Jedna od prvih šok kampanja koja je uzburkala svetsku javnost bila je serija Benetonovih reklama protiv rasizma, a onda se čitava priča rapidno proširila. Iako se publika zgražava, ili uopšte ne reaguje, brutalnost ostaje često rabljeno marketinško oruđe koje se hrani strahovima (i grehovima) savremenog čoveka.
Vatra je juče skoro u potpunosti progutala aerodrom u prestonici Kenije, najvećoj ekonomiji istočne Afrike. Turizam, ali i izvoz čaja i cveća u Evropu donosili su ovoj zemlji više od milijardu dolara godišnjih prihoda.
Kenijske vlasti obavezale su se da će u što kraćem roku ponovo uspostaviti redovan međunarodni saobraćaj iz Najrobija. On će se sigurno u početku odvijati smanjenim intenzitetom, ali je od ključne važnosti pre svega ponovno pokretanje kargo letova sa glavnim izvoznim proizvodima ove zemlje, čajem i cvećem. Džomo Kenjata je bio četvrti najfrekventniji aerodorom u podsaharskoj Africi, sa 6,5 miliona putnika godišnje, sve dok veliki požar koji je započeo prekjuče nije obustavio sve njegove aktivnosti.
Terminal za međunarodni saobraćaj u potpunosti je izgoreo, pa će on u narednim danima makar delimično biti uspostavljen na delimično sačuvanom terminalu za domaće letove. Proizvođači cveća najviše su ugroženi jer preostala dva međunarodna aerodroma u zemlji nemaju odgovarajuće magacine sa rashladnim uređajima, Kenija je treći uvoznik cveća u Evropu. Ni turizmu se ne piše dobro i tur-operateri već otkazuju deo kapaciteta.
Ovo je najveća u nizu loših vesti koje su zadesile Keniju u poslednje vreme. Pripadnici militantne grupacije Al-Šabaab su ranije nelegalno ušli u zemlju iz Somalije i prave probleme pripadnicima kenijske vojske. U zemlji takođe raste podeljenost pred sledeće predsedničke izbore. Uzrok velikog požara još uvek nije utvrđen.
Veliki uspeh u drugom kvartalu 2013. američka medijska imperija duguje filmu „Čovek od čelika“, TV seriji „Igra prestola“, kao i prenosima NBA utakmica.
Time Warner je vlasnik popularnog kablovskog kanala HBO, kao i kanala CNN, TNT, Cartoon Network, uz mnoštvo veoma traženih internet portala, i naravno nadaleko čuvene filmske kompanije Warner Bros. Sa ovakvim nizom profitabilnih kompanija Time Warner je najveći medijski konglomerat na svetu, a drugi po profitu koji ostvaruje, odmah iza kompanije Walt Disney. Izuzetne rezultate u kvartalu april-jun ove godine ovaj konglomerat postigao je najviše zahvaljujući snažnom nastupu bisokopskih hitova „Čovek od čelika“ i „Veliki Getsbi“, najgledanije TV serije na svetu u ovom trenutku „Igra prestola“, kao i prenosima košarkaških utakmica NBA i NCAA, koje su u SAD po gledanosti odmah iza neprikosnovenih prenosa NFL lige.
Ostvareni tromesečni neto profit kompanije iznosio je 711 miliona dolara, u poređenju sa 413 miliona za isti period prošle godine. Ukupni prihod porastao je za 10% na 7,44 milijardi dolara, dok je prihod od TV reklamiranja skočio za 11%.
Ovog leta stupili su na snagu novi pravilnici o OPj i OD poreskim prijavama sa izmenama koje usaglašavaju ove prijave sa poslednjim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Poreskom prijavom o obraćunatom i plaćenom porezu na dohodak (OPJ) sada je omogućeno iskazivanje poreza na zarade koji je plaćen u drugoj državi, uz odgovarajuću dokumentaciju potvrdom nadležnog organa druge države. Obrazac PP OPJ-4 koji se ranije podnosio za prijave od nepokretnosti sada se podnosi samo za prihode po osnovu zakupa pokretnih stvari, dok se prihodi od izdavanja nepokretnosti u pozakup iskazuju u PP OPJ-6.
Među najvažnije izmene uvedene Pravilnikom o OD poreskim prijavama je uvođenje poreske prijave PP OP-P o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na ličnu zaradu preduzetnika, odnosno poljoprivrednika i PP OD-O, poreske prijave o obračunatim i plaćenim doprinosima za osnivače, odnosno članove privrednog društva, koju privredno društvo podnosi posebno za osnivače/članove koji su osigurani po drugom osnovu. Takođe je odložen početak primene primen epodnošenja specifikacija na obrascima OS i OS-1, u kojima će se iskazivati obračunati doprinosi za svakog primaoca prihoda pojedinačno. Oni će se podnosoti od januara 2014. a ne jula 2013, kako je prvobitno zamišljeno, prenosi revizorska kuća KPMG.
Ovog meseca obeležavaju se dve godine od poslednjeg svemirskog lansiranja šatla iz centra NASA na Floridi. Kraj spejs šatl programa doveo je do komercijalizacije svemirske industrije.
Godinama je NASA imala samo jednog rivala – bial je to ruska svemirska agencija ROSCOSMOS. Međutim, NASA je tokom protekle decenije pretrpela niz neuspeha, i pored uspešnog prošlogodišnjeg prizemljenja rovera Curiosity na Mars. Od kraja svog programa Space Shuttle u julu 2011, NASA je morala da se osloni na ROSCOSMOS kako bi poslala svoje astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS). Ali, i ROSCOSMOS je takođe imao svoje probleme. Početkom ovog meseca, bespilotna ruska raketa koja je nosila tri navigaciona satelita pala na lansirnu rampu u Kazahstanu, i to odmah po uzletanju.
Kina je u poslednjoj deceniji, sa druge strane, učinila značajan prodor u svemirsku industriju. Prošlog meseca, Kinezi su okončali svoju dosad najdužu misiju sa ljudskom posadom, koja je letelicom ‘Šenzou 10’ aterirala na Zemlju. Ali, jedan od njenih najvećih uspeha bio u septembrua 2011, kada je pokrenut ‘Tiangong-1’: svemirska stanica sa ljudskom posadom je u orbitalnim laboratorijama imala mogućnost da testira mogućnosti usidrenja. NASA trenutno mora da deli ISS za koje će finansija ponestati u 2020 za ruske, japanske, kanadske i evropske svemirske agencije. Kina planira da značajno proširi Tiangong-1 od 2020.
Kompenzacija za seču troškova
Da bi kompenzovali značajne rezove u svom svemirskom programu, američka vlada je radila na pružanju podrške privatnim poduhvatima. Privatne kompanije sada mogu da po ugovoru ponude prevoz tereta NASA do Međunarodne svemirske stanice. Takođe, pokrenuta je inicijativa za koncept po kome bi prevoz posade (astronauta) bio “izmešten” (autsorsovan), a ne u NASA-i.
„Zbog (krize) svetske ekonomije, koja je uticala na SAD i većinu drugih zemalja u svetu, (američka) vlada mora da donosi odluke o velikim investicijama,“ kaže za Dojče Vele bivši astronaut NASA, Pamela Melroj.
Melroj, koja je takođe radila za Upravu američkog Saveznog vazduhoplovstva, smatra da je podsticanje privatnog sektora put napred za svemirsku industriju, ukazujući na komercijalizaciju telekomunikacija kao na dobar primer. Ulaganja kompanija pomogla su da se transformiše globalna telekom industrija, povećavajući uz to i pristup Internetu, rekla je ona.
Komercijalizacija svemira dobra za istraživanje
Preokretom u kojem je NASA sada u ulozi klijenta tj. kupca, američka vlada želi da stimuliše razvoj privatne svemirske industrije. A to bi moglo otvoriti mogućnosti za druge aktere zainteresovane za istraživanja svemira.
„Verujem da su tržišta s velikim mogućnostima istraživačka i obrazovna tržišta, gde istraživači i studenti mogu da zaqjdno učestvuju i bolje razumeju fizikalne i svemirske eksperimente“, rekla je Melroj. „Postoje mnogi privatni pojedinci koji su zainteresovani za svemir.“
Uslovi u svemiru mogu pomoći naučnicima da bolje razumeju kako stvari funkcionišu, procese starenja i uticaj gravitacije na ljude.
„Nedostatak gravitacije nam omogućava uvid u neke od osnovnih naučnih istraživanja, kao i uvide u oblasti koje nam bez sile zemljine teže omogućavaju da ih istražujemo“, kaže Boni Danbar, bivši astronaut koji je sada na odseku bioinženjeringa pri hjustonskom Univerzitetu.
I premda postoji jedna snažna okosnica koja drži na okupu pravac ovih istraživanja, istraživači još uvek nemaju mogućnosti za pouzdani non-stop nadzor svojih eksperimenata usled nepostojanja dovoljno snažnih komunikacionih linkova, dodaje Danbar. A to je od suštinskog značaja za neke eksperimente.
„Američki pristup pokazaće se kao uspešan“
Stručnjaci kažu da američki pristup istraživanjima svemira pokazuje veliki potencijal.
„Mislim da će američki pristup biti uspešan i da će biti samo nekoliko slobodnih mesta za evropske aktivnosti, mislim na privatne aktivnosti“, rekao je Gerd Grupe, član upravnog odbora nemačkog Centra za aeronautiku i svemirska istraživanja (DLR).
Mogućnosti i “niša” za evropske kompanije nalaze su u obezbeđivanju “svemirskih usluga” na Zemlji, povezujući svemirske aktivnosti sa operativnim centrom na tlu, istakao je on.
Početkom ove godine, NASA-in partner kompanija Orbital Sciences imala je uspešan test lansiranja rakete Antares. Pored toga, Virgin Galactic – privatni američki kosmički poduhvat Ričarda Brensona za turističke posete svemiru – imao je uspešan probni let u aprilu. U razvoju su i četiri nova svemirska vozila s ljudskom posadom, tvrdi bivši astronaut NASA, Pamela Melroj.
Plovidba svemirom do pristaništa: Mars
Konačno, spuštanje ljudi na Mars jeste i dalje glavni cilj u svemirskoj industriji danas. Početkom ove godine, američki multimilioner Denis Tito saopštio je da je u potrazi za bračnim parom kojeg bi poslao na Mars, u letnoj misiji koja bi trajala 501 dan. Jedna inicijativa “s pogledom na Mars” tiče se Holanđana, koji su takođe u potrazi za četiri volontera koje bi poslali na Crvenu planetu – cilj im je da do 2023. uspostave trajnu ljudsku koloniju.
Uprkos činjenici da ova privatna inicijativa ‘Mars 1’ Holanđanina Basa Lansdorpa ne nudi nikakvu “povratnu kartu” nazad na Zemlju – povratak na zemlju nije opcija koja se razmatra – inicijativa je već privukla hiljade kandidata. Ovaj projekat, međutim, ne dobija veliku finansijsku podršku, prikupivši samo oko 100.000 dolara, od 6 milijardi, koliko je po planovima za ovu misiju neophodno. Ipak, bivši astronaut NASA Pamela Melroi je oduševljena ovim privatnim inicijativama poput Landorpove ‘Mars 1′, ili’ ‘Inspiration Mars’ Denisa Tita.
„Pre deset godina je možda bilo samo tri letilice koje su bile u stanju da prebace ljude u svemir – i to je bilo sve što je postojalo, kada se o tome razmišljalo pre deceniju. A onda je možda samo nekoliko ljudi, uz saradnju čak i sa velikim vladinim svemirskim agencijama […kreiralo…] i, sada, imamo bukvalno 8, 9, 10 [letilica] na kojima inženjeri rade“, rekla je ona. „Neke od njih biće uspešne – a neke neće.“
Gerd Grupa iz DLR se, međutim, ne slaže. „Mars je nešto što je isključivo stvar država, vlada i državnih agencija kao i (već etabliranih) velikih kompanija“, rekao je on.
DW
(M.L.)
Nagoveštaji da bi FED uskoro mogao da prekine svoj stimulativni program mera danas su izazvali pad vrednosti akcija širom sveta, dok je istovremeno britanska funta dobila na vrednosti posle objave Banke Engleske o zadržavanju rekordno niske kamatne stope u srednjem roku.
Dvojica zvaničnika FED su danas svojim tvrdnjama da će američka centralna banka smanjiti nivo kupovine državnih obveznica najranije već sledećeg meseca, u zavisnosti od narednih ekonomskih pokazatelja, praktično izazvali pad vrednosti akcija na skoro svim svetskim berzama. Majkl Hjuson, analitičar iz CMC Markets u izjavi za Bloomberg pojasnio je da će do „smanjivanja stimulatinve aktivnosti FED u svakom slučaju doći, samo je pitanje trenutka. Zato smo i svedoci smanjenja trgovanja na tržištima kapitala“. Azijski berzanski indeksi su dostigli minimume, dok evropski nisu pali u velikoj meri, najviše zahvaljujući objavljivanju pozitivnih ekonomskih rezultata nemačke ekonomije.
Pre nekoliko dana je i Monetarni odbor Banke Engleske odlučio da pruži jasne smernice o budućem vođenju monetarne politike. Odbor je najavio da će nastaviti sa sadašnjim stimulativnim pravcem monetarne politike dok se ne oseti veći oporavak, ali pod uslovom da takav put ne počne previše da utiče na stabilnost cena i državnih finansija. Konkretno, saopšteno je da će Banka Engleske održavati sadašnju kamatnu stopu od 0,5% sve dok nezaposlenost u zemlji ne padne na nivo ispod 7% (prognoze kažu da se to neće desiti još naredne tri godine) uz uslov da inflacija u periodu 18 do 24 meseci ne premaši više od 0,5% od predviđenih 2%. Trgovci kapitalom u Britaniji takođe su reagovali na ove najave: indeks FTSE 100 pao je za 0,8% posle obraćanja guvernera Marka Karnija.
Vladislav Bajac, autor romana Hamam Balkanija, potpisao je ugovor za francusko izdanje ove knjige sa izdavačkom kućom Galad iz Pariza. Hamam Balkanija pojaviće se u Francuskoj i u zemljama francuskog jezičkog područja 2014. godine. Prevodilac romana je Gojko Lukić, renomirani prevodilac naših autora na francuski.
U Francuskoj je roman Vladislava Bajca Knjiga o bambusu objavljen u više izdanja. Prvo izdanje objavio je Galimar 1993, dok je džepno izdanje ovog romana izašlo kod Edision Roše 2008. godine. Prevodilac ovog romana bila je Mirej Roben. Roman Hamam Balkanija nedavno je objavljen i na arapskom jeziku. Pre toga ovaj roman je objavljen u Nemačkoj, Italiji, Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji, kao i na engleskom jeziku. Arhipelag, srpski izdavač knjiga Vladislava Bajca, objavio je roman Hamam Balkanija u sedam izdanja.
Uprkos nepredvidivom regulatornom i ekonomskom okruženju, Erste Grupa ne želi da ode iz Mađarske, kaže izvršni direktor Erste Grupe, a mogućnosti za svoje proširenje u regionu centralne i istočne Evrope vidi uglavnom u Srbiji i Poljskoj.
„Političari imaju tendenciju da traže žrtvenog jarca pa često u toj nameri ciljaju na bankarski sektor. To, međutim, nije dobra strategija, jer nijedna država ne može da postigne ekonomski rast bez banaka“, izjavio je za mađarski sajt investor.hu izvršni direktor Erste Grupe Andreas Treichl. On veruje da postoji šansa da će se percepcija banaka poboljšati u Evropi, ali je takođe i ponovio da je Erste najteže oporezivana banka u svetu, kao i da je njena profitabilnost u Mađarskoj doživela ozbiljan udarac zbog mera štednje koje je uvela mađarska vlade.
CIE banke nisu slabe uopšte i njihova pozicija kapitala je „izuzetno dobra, njihova likvidnost je visoka i ne treba im pomoć države“, istakao je Treichl za investor.hu. „Ogroman problem koji moramo prihvatiti, pogotovo u Mađarskoj, je visok odnos kredita ispoljenih u švajcarskim francima. Napomenuo sam još 2007. tadašnjoj mađarskoj vladi i Centralnoj banci da bi trebalo da se zaustavi kreditiranje u stranoj valuti, ali nisu me slušali“, rekao je direktor Erste Grupe. U razgovoru sa novinarima Treichl je o planovima za eventualne akvizicije u regionu CIE naglasio da se posebno posmatra tržište Poljske i Srbije, s tim da vlasnici u Poljskoj precenjuju svoje banke, dok će u Srbiji potencijalni cilj biti neka manja banka koja posluje sa stanovništvom.
Da ne može večito da se „muze ista krava“ pokazuje i primer najnovije filmske porodične avanture smeštene na Divljem Zapadu.
Visoka produkcija kompanije Dizni i učešće rediteljsko-glumačkog dvojca, Gor Verbinski i Džoni Dep, koji je već za istu firmu zaradio više od tri i po milijarde dolara širom sveta sa prva tri dela sage o Piratima sa Kariba, očigledno ovog leta, doduše u nešto pojačanoj konkurenciji, nisu bili dovoljno veliki magnet za bisokopsku publiku. Produkcija ovog filma, prema sajtu boxofficemojo, koštala je oko 215 miliona dolara, a zaključno sa ponedeljkom, „Usamljeni rendžer“ je u čitavom svetu zaradio oko 175 miliona dolara od prikazivanja. Međutim, u uložena sredstva ne računaju se i ulaganja u marketing filma, u ovom slučaju procenjena na oko 150 miliona dolara. Izvori iz kompanije Dizni procenjuju da je do ove nedelje film „u minusu“ između 160 i 190 miliona dolara.
S druge strane, ni to nije uticalo da Dizni pokvari svoje finansijske pokazatelje u drugom kvartalu ove godine. Iako profit nije porastao, ukupni prihodi jesu za oko 4%, za šta su najviše zaslužni tematski zabavni parkovi i početak letnje sezone. U periodu april-jun kompanija Dizni zaradila je 1,85 milijardu dolara.
Pošto je američki predsednik Obama pre nekoliko dana stavio veto na izvršenje sudske presude po kojoj kompanija Apple više ne bi smela da prodaje neke od starijih verzija svojih proizvoda iPhone iPad, finansijski servis Bloomberg piše da bi najveći konkurent, južnokorejski Samsung, zapravo mogao da profitira od ovakvog razvoja događaja.
Odluka da se ipak dozvoli izvoz starijih modela iPhona i iPada, posle već donesene suprotne presude, možda će na kraju imati pozitivan ishod i za tužioca u ovom procesu, kompaniju Samsung. Zvanična izjava predstavnika za trgovinu pri Beloj kući, Majkla Formana, pre nekoliko dana glasila je: „Zabrana ovih proizvoda nije odgovarajuća zato što bi sporni patenti trebalo da budu deo industrijskog standarda te da podležu odgovarajućim licencama.“ Upravo zbog ovakvog obrazloženja čelnici južnokorejskog giganta sada ipak imaju razloga da trljaju ruke, jer su Sjedinjene Države uvele zabranu uvoza za dva Samsungova proizvoda, a koja bi mogla da bude oborena zahvaljujući sada već zvaničnom stavu američke vlade.