2010

Prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU. Srbija je od januara do maja u zemlje CEFTA uglavnom izvozila poljoprivredne proizvode – žitarice, proizvode od njih i razne vrste pića, kao i gvožđe i čelik.

Istovremeno, najviše su se uvozili električna energija, gvožđe i čelik, kameni ugalj i obojeni metali, kao i povrće i voće.

Izvoz Srbije u zemlje CEFTA u prvih pet meseci ove godine iznosio je 1,03 milijarde dolara, a uvoz je bio 539,7 miliona dolara, što znači da je pokrivenost uvoza izvozom bila 191 odsto. U 2009. godini Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni sa zemljama CEFTA sporazuma od 1,37 milijardi dolara, što je, takođe, uglavnom bilo rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda.

CEFTA je sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Albanije, Moldavije i UNMIK-a, u ime Kosova.

Ova oročena štednja je, u slučaju potrebe, dostupna klijentima i pre isteka roka oročenja, sa kamatom koja važi za najpovoljniji rok do trenutka razoročenja (kamatna stopa na sredstva po viđenju primenjuje se samo ukoliko se sredstva razoroče pre isteka roka od 6 meseci, a za sva ostala razoročenja vrši se stepenasti obračun kamate).

Kao dodatnu povoljnost, Banka će štedišama koje se odluče da oroče svoja sredstva u iznosu protivvrednosti od minumum 100 evra, na rok od najmanje 12 meseci, omogućiti konverziju evra u švajcarske franke, bez bilo kakvih dodatnih troškova, uz primenu srednjeg kursa prilikom prodaje evra i kupovine franaka.

U akciji stimulisanja oročene štednje u švajcarskim francima do 30.09.2010. godine, u Komercijalnoj banci kamatne stope iznose od 1.00 – 4.25% za redovne štediše i od 1.00 – 4.30% za najmlađe – Cvrčak štedište.

„Pad vrednosti dinara, uprkos tome što je Narodna banka Srbije kako bi ublažila taj trend, intervenisala sa više od 1,1 milijarde evra, govori o disbalansima u privredi“, naglasio je Šaravanja i dodao da obaveze prema inostranim kreditorima nisu zanemarljive, a deficit tekućeg računa platnog bilansa, u uslovima smanjenog priliva stranih direktnih investicija, još uvek veliki. Nakon što su zvaničnici Narodne banke Srbije polovinom juna citirani u domaćim medijima da pad vrednosti domaće valute na 110 dinara za 1 evro ne bi predstavljao rizik za inflaciju, sada postoji realan rizik da će dinar zaista relativno brzo dostići taj nivo.

Očekujeje se prosečna stopa inflacije od 6,3 odsto u 2011. godini, a po rečima Šaravanje: „Iako ne očekujemo da će ove godine Narodna banka Srbije dalje smanjivati referentnu kamatnu stopu, ne verujemo ni da će ona podizati kamatnu stopu radi odbrane dinara. Naš rezon je takav da, ako NBS i Vlada žele da smanje evroizaciju u privredi, neće podizati referentnu kamatnu stopu, jer bi to smanjilo tražnju za dinarskim kreditima“. Sem toga, pomenute devizne intervencije same po sebi deluju na povećanje dinarskih kamatnih stopa na međubankarskom tržištu, jer kad NBS prodaje evre ona kupuje dinare, odnosno povlači te dinare iz opticaja.

Subvencionisani gotovinski krediti u dinarima (čiji je iznos oko 100 miliona evra) i jednokratni podsticaj od 6,5 milijardi dinara za penzionere i one koji primaju plate iz budžeta sigurno će podstaći potrošnju. Očekujemo da će se to reflektovati i na uvoz. U poslednjem kvartalu ove godine, zbog baznog efekta, očekujemo smanjenje stope rasta izvoza i ne verujemo da će transferi iz inostranstva dostići obim od prošle godine. Zbog toga prognoziramo da će deficit tekućeg računa platnog bilansa biti 6,7 odsto BDP-a ove godine, odnosno nešto veći u poređenju sa prošlom godinom.

Cene hrane u Crnoj Gori su 79 odsto proseka EU, u Bosni i Hercegovina su 77, a u Albaniji 72 odsto proseka. Prema podacima Evrostata za 2009. godinu, Švajcarska je po cenama hrane i bezalkoholnih pića u vrhu evropske rang liste, sa 141 odsto proseka EU, a među evropskom dvadesetsedmoricom je najskuplja Danska – sa 139 odsto proseka. Cene u Irskoj, Finskoj, Luksemburgu, Austriji, Belgiji, Nemačkoj i Francuskoj kreću se od 10 do 30 odsto iznad proseka EU.

Poredeći prosečnu zaradu i odnos domaćih cena i proseka EU, Srbija po standardu građana nalazi se na začelju evropskih zemalja, kaže za B92 Saša Đogović iz Centra za tržišna istraživanja. On kaže da oko 60 odsto građana Srbije raspolaže sredstvima kojima podmiruju isključivo troškove hrane i stanovanja, i jako malo novca im ostaje za ostale potrebštine. Prema njegovim rečima, paradoks predstavlja što se bez obzira na to, dosta novca izdvaja za duvan i alkohol.

Tim povodom Komandant Gradskog štaba za zaštitu od elementarnih nepogoda Beograda Branko Smiljanić rekao je da „će preventivno obaveštavanje o nailasku elementarne nepogode, sigurno olakšati rad svima nama i omogućiti da na vreme adekvatno reagujemo i sprečimo štetu, ili spasemo živote. Ovaj servis od značaja je i za građane, koji mogu na vreme da se organizuju i zaštite.“

Dobijajući pravovremene informacije, korisnici servisa MeteoUNIQA mogu na vreme reagovati i preduzeti mere kako bi izbegli i sprečili eventualne materijalne štete na kući, kolima ili firmi; izbeći napuštanje kuće u vremenu kada se očekuje vremenska nepogoda; mogu izbeći putovanje kolima ili izabrati alternativne puteve, zatvoriti prozore, ukloniti auto iz blizine drveća i bandera, ali upozorenje mogu preneti i komšiji kako bi i on na vreme reagovao i zaštitio imovinu ili automobil. MeteoUNIQA je na raspolaganju u bilo kom mestu u Srbiji.

MeteoUNIQA podrazumeva:
■ upozorenja u pogledu tipa i intenziteta ekstremnih meteoroloških pojava
■ precizno upozorenje specijalno za konkretno mesto stanovanja na osnovu
poštanskog broja i u izabranom formatu (SMS poruka ili e-mail)
■ upozorenja dostavljena pravovremeno i pre pojave neželjenih meteoroloških
događaja. Informacije poslate putem SMS-a ili e-maila klijenti primaju samo onda kada
meteorološke pojave prevazilaze normalne vrednosti, u većini slučajeva najkasnije 2 časa pre
njihovog nastanka.

E kapija piše da su ova tri grada pobedila na takmičenju u upravljanju finansijama i kreditnoj sposobnosti koje je USAID u februaru organizovao za 16 lokalnih samouprava. Kao nagradu, gradovi su dobili uspostavljanje međunarodnog kreditnog rejtinga na čijoj izradi je radio „Moody`s“.

Ovim povodom lokalne vlasti iz Srbije prvi put će se pojaviti na mapi međunarodnih investitora, kao nova destinacija za kretanje njihovog kapitala.

Građani ovih gradova će takođe imati koristi od utvrđivanja kreditnog rejtinga tako što će imati pristup informacijama o kvalitetu upravljanja javnim sredstvima u svojoj zajednici, kao i korišćenju sredstava koja oni uplaćuju u budžet opštine. Kako navodi USAID, to će doprineti većem broju privatnih investicija, povećaće mogućnosti za zapošljavanje i podstaći ekonomski razvoj ovih lokalnih samouprava.

Kamatica piše da se najvećim delom platne kartice koriste na prodajnim mestima i bankomatima u inostranstvu, dok je korišćenje za podizanje gotovine na šalterima banaka zanemarljivo. S druge strane, vrednost prosečne transakcije karticom je najveća na šalterima banaka u inostranstvu, a najmanja na prodajnim mestima. Razlog ovome je praktične prirode – građani kojima je potrebna veća količina novca sa kartice, često podižu gotovinu na šalteru zbog ograničenih iznosa koje je moguće podići sa bankomata. Drugi bitan faktor ovome je što u pojedinim delovima inostranih zemlja neke usluge nije moguće platiti karticama, te građani novac podižu za nekoliko dana unapred, kako bi uvek raspolagali dovoljnom količinom gotovine.

U 2009. godini je ostvaren najveći broj transakcija u inostranstvu do sada i u odnosu na 2008. godinu nešto niži ukupan promet „srpskim“ platnim karticama, ali je primetan pad prosečne vrednosti transakcija. Iako su kriza i niži životni standard uticali na smanjenje prosečne transakcije u inostranstvu, stalni rast korišćenja ’srpskih’ platnih kartica i ukidanje viza prema zemljama zapadne Evrope su nadvladali negativne efekte.

U 2009. godini je ostvaren promet od oko 160 miliona evra putem platnih kartica izdatih od strane domaćih banaka. To je nešto niže od 2008. godine, ali se trend ponovnog rasta nastavlja u prvom kvartalu 2010. godine, kada je utrošeno 41,2 miliona evra. Kada se za ukupan promet karticama u inostranstvu izdatim od strane poslovnih banaka u Srbiji izračuna prosečna naplaćena provizija, dolazimo do podatka da je u poslednjih 5 godina samo na bankarske tarife za korišćenje platnih kartica utrošeno preko 10 miliona evra od strane srpskih građana.

Istovremeno, prateći trend potrošnje platnim karticama u inostranstvu, može se očekivati da će već u 2011. godini potrošnja srpskih građana u inostranstvu samo putem platnih kartica dostići čak milijardu evra.

Iako je evidentno da tržište korišćenja platnih kartica u Srbiji raste neverovatnom brzinom i dostiže zavidne rezultate, što potvrđuju i izveštaji Visa i MasterCard-a, u kojima je Srbija u grupi zemalja sa najvišom stopom rasta tržišta kartičarskih proizvoda, potencijal još uvek nije u potpunosti iskorišćen. Prema poslednjim podacima o korišćenju platnih kartica u Srbiji, u prvom kvartalu 2010. godine je oko 2,8 miliona platnih kartica bilo aktivno. Od ovog broja oko 2 miliona čine debitne kartice, 700.000 kreditne kartice i oko 60.000 poslovnih kartica. U odnosu na 2005. godinu, kada je 1,15 miliona platnih kartica bilo aktivno, ovo predstavlja više nego dvostruko povećanje. Ipak, još uvek je prisutan veliki broj neaktivnih izdatih kartica. U Srbiji je tek svaka druga izdata kartica aktivna. Naime, do kraja prvog kvartala 2010. godine je ukupno izdato preko 6 miliona platnih kartica, od čega je 46% njih bilo aktivno. Najveću aktivnost imaju kreditne kartice, gde je oko 70% izdatih kartica i korišćeno, dok je najmanja aktivnost prisutna kod debitnih kartica, gde je od ukupnog broja izdatih kartica tek 41% bilo i korišćeno.

E kapija prenosi da se studija bazira na iskustvima drugih evropskih gradova – Barselone, Beča, Dablina, Varšave, Praga – a koji su prema velični ili karakteru slični Beogradu.

Veliki privatni projekti koji predviđaju izgradnju solitera, odnosno zgrada koje prelaze 12 spratova, ne mogu da počnu da se grade dok ne bude završena izrada pomenute studije. Među njima su i izgradnje kule kod hotela „Jugoslavija“ i solitera u Bloku 65 u Novom Beogradu.

Visina objekata u Beogradu propisana je Generalnim planom grada Beograda do 2012. godine. Tim aktom je propisana visina objekata koji se mogu graditi i to prizemlje i šest spratova za stambene zgrade, prizemlje i osam spratova za poslovne zgrade u starom Beogradu i Zemunu i prizemlje i dvanaest spratova za poslovne zgrade na Novom Beogradu.