanmina-SCI Magyarország Elektronikai Gyártó Mađarska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 838,3 -37,3 7,1 N/A 22,1 -93,2
240 Basell Orlen Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 836,0 N/A N/A N/A N/A N/A
241 Budimex Dromex Poljska Nekretnine Građevinske kompanije 833,4 29,6 17,1 N/A N/A N/A
242 Orange Slovensko Slovačka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 830,8 11,8 191,6 10,9 N/A N/A
243 Michelin Közép-Európa Kereskedelmi Mađarska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 830,2 -14,9 0,3 -26,3 N/A N/A
244 PKP PLK Poljska Roba široke potrošnje i transport Transport 829,1 7,4 27,3 N/A N/A N/A
245 Continental group Mađarska Proizvodnja Automobilska industrija 826,2 N/A 99,8 N/A N/A N/A
246 Krka Slovenija Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 826,2 20,3 161,1 27,4 216,0 2,8
247 PLL LOT Poljska Roba široke potrošnje i transport Transport 825,7 4,7 -170,8 N/A N/A N/A
248 Michelin Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 825,0 -2,4 -14,3 -127,0 N/A N/A
249 Selgros Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 824,5 13,6 28,9 -9,6 N/A N/A
250 HSE Slovenija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 819,3 -11,1 53,8 N/A N/A N/A
251 Grupa Muszkieterów Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 817,2 21,8 N/A N/A N/A N/A
252 Transelectrica Rumunija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 811,9 13,5 13,7 -27,5 162,0 -24,2
253 Latvenergo Latvija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 811,5 57,7 18,5 37,8 N/A N/A
254 Synthos Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 810,2 64,7 26,0 -80,1 134,6 -34,1
255 PSE-Electra Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 808,8 N/A N/A N/A N/A N/A
256 E.ON Gaz Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 806,8 120,9 11,9 -47,1 N/A N/A
257 Phoenix Pharma Mađarska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 806,1 2,9 10,6 -18,9 N/A N/A
258 OMV Bugarska Energetika i resursi Nafta i gas 805,6 40,3 4,3 -46,9 137,0 -20,3
259 Samsung Electronics Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 802,9 21,0 11,0 -18,5 219,7 41,5
260 Celsa Huta Ostrowiec Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 797,8 18,9 N/A N/A N/A N/A
261 Vodafone Czech Republic Češka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 795,7 15,4 111,9 167,1 N/A N/A
262 Asseco Poljska Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 793,4 134,0 113,7 125,6 157,9 36,1
263 Česká pošta Češka Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 792,2 26,3 11,8 -50,0 N/A N/A
264 Robert Bosch Elektronika Gyártó Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 791,6 -5,2 47,5 -46,2 N/A N/A
265 Skanska Poljska Nekretnine Građevinske kompanije 791,5 -0,7 38,3 46,5 N/A N/A
266 Węglokoks Poljska Energetika i resursi Rudarstvo 791,0 8,2 13,1 -53,7 142,1 -22,8
267 Kompania Piwowarska Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 790,8 7,7 185,9 1,5 N/A N/A
268 Anwil Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 788,9 5,6 48,0 -13,4 163,2 -20,8
269 Bosch Diesel Češka Proizvodnja Automobilska industrija 787,0 -4,8 50,1 -55,0 99,3 -54,2
270 Tallink Estonija Roba široke potrošnje i transport Transport 786,6 3,4 786,6 3,4 186,6 -3,7
271 Magyar Posta Mađarska Javni sektor Poštanske usluge 786,0 6,2 31,2 50,7 N/A N/A
272 Kaufland Rumunija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 778,5 21,2 3,7 -76,4 N/A N/A
273 Kyivenergo Ukrajina Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 777,6 15,8 -63,9 N/A N/A N/A
274 ABC Data Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 776,4 15,8 N/A N/A N/A N/A
275 Porsche Hungária Mađarska Proizvodnja Automobilska industrija 776,0 6,2 -10,6 -188,0 N/A N/A
276 Eustream Slovačka Energetika i resursi Nafta i gas 774,0 9,1 82,1 -11,9 N/A N/A
277 Ferrexpo Group Ukrajina Energetika i resursi Rudarstvo 772,2 51,0 216,5 120,5 N/A N/A
278 Lekkerland Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 767,0 14,8 N/A N/A N/A N/A
279 BSH Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 766,8 7,3 45,6 -42,1 N/A N/A
280 Kaufland Polska Markety Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 766,7 N/A N/A N/A N/A N/A
281 Pražská energetika Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 764,2 26,8 87,0 -1,7 211,2 1,9
282 Gorenje Slovenija Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 764,1 -8,1 12,0 -9,4 145,0 -26,1
283 Zaklady Koksownicze Zdzieszowice Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 760,1 N/A N/A N/A N/A N/A
284 ISD Huta Częstochowa Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 754,1 2,7 5,5 -88,6 N/A N/A
285 Lidl Česká republika Češka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 752,4 45,9 -2,1 -35,4 N/A N/A
286 Pannon GSM Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 749,7 -2,2 176,5 -5,2 147,2 -15,1
287 SrbijaGas Srbija Energetika i resursi Nafta i gas 744,1 19,4 35,6 53,1 N/A N/A
288 Koksownia Przyjaźń Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 738,6 46,6 12,0 -71,9 N/A N/A
289 Makeevsky Metallurgical Plant Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 734,9 15,8 -79,7 N/A N/A N/A
290 Jihomoravská plynárenská Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 734,6 32,6 29,5 -29,7 N/A N/A
291 Bulgargaz Bugarska Energetika i resursi Nafta i gas 732,7 28,8 -46,3 N/A 254,1 20,7
292 Galnaftogaz Ukrajina Energetika i resursi Nafta i gas 731,8 51,4 -48,6 N/A N/A N/A
293 Polska Energia Pierwsza Kompania Handlowa Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 730,9 260,8 4,6 110,4 N/A N/A
294 LEO Litvanija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 730,0 N/A N/A N/A 228,0 N/A
295 Lek Slovenija Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 729,2 -1,2 67,4 -15,5 N/A N/A
296 BILLA Češka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 721,6 128,7 N/A N/A N/A N/A
297 Lukoil Baltija Litvanija Energetika i resursi Nafta i gas 721,2 21,5 N/A N/A 93,4 -36,0
298 Strabag Češka Nekretnine Građevinske kompanije 719,4 2,3 8,3 38,3 N/A N/A
299 Elko Latvija Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 719,1 -3,7 8,7 -62,7 112,2 -53,5
300 Penny Market Češka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 719,0 14,0 24,3 -4,3 N/A N/A
301 TEVA Gyógyszergyár Mađarska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 718,6 1,4 N/A N/A N/A N/A
302 Continental Automobilska industrija Czech Republic Češka Proizvodnja Automobilska industrija 718,4 -2,5 10,0 -73,8 N/A N/A
303 Kulczyk Tradex Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 716,4 N/A N/A N/A N/A N/A
304 Maspex Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 715,4 16,6 N/A N/A N/A N/A
305 EnergiaPro Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 713,2 N/A N/A N/A N/A N/A
306 Puławy Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 712,8 22,3 94,2 174,1 143,7 -28,5
307 Elektrolux Poljska Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 712,1 15,2 -12,7 N/A N/A N/A
308 MÁV Mađarska Roba široke potrošnje i transport Transport 710,5 -2,9 74,6 N/A N/A N/A
309 Česká společnost pro platební karty Češka Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 709,0 22,0 20,5 105,9 N/A N/A
310 Swedwood Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 707,4 N/A N/A N/A N/A N/A
311 Vattenfall Trading Services Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 705,9 91,9 6,4 N/A 209,8 40,2
312 SIJ Slovenija Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 702,9 3,5 37,9 -36,7 109,3 -42,1
313 Impexmetal Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 698,8 -18,2 -47,3 N/A 92,0 -54,4
314 Petrol Bugarska Energetika i resursi Nafta i gas 698,2 -1,3 -115,6 N/A 104,3 -31,7
315 Elektrownia Rybnik Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 697,3 83,4 29,3 32,1 114,7 17,5
316 Égáz-Dégáz Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 693,6 26,4 5,7 -64,3 N/A N/A
317 P&G Trading Ukrajina Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 689,4 72,8 520,3 52,7 N/A N/A
318 Vattenfall Distribution Poljska Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 688,4 N/A N/A N/A N/A N/A
319 SF Holding Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 687,0 10,2 -2,4 -180,5 N/A N/A
320 Alstom Power Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 686,1 57,9 11,5 -61,8 111,3 -28,4
321 Police Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 684,4 41,9 8,2 -84,9 115,2 -41,8
322 Grupa ITI Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Mediji 684,2 49,1 N/A N/A N/A N/A
323 AB Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 672,7 41,1 4,1 9,0 164,6 -9,4
324 Everen Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 669,1 83,3 N/A N/A N/A N/A
325 Kronopol Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 667,6 7,8 24,4 -47,8 N/A N/A
326 Eesti Energia Estonija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 667,5 16,2 86,9 121,5 190,8 39,5
327 Action Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 667,2 40,4 10,2 74,5 103,7 -33,2
328 Mobiltel Bugarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 666,7 3,8 166,4 4,5 N/A N/A
329 Benzina Češka Energetika i resursi Nafta i gas 666,4 19,1 9,2 99,3 N/A N/A
330 Engrotus Slovenija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 664,9 14,7 8,1 -56,0 N/A N/A
331 Hidroelectrica Rumunija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 663,9 7,4 17,7 12,2 N/A N/A
332 RWE Stoen Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 662,1 36,9 N/A N/A N/A N/A
333 Démász Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 661,9 11,5 47,5 48,5 N/A N/A
334 Rimi Latvija Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 661,6 17,1 20,5 N/A N/A N/A
335 Toyota Motor Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 661,6 27,9 13,6 163,2 N/A N/A
336 Grupa Empik Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 659,8 57,4 34,4 56,6 126,9 6,0
337 Procter & Gamble Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 656,5 N/A N/A N/A N/A N/A
338 Mercedes-Benz Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 656,3 -2,0 -6,0 -115,9 N/A N/A
339 IBM Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 656,1 -8,6 0,8 -98,4 N/A N/A
340 Anthousa (Furshet) Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 655,4 28,3 50,2 N/A 121,2 -16,3
341 Johnson Controls Češka Proizvodnja Automobilska industrija 654,4 N/A N/A N/A N/A N/A
342 Concern „NIKO“ Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 650,3 40,3 -39,5 N/A N/A N/A
343 Kite Mađarska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 650,2 24,4 7,8 -30,2 N/A N/A
344 Okta Makedonija Energetika i resursi Nafta i gas 648,2 32,2 22,5 39,2 N/A N/A
345 Evraz Vítkovice Steel Češka Proizvodnja Prerađivačka industrija 647,1 N/A N/A N/A N/A N/A
346 Szerencsejáték Mađarska Roba široke potrošnje i transport Turizam i ugostiteljstvo 644,9 9,2 24,1 N/A N/A N/A
347 Philip Morris Magyarország Mađarska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 643,0 6,1 5,4 -17,7 N/A N/A
348 PKP Energetyka Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 642,6 17,4 -3,7 -143,0 139,2 -3,7
349 TRW Poljska Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 637,0 0,5 15,9 -60,1 N/A N/A
350 Grupa Can Pack Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 636,8 11,0 61,1 44,5 N/A N/A
351 Pliva Hrvatska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 635,4 -9,2 -36,0 -136,1 164,2 6,6
352 Plzeňský Prazdroj Češka Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 635,0 12,4 N/A N/A N/A N/A
353 Euro-Net Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 634,5 N/A N/A N/A N/A N/A
354 Zakhidenergo Ukrajina Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 634,3 20,9 -11,7 N/A N/A N/A
355 ACP Pharma Poljska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 632,4 47,0 N/A N/A N/A N/A
356 Foxtrot Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 630,8 29,6 2,0 -88,7 N/A N/A
357 Palink Litvanija Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 630,4 15,7 N/A N/A N/A N/A
358 Mostostal Warszawa Poljska Nekretnine Građevinske kompanije 629,6 23,5 26,3 69,6 126,9 8,6
359 Polomarket Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 626,4 23,3 N/A N/A N/A N/A
360 Nestle Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 624,7 29,2 53,0 45,0 N/A N/A
361 Strabag Poljska Nekretnine Građevinske kompanije 624,4 8,2 26,3 43,7 N/A N/A
362 Železiarne Podbrezová Slovačka Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 623,4 31,4 23,8 -42,5 40,2 -41,6
363 Overgas Bugarska Energetika i resursi Nafta i gas 620,5 56,1 8,9 -2,6 158,0 23,4
364 Agropol Group Češka Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 618,2 21,8 17,7 21,1 N/A N/A
365 Slovnaft Petrochemicals Slovačka Energetika i resursi Nafta i gas 616,1 -8,4 N/A N/A N/A N/A
366 T-mobile Hrvatska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 613,3 7,8 171,0 -16,8 133,6 4,8
367 OMV România Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 612,6 22,3 16,5 0,7 N/A N/A
368 Dniproenergo Ukrajina Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 611,8 10,3 -2,1 -111,8 N/A N/A
369 Centrenergo Ukrajina Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 611,3 23,0 -25,9 N/A N/A N/A
370 Kruszwica Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 610,2 24,4 37,6 N/A 117,2 -23,1
371 Rossmann Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 609,6 47,9 N/A N/A N/A N/A
372 Avans International Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 607,8 N/A N/A N/A N/A N/A
373 Maxima Latvija Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 606,6 20,3 22,7 11,3 N/A N/A
374 Sitronics IT Ukrajina Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 606,5 8,0 N/A N/A 59,5 -55,5
375 Vítkovice Češka Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 606,1 14,4 30,8 -46,6 N/A N/A
376 Black Red White Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 605,8 24,2 60,3 14,3 102,2 -21,7
377 Cargill Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 605,5 14,6 12,5 1,9 N/A N/A
378 Indesit Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 601,0 29,9 20,4 45,3 N/A N/A
379 KDWT Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 599,2 N/A N/A N/A N/A N/A
380 Achema Litvanija Proizvodnja Prerađivačka industrija 598,4 43,1 32,9 26,9 78,8 -45,8
381 PBG Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 595,5 60,1 54,1 71,0 77,6 -12,4
382 Esppol Poljska Roba široke potrošnje i transport Transport 593,8 17,1 1,6 4,7 N/A N/A
383 MOL România Rumunija Energetika i resursi Nafta i gas 591,9 12,2 12,0 -33,9 N/A N/A
384 Salbatring Slovenija Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 591,0 923,3 2,0 47,0 49,4 -32,1
385 Electrocentrale Rumunija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 587,9 -13,2 -93,9 N/A N/A N/A
386 Roshen Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 587,7 24,4 N/A N/A N/A N/A
387 Polski Tytoń Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 586,5 35,5 1,3 N/A N/A N/A
388 Specjał Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 586,5 49,3 1,3 20,5 N/A N/A
389 Agip Hungária Mađarska Energetika i resursi Nafta i gas 584,8 65,1 -4,6 N/A N/A N/A
390 BAT Magyarország Dohány Kereskedelmi + BAT Pécsi Dohánygyár Mađarska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 582,3 2,5 -16,1 -1,1 N/A N/A
391 ČEPS Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 582,2 12,8 55,6 -19,0 144,1 -4,8
392 Animex Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 580,2 4,7 -0,9 -139,7 N/A N/A
393 CFR Calatori Rumunija Roba široke potrošnje i transport Transport 579,2 -0,9 -70,7 N/A N/A N/A
394 ŽPSV Češka Nekretnine Građevinske kompanije 575,0 29,8 17,5 2,4 N/A N/A
395 Paksi Atomerőmű Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 574,2 8,1 73,2 137,2 N/A N/A
396 Stomana Industry Bugarska Proizvodnja Prerađivačka industrija 573,3 28,5 48,9 4,4 N/A N/A
397 Energokrak Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 573,0 84,2 0,3 110,8 N/A N/A
398 T-Mobile Slovensko Slovačka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 569,3 11,8 96,9 5,8 139,6 8,7
399 Avon Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 568,9 26,1 109,8 N/A N/A N/A
400 Vodafone Mađarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 568,1 1,3 12,8 -67,7 N/A N/A
401 Telewizja Polska Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Mediji 564,8 10,3 N/A N/A N/A N/A
402 Kopex Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 564,5 65,5 25,7 -80,6 131,8 19,8
403 Volvo Polska Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 563,9 -11,4 8,3 -19,6 N/A N/A
404 Alro Rumunija Proizvodnja Prerađivačka industrija 563,8 -9,2 56,2 -50,4 91,2 -33,0
405 Concern Stirol Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 561,2 44,0 77,3 141,5 N/A N/A
406 Philips Polska Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 560,9 -2,3 18,4 14,9 N/A N/A
407 Philip Morris Ukrajina Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 558,4 11,5 115,0 24,2 N/A N/A
408 BOT Elektrownia Turów Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 556,9 N/A N/A N/A N/A N/A
409 Toyota Motor Proizvodnja Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 556,0 11,3 30,5 102,7 N/A N/A
410 MHP Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 553,5 59,2 3,6 -89,6 103,7 -11,1
411 AT Cargill Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 552,9 11,9 N/A N/A N/A N/A
412 Anwim Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 551,5 13,7 2,3 105,9 110,0 -10,7
413 Penny-Market Kereskedelmi Mađarska Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 551,3 5,9 14,1 -3,5 N/A N/A
414 Coca Cola Rumunija Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 551,2 6,7 66,2 7,6 N/A N/A
415 CEZ Electro Bugarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 550,6 18,3 7,3 1,1 183,0 19,0
416 Mlekpol Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 550,4 15,7 1,6 -85,5 116,2 -3,8
417 Mažeikių Nafta Latvija Energetika i resursi Nafta i gas 549,0 39,1 2,9 21,9 N/A N/A
418 Renault Industrie Roumanie Rumunija Proizvodnja Automobilska industrija 546,9 0,5 0,0 -102,7 N/A N/A
419 Obolon Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 546,4 8,0 -59,1 N/A 70,3 -36,0
420 Philip Morris Rumunija Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 543,4 N/A N/A N/A N/A N/A
421 AGC Flat Glass Czech Češka Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 543,0 10,8 31,6 -74,9 N/A N/A
422 Mobis Slovakia Slovačka Proizvodnja Automobilska industrija 542,6 22,4 -19,2 -194,0 N/A N/A
423 TVN Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Mediji 540,2 31,4 103,5 61,0 96,7 -13,9
424 Denso Gyártó Magyarország Mađarska Proizvodnja Automobilska industrija 538,8 19,9 30,2 144,7 N/A N/A
425 Lear Corporation Mađarska Proizvodnja Automobilska industrija 538,5 19,1 -41,2 N/A N/A N/A
426 IKR Mađarska Proizvodnja Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 536,6 29,1 -0,2 -108,6 N/A N/A
427 Východoslovenská energetika Slovačka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 536,3 22,6 81,0 18,0 N/A N/A
428 Żegluga Polska Poljska Roba široke potrošnje i transport Transport 535,7 N/A N/A N/A N/A N/A
429 International Paper-Kwidzyn Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 534,0 4,4 55,1 -48,3 127,9 -8,9
430 Ukrposhta Ukrajina Javni sektor Poštanske usluge 532,5 21,7 4,2 -10,1 N/A N/A
431 Malév Mađarska Roba široke potrošnje i transport Transport 531,3 -0,7 -60,2 N/A N/A N/A
432 Oltchim Rumunija Proizvodnja Prerađivačka industrija 529,0 0,8 -63,6 -121,0 66,7 -47,4
433 HEP-proizvodnja Hrvatska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 528,5 11,5 3,3 121,6 N/A N/A
434 Ferrero Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 526,0 10,9 11,9 -5,7 N/A N/A
435 Phoenix Zdravotnícke zásobovanie Slovačka Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 525,1 21,5 7,6 28,3 N/A N/A
436 Prosper Poljska Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 525,0 4,2 0,3 115,4 119,4 -13,4
437 Geco Tabak Češka Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 524,4 8,4 11,3 4,3 N/A N/A
438 Synthos Kralupy Češka Proizvodnja Prerađivačka industrija 524,4 19,4 6,3 -78,5 86,8 -31,6
439 Severomoravská plynárenská Češka Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 523,0 27,7 22,3 -26,6 207,2 18,9
440 Żabka Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 520,3 23,3 N/A N/A 101,3 -6,6
441 Metalimex Češka Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 518,6 -2,0 7,6 108,0 N/A N/A
442 EVN Bulgaria Elektrosnabdiavane Bugarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 516,7 27,7 8,7 -51,0 173,3 17,7
443 Alliance Healthcare Češka Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 515,5 18,7 4,9 45,6 116,5 -1,2
444 Sharp Manufacturing Poljska Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 514,7 624,8 -9,3 -18,7 N/A N/A
445 VIPnet Hrvatska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 514,3 1,0 106,8 -2,9 N/A N/A
446 Nokia Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 513,1 N/A N/A N/A N/A N/A
447 OHL ŽS Češka Nekretnine Građevinske kompanije 510,8 29,7 11,7 -4,4 N/A N/A
448 Impol Slovenija Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 508,3 -3,7 5,5 22,7 N/A N/A
449 Import Volkswagen Group Češka Proizvodnja Automobilska industrija 508,1 6,0 7,1 11,6 83,3 -33,3
450 PAK Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 507,4 12,2 34,1 147,9 N/A N/A
451 Grupa OBI Centrala Systemowa Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 507,2 29,6 N/A N/A N/A N/A
452 Stalprodukt Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 507,0 17,6 99,3 7,2 90,7 -21,7
453 Podravka Hrvatska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 506,7 8,3 7,5 62,8 107,7 0,1
454 Lifosa Litvanija Proizvodnja Prerađivačka industrija 506,5 89,7 68,7 7,3 80,0 -16,5
455 BTC Bugarska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Telekomunikacije 504,7 0,4 18,9 -68,1 128,3 -0,7
456 Rafineria Trzebinia Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 504,4 38,0 -16,1 N/A 79,0 -37,2
457 HŽ Hrvatska Roba široke potrošnje i transport Transport 501,2 -0,3 N/A N/A 104,7 -5,3
458 Elektrownia Kozienice Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 500,4 N/A N/A N/A N/A N/A
459 Oil Logistic Latvija Energetika i resursi Nafta i gas 498,6 0,0 -97,0 N/A N/A N/A
460 Iveco Czech Republic Češka Proizvodnja Automobilska industrija 498,4 20,7 55,2 -1,8 N/A N/A
461 Tech Data Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 498,4 16,7 3,8 48,8 N/A N/A
462 ThyssenKrupp Energostal Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 496,8 5,0 15,5 23,1 N/A N/A
463 PKP PR Poljska Roba široke potrošnje i transport Transport 494,9 7,2 -22,4 N/A N/A N/A
464 Inter Cars Poljska Roba široke potrošnje i transport Veleprodaja i distribucija 494,9 41,1 7,2 -52,8 97,3 -11,8
465 Émász Mađarska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 494,8 11,2 39,1 37,6 N/A N/A
466 Avtomobilni Dorogy Ukrainy Ukrajina Javni sektor Lokalna uprava 494,0 1,4 -2,7 N/A N/A N/A
467 Paramo Češka Proizvodnja Prerađivačka industrija 493,3 24,0 1,5 -79,7 N/A N/A
468 Inventec (Czech) Češka Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 492,5 -3,4 1,0 N/A N/A N/A
469 Severodonetsk Azot Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 489,9 20,6 2,9 -53,5 N/A N/A
470 Sieć Handlowa Delikatesy Centrum Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 489,7 275,8 N/A N/A N/A N/A
471 Gdanska Stocznia Remontowa Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 488,3 32,9 12,8 -6,2 N/A N/A
472 Petrotank Poljska Energetika i resursi Nafta i gas 487,6 39,1 1,6 23,1 N/A N/A
473 Statoil Latvija Energetika i resursi Nafta i gas 486,8 20,7 3,1 -73,8 N/A N/A
474 AvtoKraz Ukrajina Proizvodnja Automobilska industrija 486,6 14,8 13,4 -42,5 18,2 -84,1
475 Metro Cash & Carry Slovakia Slovačka Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 484,2 4,6 N/A N/A N/A N/A
476 OMV Slovensko Slovačka Energetika i resursi Nafta i gas 483,6 42,9 N/A N/A N/A N/A
477 Jabil Circuit Poljska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 483,5 N/A N/A N/A N/A N/A
478 BOT Elektrownia Opole Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 482,1 N/A N/A N/A N/A N/A
479 Sokołów Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 482,1 9,1 6,9 124,5 N/A N/A
480 BASF Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 480,6 5,6 N/A N/A N/A N/A
481 Górażdże Cement Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 480,0 24,0 146,9 52,1 N/A N/A
482 Netto Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 478,3 35,1 N/A N/A N/A N/A
483 Zaporizhyaoblenergo Ukrajina Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 477,1 14,5 -3,0 N/A N/A N/A
484 Pharmos Češka Biološke nauke i zdravstvena zaštita Biološke kompanije 475,6 14,5 0,5 -6,1 N/A N/A
485 Toyota Motor Industries Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 475,1 28,7 21,3 N/A 18,1 -18,5
486 Krajowa Spółka Cukrowa Polski Cukier Poljska Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 473,6 -5,9 -50,6 N/A N/A N/A
487 Dneprospetsstal named after A.N.Kuzmin Ukrajina Proizvodnja Prerađivačka industrija 472,1 -13,0 -21,7 -143,3 N/A N/A
488 PGE ZE Warszawa-Teren Poljska Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 472,0 N/A N/A N/A N/A N/A
489 Epicentr K Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Usluge potrošačima 471,5 N/A N/A N/A N/A N/A
490 Jabil Circuit Magyarország Mađarska Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 471,0 -56,9 -2,4 72,6 N/A N/A
491 Zakłady Azotowe Kędzierzyn Poljska Proizvodnja Prerađivačka industrija 469,7 4,9 37,8 16,0 N/A N/A
492 CFR Marfa Rumunija Roba široke potrošnje i transport Transport 468,2 -15,0 -46,0 N/A N/A N/A
493 Colas-Hungária Építőipari Mađarska Nekretnine Građevinske kompanije 467,3 51,2 20,3 N/A N/A N/A
494 Allseeds Ukrajina Roba široke potrošnje i transport Kompanije koje se bave robom široke potrošnje 465,3 25,5 -19,9 N/A N/A N/A
495 Eles Slovenija Energetika i resursi El. energija i prateće usluge 464,8 -9,4 1,5 -94,0 N/A N/A
496 Man Bus Poljska Proizvodnja Automobilska industrija 464,1 34,1 67,5 135,5 N/A N/A
497 Johnson Controls International Slovačka Proizvodnja Industrijski proizvodi i usluge 463,4 53,1 5,0 142,4 N/A N/A
498 Flextronics Poljska Tehnologija, mediji i telekomunikacije Tehnologija 463,2 5,9 6,6 264,2 N/A N/A
499 LPP Poljska Roba široke potrošnje i transport Maloprodaja 462,1 37,2 47,7 33,9 103,0 8,4
500 Lietuvos geležinkeliai Litvanija Roba široke potrošnje i transport Transport 461,6 13,3 N/A N/A N/A N/A

broj 59, septembar 2009.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Tekstovi

Lista TOP 50 banaka Centralne Evrope

by bifadmin

Među 50 najuspešnijih banaka Centralne Evrope uvrstile su se 5 kompanija iz regiona i to NLB Group iz Slovenije na visokom 9. mestu i četiri banke iz Hrvatske. Aktiva i neto dobit su izraženi u milionima eura.

Rang Ime Banke Zemlja Aktiva Promena aktive
(%)		 Neto dobit
 Promena neto dobiti
(%)		 Aktiva Promena aktive
(%)		 Odnos prihoda i posl. imovine
(%)



2008 2007 – 2008 2008 2007 – 2008 Q1 2009 Q1 2008 – Q1 2009 2008
1 OTP Bank Mađarska 35.423,5 6,1 959,5 15,8 32.659,1 -6,4 2,7
2 PKO BP Poljska 32.268,2 6,5 893,8 14,9 29.648,9 -22,4 2,8
3 Česká spořitelna Češka 32.017,5 4,7 633,9 44,9 31.947,8 -4,1 2,0
4 Pekao Poljska 31.622,3 -8,7 1.008,2 76,4 28.478,1 -18,0 3,2
5 ČSOB Češka 30.615,9 -11,9 43,9 -88,8 32.019,3 -3,8 0,1
6 Komerční banka Češka 25.957,8 4,4 530,5 31,2 25.038,5 -6,6 2,0
7 Swedbank Estonija 25.229,3 -2,3 393,8 -18,5 24.304,4 -6,2 1,6
8 BRE Poljska 19.798,0 26,8 244,1 30,1 17.281,5 0,6 1,2
9 NLB Group Slovenija 18.918,2 3,3 22,8 -83,7 N/A N/A 0,1
10 BCR Rumunija 17.334,3 -1,2 552,3 99,1 16.970,1 -2,1 3,2
11 ING Poljska 16.683,6 14,9 126,8 -24,7 14.507,9 -15,1 0,8
12 ZABA Hrvatska 14.204,7 8,8 212,6 16,2 N/A N/A 1,5
13 BZWBK Poljska 13.862,1 20,2 271,7 -7,5 12.735,1 0,0 2,0
14 BRD Rumunija 12.777,2 15,4 425,9 39,3 11.957,9 7,9 3,3
15 Slovenská sporiteľňa Slovačka 12.555,0 38,8 136,8 10,9 10.217,0 -14,7 1,1
16 K&H Mađarska 12.019,4 25,7 103,4 -28,9 N/A N/A 0,9
17 CIB Mađarska 11.476,7 13,7 112,1 -5,7 10.799,3 N/A 1,0
18 Millennium Poljska 11.292,0 32,5 117,7 -3,5 10.261,1 -23,2 1,0
19 VÚB Slovačka 11.230,5 32,6 162,7 35,1 9.961,0 18,2 1,4
20 MKB Mađarska 10.897,4 12,0 28,5 -57,5 N/A N/A 0,3
21 Tatra banka Slovačka 10.549,7 40,1 126,4 23,7 8.879,9 14,6 1,2
22 UniCredit Bank Češka Češka 10.370,9 -8,1 197,3 106,4 9.642,1 -8,2 1,9
23 Handlowy Poljska 10.198,0 -6,1 170,9 -21,5 9.630,0 -20,2 1,7
24 Erste Bank Mađarska 9.957,5 24,8 107,9 4,4 N/A N/A 1,1
25 PBZ Hrvatska 9.724,6 5,5 172,8 10,9 N/A N/A 1,8
26 Raiffeisen Bank Mađarska 9.707,6 20,3 57,8 -48,1 N/A N/A 0,6
27 Kredyt Bank Poljska 9.282,6 22,6 92,5 -10,4 8.958,1 8,1 1,0
28 SEB VB Litvanija 8.551,0 5,5 75,0 -49,3 8.558,0 5,7 0,9
29 BGK Poljska 8.213,9 6,0 20,2 -78,4 N/A N/A 0,2
30 Swedbank Litvanija 7.820,3 8,6 84,1 -41,1 N/A N/A 1,1
31 Getin Poljska 7.500,0 41,4 159,6 -9,6 7.250,0 -18,3 2,1
32 Swedbank Litvanija 7.394,5 1,6 119,5 -0,1 7.173,1 -0,1 1,6
33 Privatbank Ukrajina 7.384,8 -2,5 169,0 -24,1 7.320,5 -3,7 2,3
34 ČSOB Slovačka 7.310,5 30,7 35,7 -15,8 4.219,0 -19,9 0,5
35 Raiffeisen Bank Polska Poljska 7.076,5 18,3 102,8 14,7 5.418,9 7,7 1,5
36 Raiffeisenbank Češka 6.886,9 52,9 51,9 76,2 6.399,6 33,2 0,8
37 ERSTE Hrvatska 6.228,4 12,4 112,6 36,9 N/A N/A 1,8
38 Unicredit Mađarska 6.062,7 8,1 115,9 32,7 N/A N/A 1,9
39 Raiffeisen Bank Aval Ukrajina 6.021,1 0,5 69,0 -19,0 5.887,4 -0,3 1,1
40 RBA Hrvatska 5.949,0 6,4 66,6 -3,1 N/A N/A 1,1
41 ČMSS Češka 5.775,6 4,9 59,1 34,5 5.792,1 -3,0 1,0
42 BGŻ Poljska 5.768,1 3,1 60,6 -15,7 5.301,1 -8,3 1,1
43 Bulbank Bugarska 5.631,9 21,5 147,6 13,8 5.680,6 31,8 2,6
44 GE Money Poljska 5.580,9 38,7 88,0 -15,5 5.178,4 N/A 1,6
45 SEB Estonija 5.437,4 -3,5 48,9 -62,2 5.180,2 -6,7 0,9
46 Volksbank Rumunija 5.355,4 52,9 33,4 N/A N/A N/A 0,6
47 Oschadbank Ukrajina 5.323,4 104,7 40,0 33,1 5.394,2 118,4 0,8
48 Hypoteční banka Češka 5.130,9 36,0 46,9 61,8 5.200,1 22,8 0,9
49 Ukrsibbank Ukrajina 5.130,8 1,1 55,9 93,0 5.155,4 3,7 1,1
50 Unicredit Rumunija 5.093,8 0,4 58,0 -7,2 N/A N/A 1,1
0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Biznis

Hrvatska: Prekobrojna brodogradnja

by bifadmin

Pitanja s kojima se do sada Hrvatska suočavala u pristupnim pregovorima s Evropskom Unijom, suradnja s Hagom, izručenje nacionalnih heroja međunarodnom sudu ili pitanje ribolovnog pojasa u Jadranu koji je dobio status ultimativne nacionalne samosvojnosti, pokazati će se bezazlenim prema pitanju što koje se upravo otvara – što će biti, odnosno što će ostati, od hrvatske brodogradnje.

Sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Hrvatska je preuzela obavezu da uskladi sistem podsticaja s pravilima EU-a, čiji je osnovni princip da se javni novac ne može davati poduzeću ili djelatnosti koje u tržišnim uslovima ne bi postojali. Dok su povređeni ponos i samosvojnost relativno brzo zaboravljeni, jer nije imao neke financijske posljedice za širu publiku, ono što će se dogoditi s brodogradnjom će zaboljeti mnogo konkretnije.

brodogradnjaOd pet hrvatskih brodogradilišta, svih u državnom vlasništvu, samo jedno posluje pozitivno, dok su ostali do kraja prošle godine nagomilali oko 1.2 milijarde eura gubitaka i opstaju samo zahvaljujući infuziji državnog novca. Gubici višestruko premašuju vrijednost temeljnog kapitala brodogradilišta. Država subvencionira gradnju svakog broda u iznosu od 9 posto njegove ugovorene vrijednosti i garantira za sva zaduženja brodogradilišta za njihova obrtna sredstva.

Zbog toga je Evropska komisija tražila da Hrvatska dostavi program restrukturiranja brodogradnje kao uvjet za otvaranje pregovora u poglavlju tržišnog natjecanja. Kako se Hrvatskoj žuri da nadoknadi zastoj u pregovorima koji je nastao dok se natezala oko zaštićenog ribolovno ekološkog pojasa u Jadranu i završi pregovore tokom iduće godine, vlada požuruje brodogradilišta da smisle programe vlastite samoodrživosti.

Već odavno se zna da je ovima takva preobrazba neophodna. Hrvatska brodogradnja, koja je i u bivšoj državi bila jedan od najvažnijih industrija, jaka izvozna karta, već dugo je u takvom stanju da u tržišnim uvjetima zaista ne bi postojala. Brodogradilišta pate od viška zaposlenih i manjka produktivnosti, a troškovi ugrađenog materijala u nekima do dostigla čak 80 pa čak i 95 posto konačne cijene broda. Za poređenje u korejskim brodovima, materijali čine oko 35 posto vrijednosti broda. Međutim, dok se 80-tih i 90-tih evropska brodogradnja restrukturirala pod pritiskom agresivne azijske konkurencije, odnosno napustila gradnju trgovačkih brodova i orijentirala se na turističke brodove i vojni sektor, hrvatska je brodogradnja zadržala svoju inerciju. Dosada se ni jedan vlada nije prihvatila ovog teškog problema. Što zbog ogromnih socijalnih implikacija s obzirom na onih 11 hiljada zaposlenih u brodogradilištima i još oko 8 hiljada koje zapošljavaju dobavljači i kooperanti, što zbog nedostatka plana i ideje i sredstava koje bi trebalo uložiti u prestrukturiranje, a što zbog toga što je teško baviti se teškim pitanjima.

Tako i sada uspaničenim brodograditeljima vlada šalje različite poruke, od toga da će barem jedno brodogradilište morati da se bori za opstanak to toga da nitko neće ostati bez posla. Međutim, s obzirom na stanje i rokove da Vlada evropskim pregovaračima dostavi suvisao, uvjerljiv i realan plan, teško zamisliti da će sva brodogradilišta preživjeti. Vlada će tražiti od EK prelazno razdoblje za prestrukturiranje grane do 2015, ali veća sada mora izaći s planom što će raditi do tog roka, ako ga dobije. Za sada to je nepoznanica. Ideje koje se najčešće čuju je da bi barem neka brodogradilišta mogla i trebala preorijentirati na gradnju turističkih kruzera ili jahti, uglavnom brodova za industriju dokolice, gdje bi im trenutna konjunktura išla na ruku.

Iako program restrukturiranja još uvijek nije javan, za neka je brodogradilišta iz vlade već najavljeno da će se morati boriti da ostanu na tržištu, što je vjerovatno samo obzirna najava budućeg gašenja, a nepoznato je koliko će njih biti prepušteno ovakvom konačnom rješenju. U opticaju su različite ideje, ali strategije koju od vlade traži Evropska komisija još nije poznata. U ekonomskoj javnosti vodi se rasprava o tome da li je bolje zatvoriti brodogradilišta, ili i dalje gomilati gubitke i poduzimati neizvjesne sanacije. Nasuprot onima koji smatraju da brodgradilišta treba privatizirati gdje je to moguće i sektor prepustiti tržišnoj sudbini, mnogi zagovaraju stvar brodogradnje kao gotovo jedinog nacionalnog cjelovitog sektora visoke tehnologije koji je davao proizvod vlastitog rada i pameti, jer je, kako je rekao jedan stručnjak „brod najsloženiji proizvod kojeg je hrvatska ruka ikad napravila“. Pored toga, Hrvatska ima akumulirano i veliko tehnološko znanje i iskustvo u sektoru, nekoliko fakulteta brodogradnje, visoke stručnjake i vještu radnu snagu koji bi bili izgubljeni kao resurs.

Davorka Zmijarević, Zagreb

broj 43, maj 2008.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Intervjui

Dubravka Stojanović, istoričar: Beton

by bifadmin

Nedavno objavljena knjiga „Kaldrma i asfalt“ na veoma originalan način predstavlja neke od problema urbanizacije Beograda, koji se i dalje (ne)rešavaju na isti način kao nekada. Autorka ovog dela, dr Dubravka Stojanović je docent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a u svojoj karijeri bavila se istorijom ideja, političkih stranaka, modernizacijom, istorijom žena, analizom udžbenika istorije… U razgovoru sa njom razjasnili smo neke nedoumice o patriotizmu, istorijskom razvoju građanske svesti ali se i nasmejali primerima neefiksnosti naših političara, koji, kako i sami znamo, sastanče da bi utvrdili datum narednih sastanaka.

BiF: Sa kakvim profesionalnim problemima se susreće istoričar koji istražuje malo dublje od „zvanične“ istorije?

Dubravka stojanovićDubravka Stojanović: Kao istoričar uvek imate probleme. Ja se sećam nekih kolega koji su tvrdili da se podrazumeva da ako se bavite 19. i 20. vekom uvek imate poteškoće, jer dovodite u pitanje stvari koje su važne za ono što se zove nacionalni identitet. Kod nas istorija i dalje nije dovoljno nauka, ona je disciplina koja po mišljenju svojih tvoraca treba da nas uči nacionalnom identitetu, patriotizmu i td. To je daleko od nauke, koja pre svega treba da uči o kritičkom mišljenju, o tome da je sve podložno preispitivanju. Doba koje ja proučavam je vreme u kom su se dešavale najveće zloupotrebe, koje su uvek iz političkih razloga bile potrebne, i zato naše kolege uvek govore: „Blago ovima na srednjem veku, njih niko ne dira“. Međutim, to nije tačno, i oni prolaze kroz velike sukobe sa kolegama, jer npr ako treba da dokažete da su na manastirima iz srednjeg veka jači zapadni nego istočni uticaji vi već imate problem. Ponavljam, greška je u tome što istorija ovde još uvek nije prepoznata kao ozbiljna kritička nauka, već ima jednu romantičarsku dimenziju.

BiF: Kao takva, da li je istorija koja se predaje u školama funkcionalna?

D. Stojanović: Na tom problemu radim još od ’93. godine, bez uspeha. Sve zemlje u Evropi teže napuštanju modela istorije u kom se uče podaci od Paleolita do Tita, jer je suludo sve to učiti napamet. Danas se znanje stiče na određenim istorijskim primerima i akcenat je na razvijanju kritičkog mišljenja, jer u tom pogledu je istorija učiteljica života. Za ilustraciju ove tvrdnje uzimo danski primer – tamo nastavnik istorije ima pravo da izabere jedan jedini događaj i da na njemu radi čitave godine. Poznavala sam čoveka koji je cele godine svojim učenicima predavao rat u Jugoslaviji. On je đacima pričao o situaciji u pojedinačnim ex Yu državama, o vrstama konflikta, o tadašnjoj ekonomiji… Dakle, taj čovek je rat u bivšoj Jugoslaviji raščlanio na detalje i pokušavao svoje đake da nauči da misle o njegovim uzrocima. E, to je smisao modernog obrazovanja – steći veštine, a ne samo memorisati. Jer, memorisati je bilo smešno već od početka 20. veka, a posebno je danas, sa postojanjem interneta. U tom smislu funkcija našeg obrazovanja je potpuno prevaziđena.

BiF: Iz vaše knjige se može takođe na pojedinim primerima analizirati ponašanje naše politilke elite. Koliko je bilo teško naći podatke za nju?

D. Stojanović: Kako su naše arhive uništene u ratovima, deo građe za knjigu našla sam na neočekivanom mestu, u Narodnoj biblioteci. U njoj je sačuvano mnogo brošura i raznih knjižica, što o vodovodu, što o kanalizaciji, pa čak i fantastična statistika koju je Narodna biblioteka radila od kraja 19. veka – o svom članstvu, njihovim zanimanjima, kao i statističku analizu reversa, iz koje se vidi po strukama ko šta čita, koliko često godišnje….

BiF: U jednom delu knjige objašnjavate kako je vođena propaganda protiv struje, kako se pričalo se da će ljudi oslepeti kada uključe svetlo. Da li vam se čini da ni danas ne postoji dovoljno razvijeno civilno društvo koje ne bi “nasedalo” na ovakvu propagandu?

D. Stojanović: Stvar je u tome što ono nikad nije imalo dovoljno vremena da se razvije. U jednom poglavlju knjige radi se baš o institucijama civilnog društva. Tih institucija je ovde bilo od vremena kad su one nastale i u Evropi, počev od udruženja građana, preko političkih stranaka do izvanredno bogate štampe. Dakle, nije problem u tome što nije bilo institucija, već u nedovoljno zrelom civilnom društvu koje bi institucije iskoristilo da pritisne državu i privoli je na promene. Evo juče sam gledala proteste u Rimu gde su građani napravili ogromne demonstracije jer su prebijeni emigranti u nekim delovima grada. To je nešto što se ovde ne dešava. To, da društvo staje u odbranu svojih ugroženih članova. Za te civilne vrline mi još nismo zreli, ali nije do ljudi, jer one zahtevaju periode mirne demokratije, mirnih smena vlasti, bogatije društvo… Ali nama sada, u ovom trenutku kad se opet pitamo da li ćemo u Evropu, treba jako civilno društvo.

BiF: Ovih dana, kada pominjemo Evropu često se kao kontra argument iznose patriotizam i sintagma „nacionalni identitet“. Da li nas to koči samo danas, ili smo se od modernizacije branili kroz istoriju?

D. Stojanović: Nacionalizam je jedna od mantri koje se koriste da se ne bi krenulo u proces ozbiljnih promena. Koreni toga su duboki, ali posle ove knjige imam više elemenata da elitu smatram odgovornom što naše društvo neprestano drži zapretenim u mitovima nacionalizma.

I zaista, naš veliki problem su pokušaji u poslednja dva veka da napravimo nacionalnu državu na etnički izmešanom prostoru. To nije samo srpski problem, već svih nacija na Balkanu – prostor i međunarodni interesi nam u ovom slučaju ne idu na ruku. Neki su od ove ideje digli ruke. Bugarska istoričarka Marija Todorova mi je jednom prilikom rekla da je dok je predavala u Bugarskoj svaku školsku godinu počinjala rečenicom „Bugarska je imala ogromnu sreću što je izgubila sve ratove“. Oni jesu igubili sve ratove i u jednom trenutku su – doduše prekasno, ali pre nas – shvatili da od tog posla nema ništa. Nama je sticajem nekih okolnosti ratovanje bolje išlo, tako da smo nastavili iz pokušaja u pokušaj da tu nacionalnu državu napravimo, što u principu nije moguće ostvariti do kraja. U međuvremenu, to je postala fiks ideja nacionalnih političkih elita i sve one su uvek govorile: „Čekajte sad sa tom železnicom, čekajte sa tim putem, ma nemojte sada kanalizaciju, nemojte sada most… čekajte da napravimo državu pa ćemo onda da gradimo“. Ovo kočenje modernizacije je samo zakonita posledica opsesije širenjem nacionalne države. I ne možete da ulažete u infrastrukturu i razvoj ako se stalno spremate za neki novi rat u kom će se rešiti situacija, koja je u suštini nerešiva. Mi se i dan danas nalazimo u ovom začaranom krugu.

BiF: Da li je nacija sa takvim mentalitetom istorijski sazrela za demokratiju?

D. Stojanović: Priča o tome je malo dublja. Ovde su vrlo rano, u 15. veku, prevođeni najbolji zapadni pisci, knjige o pravima žena su na našim prostorima postojale jedan vek pre nego što su žene stekle svoja prva prava (1945.). Stvari su se u Srbiji radile obrnutim redom. Mnogo je primera u knjizi „Asfalt i kldrma“ koji donekle pojašnjavaju situaciju. Jedan od meni najdražih je sa kanalizacijom, za koju je bilo potrebno da prođe 35 godina od trenutka kada je doneta konsenzusna odluka da je kanalizacija neophodna, do trenutka kada je ona urađena. Svašta je rađeno tih 35 godina. Na najneverovatnije načine su ti procesi zaustavljani, vraćani na početak, gubili su se planovi, propadali su konkursi.. I na samom kraju, posle svega toga, neko je rekao da plan nije uzeo u obzir činjenicu da je Beograd na brdovitom terenu. Dakle, nije prvo napravljeno snimanje terena, pa zatim otvoren konkurs za projekte, već su shvatili da je grad brdovit tek na kraju procesa! Mnoge stvari u našoj zemlji podsećaju na ovaj primer. Za ovakve propuste možemo kriviti nedostatak civilnog društva, jer ono je korektiv demokratije. Činjenica je da ako dve vlasti u Beogradu nisu napravile kanalizaciju, zadatak društva bi bio da skloni takvu vlast na izborima i da napravi situaciju u kojoj bi joj mnogo vremena trebalo da se povrati na političku scenu. Tako se uči odgovornosti. Jer, odgovornost nije neka ideologija, ona se bolno uči, i tome vas uči vaše društvo koje vas vrati na početak ako niste uradili zadatak. Međutim, u poslednje vreme nismo primetili da je neko platio cenu svojih grešaka, nismo videli da je neko na ovim izborima snosio posledice za to što je Srbija išla suviše sporo.

BiF: Dakle, problem je delimično i u civilnom društvu?

D. Stojanović: Da. Iz mnogih istorijskih razloga naše civilno društvo nije dovoljno jako, ali ja ovom knjigom želim da pokažem da je to zadatak koji je pred nama, da na tome mora da se radi, da kroz sistem školovanja mora da se stvara jedno zrelo evropsko društvo. To podrazumeva konkretnu državnu politiku po pitanju obrazovanja, podrazumeva da država mora da ga odredi kao svoj prioritet. Da su počeli da ulažu u školstvo 2000-te, mi bismo već sada imali generaciju punoletnih svesnih građana. Ali mi to još nismo ni počeli. Možda se čini da preuveličavam ovu problematiku, ali daću vam primer koji govori o tome kako određivanje prioriteta unapređuje jednu zemlju. Naime, Srbija je početkom 20. veka u ekonomskom i društvenom smislu bila veoma slična Danskoj, posebno u društvenoj strukturi u kojoj je preko 90 odsto stanovništva činilo seljaštvo, po izvozu koji su takođe u istom procentu činili poljoprivredni proizvodi, pa čak i po stepenu nepismenosti… I onda je Danska, za razliku od Srbije, postavila sebi pitanje kuda dalje, i oni su došli do nekoliko zaključaka – da hoće da ostanu poljoprivredna zemlja ali da će taj sektor maksimalno razviti, i da treba ulagati u obrazovanje, na koje su davali veliki deo budžeta. I Danska je danas ono što jeste, a i Srbija nažalost ono što jeste.

BiF: Koliko je u razvoju građanskog društva bitno istorijsko nasleđe, odnosno mitologija društva?

D. Stojanović: Antropolozi koji se bave tom temom pokazuju da su mitovi neophodni za funkcionisanje društva. Svako društvo, pa i najracionalnije, ima svoje mitove. Tako i američko ima mitove, počev od predsednika, preko hiimne, do zastave. Francuska mitologija je takođe bogata, od Jovanke Orleanke do Francuske revolucije. To iracionalno mišljenje predstavlja neku vrstu ventila narodu. Ali glavno pitanje je koliko ti mitovi utiču na dnevni život, na političke odluke. Slabije razvijena i siromašnija društva veći prostor daju mitovima. Elite zloupotrebljavaju te mitove, one vladaju pomoću njih. Na primer, oni vam mogu reći: “Pa što sad tražite veće plate ili penzije, u najtežim trenucima kad treba da rešavamo problem sa Kosovom“. Tako se vlada.

S druge strane imate građansko društvo koje nije dovoljno obrazovano i zrelo u građanskom smislu, i ono lakše te mitove prihvata, te postoje ona uvražena shvatanja da smo mi sazidali kuću na sred puta, da sve sile hoće da pređu preko nas i sl. Takvi mitovi nas sprečavaju da se promenimo, jer onda sve izgleda kao neka velika sudbina a mi mali ljudi koji su se našli na njenom nezgodnom putu. To je način da se oslobodite lične odgovornosti, da kažete da vi tu ništa ne možete. On odgovara svima, i vlastima i društvu, i oni se nalaze na negde na sredini, u toj liniji manjeg otpora.

BiF: U osvrtu na ključne preduslove za demokratiju, nameće se pitanje koliko smo mi kao narod tolerantni?

D. Stojanović: U našoj zemlji su kroz istoriju postojali periodi obračuna sa političkim manjinama, gde su se palile kuće, proganjali i ubijali pojedinci, pa i porodice. Pogledajte samo koliko je naših vladara prirodnom smrću umrlo na vlasti, samo Miloš Obrenović i Josip Broz, svi ostali su ili proterani ili ubijeni. To je jedan od razloga nepostojanja civilnih vrlina.

Osim toga, neka moja istraživanja političke istorije pokazala su netoleranciju prema političkim manjinama u Srbiji. Do 1912. godine Srbija je, sa izuzetkom Roma i veoma malo Jevreja, bila etnički i verski homogena zemlja. Dakle, tu ne možemo govoriti o iskustvu života sa drugima. Netolerancija prema drugima, a naročito prema slabijima, je posledica nerazvijenog građanskog društva koje ne štiti slabije. Posle 1912. godine, kada se teritorija Srbije uvećala, i kada su počeli da ulaze drugi, na prvom mestu Albanci, Turci i Makedonci, Srbija se na isti način ponašala. Po mom mišljenju slično se desilo i sa bivšom Jugoslavijom, jer veliki deo srpske elite nije razumeo tu državu. Ne kažem ni da su je drugi razumeli, dolazeći iz Austrougarske i opterećeni drugom vrstom problema, ali ono što mene zanima je srpska strana. Koren raspada te zajednice je u nedovoljnom razumevanju drugog, i neuvažavanju činjenice da je taj drugi legitiman. A ovde se i dalje smatra da bi bilo bolje da drugih i nema. Takođe, vrlo često možete da čujete žalopojke da mi Srbi nismo jedinstveni, a ta jedinstvenost o kojoj se govori je suština svakog totalitarnog društva. Demokratsko društvo je podeljeno društvo, ali podeljeno na taj način da se populacija međusobno poštuje.

BiF: Znajući sve ovo, da li možete da tvrdite da je za vas istorija bila učiteljica života?

D. Stojanović: Dok sam još studirala, neko mi je rekao: „Lako je nama istoričarima, mi imamo 2000 godina ličnog iskustva“. Zaista je tako. Ovo saznanje vas nekako smiri, jer znate da sve strašne stvari koje se vama i vašoj generaciji dešavaju, i nisu tako strašne. Postajete svesni toga da se neprilike, bar na ovim prostorima, dešavaju maltene svakoj generaciji. Ipak, ne mislim da se iz istorije može mnogo naučiti, kao što se ni iz sopstvenog iskustva ne uči dovoljno, ali ona vam pomaže da hladnije razmišljate, a sa takvim pristupom stvari možete da prepoznajete i procenjujete kuda se one kreću.

Marija Dukić

broj 44, jun 2008.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Tekstovi

TOP 500 kompanija Centralne Evrope

by bifadmin

Biznis i Finansije i revizorsko-konsultantska kuća Dilojt (Deloitte) predstavljaju čitaocima listu TOP 500 kompanija Centralne Evrope. Na TOP 500 listi rangirane su kompanije iz 17 zemalja Centralne Evrope: Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Ukrajina, Estonija, Latvija, Litvanija, Rumunija, Bugarska, Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija. Rangiranje je bazirano na ostvarenim prihodima kompanija, a lista takođe prikazuje i neto dobit. Pored TOP 500 liste, izvršeno je rangiranje i 50 najjačih banaka, na osnovu aktive, kao i najvećih osiguravajućih društava, na osnovu upisane premije.

Koliko god je to bilo moguće, korišćeni su podaci o prihodima iz konsolidovanih izveštaja za 2008. godinu. Informacije su prikupljene iz javno dostupnih baza podataka i drugih izvora, direktno od kompanija, kao i na osnovu procena koje su bazirane na našem istraživanju. Prihodi kompanija-ćerki koje posluju u okviru velikih grupa su navedeni i u okviru konsolidovanog izveštaja i pojedinačno.

Pored Top lista, Dilojt je koristeći internacionalno iskustvo i povezanost svojih kancelarija u regionu, pripremio i komentare privrednih sektora u kojima, eksperti ove revizorsko-konsultantske kuće iznose pregled privrednih grana u okviru kojih posluju kompanije na listi.

Lista je potvrdila da najveće prihode u regonu i ove godine ostvaruju kompanije iz sektora energetike i naftnoprerađivačke industrije, kojima pripadaju prva dva mesta – poljska naftna kompanija PKN Orlen i mađarski MOL. Ukupno 151 mesto od ukupnog broja rangiranih kompanija pripadaju ovom privrednom sektoru, dok 149 kompanija posluje u okviru sektora robe široke potrošnje i transporta i 114 kompanija iz sektora proizvodnje. Nešto slabije zastupljeni sektori su: tehnologija, mediji i telekomunikacije, farmacija i nekretnine.

Na listi TOP 500 se nalazi šest kompanija iz Srbije. Prema ostvarenom prihodu od prodaje u 2008. godini, najveća srpska kompanija Naftna industrija Srbije je u regionu rangirana na 28. mestu, sledi EPS na 96. mestu, dok su se na listi TOP 500 našle još i Delta Maxi koja beleži skok na 101. mesto u odnosu na prošlogodišnju listu, zatim PTT Srbija (125. mesto), US Steel (183. mesto) i Srbijagas na 287. mestu.

Od zemalja iz užeg regiona, na listi je najzastupljenija Slovenija koje ima 4 kompanije više u odnosu na prošlogodišnju listu, odnosno 22 kompanije, od kojih je najbolje plasiran Petrol na 41. mestu. Od 11 kompanija iz Hrvatske, na najvišoj, 25. poziciji je Agrokor. Jedina makedonska kompanija koja je rangirana na ovoj listi je rafinerija nafte OKTA koje beleži skok na 344. mesto, dok se crnogorske i kompanije iz Bosne i Hercegovine nisu plasirale na listu TOP 500 u regionu.

Među 50 najuspešnijih banaka uvrstile su se 5 kompanija iz regiona i to NLB Group iz Slovenije na visokom 9. mestu i četiri banke iz Hrvatske. Dva najveća osiguravajuća društva u Srbiji rangirala su se na listi 50 najuspešnijih iz oblasti osiguranja i to Dunav osiguranje na 46. mestu, a DDOR Novi Sad na 50. mestu u Regionu.

Pogledajte Listu TOP 500 kompanija Centralne Evrope.

Darko Stanisavić, direktor u sektoru za poslovno savetovanje Deloitte
broj 59, september 2009.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Biznis & Finansije

„Prva šansa“ dobra šansa

by bifadmin

Konkurs za zapošljavanje pripravnika Prva šansa“ ove godine ima veliki odziv, a iz raznih delova Srbije se javljaju zainteresovani poslodavci. Prema vestima iz Bora, u ovom okrugu će biti zaposleno 212 mladih ljudi.

Iako se konkurs zatvara tek 31. marta, broj preduzetnika koji su se javili za učešće u programu NSZ-a je već sada veliki. Za sada su poznati podaci iz Bora, gde se 15 firmi javilo za primanje pripravnika. Prošle godine u Boru je primljen 171 pripravnik, od čega je njih samo 17 ostalo u stalnom radnom odnosu, ali ove godine program „Prva šansa“ ima drugačije uslove, kako bi obavezao poslodavce da zaposle neke od pripravnika.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u januaru ove godine u Srbiji je bilo 2,9 odsto više nezaposlenih nego u decembru prošle godine. Zato je NSZ objavila šest javnih poziva za subvencije poslodavcima za otvaranje novih radnih mesta, finansijsku pomoć prilikom pokretanja sopstvenog biznisa, kao i poziv za zapošljavanje osoba u okviru planiranih javnih radova u Srbiji.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Biznis & Finansije

Rezultati utaje poreza

by bifadmin

Domaća poreska policija je u poslednjih šest godina podnela 9.271 krivičnu prijavu protiv 11.850 osoba, od čega su 206 prijava kao konačnu posledicu imale zatvor. Posledica ovih pronevera je gubitak od 850 miliona evra, koliko je budžet Srbije oštećen utajama poreza.

Od onih koji su završili u zatvoru, najveću kaznu služiće utajivači 50 miliona dinara opreza, koji će iza rešetaka boraviti šest godina.

U poslednjih šest godina stopa utaje poreza raste, a samo prošle godine u odnosu na pretprošlu povećala se za sedam odsto. Od 2003. godine najviše prijava podneto je zbog izbegavanja poreza po odbitku (52 odsto) i poreza na dodatu vrednost (27 odsto).

Od uvođenja PDV-a, 2005. godine, izbegnuto je plaćanje 22,9 milijardi dinara ovog poreza, koji je i najslabija tačka našeg poreskog sistema.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Nove tehnologije

Kompjuterska bezbednost na srpskom jeziku

by bifadmin

Kompanija Singi Inženjering je, zbog manjka informacija na srpskom jeziku, pokrenula sajt o kompjuterskoj bezbednosti. Sajt se bavi tematikom pretnji koje nosi internet i skretanja pažnje na loše navike korisnika interneta koje ih izlažu opasnostima.

Namera je da se na jednom mestu objedine svi saveti za zaštitu personalnih računara. Na sajtu su za početak postavljeni članci koji objašnjavaju osnovne principe zaštite, upoznavajući tako čitaoce o najčešćim propustima koje čine sami korisnici računara. Na kraju većine članaka izdati su konkrentni saveti za čitaoce, kako bi mogućnost da budu inficirani sveli na minimum.

Prema informacijama iz kompanije Singi, u planu je i objavljivanje konkrentnih uputstava za otklanjanje najrasprostranjenijih virusa, kako bi se pomoglo ne samo u prevenciji infekcije, već i u čišćenju inficiranog računara, a na sajtu se nalazi i rečnik manje poznatih racunarskih pojmova.

Pored edukativne svrhe, sajt takođe ima želju da isprati najnovija dešavanja iz oblasti kompjuterske bezbednosti, u vidu informativnih vesti koje će se redovno objavljivati na sajtu, a u saradnji sa američkim sajtom Threatpost.com.

Adresa sajta je www.informacija.rs

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Nove tehnologije

Poskupljuju fiksna telefonija i kablovska televizija

by bifadmin

Upravni odbor Republicke agencije za telekomunikacije danas je sopštio da je dao saglasnost Telekomu Srbija za povećanje mesečne telefonske pretplate za direktni telefonski priključak za građane i poslovne korisnike.

Telekom ce od 1.aprila ove godine moći da promeni cene pretplate na iznos od 388 dinara bez PDV-a, uz obavezu da obavesti svoje korisnike o novoj ceni pretplate 30 dana od početka njene primene, kao i da u okviru pretplate obezbedi 150 besplatnih impulsa mesecno svakom domaćinstvu.

Ratel je dao saglasnost i preduzećuu SBB za povećanje cene usluge distribucije radijskih i televizijskih programa u svojim mrežama.

Inače, cene telefonske pretplate u regionu su znatno više nego u Srbiji: Hrvatska (10,13 evra), Makedonija (7,66 evra), Turska (6,98 evra), Crna Gora (5,96 evra) i BiH (od 4,48 do 5,11 evra, u zavisnosti od operatera).

SBB ce od 1.marta ove godine moći da promeni cenu usluge na iznos od 820 dinara, uz obavezu da obavesti svoje korisnike, najmanje 14 dana pre početka primene nove cene.(A.S.)

Izvor: Mikro.rs

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Posle 5

Pejntbol: Veseli marš

by bifadmin

Prema rezultatima naučnih istraživanja, firme koje zaposlenima omogućavaju bavljenje pejntbolom beleže veću produktivnost u radu i bolje međuljudske odnose. Nije da redakcija BiF-a nema dobre međuljudske odnose, ali zbog onih koji peru sudove za drugima odlučili smo da se okušamo u ratu.

Pre svega, valja znati da je pejntbol nastao pre skoro 30 godina u SAD, gde se proširio do te mere da sada ima preko 16 miliona igrača. Ovo je svojevrsna imitacija ratnih okršaja u kojoj timovi pucaju jedni na druge kuglicama punjenim bojom. Igra razvija timski duh zato što zahteva dobru organizaciju i strategiju, a to pre svega podrazumeva saradnju članova ekipe. U Srbiji ima oko 40 klubova koji pružaju ovu uslugu igračima, ali najdominantiji je klub „Arena no1″.

Drug član biblioteke i naše redakcije, Marko Miladinović, i autorka ovog teksta dogovorili su se da sakupe ekipu za pejntbol. Delovalo je nemoguće, ali u roku od pola sata imali smo već 18 drugara koji bi išli sa nama. I to nekako baš pola Markovih, a pola mojih. Zaputili smo se ka Areninoj “Garaži” u bloku 44, čiji se teren prostire na površini od 2.600 m2, na dva nivoa, sa postavljenim barikadama. Ekipa sačinjena od “bifovaca” i njihovih prijatelja, imala je kapitena, glavom i bradom, a posebno bradom, Marka Miladinovića, prozvanog među običnim vojnicima Majka. Moja ekipa, pak, sastojala se od drugova sa plesa, što je izazvalo brzopleto potcenjivanje od strane protivnika da smo feminizirani i sl. Većini je ovaj put na pejntbolu bio vatreno krštenje, tako da smo mnogo vremena izgubili na utvrđivanje pravila i oblačenje kombinezona. Da bi igrali ovu igru, morate imati pancire, odnosno suspenzore u zavisnosti od svog pola (ili osetljivosti). Zatim, preko njih oblačite skafander, rukavice i štitnik za vrat, a poslednji modni detalj je kaciga zbog koje ličite na moćnog rendžera, ili teletabisa (u mom slučaju). Ekstravagantni motiv su drečavo narandžasti i zeleni markeri, kako bi se timovi raspoznavali. Puška je velika i punjena kuglicama koje kada se rasprsnu ostavljaju trag u boji. Dogovor je da se ne puca sa daljine manje od dva metra, usled mogućnosti ostavljanja potkožnih boja na vašem telu, simplificirano rečeno – modrica.

PejntbolKada smo prvi put ušli u prostor delovao je kao iz dokumentaraca o Iraku. Slaba rasveta, barikade, stare gume i sl. Prva partija služila nam je za opipavanje terena i vežbu gađanja. Međutim, već u sledećoj, moji plesači smislili su ratnu strategiju, pozajmljujući elemente Counter strike-a. Majkin tim bio je malo lošije organizovan, i dok smo mi imali obaveštajca koji je dojavljivao kretanje njihovih silueta (jer samo to možete da vidite), puzeće ratnike koji prepadaju njihove stojeće artiljerce i ozbiljnog vojskovođu kome su se u mraku videle jedino bele patike dok puzi po zemlji, činilo se da su oni malo rastreseni.

No, nismo ni mi imali dovoljno ozbiljnosti da ne napravimo povremene ispade. Primera radi, jedan zaljubljeni par iz našeg tima doprineo je našem jedinom gubitku u jednoj od igara, zbog kolatelarne štete. Naime, svi smo čuvali odstupnicu dok je lepša polovina našeg pomenutog ratnika bila ispred nas. Jedno vreme je posmatrao napad svoje voljene, ali došlo je do momenta kad nije mogao da izdrži, te je nanišanio u leđa ne očekujući da će je stvarno pogoditi. Pogodio ju je, i ona je misleći da je to napad Majčinih, napustila igru. Ja sam, sa druge strane, navukla gnev protivinka, tako što nisam znala da se ispada iz igre kada si pogođen u pušku, te sam ostala. Takav bes nisam očekivala! Sa svih strana su se na mene obrušile žute kuglice, poput drečave ledene kiše koja dolazi iz mračnog neba. Tutnjanje je prošlo kada sam ušla u sigurnu zonu i gledala drugare koji trče, valjaju se, viču i pucaju. Ispostavilo se da smo mi, “feminizirani” ipak bolji ratnici od tima koji je umesto vođe imao Majku.

No, ratne traume su ostale. Kada sam se ušla u bezbednu prostoriju da platim metkiće, dečko koji radi u Areni praznio je šaržer (ako se to uopšte tako zove), a ja sam bacila one pare na sto i pokrila glavu. Međutim, traume nisu dugo trajale, protivničke ekipe nastavile su team building uz pivo i bilijar. Stvarno deluje. A Marko će sada prati sudove.

Marija Dukić
broj 59, septembar 2009.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci