Klimatske promene u kombinaciji sa brzim porastom stanovništva, ekonomskim rastom i sleganjem zemljišta mogli bi dovesti do devetostrukog povećanja globalnog rizika od poplava u velikim lučkim gradovima od danas do 2050, navodi OECD.
Naftna industrija Srbije (NIS) isplatiće sutra akcionarima 75,83 dinara dividende po akciji za 2012. godinu u bruto iznosu, odnosno neto 64,45 dinara. NIS je danas saopštio da ukupna suma za isplatu dividende za prošlu godinu iznosi 12,36 milijardi dinara, što je najveći iznos koji je za dividendu isplatila neka kompanija koja je listirana na Beogradskoj berzi.
Svi tržišni faktori koji su u proteklih mesec dana bili razlog da tržište bude izuzetno pasivno, a cene u padu, su i dalje aktuelni i uticajni, pa se ni situacija u protekloj nedelji bitnije ne razlikuje od tržišnih dešavanja u prethodnim nedeljama. Iako je za 59,47% veći nego prethodne nedelje, obim prometa roba kojim se trgovalo na novosadskoj berzi je skroman – svega 598 tona. Finansijska vrednost prometa u nedelji za nama je iznosila 15.618.660 dinara i za 58,61% je veća od upoređujućeg podatka iz prethodne nedelje.
Kukuruz je doživeo takav cenovni sunovrat u proteklih 45 dana, da je svakako najinteresantnije posmatrati upravo ovo tržište, ako ništa drugo, a ono zbog saznanja o donjoj granici do koje će cena ove robe dalje padati. Prosečna cena trgovanja protekle nedelje je iznosila 13,74 din/kg (12,73 bez PDV), što je za 2,73% niže u odnosu na prosečnu cenu u prethodnoj nedelji. Poslednji put kukuruz je ovakvu cenu imao još u junu 2010. godine. S obzirom na vrlo nizak nivo cene ove robe, svaki dalji njen pad, ozbiljno ugrožava i inače uzdrmanu tržišnu poziciju kukuruza. Da li je ovonedeljni cenovni pad od 2,73% signal da će se ovaj višenedeljni siloviti silazni cenovni trend zaustaviti, pokazaće već sledeća nedelja. Podsetimo da je u nekoliko navrata nedeljni pad cene ove robe iznosio i preko 10%.
Pšenica stoji na baržama u srpskim lukama, domaća tražnja je nezainteresovana, a cena je u blagom padu. Promet je beznačajno mali, ali je cena indikativna za praćenje ovog tržišta. Cena od 16,52 din/kg (15,30 bez PDV) za 1,96% je manja od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji. Na ovom tržištu nema tako izraženih turbulencija kao kod kukuruza. Razlog za ovu konstataciju nalazimo u činjenici da već samo saznanje o prisustvu trenutno pasivne izvozne tražnje, daje perspektivu ovom tržištu koje će profunkcionisati u punom kapacitetu već prilikom otklanjanja prvog od navedenih faktora koji trenutno blokiraju promet ove robe.
Od jesenjih kultura, prva žetva će biti žetva soje. Približavanjem žetve, sve je veći interes za trgovanjem kako soje prošlogodišnjeg roda, tako i soje novog roda. Soja roda 2012 se preko “Produktne berze” u Novom Sadu prodavala po ceni od 59,40 din/kg (55,00 bez PDV) što je za 2,65% manje od cene prethodne nedelje. Soja novog roda sa isporukom po zvršetku žetve se prometovala po prosečnoj ceni od 36,28 din/kg (33,59 bez PDV). U odnosu na prethodnu nedelju to je za 1,60% niža cena.
Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Današnja vrednost PRODEX-a od 192,73 indeksnih poena, zavređuje detaljniju analizu uzroka i posledica ovakvog pada. U poslednjih godinu dana, trend pada cena kukuruza i pšenice imao je presudnu ulogu na kretanje ovog indeksa, u pomenutom periodu.
Pre godinu dana cena pšenice i kukuruza bile je identična i kretala se na nivou od 27,00 din/kg, bez PDV-a. Od tada kukuruz beleži konstantan pad cene, uz dva perioda kada je cenovni pad bio drastičan. Prvi period je februar ove godine, kada je postalo jasno da od srpskog izvoza kukuruza u tekućoj ekonomskoj godini nema ništa, zbog poznatih problema oko zaraženosti aflatoksinom. Drugi period je vezan za avgust, kada je procena stanja zaliha prošlogodišnjeg kukuruza, cena ovog artikla na svetskim berzama i možda preuranjena procena o hipeprodukciji novog roda, dovela do pada cene kukuruza na nivo od 12,50 din/kg, bez PDV-a.
Istovremeno cena pšenice je u poslednjih godinu dana imala drugačiji trend pada. Cena je stabilna duži vremenski period, a onda doživi nagli pad, nakon koga se opet stabilizuje na tom nižem nivou. Dva su slučaja naglog pada registrovana u proteklih godinu dana Prvi je vezan za pad cene na nivo od 22,50 din7kg, bez PDV-a, početkom marta, kao reakcija na pad cene kukuruza neposredno pre toga, a drugi je sezonski pad cene pšenice nakon žetve, na nivo od 15,50-16,00 din/kg, bez PDV-a.
Poslednji put su ovako niske cene pšenice i kukuruza, registrovane još u avgustu 2010.godine, odnosno tačno pre tri godine, kada je i poslednji put zabeležena indeksna vrednost PRODEX-a, ispod 190,00 indeksnih poena. Inače današnja vrednost ovog pokazatelja, od pomenutih 192,73 indeksnih poena, je za 1,40 indeksnih poena niža nego prošlog petka.
SVET
Svetske izvozne cene pšenice, zabeležile su male neto promene u proteklih nedelju dana, a samim tim je i IGC GOI pod indeks pšenice ostao na minimumu u poslednjih trinaest meseci. USDA-ov izveštaj sa početka nedelje je pokazao da je došlo do povećanja izvoza čime su krajnje zalihe stavljene na minimum u poslednjih šest godina. Što s tiče kukuruza, iako je stanje useva dobilo ocenu 64% dobar/odličan, suša predstavlja ozbiljan problem, kako budućem potencijalu useva tako i nemogućnosti setve velikog obima površine pod usevima, čak neki analitičari strahuju da bi mogla da se ponovi 2012. godina, kada je kukuruz dostigao rekordnu cenu i kada je došlo do najgore suše od 1930. godine. Naime u Ajovi i Ilionoisu, glavnim uzgajivačima kukuruza u Americi, kiša nije pala protekle dve nedelje.
Cena septembarskog fjučersa na kukuruz je u poslednjih nedelju dana skočila za 1,71%, dok je fjučers na pšenicu pojeftinio za 0,61%.
Ocena stanja useva soje je na nivou od 64% dobar/odličan, što predstavlja skok u odnosu na prošlu godinu i nivo od 34%. Fjučersi soje u Americi, najvećem proizvođaču, zabeležili su najbolji nedeljni skok u proteklih godinu dana, na osnovu suvog vremena koje nedozvoljava setvu preostale površine, a i preti već posejanim usevima.
Avgustovski fjučers na soju ima veću vrednost u odnosu na prošli petak za 0,91%, a na sojinu sačmu za 2,71%.
U Budimpešti je pšenica sa septembarskom isporukom skuplja za 0,12%, dok je kukuruz skuplji za 0,69%. U Parizu je postavljen novi fjučers na kukuruz sa novembarskom isporukom. Pšenica je jeftinija 2,32%, a kukuruz za 0,31%.
U skoro svim velikim gradovima u Kini zabeležen je skok cena stanova tokom jula meseca, usled spekulacija da vlada ove zemlje neće više koristiti neke od oštrih restrikcija na tržištu nekretnina.
U čak 69 od 70 gradova skočile su cene nekretnina u Kini, u poređenju sa istim periodom prošle godine, u južnom industrijskom centru Guangžuu za čak 17%, a u Pekingu i Šangaju za po 14%. Ekonomski nalatičari smatraju da će se sadašnja vlada Kine više oslanjati na veliki potencijal domaćeg tržišta nekretnina i podupirati njegov dalji stabilan razvoj. Državna novinska agencija Xinhua čak je i najavila da će vlada u naredna tri meseca objaviti „dugoročni mehanizam zdravog i održivog razvoja tržišta“. Prethodno je u martu Peking postao jedini grad koji je povećao minimalnu ratu otplate za drugu nekretninu u posedu za čak 60%, i porez na imovinu za 20%, prenosi Bloomberg.
Silvio Berluskoni opet senzacionalistički privlači pažnju svetske javnosti preteći da će ako bude izbačen iz Senata zbog osude za poresku prevaru “srušiti vlast”, čiji je deo i njegova partija PDL.
Iz PDL-a međutim kažu da opstanak Vlade zavisi i od ukidanja nepopularnog poreza na imovinu, a premijer Enriko Leta odgovara da neće podržati nijednu meru koja bi povećala dug Italije. Pa opet, on smatra da bi krah aktuelne Vlade potkopao italijansku ekonomiju.
Izvor: Vol Strit Džurnal
Holandski naučnici veruju da velike količine ugljen-dioksida koje nastaju u termoelektranama mogu da se iskoriste za stvaranje još više električne energije.
Termoelektrane širom sveta godišnje oslobađaju oko 12 milijardi tona ugljen-dioksida dok sagorevaju ugalj, a toplane još oko 11 milijardi tona, procenjuje Scientific American. Naučnici iz Holandije predložili su iskorišćavanje tolike količine oslobođenog ugljen-dioksida u dodatnu proizvodnju električne energije, pumpanjem ovog gasa kroz vodu ili eventualno neku drugu tečnost, i stvaranjem novog elektriciteta. Oni veruju da bi se ovom tehnologijom, od gore pomenute godišnje emisije ugljen-dioksida, moglo da se proizvede i do 1.750 TWh (što je 400 puta više nego količina energije koju generiše Huverova brana u SAD).
Tehnika koju predlažu Holanđani nije nova, već je osmišljena na osnovu elektrolize, koju su još pre 200 godina elaborirali ser Hamfri Dejvi i Majkl Faradej. U holandskom eksperimentu najveća efikasnost postignuta je korišćenjem elektrolita monoetanolamina. Ironično je da se sličan postupak mešanja koji ima potencijala za oslobađanje dodatne energije dešava na vrhu dimnjaka u svim termoelektranama (samo u ovom slučaju mešaju se gasovi, a ne tečnosti, i potencijal za proizvodnju električne energije je manji). Međutim, da bi ovaj projekat zaživeo i u širokoj upotrebi potrebno je enormno mnogo ulaganja i inženjerske sposobnosti, kako bi se malene elektrode i kadice iz laboratorije uvećale na veličinu industrijske isplativosti.
Mora biti da je starije od nas to iščekivanje da će se u jesen desiti ono što od početka godine nikako nije uspevalo. Da će, po Njutnu, početi da padaju zrele kruške, mislim figurativno. Pre toga u julu i avgustu (na južnoj hemisferi u januaru i februaru) kad opeče zvezda pa proključaju nervi dižu se ustanci. Pogledao sam: od 130 zemalja na spisku 64 u tim mesecima slave svoj dan nezavisnosti, a nezavisnost se ne dobija bez bunta. Imam utisak da su nade u ovu jesen veće nego obično. Ima i zašto, jer malo šta funkcioniše kako treba. Valja prohladiti glave pa menjati.
Politička volja, da bi izbegla pobune definiše reforme, stručnjaci ih samo dizajniraju kao jedino moguće. Svaka ekonomska reforma je preraspodela između tri aktera: države, kapitala i radne snage i uvek se svodi na to da neko bude zakinut za račun drugoga, dok država kao krupije od svakog turnusa ima procenat. „Veličanstvena“ antibirokratska revolicija počela je obećanjem da će biti desetkovan državni aparat – tri godine kasnije bio je za 17 odsto veći! Pecaroši i političari znaju da se na varalice hvata proždrljiva i glupava riba.
Svuda se po svetu nešto iščekuje. U Egiptu snošljiv mir, u Italiji da se komičar Berluskoni prinudno uozbilji u kućnom zatvoru, u Evropskoj uniji da izlazak iz krize bude potvrđen te da septembarski skup G 20 šefova država u Petrogradu konačno preseče Gordijev čvor koji su im servirali njihovi ministri finansija.Taj čvor je nastao uplitanjem poreskih utaja, nedodirivosti privatnih računa, korupcijom vlasti, eksteritorijalnošću poreskih rajeva što sve zajedno godišnje umanjuje poreske prihode za oko 1.000 milijardi evra u EU, odnosno preko 3.000 miljardi dolara u svetu. Kako tvrdi Global Finacial Integrity u poreskim rajevima je od 2001. do 2010. akumulirano 5.860 milijardi dolara. Međutim, ako samo Kina teži 2.740 milijardi dolara poreskih utaja godišnje, navedeni saldo deluje skromno. Ni teoretski nije moguće naplatiti sav taj novac, da jeste ne bi rigorozna Amerika knjižila 332,7 milijarde poreskih gubitaka.
Zamisao ministara finansija G 20 je da se kao jedna od glavnih poluga oporavka iskoristi sinhronizovana borba protiv utaja poreza, pre svega multinacionalnih kompanija. Na tapetu su posebno lideri novog kapitalizma: Google, Apple, Amazon, Facebook… čiji teško uhvatljivi prihodi gotovo da uopšte ne podležu oporezivanju. Italijani su se u svojoj teškoj besparici prvi setili da pročešljaju račune Google-a i konstatovali da ta kompanija kod njih plaća manje od 2 miliona evra poreza na prihode koji se mere stotinama miliona. Moderne multinacionalne kompanije angažuju vrhunske pravne agencije za utaju i izbegavanje poreza uz pravno održive forme. Francuski ministar finansija tvrdi da kompanije plaćaju jedva 2 do 4 odsto poreza. Tim Kuk, izvršni direktor Apple kompanije, međutim, izjavio je pred senatskom komisijom da njegova kompanija plaća 1,8 ne procenta nego promila (hiljadita dela) poreza na prihode i da je sve to u skladu sa zakonima. Kompanija je središte registrovala u Irskoj i svojih 156,5 miljardi prihoda prijavila tamo, gde velike kompanije privlače magnetskom snagom mikro poreskih stopa.
Od nemačkog ministra finansija Šojblea, do ruskog Siluanova svi se slažu da treba delovati složno, ujednačiti propise u svetu, a zatim ih sprovoditi, to zaista liči na revolucionaran pokušaj kakav se po oceni OECD dešava „Once-in-a-century“ (jednom u sto godina). Kao osnova propisa trebalo bi da posluži 15 tačaka OECD proširenih predlozima iz zainteresovanih zemalja, uz cilj da kompanija plaća porez tamo gde je ostvarila prihod. Atakom na multinacionalne kompanije ne iscrpljuje se borba protiv ostalih utaja poreza. Nešto se kreće. Od kada je Švajcarska u junu prihvatila sporazum (kakav su SAD prethodno potpisale sa EU) o dostavljanju podataka o američkim deponentima, priskočile su i druge zemlje, pre svega Italija, čiji građani drže 220 od 880 milijardi ilegalnih depozita u Švajcarskoj. Legalni iznose 3.120 milijardi dolara.
Ako je ranije krize, po Marksu, uzrokovala hiperprodukcija robe, sadašnja je posledica hiperprodukcije novca. U Srbiji bez sumnje ima onih koji taje porez na štetu države i građana i drže pare u inostranstvu, ako uspe da im se uđe u trag biće dobro. Međutim, kako kažu podaci, prošle godine je ostalo 3 milijarde evra nenaplaćenih poreza – nisu utajeni, nego se nema odakle. Šta s bolnicom koja nema ni za lekove, a kamo li za porez? Računa se da na crno radi (ne plaća porez) svaki peti, a u građevinarstvu svaki drugi zaposleni. Ko taj porez naplati, oteće im i tu bednu zaradu, udvostručiti broj nezaposlenih i izjednačiti ga sa brojem zaposlenih. A opet nema sreće za građane ako im država ne funkcioniše. Daj Bože da se na Jejlu i o tome nešto učilo.
Milutin Mitrović
Pitanje zdravstvenog osiguranja se u tranzicionoj Srbiji u talasima vraća kao jedna od najčešćih tema. U poslednje vreme ZO ponovo je izbilo u prvi plan zahvaljujući najavljenom uvođenju elektronskih zdravstvenih kartica, prema poslednjim najavama do 2016. godine, zbog čega je u prvi mah bilo nedoumice da li se zapravo pod tim pojmom smatraju zdravstvene knjižice ili kartoni pacijenta. U svakom slučaju, izgleda da ni zakonodavcima isprva to nije bilo baš najjasnije (zbog greške u prevodu postojala je mogućnost da država Srbija izgubi još dodatnih 20 miliona evra). Na kraju je izabrano solomonsko rešenje, pa će građanima po svoj prilici za dve i po godine biti zamenjene i kartice i kartoni.
Ali nije to ni jedini razlog pominjanja ZO u domaćim medijima tokom prethodnih nedelja. Posle halabuke koja se digla zato što deca iz Srbije kojoj su preko potrebne bile operacije i transplantacija organa u inostranstvu nisu to pravo mogla da ostvare bez prethodne promene pravilnika, direktor Fonda za zdravstveno osiguranje Momčilo Babić, poručio je da će od Vlade tražiti dodatna finansijska sredstva. A za to vreme, monasima iz Hilandara, kojima država Grčka već pruža deo zdravstvenih usluga, biće pružena potpuna besplatna zdravstvena zaštita u Beogradu.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Najveću vrednost investicija po tekućim kursevima valuta u regionu ima Hrvatska (6,3 milijarde evra), praćena Srbijom (5,4) i Slovenijom (4,3). Makedonija ima malo veću vrednost investicija (1.548 miliona evra) od Federacije BiH (1.475 miliona), a bitno niže vrednosti imaju Republika Srpska (827 miliona) i Crna Gora (437 miliona evra), piše na svom blogu ekonomista Miroslav Zdravković.
Iako ima manju vrednost poljoprivredne proizvodnje Hrvatska je u 2011. godini imala dvostruko veću vrednost investicija od Srbije. Ona ima i najveću vrednost investicija u snabdevanju vodom, građevinarstvu, trgovini, turizmu, finansijama, nekretninama, administrativnim delatnostima i javnoj upravi i odbrani.
Srbija je imala najveća investiciona ulaganja u prerađivačkoj industriji, električnoj energiji, informacijama i komunikacijama, stručnim i naučnim delatnostima, umetnosti zabavi i rekreaciji i u ostalim uslužnim delatnostima.
Slovenija je imala najveća ulaganja u saobraćaju, u obrazovanju i u zdravstvu. Republika Srpska je „iskočila“ ispred Hrvatske u investicijama u vađenje ruda i kamena. BiH ne bi, u zbirnim podacima entiteta i Distrikta Brčko, više bila ni u jednoj drugoj delatnosti prva po investicijama osim u ovoj delatnosti.
Kada vrednost investicija podelimo sa brojem stanovnika dolazima do investicionih ulaganja po stanovniku. Investicije su bile 2.093 evra u Sloveniji, 1.462 evra u Hrvatskoj, dok su bile prilično izjednačene u ostalim teritorijama/entitetima/državama: od 761 evra u Srbiji, 753 evra u Makedoniji, 698 u Crnoj Gori, 631 u Federaciji BiH i 579 u Republici Srpskoj.
Gledano po stanovniku Srbija gubi sve liderske pozicije koje skoro na ravne časti dele Slovenija i Hrvatska. Slovenija je ubedljivo najveći investitor u državnu upravu (353 evra), u obrazovanje (83) i u zdravstvo (79 evra). U obrazovanju Srbija, Federacija BiH i Crna Gora imaju istih po 6 eva, dok je u zdravstvu, sa 14 evra Srbija na zajedničkom dnu sa Republikom Srpskom.
Na pitanje koliko sve zaposlene koštaju javne usluge dobijamo odgovor da je Slovenija tu ubedljivo najskuplja: investicije u javnu upravu koštale su sve zaposlene u proseku 996 evra, u obrazovanje 234 evra i u zdravstvo 224 evra. Mi tu nemamo velike izdatke, jer kako sarkastično komentariše Zdravković “pamet nam ne treba a i više verujemo u narodnu medicinu nego u školovane doktore”.
Srbija pak ima najveće izdatke u umetnosti, zabavi i rekreaciji, 111 evra po zaposlenom. Ali sa ovim podacima treba biti oprezan jer se tu često ne radi o visokoj kulturi, već o Farmama, Talentima, Prvim glasovima i sličnim emisijama.
Makedonija ima najveća ulaganja u građevinarstu, 981 evra po zaposlenom, Federacija BiH ima najviše investicija u stručnim i naučnim delatnostima i u ostalim uslužnim delatnostima, a Republika Srpska u vađenju ruda i kamena. Crna Gora najmanje ulaže u obrazovanje (21 evro) a i u zdravstvu je jedina lošija od Srbije.
S obzirom na činjenicu da sadašnja investiciona ulaganja opredeljuju budući nivo ekonomske aktivnosti i kvaliteta života vrlo lako možemo predvideti kakva će nam otprilike biti budućnost.
*Za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju dostupni su podaci za 2011. godinu, dok su za Federaciju BiH, Republiku Srpsku i Crnu Goru dostupni i podaci iz prošle godine
Periferne zemlje evrozone imaju sve veću nezaposlenost mladih, posebno Španija, Grčka, Italija i Portugal. Verovatno se baš zbog toga istovremeno povećava broj emigranata iz ovih zemalja u ekonomski najrazvijenije države Evrope, pre svega u Nemačku.
U proteklih nekoliko godina broj emigranata iz PIGS (Portugal, Italija, Grčka, Španija) zemalja u Nemačku se utrostručio, ili bar udvostručio. Međutim, iako se Grci i Španci sve lakše odlučuju da napuste svoje osunčane domove zbog nemačkog standarda, ovi emigranti i dalje ne čine veliki procenat nezaposlenih u njihovim zemljama.
Tabela emigracije u Nemačku i porast iste u kriznim godinama
No, moguće je da će uskoro doći do novog rasta broja stranih radnika u Nemačkoj, ne samo zbog malih mogućnosti zaposlenja u oslabljenim perifernim ekonomijama već i zato što se nemačke organizacije poslodavaca i vlasti trude da privuku kvalifikovanu radnu snagu iz južne Evrope. Tako na primer u jednom pilot projektu nemačko Ministarstvo ekonomije i tehnologije sa 250.000 evra finansira dovođenje 50 mladih pripravnika u Hesen. Dok se broj ovakvih projekata širom zemlje povećava, političari prave okvir za privlačenje radne snage potpisivanjem memoranduma o primanju pripravnika sa zemljama poput Španije i Portugala.
Izvor: CEPS