јануар 2012

Posebno mesto u novim modelima ekonomskih teorija koje treba da odgovore na postavljena pitanja biće Bihejvioralna ekonomija. To je ona ekonomija koja će se više baviti ljudskom prirodom, navikama, sklonostima, očekivanjima.

U nedavnim analizama švajcarskih eksperata konstatovano je da se “prilikom pokušaja razvoja poslova širom Istočne Evrope, Afrike i Azije, milijarde eura gube usled nepoznavanja lokalne kulture, tradicije, istorije i mentaliteta”.

Takav je i slučaj jednog poslovnog čoveka iz Engleske, koji je po dolasku u Srbiju u neformalnom razgovoru sa predstavnicima lokalne vlasti iz Vrnjačke Banje izjavio (pored ostalog) kako je “NATO bombardovanje prošlo, i da to treba lepo sve zaboraviti i ići dalje”. Na ovu opasku reagovao je jedan od prisutnih upozorivši gospodina iz Engleske “da to ne ponovi ni slučajno pred potencijalnim budućim zaposlenima kako mu se ne bi dogodilo nešto jako ružno”. Obzirom da pomenuti gospodin nije poslušao savete konsultanata iz Srbije, ispostavilo se da je vrlo brzo morao da spakuje kofere i da se vrati u London neobavljenog posla.

Psihološki momenat, istorija i pogotovo mentalitet ljudi na određenom području nekada i presudno utiču na uspešni razvoj poslovanja, rečeno je na panelu Ekonomskog foruma u Davosu.

Pitanju o ulozi politike u budućoj Bihejvioralnoj ekonomskoj teoriji i praksi biće ubuduće dato više prostora, a ne kao sada, kada se političari pojavljuju samo u trenucima kriza. I tokom kriza je uloga političkih vatrogasaca obično samo “ekvilibrijum” između aktera krize i naroda koji traži hino gašenje vatre. U novim, tzv Bihejvioralnim teorijama ekonomije, koje polaze sa stanovišta da je ljudska priroda iracionalna, posebno mesto imaće političke odluke koje treba donositi u zadatim momentima, kako bi praksa što bolje potvrdila ovaj tip ekonomskih teorija.

Poseban fenomen na koji je ukazano u Davosu je “postojanje kapitala na globalnom nivou”, koga u praksi svi “sakrivaju” i horski ponavljaju kako “para nema”.

Jedan od kalauza koji bi sefove u kojima se ovaj sveži kapital danas nalazi mogao da otključa i stavi u preko potrebne privredne tokove, jeste redefinisanje kamatnih stopa koje su do sada uglavnom korišćene kao mere pritiska a sa ciljem sprečavanja pojave inflacije ili deflacije. Kako god bilo standardni modeli po kojima se ‘u igru’ ubacivao faktor kamatnih stopa pokazali su se totalno neefikasnima.

Učesnici panela su se složili da će proći neko izvesno vreme dok se ponovo prostudiraju modeli kako i kada koristiti koji vid kamatnih stopa, jer je ceo problem daleko kompleksniji nego što se u prvom momentu činilo.

Do sada su kamatne stope više upotrebljavane kao instrument političkog pritiska bez dovoljnog razumevanja svih mogućih posledica njihove primene. Tako su zajmodavci i učesnici tržišne utakmice u slučaju Grčke upali u zamku koja se potom reflektovala kao strahovita kriza dovoljno jaka da razdrma i kompletnu evrozonu.

Kako god da bude, ekonomisti će i dalje morati da postavljaju prava pitanja, a do njih mogu doći u permanentnom dijalogu sa poslovnom zajednicom i predstvnicima lokalne sredine.

Zoran Vitorović,

Davos

Javni i privatni sektor moraju daleko više da sarađuju u osposobljavanju radnika koji će biti biti u stanju da se prilagode novoj informatičkoj eri. Možda najvažniji segment je suštinska promena koju većina budućih zaposlenih mora da usvoji.

Promena je vezana za logiku “završiš studije-radiš-cekaš penziju”. To je u modernom informatičkom društvu “nemoguća misija”, obzirom da zaposleni celog života moraju da ulažu u obrazovanje, lični portfolio i da prate sve promene do kojih dolazi u pogledu kvaliteta i potreba određenih radnih mesta. Globalna mobilnost radne snage, tačnije najveće migaracije u istoriji čovečanstva, su mehanizam koji može pomoći u smanjenju nezapolenosti.

Kada je Zak Atili, dugogodišnji lični sekretar Fransoa Miterana i potom komesara Evropske ekonomske zajednice, u jednoj od svojih knjiga napisao da je “21 vek vek konstantnog ulaganja u znanje” i da će samo oni koji budu spremni i u mogućnosti da putuju zbog potrebe posla, imati realni pregled aktuelnog stanja – niko mu nije verovao. Sada se potvrđuje da je Atali predvideo procese koji nam slede. Jedino što i oni koji su mu verovali nisu očekivali da će svega par godina po objavljivanju knjige sve ovo postati gorući problem.

Učesnici panela o budućnosti ljudskog kapitala upozorili su da se Evropa ali i Severna Amerika nalaze pred ozbiljnim problemom. Ukoliko to ne reše, populisti i desničari će “problem” iskoristi i ponovo ćemo se suočiti sa razaranjima, krvlju i beznađem.

Problem koji je apostrofiran vezuje se za 80 miliona nezaposlenih mladih, starosti od 15 do 24 godine, koji polako ali sigurno gube poverenje u sve “prazne priče” političara. Agresivnost ove populacije najbolje se uočava na sportskim takmičenjima ili po metroima kada iz “čista mira” mladi ljudi prebijaju nepoznate prolaznike do smrti.

Generalno postoji veliki broj faktora koji utiču na zapošljavanje. Strukturalna nezaposlenost je široko rasprostranjena i ukazuje na raskorak koji postoji između aktuelne finansijske krize i potrebe/spremnosti kompanija da se prilagode novim modelima poslovanja.

Tu je i veliki jaz koji postoji između veština i osposobljenosti radne snage i spremnosti nezaposlenih da uopšte preuzmu posao. Velika većina ne želi da radi za, kako kažu, mizerne plate.

Sve ovo uticalo je na pojavu “privremeno zaposlenih” ili “zaposlenih” u sivoj ekonomiji. Brzina globalnih promena sa sve razvijenijim modernim tehnologijama, pojam radnog vremena od “9 do 5” je potpuno relativizovala.

Ovi trendovi ukazuju na očigledne rizike pogotovo u pogledu potencijala za izbijanje socijalnih nereda i socijalno uzrokovanih kriza.

Pobornici reformi unutar postojećeg kapitalističkog modela smatraju da “je ključ promena u rukama privatnog sektora, vlada i nevladnih organizacija” koji zajedničkim snagama treba da indentifikuju “veštine i profile obrazovanja koje današnja poslovna zajednica treba”. Kao primer “demokratičnog kapitlizma” gde je ovaj pristup dao izuzetne pozitivne rezultate uzima se Indija.

A najvažniji elemnent je vezan za “širenje svesti da je 21 vek vek znanja”. To podrazumeva da je neophodno školska stečena znanja uporediti sa radnom praksom i konstantno raditi na doobukama, dokvalifikacijama i stalnom usavršavanju zaposlenih. A u tome mogu prednjačiti kompanije koje će konstantno (celog života zaposlenih) ulagati u njihovo dalje usavršavanje.

Druga mogućnost koju treba više iskoristiti kako bi se smanjila globalna galopirajuća nezaposlenost su – migracije i mobilnost. Procenjuje se da je u svetu dnevno milijarda ljudi zbog posla u tranzitu. Unutar država reč je o 750 miliona “globtrotera” koji svakog dana putuju “do i od“ radnog mesta, a internacionalno je ta brojka procenjena na 250 miliona ljudi. Radne migracije su u modernom informtičkom dobu poželjne i potrebne. Da bi one bile i efikasnije u smislu smanjenja nezaposlenosti mnoge vlade treba da skinu restriktivne mere usmerene ka imigrantima, makar to bili i dnevni imigranti, tzv “prekogranični”.

Učesnici panela su podvukli da je slobodan protok roba i kapitala doprineo progresu društva. Sada je na redu podsticanje “radne dnevne migracije” stanovništva. “Ukoliko se nezaposlenost ne postavi kao problem broj jedan koga trebamo svi zajedno da rešavamo, ljudski potencijal preti da postane najizgubljeniji resurs planete. A to može da izazove u kontekstu drugih transformacija neke nove ratove, regionalne ili nacionalne”, rečeno je na panelu u Davosu.

Zoran Vitorović,

Davos

Tim Kuk, izvršni direktor Epla, istakao je da su ovi izuzetni rezultati postignuti zahvaljujući velikoj potražnji za modelom ajfona 4S, ali i ajpedima, koji drugu godinu za redom obaraju rekorde prodaje. 4S je zabeležio rast prodaje od 128% u odnosu na isti period prošle godine, a ajpedi rast od 111%. Nastavak dobrih rezultata očekuje se i u tekućem kvartalu, pošto je 4S počeo da se distribuira i na kineskom tržištu.

Akcije Epla su porasle za 7,5 odsto i dostigle vrednost od 451,94$. IT gigant iz Silikonske doline zabeležio je neto profit u iznosu od 13,06 milijardi dolara, odnosno 13,87 dolara po akciji, daleko ispred prethodnih predviđanja analitičara koj isu očekivali profit od približno 10$ po akciji. Menadžment kompanije najavio je da neće dozvoliti da “novostečeni novac dugo bude neiskorišćen” i da traži načine da uloži sredstva u dalji razvoj.

Zanimljivo je da je novа generаcijа šefovа vodećih svetskih investicionih forumа i evropskih bаnаkа odbilа dа se pojаvi u Dаvosu. Senku na ovaj događaj bacaju i sve crnje prognozeali i to što polovina učesnika Foruma prognozira da će se u narednih godinu dana dogoditi„veliki geopolitički lom”.

Eliti se na Davosu nepozvana pridružila i opozicija. Tu su predstavnici globalnog pokreta „Okupirajmo Vol Strit“ koji su se nepozvani smestilinа mesnoj železničkoj stаnici u Dаvosu, nа pristojnoj udаljenosti od Kongresnog centrа.

„Jedаn odsto nаjmoćnijih ljudi svetа okupio se u Dаvosu dа rešаvа životne probleme preostаlih 99 odsto ljudi. U SAD vodeći izvršni direktori korporаcijа zаrаđuju 142 putа više od običnih rаdnikа. Više od 40 odsto Amerikаnаcа više ne veruje u kаpitаlizаm kаo ideаlni model društvа. U Evropi milione mlаdih ostаvili su bez budućnosti. Tаj model debаte u zаtvorenim, ekskluzivnim krugovimа više ne prolаzi”, poručio je Dejvid Rot, predsednik omlаdinske podružnice švаjcаrskih socijаldemokrаtа iz igluа u snegom zаtrpаnom Dаvosu.

Sаsvim drugа grupа nepozvаnih nа Forum okupilа se juče 10 kilometаrа dаlje, u ultrаbogаtаškom Klostersu, nа snežnom polo turniru. Prebogаti vlаsnici konjа sposobnih zа trke nа snegu, džokeji, prаteći timovi i sudije prebаcivаni su ceo dаn po snežnoj mećаvi helikopterimа iz Cirihа, Kortine d’Ampeco i Sаn Moricа do vilа i konjušnicа nа 1.200 metаrа nаdmorske visine. Broj posmаtrаčа konjičkog tаkmičenjа u Klostersu prevаzilаzi broj učesnikа Svetskog ekonomskog forumа u Dаvosu, prenosi аgencijа Blumberg.

Anja Šifrin, koja nas je izveštavala sa prošlog Foruma, nastavlja da piše na svom bloguo Davosu, ali iz drugog ugla – iz ugla saputnice učesnika.

Udruživanjem, kompanije će kroz zajednički rad imati mogućnost da poboljšaju svoju konkurentnost na domaćem i stranim tržištima, razviju delotvornije marketinške strategije i bolje predstavljanje pred nacionalnim i medjunarodnim telima i institucijama.Osnivanje Nacionalne asocijacije preradjivača mesa pomogao je Agrobiznis projekat Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID)

U najnovijem izveštaju objavljenom krajem novembra 2011, OECD je projektovao smanjenje mađarskog BDP-a za 0,6%, što je smanjenje u odnosu na prethodnu prognozu rasta od 3,1%. Analitičari su se u Rojtersovoj anketi izjasnili da će pad biti 0,1%, dok mađarska vlada projektuje budžet za 2012. godinu na pretpostavci rasta od 0,5%.

Zvaničnici EBRD-a su dva puta prošle nedelje pozvali Mađarsku da postigne sporazum sa MMF i EU. Piroška Nađi, ekonomista u EBRD-u rekao je da je ova institucija spremna da podrži Mađarsku kada ona postigne sporazum sa zajmodavcima i promeni svoju politiku. „Možemo igrati ulogu u finansijskom sektoru i još uvek predstoje značajne reforme u saobraćajnoj politici“, izjavio je on.

Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD-a rekao je da uprkos prividu mirnog stanja prve nedelje 2012, kada je Mađarsku potresla velika rasprodaja akcija na berzi, brige investitora su vezane za ranije državne neuobičajene mere kao što su oporezivanje u finansijskom sektoru i Zakon o Centralnoj banci. „Mislim da sve ove stvari zajedno sa makroekonomskom nestabilnošću prave Mađarsku još ranjivijom na krizu u Evrozoni i ostale globalne ekonomske slabosti“, izjavio je on.

Berglof kaže da je jasno da će zajmove Mađarska verovatno dobiti, ali da je jasno da to neće biti kreditna linija koju je prvobitno tražila. U današnjem izveštaju EBRD-a o regionalnom ekonomskom prosperitetu stoji da je Mađarska najizloženija krizi Evrozone u čitavom regionu EBRD-a i da će to uticati na pad vrednosti forinte. Rizici u Mađarskoj će pojačati ovaj negativni trend zbog odsustva međunarodne pomoći i kredita za građanstvo i privredu smanjenim za oko 2% BDP-a u prošloj godini.

Pokušaji nacionalne banke da brani valutu, koja je već podigla referentnu kamatnu stoipu za 100 poena pri kraju 2011. uticaće na dalji rast depresijacije forinte. Nesigurnost sklapanja aranžmana sa MMF i EU projekcija pada mađarskog BDP-a ove godine može biti 1,5% ističu ekonomisti EBRD-a.

EBRD u izveštaju ističe da je usvajanje novog Ustava i nametanje zakonskih ograničenja nezavisnosti Centralne banke te ostale ekonomske mere značajno utiču na uzdržanost EU i MMF-a prema Mađarskoj prilikom pregovora o novom finansijskom aranžmanu. Zbog velikog udela stranih investicija na domaćoj berzi investitori su nesigurni i zbog slabosti nacionalne valute i posebno se ističe da je država izuzetno ranjiva na depresijaciju forinte.

Ekonomija evrozone bi trebalo u ovoj godini da uđe u blagu recesiju a rast u zemljama u razvoju će verovatno biti usporen i to zbog pogoršanja uslova u njihovom okruženju. Najbrži izlaz iz ovakve situacije je vraćanje poverenja u evrozonu osnaživanjem njenog privrednog rasta, uz istovremena podešavanja i veću likvidnost.

U drugim razvijenim ekonomijama trebalo bi obratiti pažnju na srednjoročni fiskalni debalans, i reformisati finansijske sisteme, istovremeno podržavajući oporavak.

U poslednjoj četvrtini 2011. sa pojavom krize evrozone porasli su rizici u celom svetu. U drugim delovima sveta zabeleženi su padovi zbog još nekih faktora, poput martovskog zemljotresa u Japanu. Međutim, ima i zemalja koje su doživele rast, npr zbog stabilizacije cene nafte koja je pospešila potrošnju. Međutim, ovde nema mesta preteranom optimizmu, jer se uskoro očekuje pad.

No, iako se vidi da globalna ekonomija usporava, ne očekuje se njen kolaps. Privredna aktivnost u razvijenim zemljama trebalo bi da raste za 1,5 odsto, ali ovo je sporo, te neće uticati mnogo na smanjivanje nezaposlenosti. Najrazvijenije ekonomije međutim odolevaju ulasku u recesiju. Stvar će biti bolja ako se lideri zemalja evrozone više pozabave ovim problemom kada bi već početkom 2013. mogli očekivati normalizaciju.

Uprkos rastu troškova inputa, mnoga preduzeća u evrozoni smanjila su cene svojih proizvoda i usluga kako bi pokrenule svoje psolovanje posle perioda stagnacije. U Nemačkoj, koja je pokretač čitave evrozone, zabeležen je najveći rast u sektoru usluga u poslednjih sedam meseci, dok je i prerađivačka industrija po prvi put zabeležila rast posle četiri meseca stagniranja. U Francuskoj je proizvodnja u padu već pola godine, dok segment usluga istovremeno beleži neometani rast.

Velike kompanije sada pokazuju više samopouzdanja jer veruju da će uskoro biti postignut konačan dogovor u vezi sa grčkim obveznicama, čime će i formalno biti okončana skoro dvogodišnja kriza u Grčkoj, koja je destibilizovala čitavu evrozonu. Predstavnici nemačkih i francuskih vlasti su u ponedeljak objavili da je na pomolu postizanje dogovora sa predstavncima privatnog sektora o preuzimanju dela grčkog duga, iako su vlasti u Grčkoj još uvek obavezne da obave obećane ekonomske reforme.